Rešavanje sukoba nadležnosti između suda i tužilaštva nakon izmene ZKP-a

Kratak pregled

Ustavni sud je rešio negativni sukob nadležnosti odredivši Osnovni sud u Novom Sadu kao nadležan za postupanje po optužnici oštećenog kao tužioca. Procesne radnje preduzete po ranijem zakoniku, uključujući podizanje optužnice, ostaju na snazi i nakon stupanja novog ZKP-a.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-264/2014
19.03.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2015. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Za postupanje po optužnici oštećenog kao tužioca „K.-P.“ DOO N. S. od 29. maja 2013. godine, nadležan je Osnovni sud u Novom Sadu.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu je, 4. aprila 2014. godine, podneo Ustavnom sudu zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između tog suda i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Iz navoda zahteva i dostavljene dokumentacije proizlazi da je nakon odbacivanja krivične prijave od strane tužilaštva, „K.-P.“ DOO N. S, u svojstvu oštećenog kao tužioca, podneo 8. decembra 2011. godine Osnovnom sudu u Novom Sadu zahtev za sprovođenje istrage. Osnovni sud u Novom Sadu je je doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 4241/11 od 1. februara 2013. godine, a zatim i rešenje Kv. 771/13 od 6. marta 2013. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog na prvostepeno rešenje o sprovođenju istragu. Osnovni sud u Novom Sadu je 10. maja 2013. godine završio istragu i obavestio oštećenog kao tužioca da može, pored ostalog, podneti optužni akt, što je „K.-P.“ DOO N. S, u svojstvu oštećenog kao tužioca i učinio podnošenjem optužnice Osnovnom sudu u Novom Sadu, po kojoj je formiran predmet broj K. 2053/2013.

Osnovni sud u Novom Sadu je 4. aprila 2014. godine, nakon početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku, spise predmeta dostavio Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, smatrajući da je ono sada nadležno za postupanje u smislu člana 51. stav 2. novog ZKP.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je, spise predmeta vratilo Osnovnom sudu u Novom Sadu, odbijajući nadležnost, uz navode da je oštećeni, nakon prijema obaveštenja o odbačaju krivične prijave, u skladu sa tada važećim zakonom, preduzeo krivično gonjenje, pa se njegov optužni akt podnet sudu ne može smatrati prigovorom oštećenog na odbačaj krivične prijave iz člana 51. stav 2. novog Zakonika o krivičnom postupku.

Osnovni sud u Novom Sadu je nakon toga, 4. aprila 2014. godine, Ustavnom sudu podneo zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti u kome je, pored ostalog, navedeno da je za postupanje po optužnici nadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, jer navedeni akt, prema novom Zakoniku, treba smatrati prigovorom u odnosu na prethodno odbačenu krivičnu prijavu. Novi Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa da se oštećeni pojavljuje kao supsidijerni tužilac u prethodnim fazama krivičnog postupka, odnosno pre potvrđivanja optužnice. Naime, saglasno prelaznim i završnim odredbama Zakonika, samo istraga koja je u toku dovršiće se po odredbama starog Zakonika o krivičnom postupku, a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama novog Zakonika. Imajući u vidu da odlučivanje o optužnici oštećenog ne spada u istragu, kao i da predmetni krivični postupak nije ni pokrenut, to se navedeni akt može jedino smatrati prigovorom iz člana 51. stav 2. važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Na traženje Ustavnog suda, saglasno odredbama člana 34. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), Vrhovni kasacioni sud se dopisom II Su 17 292/2014 od 11. decembra 2014. godine izjasnio da je u vezi spornog pitanja prethodno već dao odgovor nižestepenim sudovima, čija je suština u tome da ukoliko je oštećeni kao supsidijerni tužilac pre početka primene „novog“ Zakonika o krivičnom postupku podneo nadležnom sudu optužni akt, to je u smislu odredbe člana 221. stav 9. „ranijeg“ ZKP isti stekao i svojstvo stranke u krivičnom postupku, na koji je bez uticaja odredba člana 52. stav 1. „novog“ ZKP, koja pod izmenjenim okolnostima reguliše pitanje preuzimanja krivičnog gonjenja od strane oštećenog.

Iz činjenice da su i Osnovni sud u Novom Sadu i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbili da postupaju po navedenoj optužnici oštećenog kao tužioca, proizlazi da postoji negativni sukob nadležnosti između suda i drugog državnog organa, za čije rešavanje je nadležan Ustavni sud, saglasno članu 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud dalje konstatuje da je spornu optužnicu Osnovnom sudu u Novom Sadu podnelo „K.-P.“ DOO N. S, u svojstvu supsidijernog tužioca, 29. maja 2013. godine, protiv okrivljenog L.L. iz Toraka, opština Žitište. Pre podnošenja optužnice, oštećeni je nakon prijema obaveštenja o odbačaju njegove krivične prijave, podneo zahtev za sprovođenje istrage, podvodom koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage, istraga sprovedena i završena, a nakon toga oštećeni kao tužilac u zakonskom roku podneo optužnicu. U vreme podnošenja optužnice na snazi je bio Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (daljem tekstu: raniji Zakonik), kojim je u članu 61, pored ostalog, bilo propisano: da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje (stav 1.), da oštećeni ima pravo da preduzme gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (stav 2.), kao i da kad javni tužilac obaveštava oštećenog da može preduzeti gonjenje, dostaviće mu i pouku koje radnje može preduzeti radi ostvarivanja ovog prava (stav 5.). Drugim relevantnim odredbama ranijeg Zakonika bilo je određeno: da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koja pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu (član 64. stav 1.); da izraz okrivljeni u ovom zakoniku ima značenje lica protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage ili protiv koga je podneta optužnica, optužni predlog ili privatna tužba (član 221. tačka 2)).

Važećim Zakonikom o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: novi Zakonik), koji je počeo da se primenjuje pred krivičnim sudovima opšte nadležnosti od 1. oktobra 2013. godine, propisano je: da je krivični postupak pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (član 296.) (član 7. tačka 1.); da ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu (član 51. stav 1.); da oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana, da ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja (član 51. stav 2.); da će se istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiti po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama ovog zakonika (član 603.); da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) (član 604. stav 1.).

Iz prethodno iznetog proizlazi da je krivični postupak, prema ranijem Zakoniku, mogao biti pokrenut donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, te da je u konkretnom slučaju sporni krivični postupak na taj način i pokrenut 1. februara 2013. godine, a da novi Zakonik ne predviđa ovlašćenje oštećenog da podnošenjem zahteva za sprovođenjem istrage, a zatim i optužnice, odnosno optužnog predloga u skraćenom krivičnom postupku, inicira vođenje krivičnog postupka, već navedene optužne akte sada može podneti samo javni tužilac. Ova procesna situacija imala je za pravnu posledicu negativan sukob nadležnosti između suda i tužilaštva, koji je, pak, proistekao iz vremenskog sukoba zakona. Stoga je za rešenje nastalog sukoba nadležnosti neophodno razmotriti uticaj odredaba novog Zakonika na položaj oštećenih kao tužilaca u krivičnim postupcima koji su pokrenuti po njihovim optužnim aktima prema odredbama ranijeg Zakonika.

Pitanje sukoba sukcesivnih zakona, po pravilu, rešava se tumačenjem prelaznih i završnih odredaba novog zakona, ali i primenom određenih pravnih principa i metoda. U našem procesnom pozitivnom zakonodavstvu prihvaćen je princip trenutnog (neodložnog) dejstva novog procesnog zakona na postupke koji su u toku, pa je taj princip prihvaćen i u odredbama čl. 607. i 608. novog Zakonika, kojima je propisano da ovaj zakonik počinje da se primenjuje 1. oktobra 2013. godine, a da danom početka primene ovog zakonika prestaje da važi raniji Zakonik. Prelaznim odredbama novog Zakonika predviđeno je nekoliko izuzetaka, od kojih je najvažniji propisan članom 603, a prema kome će se započeta istraga dovršiti po odredbama ranijeg zakonika. Međutim, navedenom odredbom novog Zakonika je predviđeno da će se dalji tok postupka sprovesti po odredbama ovog zakonika. Prelaznim odredbama novog Zakonika nije posebno uređeno pitanje primene propisa na lica koja su stekla status oštećenih kao tužilaca.

Imajući u vidu da prelaznim odredbama novog Zakonika nije propisano da će se na krivični postupak povodom koga je nastao predmetni sukob nadležnosti primeniti odredbe ranijeg Zakonika, Ustavni sud smatra da se taj postupak mora sprovesti po odredbama novog Zakonika. Ali, u nastalom sukobu se postavlja pitanje da li primena novog Zakonika može imati za posledicu vraćanje krivičnog postupka u fazu ispitivanja krivične prijave koja je sprovedena i okončana pre pokretanja krivičnog postupka od strane oštećenog, a nakon toga sprovedena i okončana istraga. Ustavni sud stoji na stanovištu da princip trenutnog dejstva novog procesnog zakona ne može imati za posledicu ništavost procesnih radnji koje su punovažno sprovedene po odredbama prethodnog zakona. Ovakvo stanovište potvrđuje i odredba člana 604. stav 1. novog Zakonika, prema kojoj se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjuje po odredbama ranijeg Zakonika.

Primenjujući navedeno stanovište na konkretnu situaciju, Ustavni sud ističe da je, prema ranijem Zakoniku, oštećeni „K.-P.“ DOO N. S. imao procesno ovlašćenje da samostalno preduzme gonjenje okrivljenih lica nakon odbacivanja njegove krivične prijave, u skladu sa dobijenim uputstvom nadležnog javnog tužioca, te da je to ovlašćenje iskoristilo podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage, a zatim i optužnice, čime je pokrenut krivični postupak i zasnovana nadležnost suda da postupa po optužnici i da o njoj odluči. Donošenjem rešenja o sprovođenju istrage, njenim okončanjem, a zatim podnošenjem optužnice, oštećeni kao tužilac je pokrenuo predmetni krivični postupak i time ostvario svoju zakonom propisanu dispoziciju, odnosno stekao tužilački procesni subjektivitet kroz svojstvo stranke u postupku. Ustavni sud ukazuje da je odredbama ranijeg Zakonika bilo normirano da izraz okrivljeni u tom zakoniku, pored ostalog, ima značenje lica protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage, čime je i krivični postupak bio započet u formalnom smislu, nezavisno od drugih naknadnih procesnih okolnosti.

Stoga ovaj sud ocenjuje da je pravno neutemeljeno suprotno mišljenje Osnovnog suda u Novom Sadu izneto u zahtevu za rešavanje sukoba nadležnosti. Stanovište podnosioca zahteva prema kome, saglasno novom Zakoniku, optužnicu kojom je pokrenut krivični postupak pred sudom treba smatrati prigovorom protiv rešenja javnog tužioca o odbačaju krivične prijave, dakle da je treba smatrati pravnim sredstvom o kome odlučuje neposredno viši tužilac, po nalaženju Ustavnog suda, nema uporište u prelaznim i završnim odredbama novog Zakonika i nije u skladu sa osnovnim principima dejstva novog procesnog zakona na postupak koji je u toku. Prihvatanje takvog stanovišta imalo bi sledeće posledice: 1) suštinsko poništavanje radnje podnošenja optužnice oštećenog kao tužioca koja je preduzeta u skladu sa ranijim Zakonikom, a što je u suprotnosti s odredbom člana 604. stav 1. novog Zakonika; 2) gubitak statusa oštećenog kao tužioca koji je stečen lege artis u skladu sa ranijim Zakonikom; 3) preinačenje optužnog akta u drugo, naknadno uvedeno, pravno sredstvo, pri čemu se ova dva pravna sredstva ne mogu poistovetiti ni po svojoj prirodi i sadržini, niti po svrsi zbog koje su ustanovljena; 4) promenu već zasnovane nadležnosti prvostepenog suda, nadležnošću drugostepenog javnog tužilaštva. Ustavni sud posebno ističe da na navedeni slučaj nije od uticaja bitno izmenjeni koncept istrage u novom Zakoniku, koju sprovodi tužilaštvo, budući da je u konkretnom slučaju faza istrage okončana. Takođe, ne može biti od uticaja ni izmenjeni položaj supsidijernog tužioca, s obzirom na to da je, u konkretnom slučaju, oštećeni već stekao svojstvo tužioca u skladu sa odredbama ranijeg Zakonika.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je za dalje postupanje po optužnici oštećenog kao tužioca „K.-P.“ DOO N. S. od 29. maja 2013. godine, nadležan Osnovni sud u Novom Sadu.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Rešavanje sukoba nadležnosti između suda i tužilaštva nakon izmene ZKP-a

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti