Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina. Nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dosuđuje naknadu nematerijalne štete podnosiocu žalbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-140/2015
19.11.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Bratislav Đokić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Za postupanje u prekršajnom postupku protiv pravnog lica „S.” d.o.o. iz Beograda i odgovornog lica u tom pravnom licu, zbog prekršaja iz člana 340. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06), nadležan je Prekršajni sud u Beogradu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Ministarstvo finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd podnelo je, 7. maja 2015. godine, Ustavnom sudu zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između Prekršajnog suda u Beogradu i te carinarnice.

Iz navoda zahteva i dostavljene dokumentacije proizlazi da je Ministarstvo finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd podnelo Prekršajnom sudu u Beogradu 29. jula 2010. godine zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog lica „S.” d.o.o. iz Beograda i odgovornog lica u tom pravnom licu, zbog prekršaja iz člana 340. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06).

Prekršajni sud u Beogradu je, 15. septembra 2010. godine, doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, da bi se nakon toga rešenjem Pr. 400714/10 od 23. juna 2014. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u navedenom predmetu, uz obrazloženje da je za prekršaje za koje je predviđeno samo izricanje novčane kazne, u prvom stepenu nadležan organ uprave, kao i to da se okrivljenima stavljaju na teret radnje koje se mogu kvalifikovati kao prekršaj za koji nije propisana zaštitna mera i za koji je, prema propisima važećim u vreme kada je prekršaj učinjen, bio nadležan organ uprave. Takođe, je na kraju rešenja navedena i pouka o pravnom leku, kojom se daje mogućnost izjavljivanja žalbe Prekršajnom apelacionom sudu u roku od osam dana od dana prijema ovog rešenja.

Ministarstvo finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd je izjavilo žalbu Prekršajnom apelacionom sudu u Beogradu 17. marta 2015. godine, koji je spise predmeta vratio Carinarnici uz konstataciju da je Prekršajni sud u Beogrdu pogrešno stavio pouku o pravnom leku, te da ukoliko se smatra nenadležnom može pokrenuti postupak za rešavanje sukoba nadležnosti pred Ustavnim sudom Srbije.

Ministarstvo finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd je 7. maja 2015. godine dostavilo Ustavnom sudu zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti, navodeći da se u skladu sa važećim Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS”, broj 65/13), koji se primenjuje od 1. marta 2014. godine, predviđa isključiva nadležnost prekršajnih sudova, kao i da je Prekršajni sud u Beogradu započeo i vodio prekršajni postupak, te da je do donošenja ovog zakona mogao da odluči ili da se oglasi nenadležnim za vođenje navedenog prekršajnog postupka. Takođe se navodi da je postupanje Prekršajnog suda u Beogradu neprimereno, da nije u skladu sa zakonskim propisima i da bi vraćanjem predmeta pred nastupanje apsolutne zastarelosti bio narušen pravni poredak, a budući učinioci sličnih prekršaja bi bili motivisani za činjenje istih, zbog čega, po mišljenju Carinarnice Beograd, nije bilo osnova da se Prekršajni sud u Beogradu oglasi nenadležnim i spise predmeta uputi toj carinarnici.

Iz činjenice da su i Prekršajni sud u Beogradu i Ministarstvo finansija - Uprava carina - Carinarnica Beograd odbili da vode prekršajni postupak, proizlazi da postoji negativan sukob nadležnosti između suda i drugog državnog organa, za čije rešavanje je nadležan Ustavni sud, saglasno članu 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije.

Važećim Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS”, broj 65/13), koji se primenjuje od 1. marta 2014. godine, propisano je: da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi, a da izuzetno prvostepeni prekršajni postupak za prekršaje iz javnih nabavki vode Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (član 100. st. 1. i 2.); da se prekršajni postupak se pokreće rešenjem suda na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (član 167.); da će se prekršajni postupci započeti do dana početka primene ovog zakona okončati po odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 116/08 i 111/09) (član 340. stav 1.).

Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi da je Prekršajni sud u Beogradu doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka na osnovu koga je uspostavljena stvarna nadležnost, da su sprovedene određene dokazne radnje u postupku, te da se oglasio nenadležnim nakon početka primene Zakona o prekršajima kojim je propisano da prekršajni postupak u prvom stepenu vode isključivo prekršajni sudovi, izuzev za prekršaje iz oblasti javnih nabavki, odnosno da u pogledu nadležnosti za vođenje prekršajnog postupka više nije relevanta podela prekršaja na one za koje se može izreći zaštitna mera ili ne, Ustavni sud je ocenio da se u ovom slučaju ne može ustanoviti nadležnost organa uprave za vođenje prekršajnog postupka predviđena propisima koji su važili u vreme kada je učinjen prekršaj koji se okrivljenima stavlja na teret. Ustavni sud takođe ističe i stav ovoga suda zauzet u većem broju svojih odluka u predmetima za rešavanje sukoba nadležnosti (videti, pored drugih, Rešenje Ustavnog suda IIIU-162/2013 od 17. jula 2013. godine, na internet stranici: www.ustavni.sud.rs), prema kome će prekršajni sud, u slučaju da nakon pokretanja prekršajnog postupka utvrdi da je reč o prekršaju za čije postupanje je za razliku od onog koji se navodi u zahtevu, odnosno rešenju o pokretanju postupka, nadležan organ uprave, shodnom primenom odredbe člana 34. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 101/11, 121//12, 32/13, 45/13 i 55/14), sam okončati postupak i doneti odluku, s obzirom na to da je u odnosu na organ uprave reč o instanciono višem organu.

Saglasno svemu navedenom, Ustavni sud je utvrdio da je za postupanje u prekršajnom postupku koji se vodi protiv pravnog lica „S.” d.o.o. iz Beograda i odgovornog lica u tom pravnom licu, zbog prekršaja iz člana 340. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, br. 73/03, 61/05, 85/05 i 62/06), nadležan Prekršajni sud u Beogradu.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), doneo Rešenje kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

 

Slični dokumenti

• IIIU 135/2015: Rešenje Ustavnog suda o sukobu nadležnosti između carinskog organa i prekršajnog suda
• IIIU 277/2013: Nadležnost prekršajnog suda za prekršaj za koji se može izreći zaštitna mera
• IIIU 279/2013: Rešavanje negativnog sukoba nadležnosti između Prekršajnog suda i Poreske uprave
• IIIU 93/2013: Rešavanje sukoba nadležnosti između prekršajnog suda i carinskog organa
• IIIU 91/2013: Odluka Ustavnog suda o stvarnoj nadležnosti prekršajnog suda u carinskom postupku
• IIIU 688/2011: Odluka Ustavnog suda o sukobu nadležnosti u carinsko-prekršajnom postupku
• IIIU 414/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje