Odbacivanje revizije u imovinskopravnom sporu zbog vrednosti spora

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Rančev, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Snežana Miletić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4811/2018 od 06.03.2019. godine, u sednici održanoj 26.11.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog VV izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4811/2018 od 06.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog VV izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4811/2018 od 06.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji P 284/2015 od 13.02.2018. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno prema tuženima da je zaključak Osnovnog suda u Zaječaru donet 27.02.2013. godine, zaveden pod poslovnim brojem 21 I 607/11 na osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Zaječaru, poslovni broj I 607/11 od 12.04.2011. godine u delu zaključka u stavu prvom izreke u redu broj 16. i 17, a koji se odnosi na kp.br. ... potes mzv. „...“, njiva 3. klase, u površini od 01.48,40 ha, poljoprivredno zemljište, obim udela 10592/14840 u KO ..., po listu nepokretnosti LN ... KO ..., ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, što su tuženi dužni da priznaju i trpe. U ostalom delu, rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Zaječaru I 607/11 od 12.04.2011. godine i zaključak Osnovnog suda u Zaječaru I 607/11 od 27.02.2013. godine ostaje na snazi. Drugim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tuženi AA isključivi i jedini vlasnik bez ikakvih tereta, kako javnopravne, tako i privatnopravne prirode na kp.br. ... potes mzv. „...“, njiva 3. klase u površini od 01.48,40 ha, poljoprivredno zemljište, obim udela 10592/14840 u KO ..., po listu nepokretnosti LN ... KO ..., overeno pred Opštinskim sudom u Sokobanji, te da tužilac ima isključivo pravo svojine od 17.12.2007. godine na kp.br. ... potes mzv. „...“. Trećim stavom izreke, obavezani su tuženi da solidarno tužiocu naknade troškove postupka u iznosu od 125.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude, pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4811/2018 od 06.03.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog VV i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom izreke. Drugim stavom izreke, navedena presuda je ukinuta u stavu prvom i trećem izreke i u ukinutom delu vraćena istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, a na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući u smislu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog VV, kao o izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse. Pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje dovoljno je raspravljeno u sudskoj praksi i ne odstupa od primene prava u pravnosnažno okončanim postupcima sa tužbenim zahtevima kao u ovoj pravnoj stvari. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na način sticanja katastarske parcele koja je predmet tužbenog zahteva, osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Pravnosnažne presude priložene uz reviziju, drugačije sadržine, ne ukazuju i nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora podneta je 16.03.015. godine, a vrednost predmeta spora označena je 10.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilaca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija,

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić