Kratak pregled

Ustavni sud je odlučio da je Viši sud u Beogradu nadležan za rešavanje po žalbi zbog neodlučivanja o prigovoru u izvršnom predmetu. Pošto je državno preduzeće u ovom slučaju poverilac, a ne dužnik, ne postoje uslovi za ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-100/2025
27.11.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2025. godine, doneo je

 

REŠENjE

 

Za vođenje postupka i odlučivanje po žalbi podnosioca prigovora S. S. iz Beograda, izjavljenoj u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 275/20, nadležan je Viši sud u Beogradu.

 

Obrazloženje

 

Viši sud u Beogradu je Ustavnom sudu, kao nadležnom organu, dostavio spise predmeta Ržg. 312/21, radi odlučivanja po žalbi podnosioca prigovora S. S. iz Beograda, podnetog radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 826985/10, u kome podnosilac prigovora ima procesnu ulogu izvršnog dužnika, dok je izvršni poverilac P. „I.“ Beograd. Podnosilac je izjavio žalbu zbog neodlučivanja po prigovoru. Viši sud u Beogradu sukob nadležnosti zasniva na odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), kojima je predviđeno da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 1.), kao i da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 2.).

Odredbom člana 1. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23), propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Kako u konkretnom slučaju preduzeće sa državnim kapitalom P. „I.“ Beograd, u izvršnom postupku u kome je podnet prigovor nema svojstvo izvršnog dužnika, već, naprotiv, izvršnog poverioca, to ne postoji zakonski osnov da se u konkretnom slučaju podneti prigovor smatra ustavnom žalbom. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je za odlučivanje po žalbi podnosioca prigovora S. S. iz Beograda, izjavljenoj u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 275/20, nadležan Viši sud u Beogradu.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), doneo Rešenje kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 10407/2023: Ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje pred Prvim osnovnim sudom
• IIIU 200/2025: Nadležnost za žalbu u postupku protiv privatnog preduzeća
• IIIU 97/2025: Nadležnost suda kada je državni organ izvršni dužnik
• Už 1222/2022: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parnici
• Už 2078/2021: Odgovornost države kao osnivača za obaveze veterinarske ustanove
• IIIU 167/2025: Nadležnost Višeg suda kada državno preduzeće nije izvršni dužnik
• IIIU 99/2025: Nadležnost Višeg suda za žalbu u izvršnom postupku