Kratak pregled

Ustavni sud je odredio Viši sud u Beogradu kao nadležan za žalbu zbog neodlučivanja po prigovoru za suđenje u razumnom roku. Iako je poverilac javno preduzeće, zakonska iznimka za nadležnost Ustavnog suda se ne primenjuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-167/2025
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

 

REŠENjE

 

Za vođenje postupka i odlučivanje po žalbi podnositeljke prigovora M. D. iz Beograda, izjavljenoj u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 762/20, nadležan je Viši sud u Beogradu.

 

Obrazloženje

 

Viši sud u Beogradu je Ustavnom sudu kao nadležnom organu, dostavio spise predmeta Ržg. 72/25, radi odlučivanja po žalbi podnositeljke prigovora M. D. iz Beograda, podnetog radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 731837/10, u kome podnositeljka prigovora ima procesnu ulogu izvršnog dužnika, dok je izvršni poverilac J. „I.“ Beograd. Podnositeljka je izjavila žalbu zbog neodlučivanja po prigovoru. Viši sud u Beogradu sukob nadležnosti zasniva na odredbi člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), kojom je predviđeno da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

Odredbom člana 1. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23), propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Kako u konkretnom slučaju preduzeće sa državnim kapitalom – J. „I.“ Beograd, u izvršnom postupku u kome je podnet prigovor nema svojstvo izvršnog dužnika, već naprotiv, izvršnog poverioca, to ne postoji zakonski osnov da se u konkretnom slučaju podneti prigovor smatra ustavnom žalbom.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je za odlučivanje po žalbi podnositeljke prigovora M. D. iz Beograda, izjavljenoj u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 762/20, nadležan Viši sud u Beogradu.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), doneo Rešenje kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 10407/2023: Ustavna žalba zbog povrede prava na pravično suđenje pred Prvim osnovnim sudom
• IIIU 100/2025: Nadležnost Višeg suda u Beogradu za žalbu u izvršnom postupku
• IIIU 200/2025: Nadležnost za žalbu u postupku protiv privatnog preduzeća
• IIIU 97/2025: Nadležnost suda kada je državni organ izvršni dužnik
• Už 1222/2022: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parnici
• IIIU 99/2025: Nadležnost Višeg suda za žalbu u izvršnom postupku
• IIIU 98/2025: Utvrđivanje nadležnosti Višeg suda u sporu sa fizičkim licem