Rešavanje sukoba nadležnosti između suda i tužilaštva nakon izmene ZKP-a

Kratak pregled

Ustavni sud je rešio negativni sukob nadležnosti između suda i javnog tužilaštva, utvrdivši da je nadležno Više javno tužilaštvo. Zahtev za istragu, podnet po starom ZKP-u a o kome nije odlučeno, mora se tretirati kao prigovor po novom ZKP-u.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-226/2014
22.12.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2014. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Za postupanje po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca Ž. R. koji je Osnovnom sudu u Novom Sadu podnet 22. aprila 2013. godine, a povodom koga je taj sud formirao predmet KI. 1833/13, nadležno je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu je, 28. marta 2014. godine, podneo Ustavnom sudu zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između tog suda i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Iz navoda zahteva i dostavljene dokumentacije proizlazi da je Ž. R. iz Novog Sada, u svojstvu oštećenog kao tužioca, 22. aprila 2013. godine, podneo zahtev za sprovođenje istrage protiv jednog lica zbog osnovane sumnje da je izvršilo krivično delo prevare iz člana 137. stav 3. Krivičnog zakonika. Imajući u vidu da je u međuvremenu počeo da se primenjuje novi Zakonik o krivičnom postupku, a da pre toga istražni sudija nije povodom podnetog zahteva doneo rešenje o sprovođenju istrage, Osnovni sud u Novom Sadu je dostavio spise predmeta Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, smatrajući da je ono sada nadležno za postupanje u smislu člana 51. stav 2. novog ZKP.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je spise predmeta vratilo Osnovnom sudu u Novom Sadu, odbijajući nadležnost, uz navode da je oštećeni, nakon prijema obaveštenja o odbacivanju krivične prijave, u skladu sa tada važećim zakonom, preduzeo krivično gonjenje, pa se njegov zahtev za sprovođenje istrage ne može smatrati prigovorom oštećenog na odbačaj krivične prijave iz člana 51. stav 2. novog Zakonika o krivičnom postupku.

U zahtevu za rešavanje sukoba nadležnosti Osnovnog suda u Novom Sadu od 28. marta 2014. godine je, pored ostalog, navedeno da je za postupanje po zahtevu za sprovođenje istrage nadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, jer navedeni akt, prema odredbama novog Zakonika, treba smatrati prigovorom na prethodno odbačenu krivičnu prijavu. Kao razlog za izneti stav Osnovni sud u Novom Sadu iznosi to da novi Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa da se oštećeni pojavljuje kao supsidijerni tužilac u prethodnim fazama krivičnog postupka, odnosno pre potvrđivanja optužnice, te da će se, saglasno prelaznim i završnim odredbama tog zakonika, samo istraga koja je u toku dovršiti po odredbama starog Zakonika o krivičnom postupku, a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama novog Zakonika. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju istraga nije pokrenuta, to se navedeni akt, po mišljenju redovnog suda, može jedino smatrati prigovorom iz člana 51. stav 2. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Iz činjenice da su i Osnovni sud u Novom Sadu i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbili da postupaju po zahtevu za sprovođenje istrage, koji je podneo oštećeni kao tužilac, sledi da postoji negativni sukob nadležnosti između suda i drugog državnog organa, za čije rešavanje je nadležan Ustavni sud, saglasno članu 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije.

Razmatrajući zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između suda i javnog tužilaštva, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju, nakon odbačaja krivične prijave, a saglasno dobijenom uputstvu od nadležnog javnog tužilaštva, oštećeni iskoristio zakonsku mogućnost iz tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (daljem tekstu: raniji Zakonik) i, u svojstvu tužioca, podneo tada nadležnom sudu zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenog lica u odnosu na koje je odbačena krivična prijava. U tom smislu Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 259. stav 1. ranijeg Zakonika bilo predviđeno da oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu istražnom sudiji nadležnog suda podneti zahtev da sprovede istragu, da je, prema odredbi člana 243. istog zakonika, istražni sudija, kada primi zahtev za sprovođenje istrage (bilo od javnog tužioca ili od oštećenog kao tužioca, odnosno od privatnog tužioca) bio dužan da razmotri spise i, ako se složi sa zahtevom, da donese rešenje o sprovođenju istrage. U skladu sa odredbom člana 245. stav 1. ranijeg Zakonika, istragu je sprovodio istražni sudija donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, krivični postupak se smatrao pokrenutim.

Nasuprot navedenim procesnim rešenjima, važećim Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: novi Zakonik), koji je od 1. oktobra 2013. godine počeo da se primenjuje na sve krivične postupke u Republici Srbiji, predviđeno je tzv. „tužilačka istraga“, što konkretno znači: da je krivični postupak pokrenut donošenjem naredbe javnog tužioca o sprovođenju istrage (član 7. tačka 4.); da ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu (član 51. stav 1.); da oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana, da ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja (član 51. stav 2.); da istragu sprovodi nadležni javni tužilac (član 298. stav 1.). Takođe, novi Zakonik predviđa da oštećeni može steći svojstvo stranke – tužioca u krivičnom postupku tek od trenutka potvrđivanja optužnice. Prelaznim odredbama člana 603. novog Zakonika predviđeno je, prvo, da će se istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiti po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) i, drugo, da će se dalji tok postupka sprovesti po odredbama ovog zakonika. Završnim odredbama novog Zakonika (čl. 607. i 608.) predviđeno je da ovaj zakonik počinje da se primenjuje 1. oktobra 2013. godine, a da danom početka primene ovog zakonika prestaje da važi raniji Zakonik.

Dakle, kada je reč o postupanju po zahtevu za sprovođenje istrage koji je podneo oštećeni kao tužilac, Ustavni sud nalazi da iz odredaba člana 603. važećeg Zakonika o krivičnom postupku sledi da će se samo istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiti prema odredbama ranije važećeg Zakonika, što znači da će je dovršiti nadležni sud, dok će se u ostalim slučajevima dalji tok postupka sprovesti prema odredbama novog Zakonika. Ustavni sud ukazuje da je „u toku“ samo ona istraga gde je doneto rešenje o sprovođenju istrage. Budući da u konkretnom predmetu povodom koga je izazvan sukob nadležnosti do dana početka primene novog Zakonika nije doneto rešenje o sprovođenju istrage po zahtevu oštećenog kao tužioca, to sledi da se dalji tok postupka sprovodi po odredbama tog, sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku. S obzirom na bitno izmenjeni koncept važećeg Zakonika o krivičnom postupku u pogledu nadležnosti javnog tužioca i procesnog položaja oštećenog u krivičnom postupku, koji svojstvo stranke (tužioca) ne može ni steći u fazi u kojoj se postupak nalazi u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da, u ovom slučaju, sporna procesna situacija odgovara onim procesnim situacijama koje su uređene odredbama člana 51. novog Zakonika o krivičnom postupku, a koje se odnose na slučajeve u kojima javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili, do potvrđivanja optužnice, odustane od krivičnog gonjenja, u kojima oštećeni protiv takve odluke javnog tužioca ima pravo da, u propisanom roku, neposredno višem javnom tužilaštvu podnese prigovor.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je za dalje postupanje u postupku koji se vodi po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca Ž. R. koji je Osnovnom sudu u Novom Sadu podnet 22. aprila 2013. godine, a povodom koga je taj sud formirao predmet KI. 1833/13, nadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu (Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Rešavanje sukoba nadležnosti između suda i tužilaštva nakon izmene ZKP-a

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti