Rešenje Ustavnog suda o nadležnosti tužilaštva u krivičnom postupku nakon izmene zakona

Kratak pregled

Ustavni sud rešava negativni sukob nadležnosti i utvrđuje da je za postupanje po zahtevu oštećenog kao tužioca nadležno Više javno tužilaštvo. Budući da istraga nije pokrenuta pre stupanja na snagu novog ZKP-a, primenjuju se nove odredbe.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-93/2014
22.12.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. decembra 2014. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Za postupanje po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca „R. T.“ DOO N. S. koji je Osnovnom sudu u Novom Sadu podnet 26. septembra 2013. godine, a povodom koga je taj sud formirao predmet KI. 3879/13, nadležno je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu je, 14. februar 2014. godine, podneo Ustavnom sudu zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između tog suda i Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Iz navoda zahteva i dostavljene dokumentacije proizlazi da je „R. T.“ DOO N.S, u svojstvu oštećenog kao tužioca, 26. septembra 2013. godine, podneo zahtev za sprovođenje istrage protiv četiri lica, zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika. Imajući u vidu da je u međuvremenu počeo da se primenjuje novi Zakonik o krivičnom postupku, a da pre toga istražni sudija nije povodom podnetog zahteva doneo rešenje o sprovođenju istrage, Osnovni sud u Novom Sadu je dostavio spise predmeta Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, smatrajući da je ono sada nadležno za postupanje u smislu člana 51. stav 2. novog ZKP.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je spise predmeta vratilo Osnovnom sudu u Novom Sadu, odbijajući nadležnost, uz navode da je oštećeni, nakon prijema obaveštenja o odbacivanju krivične prijave, u skladu sa tada važećim zakonom, preduzeo krivično gonjenje, pa se njegov zahtev za sprovođenje istrage ne može smatrati prigovorom oštećenog na odbačaj krivične prijave iz člana 51. stav 2. novog Zakonika o krivičnom postupku.

U zahtevu za rešavanje sukoba nadležnosti Osnovnog suda u Novom Sadu od 28. marta 2014. godine je, pored ostalog, navedeno da je za postupanje po zahtevu za sprovođenje istrage nadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, jer navedeni akt, prema odredbama novog Zakonika, treba smatrati prigovorom na prethodno odbačenu krivičnu prijavu. Kao razlog za izneti stav Osnovni sud u Novom Sadu iznosi to da novi Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa da se oštećeni pojavljuje kao supsidijerni tužilac u prethodnim fazama krivičnog postupka, odnosno pre potvrđivanja optužnice, te da će se, saglasno prelaznim i završnim odredbama tog zakonika, samo istraga koja je u toku dovršiti po odredbama starog Zakonika o krivičnom postupku, a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama novog Zakonika. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju istraga nije pokrenuta, to se navedeni akt, po mišljenju redovnog suda, može jedino smatrati prigovorom iz člana 51. stav 2. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Iz činjenice da su i Osnovni sud u Novom Sadu i Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odbili da postupaju po zahtevu za sprovođenje istrage, koji je podneo oštećeni kao tužilac, sledi da postoji negativni sukob nadležnosti između suda i drugog državnog organa, za čije rešavanje je nadležan Ustavni sud, saglasno članu 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije.

Razmatrajući zahtev za rešavanje sukoba nadležnosti između suda i javnog tužilaštva, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju, nakon odbačaja krivične prijave, a saglasno dobijenom uputstvu od nadležnog javnog tužilaštva, oštećeni iskoristio zakonsku mogućnost iz tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP/2001) i, u svojstvu tužioca, podneo tada nadležnom sudu zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenih u odnosu na koje je odbačena krivična prijava. U tom smislu Ustavni sud konstatuje da je odredbom člana 259. stav 1. ZKP/2001 bilo predviđeno da oštećeni kao tužilac i privatni tužilac mogu istražnom sudiji nadležnog suda podneti zahtev da sprovede istragu, da je, prema odredbi člana 243. stav 1. ZKP/2001, istražni sudija, kada primi zahtev za sprovođenje istrage (bilo od javnog tužioca ili od oštećenog kao tužioca, odnosno od privatnog tužioca) bio dužan da razmotri spise i, ako se složi sa zahtevom, da donese rešenje o sprovođenju istrage. U skladu sa odredbom člana 245. stav 1. ZKP/2001, istragu je sprovodio istražni sudija.

Nasuprot navedenim procesnim rešenjima, važećim Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), koji je od 1. oktobra 2013. godine počeo da se primenjuje na sve krivične postupke u Republici Srbiji, predviđeno je između ostalog: da je krivični postupak pokrenut donošenjem naredbe javnog tužioca o sprovođenju istrage (član 7. tačka 4.); da ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu (član 51. stav 1.); da oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana, da ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja (član 51. stav 2.); da istragu sprovodi nadležni javni tužilac (član 298. stav 1.). Takođe, propisano je da oštećeni može, u slučaju da javni tužilac nakon potvrđivanja optužnice izjavi da odustaje od optužbe, preuzeti krivično gonjenje i zastupati optužbu (član 52. stav 1.). U odredbi člana 603. ZKP predviđeno je da će se istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiti po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), a da će se dalji tok postupka sprovesti po odredbama ovog zakonika. U odredbama čl. 607. i 608. ZKP predviđeno je da ovaj zakonik počinje da se primenjuje 1. oktobra 2013. godine, a da danom početka primene ovog zakonika prestaje da važi ZKP/2001.

Ustavni sud ističe da se pitanje postupanja po zahtevu koji je podneo oštećeni kao tužilac mora sagledati u svetlu odredbe člana 603. ZKP koja predviđa da će se samo istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiti prema odredbama ZKP/2001. U suštini reč je o izuzetku od načela neposredne primene procesnog zakona po kojem procesni propis, u pogledu onoga što je predmet njegovog regulisanja, važi dosledno od svog stupanja na snagu unapred. S obzirom na to da izuzeci od navedenog načela moraju biti izričito propisani, u članu 602. ZKP je predviđeno da se istraga koja je na dan početka primene zakonika u toku, ima dovršiti po odredbama ZKP/2001, a dalji tok postupka će biti sproveden po odredbama ZKP. S obzirom na to da u konkretnom predmetu, povodom koga je izazvan sukob nadležnosti do dana početka primene ZKP nije doneto rešenje o sprovođenju istrage po zahtevu oštećenog kao tužioca, dalji tok postupka se mora sprovesti u skladu sa načelom neposredne primene procesnog zakona, a to znači saglasno odredbama važećeg ZKP. S obzirom na bitno izmenjeni koncept ZKP u pogledu nadležnosti javnog tužioca i procesnog položaja oštećenog u krivičnom postupku, koji svojstvo supsidijarnog tužioca ne može ni steći u fazi u kojoj se postupak nalazi u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da se, u ovom slučaju, sporna procesna situacija ima rešiti u skladu sa odredbom člana 51. ZKP, a koja se odnosi na slučajeve u kojima javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili, do potvrđivanja optužnice, odustane od krivičnog gonjenja, u kojima oštećeni protiv takve odluke javnog tužioca ima pravo da, u propisanom roku, neposredno višem javnom tužilaštvu podnese prigovor.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je za dalje postupanje u postupku koji se vodi po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca „R. T.“ DOO N. S. koji je Osnovnom sudu u Novom Sadu podnet 26. septembra 2013. godine, a povodom koga je taj sud formirao predmet KI. 3879/13, nadležno Više javno tužilaštvo u Novom Sadu.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Rešenje Ustavnog suda o nadležnosti tužilaštva u krivičnom postupku nakon izmene zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti