Rešenje Ustavnog suda o sukobu nadležnosti između policije i prekršajnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je rešio negativan sukob nadležnosti između Ministarstva unutrašnjih poslova i Prekršajnog suda u Beogradu. Odlučeno je da je za postupanje po prekršajnoj prijavi, koju je podnelo oštećeno pravno lice, nadležna policija radi prikupljanja potrebnih obaveštenja i dokaza.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-11/2024
11.04.2024.
Beograd

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: IIIU-11/2024

_______ 2024. godine

Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 202 4. godine, doneo je

REŠENjE

Za postupanje po prekršajnoj prijavi pravnog lica „A.“ d.o.o. iz Beograda , od 7. juna 2023. godine , nadležno je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd.

Obrazloženje

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd – Uprava policije podnelo je Ustavnom sudu zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između ovog državnog organa i Prekršajnog suda u Beogradu, povodom postupanja po prekršajnoj prijavi koju je podnelo pravno lice „A.“ d.o.o. iz Beograda , Policijskoj stanici Novi Beograd.

Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , utvrdio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd – Policijska stanica Novi Beograd primilo 7. juna 2023. godine prekršajnu prijavu pravnog lica „A.“ d.o.o. iz Beograda, zbog prekršaja iz člana 22. stav 1. tačka 1) Zakona o javnom okupljanju . Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd – Policijska stanica Novi Beograd je 8. juna 2023. godine prosledilo prekršajnu prijavu Prekršajnom sudu u Beogradu. Nakon toga je ista policijska stanica 11. jula dostavila obaveštenje da je za navedeni događaj , pored Prekršajnog suda, i nadležno Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu , naložilo Policijskoj stanici Novi Beograd da dostavi izveštaj po zahtevu za prikupljanje potrebnih obaveštenja radi eventual nog pokretanj a postupka . Prekršajni sud u Beogradu je 1. septembra 2023. godine obavestio Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkciju policije – Policijsk u uprav u za grad Beograd – Policijsk u stanic u Novi Beograd , da je istog dana naložio podnosiocu prijave da zahtev uredi saglasno čla nu 129. stav 4. Zakona o prekršajima , jer ne sadrži sve podatke koje saglasno odredbama člana 181. stav 1. Zakona o prekršajima, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka treba da sadrži. Podnosilac prijave (oštećeni) je 5. oktobra 2023. godine obavestio sud da podnesak i nije upućen sudu, već nadležnoj policijskoj stanici, jer nije posedovao sve neophodne podatke za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Naime, oštećeni je iz tog razloga i podneo prekršajnu prijavu Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje bi nakon prikupljanja potrebnih obaveštenja ( između ostalog i utvrđivanja identiteta prijavljenih lica) i pribavljanja neophodnih dokaza za gonjenje učinilaca prekršaja , saglasno odredbama Zakona o prekršajima, moglo da podnese sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka . Na kraju, podnosilac prijave predlaže Prekršajnom sudu u Beogradu da naloži Ministarstvu unutrašnjih poslova da saglasno zakonskim odredbama preduzme mere radi otkrivanja, pronalaženja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje učinilaca prekršaja i uspešno vođenje prekršajnog postupka pred sudom, te da po pribavljanju potrebnih informacija podnese sudu uredan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, tj. zahtev koji ispunjava zakonom propisanu formu kako bi sud po njemu mogao da postupa.

Prekršajni sud u Beogradu je doneo 9. oktobra 2023. godine rešenje Pr. 40334/23 kojim se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po prekršajnoj prijavi od 7. juna 2023. godine, te je spise predmeta dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova , sa obrazloženjem da oštećeni nije podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka sudu, već prekršajnu prijavu po kojoj je stvarno nadležno da postupa Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska stanica Novi Beograd.

Na kraju, Prekršajni sud u Beogradu je 11. decembra 2023. godine prosledio spise predmeta Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao stvarno nadležnom organu, sa obaveštenjem da je Policijska stanica Novi Beograd Ministarstva nutrašnjih poslova , već jednom dostavila spise predmeta sudu, jer nije prihvatila nadležnost za postupanje, kao i prikupljena potrebna obaveštenja Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, te da zbog neprihvatanja nadležnosti za postupanje po ovom predmetu, Ministarstvo treba da se obrati Ustavnom sudu sa zahtevom za rešavanje sukoba nadležnosti.

Odredbom člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, iz čega sledi da negativan sukoba nadležnosti , kao u konkretnom slučaju, postoji kada sud i drugi državni organ odbiju da odlučuju o identičnom spornom pravnom pitanju .

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16-Odluka US, 91/19-dr. zakon, 91/19 i 112/22-Odluka US ), propisano je: da je teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (član 89. stav 2.); da je stranka dužna da pribavi dokaze čije je izvođenje predložila, a da izuzetno, sud može po službenoj dužnosti pribaviti dokaze ako okrivljeni nije u stanju da to sam učini ili je to opravdano iz razloga celishodnosti i efikasnosti vođenja postupka (član 89. st. 4. i 5.); da su organi unutrašnjih poslova, drugi organi uprave i drugi organi i organizacije dužni sudovima koji vode prekršajni postupak, pružati pravnu pomoć i izvršavati njihove naloge u poslovima iz svoje nadležnosti (član 98. stav 2.); da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi (član 100. stav 1.); da je sud dužan da po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost i na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan, rešenjem se oglašava nenadležnim i bez odlaganja dostavlja predmet nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu (član 110. stav 1.); da kada je za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nadležan drugi organ, on ima sva prava koja ima i javni tužilac kao stranka u postupku, osim onih koja pripadaju javnom tužiocu, kao državnom organu, te da će navedeni nadležni organ pisanim putem obavestiti oštećenog da li je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (član 128. st. 1. i 2.); da se prekršajni postupak pokreće rešenjem suda na osnovu – 1) zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 2) izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (član 167.); da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), te da su ti ovlašćeni organi – organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni (član 179.); da je oštećeni ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uvek osim ako zakonom nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen organ iz člana 179. stav 2. ovog zakona (član 180. stav 1.); da oštećeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ima položaj stranke u postupku (član 180. stav 2.); da a ko u slučaju iz stava 1. ovog člana ovlašćeni organ ne podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, oštećeni može u skladu sa odredbama ovog zakona podneti takav zahtev (član 180. stav 3.); da će se p rekršajna prijava oštećenog podneta nadležnom organu pod uslovima iz ovog zakona smatrati zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka ako ovlašćeni organ sam ne inicira pokretanje prekršajnog postupka (član 180. stav 5.); da je u slučaju iz prethodnog stava, ovlašćeni organ dužan da u roku od osam dana od dana podnete prekršajne prijave, pismeno obavesti oštećenog kako je postupio sa prekršajnom prijavom (član 180. stav 6.); da se z ahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi u pisanoj formi i sadrži elemente koji su izričito nabrojani i predviđeni ovim zakonom (član 181. stav 1.); da će kad nadležni sud primi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ispitati da li postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka i odlučiti o daljem toku postupka (član 183. stav 1.); da će kada zahtev sadrži podatke o tome da je povodom istog događaja pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup prekršajni sud spise predmeta dostaviti nadležnom sudu na dalje postupanje i o tome obavestiti podnosioca zahteva, kao i da će sud postupiti na isti način i kada u toku postupka sazna da se povodom istog događaja vodi krivični postupak ili postupak za privredni prestup (član 183. st. 2. i 3.).

Zakonom o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 6/16, 24/18 i 87/18), propisano je: da u prekršajnom postupku Policija postupa i po nalozima prekršajnog suda (član 18. stav 2.); da su policijski poslovi, u smislu ovog zakona, između ostalih, i otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, prekršaja i drugih lica za kojima se traga i privođenje nadležnim organima (član 30. stav 3. tačka 4)); da r adi provere dobijenih obaveštenja i formiranja predloga nadležnim organima za koje su ovlašćeni zakonom, policijski službenici mogu, pre postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj , putem policijskog neposrednog opažanja, opserviranja, da prikupljaju obaveštenja i podatke od koristi za utvrđivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj (član 50. stav 1.); da je policijski službenik dužan da primi prijavu o učinjenom krivičnom delu i prekršaju (član 58. stav 1.); da primljenu krivičnu prijavu policijski službenik odmah dostavlja nadležnom javnom tužiocu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, a prijavu koja sadrži elemente prekršaja organizacionoj jedinici Policije nadležnoj za poslove prekršaja (član 58. stav 2.); da policijski službenik može prikupljati obaveštenja, podatke i informacije od lica, u cilju sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela ili prekršaja i njihovih učinilaca ili za obavljanje drugih policijskih poslova u skladu sa zakonom (član 91. stav 1.) .

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju sukob nadležnosti nastao neprihvatanjem nadležnosti za postupanje po podnetoj prekršajnoj prijavi. Naime, oštećeni je zbog nedostatka svih podataka koji su, saglasno odredbama člana 181. Zakona o prekršajima, neophodni za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, pružio obaveštenje o učinjenom prekršaju podnoseći prekrš ajnu prijavu nadležnoj policijskoj stanici, koja je neizmenjenu prijavu odmah prosledila na dalje postupanje sudu. Prekršajni sud u Beogradu se dopisom obratio oštećenom, 1. septembra 2023. godine , da uredi zahtev saglasno zakonskim odredbama, nakon čega je advokat oštećenog obavestio sud, da oštećeni ne može da dostavi tražene informacije, jer ne poseduje sve neophodne podatke za podnošenje zahteva, zbog čega se prekršajnom prijavom obratio nadležnoj policijskoj stanici da nakon prikupljanja potrebnih obaveštenja, te pribavljanja neophodnih dokaza i podataka, podnese prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u pisanoj formi sa svim elem entima koji su izričito nabrojani i predviđeni zakonom. Prekršajni sud u Beogradu se potom rešenjem Pr. 40334/23 od 9. oktobra 2023. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po podnetoj prekršajnoj prijavi , nakon čega i M inistarstvo unutrašnjih poslova odbija da postupa kao stvarno nadležan organ .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da prekršajni postupak u prvom stepenu vode isključivo prekršajni sudovi, na osnovu rešenja o pokretanju prekršajnog postupka koje se donosi i po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka. Ustavni sud ukazuje da se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka može smatrati optužnim aktom koji mora da ispunjava zakonom propisanu formu, kako bi sud po njemu mogao da postupa. Kod prekršajnog gonjenja zakon daje primat javnom tužiocu i ovlašćenom organu u odnosu na oštećen og. Oštećeni ima pravni interes za pokretanje prekršajnog postupka samo ako je izvršenjem prekršaja neko njegovo lično ili imovinsko pravo dovedeno u pitanje, zbog čega uvek može podneti prekršajnu prijavu, dok svojstvo tužioca u prekršajnom postupku (stranke) može steći tek supsidijarno. Podnošenjem prekršajne prijave, oštećeni obaveštava nadležan organ o učinjenom prekršaju. S obzirom na to, da zakon ne predviđa njenu formu, ona se može podneti na bilo koji način, koji je podoban da pruži obaveštenje o učinjenom prekršaju, pa i u formi nepotpunog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Nadležni organ, tj. organ koji je ovlašćen za pokretanje prekršajnog postupka, je organ u čiju nadležnost spada i nadzor nad sprovođenjem propisa kojim je predviđen prekršaj. U konkretnom slučaju, to je Ministarstvo unutrašnjih poslova, jer je prijava podneta protiv prekršaja iz Zakona o javnom okupljanju. Nadležni organ ima zakonsku obavezu da u roku od osam dana, odluči o podnetoj prijavi i obavesti oštećenog o tome. Prekršajna prijava oštećenog podneta nadležnom organu, može se smatrati zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, samo ako ovlašćeni organ sam ne inicira pokretanje postupka. Naime, podnetu prijavu koja sadrži elemente prekršaja , nadležni organ treba da formalizuje kroz zahtev za pokretanje prekrš ajnog postupka i prosledi prekršajnom sudu nakon prikupljanja potrebnih obaveštenja . Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi da je oštećeni podneo i krivičnu prijavu , Ustavni sud ukazuje da javni tužilac utvrđuje da li ima elemenata za pokretanje krivičnog postupka, ali da to nikako ne znači da se, kada se radi o jednom događaju, u okviru koga se mogu izdvojiti dva različita kaznena dela (i prekršaj i krivično delo), kao jedino pitanje nameće da li radnja krivičnog dela, potencijalno obuhvata i radnju izvršenja prekršaja, čime treba da se bavi javno tužilaštvo, a ne policija. Policija u cilju otkrivanja i rasvetljavanja eventualnih prekršaja i njihovih učinilaca, ima obavezu da proveri dobijen a obaveštenja , prikupi podatke od koristi za utvrđivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvršen prekršaj, te na kraju formira i prosled i zahtev nadležnom sudu, a eventualno i privede traženo lice nadležnim organima.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je za postupanje po prekršajnoj prijavi pravnog lica „A.“ d.o.o. iz Beograda , od 7. juna 2023. godine, nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd.

Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Za tačnost otpravka:

Rešenje Ustavnog suda o sukobu nadležnosti između policije i prekršajnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti