Rešenje Ustavnog suda o rešavanju sukoba nadležnosti u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je rešio negativni sukob nadležnosti između Osnovnog suda u Novom Sadu i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Odlučeno je da je za dalje postupanje po predlogu oštećenog kao tužioca nadležno Više javno tužilaštvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-208/2014
18.06.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2015. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Za dalje postupanje u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu KI. 3859/13, nadležno je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu je, 25. marta 2014. godine, podneo Ustavnom sudu zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između tog suda i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Iz navoda zahteva i dostavljene dokumentacije proizlazi da je Sreta Dvizac iz Novog Sada, u svojstvu oštećenog kao tužioca, 25. septembra 2013. godine, podneo Osnovnom sudu u Novom Sadu „predlog za sprovođenje istražnih radnji“ protiv D. M. i drugih, zbog krivičnog dela iz člana 130. Krivičnog zakonika. Imajući u vidu da je u međuvremenu, od 1. oktobra 2013. godine, počeo da se primenjuje novi Zakonik o krivičnom postupku, Osnovni sud u Novom Sadu je dostavio spise predmeta Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, smatrajući da je ono sada nadležno za postupanje, kao i da se predmetni podnesak oštećenog kao tužioca može jedino smatrati prigovorom u smislu člana 51. stav 2. novog Zakonika o krivičnom postupku (dalje: ZKP).

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je spise predmeta vratilo Osnovnom sudu u Novom Sadu, odbijajući nadležnost, uz navode da je oštećeni, nakon prijema obaveštenja o odbacivanju krivične prijave, u skladu sa tada važećim zakonom, preduzeo krivično gonjenje, pa se njegov predlog za sprovođenje istražnih radnji ne može smatrati prigovorom oštećenog na odbačaj krivične prijave iz člana 51. stav 2. novog Zakonika o krivičnom postupku.

U zahtevu za rešavanje sukoba nadležnosti Osnovnog suda u Novom Sadu od 25. marta 2014. godine je, pored ostalog, navedeno da je za postupanje po predlogu za sprovođenje istražnih radnji oštećenog kao tužioca nadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, jer navedeni akt, prema odredbama novog Zakonika, treba smatrati prigovorom na prethodno odbačenu krivičnu prijavu. Kao razlog za izneti stav, Osnovni sud u Novom Sadu iznosi to da novi Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa da se oštećeni pojavljuje kao supsidijerni tužilac u prethodnim fazama krivičnog postupka, te da će se, saglasno prelaznim i završnim odredbama tog zakonika, samo istraga koja je u toku dovršiti po odredbama starog Zakonika o krivičnom postupku, a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama novog Zakonika. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju istraga nije pokrenuta, to se navedeni akt, po mišljenju krivičnog suda, može jedino smatrati prigovorom iz člana 51. stav 2. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Iz činjenice da su i Osnovni sud u Novom Sadu i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbili da postupaju po zahtevu za sprovođenje istražnih radnji koji je podneo oštećeni kao tužilac, sledi da postoji negativni sukob nadležnosti između suda i drugog državnog organa, za čije rešavanje je nadležan Ustavni sud, saglasno članu 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud dalje konstatuje da je sporni predlog za sprovođenje istražnih radnji Osnovnom sudu u Novom Sadu podneo Sreta Dvizac iz Novog Sada, u svojstvu oštećenog kao tužioca, 25. septembra 2013. godine, protiv D. M. i drugih, zbog krivičnog dela iz člana 130. Zakonika o krivičnom postupku. Oštećeni je podneo predlog za sprovođenje istražnih radnji nakon prijema obaveštenja Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu o odbačaju njegove krivične prijave, takođe podnete protiv D. M. i drugih. U vreme podnošenja navedenog predloga bio je na snazi Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (daljem tekstu: raniji Zakonik), kojim je, u članu 61, između ostalog, bilo propisano: da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje (stav 1.), da oštećeni ima pravo da preduzme gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (stav 2.), kao i da kad javni tužilac obaveštava oštećenog da može preduzeti gonjenje, dostaviće mu i pouku koje radnje može preduzeti radi ostvarivanja ovog prava (stav 5.). Drugim relevantnim odredbama ranijeg Zakonika bilo je određeno: da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koja pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu (član 64. stav 1.); da izraz okrivljeni u ovom zakoniku ima značenje lica protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage ili protiv koga je podneta optužnica, optužni predlog ili privatna tužba (član 221. tačka 2)); da kad je učinilac krivičnog dela nepoznat, javni tužilac može predložiti da istražni sudija preduzme pojedine istražne radnje, ako je, s obzirom na okolnosti slučaja neophodno ili celishodno da se one preduzmu pre pokretanja istrage, te da će istražni sudija, ako se ne složi sa tim predlogom, zatražiti da o tome odluči veće iz člana 24. stav 6. (član 239. stav 1.).

Važećim Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: novi Zakonik), koji je počeo da se primenjuje pred krivičnim sudovima opšte nadležnosti od 1. oktobra 2013. godine, propisano je: da je krivični postupak pokrenut određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku (član 7. tačka 4.); da ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu (član 51. stav 1.); da oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana, da ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja (član 51. stav 2.); da se skraćeni postupak pokreće na osnovu optužnog predloga javnog tužioca ili na osnovu privatne tužbe kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo (član 499. stav 1.); da će se istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiti po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama ovog zakonika (član 603.); da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) (član 604. stav 1.).

Ustavni sud je rešavao više predmeta sukoba nadležnosti između suda i tužilaštva izazvanih primenom novog ZKP. Tako je u predmetima u kojima su oštećeni kao tužioci podneli zahtev za sprovođenje istrage pre stupanja na snagu novog ZKP i u kojima istražni sudija ili vanraspravno veće u međuvremenu nisu doneli rešenje o sprovođenju istrage, Ustavni sud, imajući u vidu bitno izmenjeni koncept istrage koju sad vodi isključivo javni tužilac, zauzeo stanovište da sporna procesna situacija odgovara onim procesnim situacijama koje su uređene odredbama člana 51. novog Zakonika o krivičnom postupku, a koje se odnose na slučajeve u kojima javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili, do potvrđivanja optužnice, odustane od krivičnog gonjenja, te u kojima oštećeni protiv takve odluke javnog tužioca ima pravo da, u propisanom roku, neposredno višem javnom tužilaštvu podnese prigovor (videti Rešenje Ustavnog suda IIIU 226/2014 od 22. decembra, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs).

S druge strane, Ustavni sud je, u situacijama kada su oštećeni kao tužioci, nakon odbacivanja krivične prijave, u situacijama za koje je predviđen skraćeni krivični postupak, podneli optužni predlog, zauzeo stanovište da je za postupanje po navedenom optužnom aktu nadležan sud (videti Rešenje Ustavnog suda IIIU-128/2014 od 15. januara 2015. godine, objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 25/15). Sud je u navedenom predmetu takvo stanovište zasnovao na tome da je okrivljeni kao tužilac samim podnošenjem optužnog predloga ostvario svoju zakonom zasnovanu procesnu dispoziciju da nastupi kao ovlašćeni (supsidijarni) tužilac, odnosno stekao svojstvo stranke u postupku.

Iz prelaznih odredaba člana 603. važećeg Zakonika o krivičnom postupku proizlazi da će se samo istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiti prema odredbama ranije važećeg Zakonika, što znači da će je dovršiti nadležni sud, dok će se u ostalim slučajevima dalji tok postupka sprovesti prema odredbama novog Zakonika. Ustavni sud ukazuje da je „u toku“ samo ona istraga gde je doneto rešenje o sprovođenju istrage, čime je i krivični postupak započet.

Dakle, Ustavni sud je, prema iznetoj praksi, zauzeo stanovište da je samo u situacijama kada je pre početka primene novog zakonika podnet optužni akt oštećeni stekao svojstvo stranke u postupku, te će o takvom optužnom aktu odlučivati sud, dok se situacija u kojoj je oštećeni samo podneo zahtev za sprovođenje istrage, po kojem nije doneto rešenje o sprovođenju istrage, može upodobiti onoj iz člana 51. novog Zakona o krivičnom postupku. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije došlo do podnošenja optužnog akta, niti je započeta istraga, već je oštećeni podneo predlog za sprovođenje istražnih radnji, to i ova procesna situacija odgovara onim procesnim situacijama koje su uređene odredbama člana 51. novog Zakonika o krivičnom postupku, a koje se odnose na slučajeve u kojima javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili, do potvrđivanja optužnice, odustane od krivičnog gonjenja, a u kojima oštećeni protiv takve odluke javnog tužioca ima pravo da, u propisanom roku, neposredno višem javnom tužilaštvu podnese prigovor.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je za dalje postupanje po predlogu za sprovođenje istražnih radnji oštećenog kao tužioca Srete Dvizca iz Novog Sada, koji je Osnovnom sudu u Novom Sadu podnet 25. septembra 2013. godine, a povodom koga je taj sud formirao predmet KI. 3859/13, nadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Rešenje Ustavnog suda o rešavanju sukoba nadležnosti u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti