Odluka Ustavnog suda o sukobu nadležnosti u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odlučio da je za vođenje prekršajnog postupka nadležan Prekršajni sud u Pirotu, a ne organ uprave. Kada sud u toku postupka utvrdi da se radi o prekršaju za koji se izdaje prekršajni nalog, dužan je da sam okonča postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-92/2019
20.06.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, Sabahudin Tahirović, dr Dragana Kolarić, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, dr Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Za vođenje prekršajnog postupka protiv okrivljenog L. V. iz Pirota, zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 95) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-Odluka US, 55/14, 96/15, 9/16-Odluka US, 24/18, 41/18, 87/18 i 23/19), nadležan je Prekršajni sud u Pirotu.

O b r a z l o ž e nj e

Prekršajni sud u Pirotu prosledio je Ustavnom sudu zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcije policije – Policijske uprave u Pirotu – Odeljenja saobraćajne policije.

Iz navoda zahteva i priložene dokumentacije proizlazi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Pirotu 22. februara 2018. godine podnelo Prekršajnom sudu u Pirotu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka broj 4-308-00088/18 (221-7056/18) protiv L. V. iz Pirota, zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 95) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-Odluka US, 55/14, 96/15, 9/16-Odluka US, 24/18, 41/18, 87/18 i 23/19). Povodom ovog zahteva, Prekršajni sud u Pirotu je doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka Pr. 412/18 od 2. marta 2018. godine, u kome je preduzeo i određene dokazne radnje. Nakon toga, Prekršajni sud u Pirotu je doneo rešenje Pr. 412/18 od 20. marta 2019. godine kojim se oglasio stvarno nenadležnim za vođenje prekršajnog postupka protiv L. V. iz Pirota, pozivajući se na to da je nakon preciziranja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka po nalogu suda i saslušanja svedoka, a imajući u vidu to da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom prekršaja, već samo činjeničnim opisom prekrašajne radnje, kao i zapisnikom o izvršenom kontrolnom tehničkom pregledu vozila, utvrđeno da činjenično stanje zapravo predstavlja radnju prekršaja iz člana 333. stav 1. tačka 95) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, za koji je (u vreme izvršenja prekršaja) bila predviđena kazna u fiksnom iznosu. Nakon oglašavanja nenadležnim, Prekršajni sud u Pirotu je spise predmeta dostavio organu državne uprave (Policijskoj upravi u Pirotu) na dalje odlučivanje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava u Pirotu – Odeljenje saobraćajne policije vratilo je 15. aprila 2019. godine spise predmeta Prekršajnom sudu u Pirotu, sa obrazloženjem da nije nadležno da postupa u predmetu, jer se radi o prekršaju za koji je propisano vođenje prekršajnog postupka, čime je u konkretnom slučaju isključeno postupanje tog organa. Naime, organ državne uprave smatra da prekršajni sud nije postupao ažurno i efikasno, imajući u vidu to da je od trenutka kada je prekršaj učinjen prošlo više od godinu dana, zbog čega i nije moguće naknadno izdati prekršajni nalog. Na kraju, navode i to da, saglasno odredbi člana 38. Zakona o opštem upravnom postupku, predlog za odlučivanje o sukobu nadležnosti podnosi organ koji se poslednji izjasnio nenadležnim, zbog čega su dopis i spise predmeta dostavili prekršajnom sudu.

Iz prethodno navedenog, Ustavni sud konstatuje da postoji negativan sukob nadležnosti između suda i drugog državnog organa, za čije rešavanje je nadležan Ustavni sud, saglasno odredbi člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava.

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 65/13, 13/16 i 98/16-Odluka US) propisano je: da se na prekršajni postupak shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 99.); da prekršajni postupak u prvom stepenu vode prekršajni sudovi (član 100. stav 1.), uz jedini izuzetak da prvostepeni prekršajni postupak za prekršaje iz oblasti javnih nabavki vodi Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (član 100. stav 2.); da je sud dužan da po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost i na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan, rešenjem se oglašava nenadležnim i bez odlaganja dostavlja predmet nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu, a da protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba (član 110. st. 1. i 3.); da ako sud kome je predmet dostavljen kao nadležnom smatra da je nadležan sud koji mu je predmet dostavio, pokrenuće postupak za rešavanje sukoba nadležnosti (član 110. stav 2.); da se prekršajni postupak pokreće rešenjem suda na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili izdatog prekršajnog naloga povodom koga je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (član 167.); da se prekršajni nalog izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu, a da se za ove prekršaje ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (član 168. st. 1. i 2.); da će ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice izdati prekršajni nalog ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti otkrio, između ostalog, neposrednim opažanjem policijskog službenika ili ovlašćenog službenog lica prilikom kontrole, nadzora i pregleda, kao i uvidom u službenu evidenciju nadležnog organa ili prilikom inspekcijskog ili drugog nadzora pregledom dokumentacije, prostorija i robe ili na drugi zakonom propisan način (član 169. stav 1. tač. 1) i 3)); da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnose, između ostalih, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni (član 179. stav 2.); da će sud ako ne odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, doneti rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, koje sadrži označenje lica protiv koga se pokreće prekršajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekršaja (član 185. st. 1. i 2.); da se postupak vodi samo u pogledu onog prekršaja i protiv onog okrivljenog na koji se odnosi rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, osim u slučaju iz člana 247. stav 4. ovog zakona (član 185. stav 4.); da sud nije vezan za pravnu kvalifikaciju datu u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno u rešenju o pokretanju prekršajnog postupka (član 185. stav 5.); da se prekršajni postupak završava donošenjem osuđujuće ili oslobađajuće presude, rešenja kojim se postupak obustavlja ili rešenja kojim se maloletnom učiniocu prekršaja izriče vaspitna mera, te da se presuda, odnosno rešenje zasniva na izvedenim dokazima i činjenicama koje su utvrđene u postupku (član 246. st. 1. i 3.); da se odluka u prekršajnom postupku odnosi samo na lice koje se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka tereti i samo na prekršaj koji je predmet podnetog zahteva (član 247. stav 1.); da je sud dužan da u celosti odluči o podnetom zahtevu i da nije vezan za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekršaja (član 247. st. 2. i 3.).

Odredbom člana 34. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je da ako sud u toku glavnog pretresa ustanovi da je za suđenje nadležan niži sud, neće uputiti predmet tom sudu nego će sam sprovesti postupak i doneti odluku.

Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio da je negativni sukob nadležnosti nastao kao posledica toga što je prekršajni sud nakon pokretanja i vođenja prekršajnog postupka ocenio da se ne radi o prekršaju iz člana 332. stav 1. tačka 95) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji se navodi i u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka i u rešenju o pokretanju prekršajnog postupka, a za koji je predviđena novčana kazna u rasponu, već o prekršaju iz člana 333. stav 1. tačka 95) istog zakona za koji je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, pa samim tim i obaveza izdavanja prekršajnog naloga. Ustavni sud najpre naglašava, da odredbe važećeg procesnog zakona kojima se uređuje prekršajni postupak ne predviđaju više mogućnost da u bilo kom slučaju, osim izuzetka izričito utvrđenog zakonom, prvostepeni postupak vodi bilo koji drugi organ osim prekršajnog suda. Sud potom naglašava da se, saglasno navedenim zakonskim odredbama, stvarna nadležnost uspostavlja na osnovu rešenja o pokretanju prekršajnog postupka. Stoga se postupak, saglasno odredbi člana 185. stav 4. Zakona o prekršajima, vodi samo u pogledu onog prekršaja i protiv onog okrivljenog na koje se odnosi rešenje o pokretanju prekršajnog postupka. Okolnost da sud, saglasno odredbi člana 180. stav 5. Zakona o prekršajima, nije vezan za pravnu kvalifikaciju datu u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno u rešenju o pokretanju prekršajnog postupka, u konkretnom slučaju, ne utiče na promenu stvarne nadležnosti. Prekršajni sud će u slučaju da nakon pokretanja prekršajnog postupka utvrdi da činjenični opis dela ne odgovara prekršaju koji je naveden u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, shodnom primenom odredbe člana 34. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sam okončati postupak i doneti odluku, jer je u odnosu na organe uprave reč o instanciono višem organu. Prekršajni sud je dužan da se kreće u okvirima rešenja koje je doneo na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, što ne znači da je vezan pravnom kvalifikacijom prekršaja datom u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka. Ako je organ državne uprave na osnovu raspoloživih podataka, dato činjenično stanje kvalifikovao kao prekršaj za koji je predviđena novčana kazna u rasponu i za koji je podneo zahtev sudu, a sud u toku postupka ipak zaključi da se radi o prekršaju za koji je trebalo izdati prekršajni nalog, jer se radi o delu za koje je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, sud ne može da vrati organu državne uprave predmet radi naknadnog izdavanja prekršajnog naloga, već mora da završi započeti postupak.

Imajući u vidu navedeno, a kako je po podnetom zahtevu Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcije policije – Policijske uprave u Pirotu – Odeljenja saobraćajne policije od 22. februara 2018. godine, Prekršajni sud u Pirotu rešenjem već pokrenuo prekršajni postupak za delo koje je učinjeno 21. februara 2018. godine, a za koje je bila predviđena novčana kazna u rasponu, a ne u fiksnom iznosu, Ustavni sud konstatuje da u konkretnom slučaju ne postoji mogućnost da se naknadno izda prekršajni nalog, te da je za vođenje prekršajnog postupka nadležan prekršajni sud.

Ovom prilikom, Ustavni sud još jednom ukazuje na stav koji je zauzeo u Rešenju IIIU-688/2011 od 29. marta 2012. godine, da saglasno članu 167. Ustava, nije nadležan da se upušta u ocenu pravne kvalifikacije radnje opisane u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, ali takođe naglašava da, osim kada je opis radnje izvršenja očigledno (prima facie) nesaglasan sa datom pravnom kvalifikacijom kažnjivog dela, pravna kvalifikacija zavisi od činjeničnog stanja koje se utvrđuje na osnovu sprovedenog postupka i u postupku izvedenih dokaza.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je za vođenje prekršajnog postupka protiv L. V. iz Pirota, zbog prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 95) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nadležan Prekršajni sud u Pirotu.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11,18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o sukobu nadležnosti u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti