Odbijanje revizije u sporu radi izmene odluke o viđanju deteta

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA i mal. BB, koga zastupa zakonska zastupnica majka AA, oboje iz ..., a koje zastupa punomoćnik Olivera Jovanić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., koga zastupa punomoćnik Filip Krstić, advokat iz ..., radi izmene odluke o ličnim odnosima, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 468/24 od 24.09.2024. godine, u sednici veća održanoj 06.02.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 468/24 od 24.09.2024. godine.

ODBIJA SE, zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka. O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P2 197/2024 od 25.06.2024. godine izmenjen je model održavanja ličnih odnosa sa detetom utvrđen presudom Osnovnog suda u Subotici P2 650/20 od 19.04.2021. godine i dopunskom presudom P2 841/20 od 09.12.2021. godine, na taj način što će se viđanje mal. tužioca BB i njegovog oca VV, ovde tuženog, odvijati prema modelu koji će obezbediti postepeno reuspostavljanje kontakata između mal. deteta i oca, i to u prva tri meseca od dana pravosnažnosti presude u kontrolisanim uslovima, u prostorijama Centra za socijalni rad Grada Subotice, tri puta mesečno u zakazanom terminu tokom radnog vremena Centra, u trajanju od dva sata, u prisustvu radnika Centra, a nakon isteka ovog perioda u daljem će se odvijati u domaćinstvu oca svakog utorka i četvrtka od 17,00 časova do 20,00 časova u nedelji – sedmici kada dete ne provodi vikend kod oca u njegovom domaćinstvu, kao i svaki drugi vikend od subote u 10,00 časova do nedelje do 18,00 časova, državne i verske praznike naizmenično, na dan slave tužioca Svete Trojice, kao i za vreme svih školskih raspusta na način da će prvu polovinu školskih raspusta mal. dete provoditi u domaćinstvu oca, a drugu polovinu u domaćinstvu majke i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 468/24 od 24.09.2024. godine žalba tužilaca je delimično usvojena, delimično odbijena, pa je prvostepena presuda u delu odluke kojim je odlučeno o modelu održavanja ličnih odnosa mal. deteta sa ocem nakon tri meseca od dana pravosnažnosti presude preinačena tako što je određeno da se viđanje mal. BB sa ocem, ovde tuženim VV odvija i ubuduće i nakon proteka prva tri meseca od dana pravosnažnosti presude u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad Grada Subotice, tri puta mesečno u zakazanom terminu tokom radnog vremena Centra, u trajanju od dva sata u prisustvu radnika Centra, sve dok se ne promene okolnosti koje bi dovele do promene utvrđenog modela viđanja mal. deteta sa tuženim, dok je u delu odluke o troškovima postupka presuda potvrđena, a odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude dontete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“. br. 72/11...10/23), u vezi člana 202. Porodičnog zakona, pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničom stanju, mal. BB je rođen ...2014. godine u ... od oca VV, ovde tuženog i majke AA, ovde tužilje. U vreme presuđenja on je učenik trećeg razreda osnovne škole, a drugi razred je završio sa odličnim uspehom. Sa ocem se viđa u Centru za socijalni rad, iako to ne želi, voli da bude sa mamom, a trenira fudbal u „GG“. U školu ide sam i sam se vraća kući, a dok majka ne stigne sa posla on je sam kod kuće.

Tužilja je rođena ...1970. godine u ..., završila je Fakultet za ... i zaposlena je u ... kao mlađi referent, gde radi od 07,30 do 15,30 časova. Sa mal. BB i emotivnim partnerom živi u iznajmljenom dvosobnom stanu u ... . Iz prvog braka, koji je trajao od 1994. do 2004. godine ima četvoro dece koja su sada punoletna, a sa tuženim VV je zasnovala vanbračnu zajednicu 2013. godine, u kojoj je rođeno dvoje dece. Problemi između njih su počeli kada je njihova mlađa ćerka nastradala, a za njenu smrt tuženi je smatrao da je odgovorna tužilja. Pre dve godine tužilja je napustila vanbračnu zajednicu sa tuženim i sa mal. BB je otišla u drugo domaćinstvo. Mal. BB prihvata novog vanbračnog partnera majke.

Tuženi je rođen ...1967. godine, završio je ... fakultet i po zanimanju je diplomirani ... . Iz prvog braka ima ćerku, brak je razveden 2008. godine, ćerka poverena majci, on je sporadično viđao ćerku, ali od njene 12. godine više nije sa njom u kontaktu. U vreme nesreće u kojoj je nastradala mal. ćerka parničnih stranaka mal. BB je imao četiri godine i bio je na sahrani sestre.

Tužilja je više puta prijavljivala tuženog za psihičko nasilje koje su, po njenoj proceni trpeli i ona i mal. BB, prijavila je tuženog i za fizičko nasilje u odnosu na mal. dete, ali su te prijave odbačene. Takođe, tužilja je pokrenula i parnični postupak za zaštitu od nasilja u porodici, ali je njen tužbeni zahtev odbijen pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Subotici P 726/2020 od 18.02.2021. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 94/22 od 12.07.2022. godine određeno je da se lični odnosi mal. BB sa ocem odvijaju u domaćinstvu oca po modelu bliže opisanom u izreci te presude, a odbijen je zahtev da se viđanje oca i deteta odvija u Centru za socijalni rad pod nadzorom psihiologa. U istom predmetu je bila određena i privremena mera koja je trajala do pravosnažnog okončanja tog postupka, ali majka nije poštovala model viđanja deteta po rešenju o privremenoj meri, pa je tuženi vodio izvršni postupak u kome je majci nalagano da postupi po rešenju, ali ni to nije dalo rezultate.

Prema proceni deteta u Centru za socijalni rad Grada Subotice utvrđeno je da razvoj mal. BB teče u skladu sa njegovim kalendarskim uzrastom, ali da majka navodi da dete ima strah u odnosu na oca i da zbog toga ne održava kontakte sa njim, dok stručni tim Centra za socijalni rad smatra da postoji uticaj majke na realizaciju tih kontakata, što se može negativno odraziti na rast i razvoj deteta. Prema zaključku Centra za socijalni rad, a na osnovu celokupnog rada sa porodicom, procenom stepena otuđenja deteta od oca i procenom prisustva strategije otuđenja u roditeljskom ponašanju majke, evidentiran je visok stepen otuđenosti deteta od oca, pa je necelishodno sprovoditi savetodavni rad, u ponašanju majke uočena su određena ponašanja koja se mogu podvesti pod strategiju otuđenja, jer majka prebacuje odgovornost na dete i ne podstiče dete na realizaciju kontakata sa ocem. Roditelji odgovornost za nastalu situaciju prebacuju jedan na drugog. Centar za socijalni rad je istakao da je posmatrajući roditeljsko ponašanje majke kroz stragegiju otuđenja primećeno slanje dvostrukih poruka detetu, pa je dato mišljenje da je dete izuzetno emotivno vezano za majku, da je ona u kontaktu sa dečakom emocionalno topla, a da ono što majku slabi u njenom roditeljskom funkcionisanju jeste izostanak autentične spremnosti da podrži i ohrabri održavanje kontakata mal. deteta sa ocem. Otac je autentično motivisan da održava lične kontakte sa sinom, ali nema načina da te kontakte realizuje u aktuelnoj situaciji. Stoga je stručni tim Centra za socijalni rad Grada Subotice dao mišljenje da izmena modela viđanja neće doprineti uspostavljanju ličnih kontakta mal. deteta i oca i da je za očekivati da će mal. BB sam pojačavati otpor, dok se oba roditelja ne izmeste sa pozicija međusobnog optuživanja i prebacivanja odgovornosti i da bi realizacija ličnih kontakata deteta i oca u kontrolisanim uslovima, gde je bezuspešno rađeno savetodavno sa porodicom poslednje dve godine, dodatno destabilizovalo roditeljsku relaciju i još više opteretilo dete sukobima roditelja.

Tokom postupka vršeno je veštačenje psihičkog statusa parničnih stranaka od strane Instituta za mentalno zdravlje Klinika za odrasle, Kabinet za sudsku psihologiju u Beogradu iz koga proizlazi da su roditeljski kapaciteti oba roditelja vezani samo za prepoznavanje bazičnih, ali ne i razvojnih potreba mal. BB, da postoji potreba za savetovanje oba roditelja kako bi razdvojili partnersku od roditeljske uloge i postigli empatijsko razumevanje za potrebe deteta i stavljanje dečijih potreba ispred svojih, te da je neophodno da dete ima kontakte sa oba roditelja, s tim što su zaključili da svako nasilno uzimanje deteta nije dobro i da bi bilo najbolje da se roditelji dogovore.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da su se stekli uslovi za izmenu odluke o modelu održavanja ličnih odnosa utvrđenih prethodnom presudom i odlučio da se viđenje mal. BB sa ocem odvija prema modelu kao u izreci prvostepene presude. Pri tome, prvostepeni sud je smatrao da će tri meseca biti dovoljna za reuspostavljanje odnosa mal. deteta sa ocem i da nije u najboljem interesu deteta da sa ocem razvija odnos samo u kontrolisanim uslovima.

Prema oceni drugostepenog suda, a na osnovu činjeničnog utvrđenja, lični odnosi mal. BB sa ocem treba da se odvijaju u kontrolisanim uslovima i nakon isteka tri meseca od pravosnažnosti presude, jer je period od tri meseca, imajući u vidu utvrđene činjenice i nalaze i zaključke organa starateljstva i veštaka, nedovoljan period za uspostavljanje odnosa mal. deteta i oca, pa je prvostepena presuda preinačena kao u izreci drugostepene presude. Naročito je drugostepeni sud imao u vidu da se odnosi mal. BB i oca ne realizuju u dužem vremenskom periodu, da je dečak izrazito vezan za majku, a da je narušenog odnosa sa ocem i otuđen od oca. Održavanje ličnih odnosa mal. deteta sa ocem je u najboljem interesu mal. deteta, o kome sud vodi računa u smislu člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, kao i člana 6. stav 1. Porodičnog zakona.

Na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, za koju je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Prema odredbama člana 61. i člana 78. stav 3. Porodičnog zakona dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da, između ostalog održava lične odnose sa detetom. Sud može doneti odluku o ograničavanju prava deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimično liši roditeljskog prava ili u slučaju nasilja u porodici. Sa druge strane, roditeljsko pravo je izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava određena je zakonom, a roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu, u smislu člana 68. Porodičnog zakona. Roditeljsko pravo se reguliše pravilima koja su imperativne prirode, zbog čega se roditelj ne može odreći roditeljskog prava niti ga ugovorom preneti na drugo lice. Kada se roditelji odvoje i prekinu zajednicu života, a dete ostane da živi sa jednim roditeljem, smatra se da je održavanje ličnih odnosa istovremeno i pravo i dužnost roditelja sa kojim dete ne živi. Takva su i rešenja u Konvenciji o pravima deteta u kojoj se predviđa da će države potpisnice poštovati pravo deteta odvojenog od jednog roditelja ili oba roditelja da redovno održava lične odnose ili direktno kontaktira sa oba roditelja, izuzev ukoliko je to suprotno detetovim interesima i Konvenciji Saveta Evrope o kontaktima koji se odnose na decu. Ciljevi ove Konvencije su da utvrdi opšte principe koji se odnose na odluke o kontaktu, da utvrdi odgovarajuće zaštitne mere i garancije za obezbeđenje pravilnog vršenja kontakta i momentalnog vraćanja deteta po završetku perioda predviđenog za kontakt, da ustanovi saradnju između centralnog organa, sudskih organa i ostalih tela u cilju pospešivanja i poboljšavanja kontakta između dece i roditelja i ostalih lica koji imaju porodične veze sa detetom. Kontakt sa detetom se definiše kao boravak deteta kod lica kod kog uobičajeno ne živi ili susret sa tim licem, svaki oblik komunikacije između deteta i tog lica, davanje informacija tom licu o detetu ili detetu od tom licu. Sudska odluka o kontaktu ima isto dejstvo kao i sporazum o kontaktu koji je prihvaćen od strane nadležnog suda. Sva rešenja iz navedene Konvencije prihvatio je i naš Porodični zakon.

Za pravilan emocionalni razvoj deteta, održavanje ličnih odnosa ima neprocenjiv značaj, jer roditelji imaju zakonsku dužnost koja je istovremeno i njihovo pravo da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, i da dete usmeravaju ka usvajanju univerzalnih vrednosti.

U smislu navedenih zakonskih odredbi i odredbi Konvencija, kao i uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, pravilno je drugostepeni sud odlučio da se kontakti mal. deteta sa ocem odvijaju u kontrolisanim uslovima, u Centru za socijalni rad, na način bliže naveden u izreci presude, sve dok se ne promene okolnosti koje bi dovele do promene utvrđenog modela viđenja mal. deteta sa tuženim.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje na radno vreme Centra, vreme kada mal. dete ide u školu, i vreme kada majka radi. Prema opšte poznatim okolnostima radno vreme Centra za socijalni rad je 8 sati i počinje u jutarnjim, a završava se u popodnevnim časovima, tako da je moguće u tom vremenskom periodu organizovati viđanje mal. deteta sa ocem, vodeći računa i o vremenu kada je dete u školi, s tim što je tužilja kao majka dužna da izdvoji vreme koje je potrebno da dete iz škole dovede u Centar za socijalni rad i iz Centra odvede kući, odnosno da dete, ukoliko ide popodne u školu, dovede u Centar za socijalni rad i iz Centra odvede u školu. Činjenice koje tužilja ističe u reviziji, a koje se odnose na konstataciju psihologa da svako nasilno uzimanje deteta nije dobro, ne vodi zaključku da treba onemogućiti (ili zabraniti) održavanje ličnih odnosa mal. deteta sa ocem. Upravo dosuđen način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem dovodi do reuspostavljanja njihovih ličnih odnosa koji duže vreme ne funkcionišu, a zbog ponašanja majke koja ima strategiju otuđenja i nedovoljnog truda i spremnosti da podrži i ohrabri održavanje odnosa mal. deteta sa ocem.

Navodi revizije kojima se ukazuje na psihičko i fizičko nasilje koje je tuženi vršio prema tužiocima nisu dokazani u postupku, pa ne mogu biti od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužioci nisu uspeli u revizijskom postupku, pa nemaju pravo na naknadu tih troškova u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković