Kratak pregled

Ustavni sud Srbije odlučio je da je Viši sud u Zaječaru nadležan za odlučivanje po žalbi Državnog pravobranilaštva. S obzirom na to da je tuženi subjekt privatno privredno društvo, zakonske odredbe o pretvaranju žalbe u ustavnu žalbu nisu primenljive u ovom slučaju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-218/2025
27.11.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. novembra 2025. godine, doneo je

 

REŠENjE

 

Za vođenje postupka i odlučivanje po žalbi Državnog pravobranilaštva – Odeljenje u Zaječaru izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru Prr1. 54/23 od 5. juna 2025. godine nadležan je Viši sud u Zaječaru.

 

Obrazloženje

 

Nakon početka primene člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), Viši sud u Zaječaru je Ustavnom sudu, kao nadležnom organu, ustupio spise predmeta Gžrr1. 3/25, radi odlučivanja po žalbi Državnog pravobranilaštva – Odeljenje u Zaječaru izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru Prr1. 54/23 od 5. juna 2025. godine. Viši sud u Zaječaru je, bez obrazloženja, sa pozivom na član 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, spise predmeta dostavio Ustavnom sudu na dalju nadležnost. Odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) predviđeno je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 1.), kao i da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 2.).

Odredbom člana 1. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23) propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Kako se u konkretnom slučaju parnični postupak vodi između fizičkog lica i privrednog društva sa većinskim privatnim kapitalom, ne postoji zakonski osnov da se u konkretnom slučaju podneta žalba smatra ustavnom žalbom. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je za odlučivanje po žalbi Državnog pravobranilaštva – Odeljenje u Zaječaru izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru Prr1. 54/23 od 5. juna 2025. godine nadležan Viši sud u Zaječaru.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), doneo Rešenje kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

 

 

Snežana Marković

 

Slični dokumenti

• IIIU 100/2025: Nadležnost Višeg suda u Beogradu za žalbu u izvršnom postupku
• IIIU 46/2025: Rešenje Ustavnog suda o sukobu nadležnosti za novčano obeštećenje u stečaju
• Už 15583/2021: Poništaj sudskih rešenja i utvrđivanje povrede prava na mirno uživanje imovine
• IIIU 200/2025: Nadležnost za žalbu u postupku protiv privatnog preduzeća
• IIIU 97/2025: Nadležnost suda kada je državni organ izvršni dužnik
• Už 18640/2023: Usklađivanje naknade nematerijalne štete u zaječarskom stečaju
• Už 8282/2024: Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečajnom postupku