Određivanje nadležnosti prekršajnog suda na osnovu zakona važećeg u vreme izvršenja prekršaja

Kratak pregled

Ustavni sud rešava sukob nadležnosti određujući Prekršajni sud kao nadležan, jer se na učinioca primenjuje propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja. Naknadne izmene zakona koje predviđaju izdavanje prekršajnog naloga nisu od uticaja na već ustanovljenu nadležnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: IIIU-137/2019

_________ 2019. godine

Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić , dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2019. godine, doneo je

REŠENjE

Za vođenje prekršajnog postupka protiv okrivljen og B. S , preduzetnika iz Velikog Gradišta, zbog prekršaja iz člana 54. stav 1. tač. 5) i 9) i člana 58. stav 1. tačka 2) Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima („Službeni glasnik RS“, br. 96/15 i 95/18), nadležan je Prekršajni sud u Požarevcu – Odeljenje suda u Velikom Gradištu.

Obrazloženje

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Požarevac – Odeljenje saobraćajne policije podnelo je, 10. jula 201 9. godine, Ustavnom sudu zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između tog organa i Prekršajnog suda u Požarevcu – Odeljenje suda u Velikom Gradištu.

Iz navoda zahteva za rešavanje sukoba nadležnosti i priložene dokumentacije proizlazi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Požarevac – Odeljenje saobraćajne policije, 30. januara 201 9. godine, Prekršajnom sudu u Požarevcu – Odeljenj u suda u Velikom Gradištu podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka broj 4-600-00012/19 protiv lica i zbog dela navedenih u izreci. Povodom ovog zahteva, Prekršajni sud u Požarevcu – Odeljenje suda u Velikom Gradištu doneo je rešenje Pr. 387/19 od 28. februara 201 9. godine, kojim je pokrenuo prekršajni postupak, nakon čega je izveo i određene dokazne radnje. Isti prekršajni sud je doneo i rešenje Pr. 387/19 od 6. juna 2019. godine, kojim se oglasio stvarno nenadležnim za vođenje prekršajnog postupka po podnetom zahtevu, pozivajući se na to da je u međuvremenu donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, koji je blaži za učinioca, jer za navedene prekršaje predviđa samo novčanu kaznu u fiksnom iznosu i izdavanje prekršajnog naloga , umesto ranije propisane novčane kazne u rasponu, iz čega, saglasno odredbi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, proizlazi nadležnost organa uprave za izdavanje prekršajnog naloga , jer se na učinioca mora primeniti blaži propis.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Požarevac – Odeljenje saobraćajne policije dostavilo je Ustavnom sudu spise predmeta 10. jula 201 9. godine, sa zahtevom za rešavanje sukoba nadležnosti, u kome se između ostalog navodi da je nadzor od strane policijskih službenika izvršen nakon 8. decembra 2018. godine, po stupanju na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, ali da su prekršaji koji se okrivljenom stavljaju na teret nesporno izvršeni pre tog datuma, zbog čega je Policijska uprava Požarevac u skladu sa odredbama zakona koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, odbijajući nadležnost u konkretnom slučaju, podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Iz prethodno navedenog, Ustavni sud konstatuje da postoji negativan sukob nadležnosti između suda i drugog državnog organa za čije rešavanje je nadležan Ustavni sud, saglasno odredbi člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije.

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16), koji se primenjuje od 1. marta 2014. godine, propisano je: da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a da se, ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje propis koji je najblaži za učinioca (član 6.); da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi (član 100. stav 1.), uz jedini izuzetak da prvostepeni prekršajni postupak za prekršaje iz oblasti javnih nabavki vodi Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (član 100. stav 2.); da se prekršajni postupak pokreće rešenjem suda na osnovu – 1) zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, te 2) izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (član 167.); da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, te da se za ove prekršaje ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (član 168. st. 1. i 2.); da će ako po ovom zakonu nema uslova za izdavanje prekršajnog naloga u odnosu na pravno ili odgovorno lice, protiv oba lica biti podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (član 168. stav 5.).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud još jednom naglašava da odredbe važećeg procesnog zakona kojima se uređuje prekršajni postupak ne predviđaju više mogućnost da u bilo kom slučaju, s em izuzetka izričito utvrđenog zakonom, prvostepeni postupak vodi bilo koji drugi organ osim prekršajnog suda, kao i to da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, osim ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, kada se primenjuje propis koji je najblaži za učinioca . Ustavni sud konstatuje i to da je odredbama člana 168. Zakona o prekršajima, između ostalog, predviđeno da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, te da se za ove prekršaje ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Okolnost da je nakon izvršenja prekršaja, a pre podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima („Službeni glasnik PC“, broj 65/18), kojim su učinjeni prekršaji iz odredaba osnovnog teksta Zakona , a za koje je bila predviđena novčana kazna u rasponu, pravno prekvalifikovani u grupu prekršaja za koj e je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu (mandatna kazna) i kojim je predviđena nadležnost organa policijske uprave za izdavanje prekršajnog naloga za ovakve vrste prekršaja, nije od uticaja na pitanje stvarne nadležnosti koja je ustanovljena na osnovu rešenja o pokretanju prekršajnog postupka.

Kako je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Policijska uprava Požarevac – Odeljenje saobraćajne policije podnelo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka 30. januara 201 9. godine, za prekršaje koji su izvršen i 9. avgusta 2018. godine, 1. septembra 2018. godine i 5. novembra 2018. godine, a za koje je u trenutku kada su izvršeni bila predviđena novčana kazna u rasponu, a ne u fiksnom iznosu, Ustavni sud konstatuje da u konkretnom slučaju ne postoji mogućnost da se zbog izmena i dopuna Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima naknadno izda prekršajni nalog, te da je za vođenje prekršajnog pos tupka nadležan prekršajni sud.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je za vođenje prekršajnog postupka protiv okrivljenog B. S , preduzetnika iz Velikog Gradišta, zbog prekršaja iz člana 54. stav 1. tač. 5) i 9) i člana 58. stav 1. tačka 2) Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, nadležan Prekršajni sud u Požarevcu – Odeljenje suda u Velikom Gradištu .

S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik PC“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Za tačnost otpravka:

RK