Rešenje Ustavnog suda o nadležnosti prekršajnog suda u postupku pokrenutom po zahtevu

Kratak pregled

Ustavni sud je rešio negativan sukob nadležnosti između Prekršajnog suda u Beogradu i MUP-a. Utvrđeno je da je Prekršajni sud nadležan za vođenje postupka, iako se radi o prekršaju za koji se izdaje prekršajni nalog, jer je sud već doneo rešenje o pokretanju postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-135/2020
04.02.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić , članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. februara 2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Za vođenje prekršajnog postupka protiv okrivljenog M. S . iz Beograda, zbog prekršaja iz člana 66. stav 1. tačka 18) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-Odluka US, 55/14, 96/15, 9/16-Odluka US, 24/18, 41/18, 87/18, 23/19 i 128/20-dr. zakon), nadležan je Prekršajni sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Iz navoda zahteva i priložene dokumentacije proizlazi da je D. D . iz Beograda , 14. juna 2019. godine, podneo, preko punomoćnika T. M. J, advokata iz Beograda, Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, dopunjen 24. juna 2019. i 13. marta 2020. godine, protiv M . S . iz Beograda, zbog prekršaja iz člana 66. stav 1. tačka 18) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-Odluka US, 55/14, 96/15, 9/16-Odluka US, 24/18, 41/18, 87/18, 23/19 i 128/20-dr. zakon). Povodom ovog zahteva, Prekršajni sud u Beogradu je doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka Pr. 44313/19 od 17. septembra 2019. godine, u kome je preduzeo i određene dokazne radnje. Nakon toga, Prekršajni sud u Beogradu je doneo rešenje Pr. 44313/19 od 17. jula 2020. godine kojim se oglasio stvarno nenadležnim za vođenje navedenog prekršajnog postupka, pozivajući se na odredbe čl. 314. i 336a Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i odredbe člana 168. stav 1. i člana 169. Zakona o prekršajima, a imajući u vidu to da je za prekršaj iz navedenog zahteva predviđena kazna u fiksnom iznosu, za koju se izdaje prekršajni nalog, u skladu sa zakonom koji reguliše izdavanje prekršajnog naloga. Nakon oglašavanja nenadležnim, Prekršajni sud u Beogradu je spise predmeta dostavio organu državne uprave (Policijskoj upravi za grad Beograd) na dalje odlučivanje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd – Uprava saobraćajne policije – Odeljenje za saobraćajne prekršaje i prekršajni postupak dostavilo je Ustavnom sudu, spise predmeta Prekršajnog suda u Beogradu, sa zahtevom za rešavanje sukoba nadležnosti u kome se, između ostalog, navodi da Policijska uprava za grad Beograd – Uprava saobraćajne policije – Odeljenje za saobraćajne prekršaje i prekršajni postupak smatra da Odeljenje za vođenje prekršajnog postupka nije stvarno nadležno za vođenje prekršajnog postupka, jer je po donošenju važećeg Zakona o prekršajima, još od 2014. godine organima uprave ukinuta nadležnost za vođenje prekršajnog postupka koja im je data članom 91. Zakona o prekršajima iz 2010. godine, zbog čega je navedeno O deljenje i reorganizovano u Odsek za zaključivanje sporazuma i pravno zastupanje, pa je odluka Prekršajnog suda da se vođenje prekršajnog postupka ustupi organu uprave koji je ukinut, nejasna. U zahtevu se takođe ističe da je od 1. marta 2014. godine prestalo ovlašćenje organa uprave za postupanje u prekršajnom postupku, nakon čega je nadležnost za vođenje prekršajnog postupka propisana Zakonom o prekršajima izričito prešla na prekršajne sudove, a da je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podneo oštećeni sudu, 14. juna 2020. godine, kada je već uveliko bio na snazi novi Zakon o prekršajima. U zahtevu se na kraju navode i prelazne i završne odredbe važećeg Zakona o prekršajima, na osnovu kojih se zaključuje da bi postupak trebalo voditi po odredbama važećeg Zakona i da je u ovoj prekršajnoj stvari za vođenje prekršajnog postupka stvarno nadležan prekršajni sud, a ne organ uprave.

Iz prethodno navedenog, Ustavni sud konstatuje da postoji negativan sukob nadležnosti između suda i drugog državnog organa za čije rešavanje je, saglasno odredbi člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, nadležan Ustavni sud.

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16-Odluka US, 91/19-dr. zakon i 91/19), koji se primenjuje od 1. marta 2014. godine, propisano je: da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a da se, ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje propis koji je najblaži za učinioca (član 6.); da se p rekršajni postupak pokreće i vodi na osnovu – 1) zahteva ovlašćenog organa ili oštećenog i 2) prekršajnog naloga, u skladu sa ovim zakonom (član 88.); da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi (član 100. stav 1.); da se u prekršajnom postupku iz stava 2. ovog člana shodno primenjuju odredbe ovog zakona, osim ako zakonom kojim se uređuju javne nabavke nije drugačije propisano (član 100. stav 2.); da je sud dužan da po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost i na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan, rešenjem se oglašava nenadležnim i bez odlaganja dostavlja predmet nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu (član 110. stav 1.); da je oštećeni, u smislu ovog zakona, lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem, kao i da oštećeni ima pravo da sam ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, između ostalog, podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i podnosi dokaze, stavlja predloge i ističe imovinskopravni zahtev za naknadu štete ili povraćaj stvari (član 126. stav 1. i stav 3. tač. 1) i 2)); da se prekršajni postupak pokreće rešenjem suda na osnovu – 1) zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 2) izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (član 167.); da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, te da se za ove prekršaje ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (član 168. st. 1. i 2.); da će ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice izdati prekršajni nalog ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti otkrio na jedan od sledećih načina – 1) neposrednim opažanjem policijskog službenika ili ovlašćenog službenog lica prilikom kontrole, nadzora i pregleda, kao i uvidom u službenu evidenciju nadležnog organa, 2) uvidom u podatke koji su dobijeni uz pomoć uređaja za nadzor ili merenje i 3) prilikom inspekcijskog ili drugog nadzora pregledom dokumentacije, prostorija i robe ili na drugi zakonom propisan način (član 169.); da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi ovlašćeni organ ili oštećeni (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) (član 179. stav 1.); da je oštećeni ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uvek osim ako zakonom nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen organ iz člana 179. stav 2. ovog zakona, te da oštećeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ima položaj stranke u postupku (član 180. st. 1. i 2.); da će se prekršajna prijava oštećenog podneta nadležnom organu pod uslovima iz ovog zakona smatrati zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka ako ovlašćeni organ sam ne inicira pokretanje prekršajnog postupka, te da je u ovom slučaju, ovlašćeni organ dužan da u roku od osam dana od dana podnete prekršajne prijave, pismeno obavesti oštećenog kako je postupio sa prekršajnom prijavom (član 180. st. 5. i 6.); da će nadležni sud kad primi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ispitati da li postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka i odlučiti o daljem toku postupka (član 183. stav 1.); da će sud kad utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka (kad sud nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka), zahtev za pokretanje postupka, odbaciti rešenjem (član 184. stav 1. i stav 2. tačka 2)); da će sud ako ne odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, doneti rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, koje sadrži označenje lica protiv koga se pokreće prekršajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekršaja (član 185. st. 1. i 2.).

Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-Odluka US, 55/14, 96/15, 9/16-Odluka US, 24/18, 41/18, 87/18, 23/19 i 128/20-dr. zakon) propisano je: da v ozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na kolskom ulazu, odnosno izlazu iz zgrade, dvorišta ili garaže (član 66. stav 1. tačka 18)); da će ukoliko se verodostojna isprava iz člana 322. ovog zakona, koristi za dokazivanje prekršaja za koji je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu ili je ovaj prekršaj uočen i dokumentovan neposrednim opažanjem policijskog službenika, odnosno drugog lica koje vrši neposredno regulisanje saobraćaja, u skladu sa ovim zakonom, a učinilac prekršaja nije zatečen na licu mesta, organ pozvati vlasnika, odnosno korisnika vozila da pruži podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, što je vlasnik, odnosno korisnik vozila dužan da učini, te da će nakon prikupljanja tih podataka, teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova pristupiti naplati kazne na način propisan u članu 336a ovog zakona (član 314.); da je verodostojna isprava u smislu ovog zakona, pored ostalog i video ili foto zapis na kome se jasno mogu videti: vozilo kojim je izvršen prekršaj, registarski broj tog vozila i bitna obeležja prekršaja (član 322. stav 1. tačka 1)); da će se novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama, između ostalih, i člana 66. stav 1. tačka 18) ovog zakona (član 333. stav 1. tačka 29)); da se za prekršaje kojima je ovim zakonom predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, izdaje prekršajni nalog, u skladu sa zakonom koji reguliše izdavanje prekršajnog naloga (član 336a).

Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , utvrdio da je negativni sukob nadležnosti nastao kao posledica toga što je prekršajni sud nakon pokretanja i vođenja prekršajnog postupka uvideo da za prekršaj iz člana 66. stav 1. tačka 18) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji se navodi i u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka i u rešenju o pokretanju prekršajnog postupka, a za koji je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, postoji obaveza izdavanja prekršajnog naloga, a ne vođenja prekršajnog postupka.

Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud još jednom naglašava da odredbe važećeg procesnog zakona kojima se uređuje prekršajni postupak ne predviđaju više mogućnost da u bilo kom slučaju, sem izuzetka izričito utvrđenog zakonom, prvostepeni postupak vodi bilo koji drugi organ osim prekršajnog suda, kao i to da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, osim ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, kada se primenjuje propis koji je najblaži za učinioca. Ustavni sud potom naglašava da je odredbama člana 168. Zakona o prekršajima, između ostalog, predviđeno da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom, u konkretnom slučaju Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, te da se za ove prekršaje ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, iz čega proizlazi da oštećeni, za navedeni prekršaj, može da podnese jedino prekršajnu prijavu, povodom koje je ovlašćeni organ dužan da postupi i da izda prekršajni nalog ili da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom sudu. Okolnost da je nakon izvršenja prekršaja i podnošenja zahteva oštećenog, Prekršajni sud u Beogradu rešenjem pokrenuo prekršajni postupak, nije od uticaja na pitanje stvarne nadležnosti koja je ustanovljena na osnovu rešenja o pokretanju prekršajnog postupka, iako se radi o delu za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu (mandatna kazna). Naime, Ustavni sud smatra da je prekršajni sud, s obzirom na delo i predviđenu mandatnu kaznu, takav zahtev oštećenog trebalo da tumači kao prijavu i da je ustupi na nadležnost organu policijske uprave zbog eventualnog izdavanja prekršajnog naloga, što svakako ne menja postojeću situaciju, imajući u vidu to da se sud već upustio u postupak donoseći rešenje o pokretanju prekršajnog postupka. Na kraju, Ustavni sud ukazuje na to da je u više svojih odluka izrazio stav da ako prekršajni sud u toku postupka zaključi da se radi o prekršaju za koji je trebalo izdati prekršajni nalog, jer se radi o delu za koje je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, sud ne može da vrati organu državne uprave predmet radi naknadnog izdavanja prekršajnog naloga, već mora da završi započeti postupak (videti npr. Rešenje Ustavnog suda IIIU-92/2019 od 20. juna 2019. godine – dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je za vođenje prekršajnog postupka protiv okrivljenog M. S . iz Beograda, zbog prekršaja iz člana 66. stav 1. tačka 18) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nadležan Prekršajni sud u Beogradu.

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik PC“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Rešenje Ustavnog suda o nadležnosti prekršajnog suda u postupku pokrenutom po zahtevu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti