Nadležnost redovnog suda za žalbu na troškove postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odredio Viši sud u Beogradu kao nadležan za odlučivanje o žalbi na troškove postupka po prigovoru. Budući da su izvršni dužnici fizička lica, nema zakonskog osnova za postupanje Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-96/2025
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

REŠENjE

Za vođenje postupka i odlučivanje po žalbi podnosilaca prigovora M. M. i M. J, obojice iz Ribarica kod Loznice, izjavljenoj u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu R4i. 67/20, nadležan je Viši sud u Beogradu.

Obrazloženje

Viši sud u Beogradu je Ustavnom sudu kao nadležnom organu, dostavio spise predmeta Ržg. 489/20, radi odlučivanja po žalbi podnosilaca prigovora M. M. i M. J, obojice iz Ribarica kod Loznice, podnetog radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 1644/16, u kome podnosioci prigovora imaju procesnu ulogu izvršnih poverilaca, dok su izvršni dužnici fizička lica M. P. i B. Š, obe iz Beograda. Viši sud u Beogradu sukob nadležnosti zasniva na odredbi člana 16. st. 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), kojima je predviđeno da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 1.), kao i da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

Odredbom člana 1. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23), propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Kako iz navedene odredbe člana 1. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku sledi da je primena ovog zakona isključena samo i izvršnim i stečajnim postupcima u kojima je izvršni/stečajni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a u konkretnom slučaju izvršni dužnici su fizička lica, to je očigledno da u ovom slučaju nema mesta primeni odredaba člana 16. st. 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, na koje se Viši sud u Beogradu pozvao dostavljajući spise predmeta na nadležnost Ustavnom sudu. Štaviše, u konkretnom slučaju, žalba nije ni podneta protiv rešenja kojim je odbijen prigovor podnosilaca radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka, a što je uslov propisan odredbom člana 16. stav 2. Zakona, već je izjavljena samo protiv odbijajućeg dela odluke o troškovima postupka po prigovoru koji je prvostepenim rešenjem usvojen. Budući da ne postoji zakonski osnov da se u konkretnom slučaju žalba izjavljena u postupku po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je utvrdio da je za odlučivanje po žalbi podnosilaca prigovora M. M. i M. J, obojice iz Ribarica kod Loznice, izjavljenoj u predmetu Trećeg osnovnog suda u Beogradu R4i. 67/20, nadležan Viši sud u Beogradu.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Markovi, s.r.

Nadležnost redovnog suda za žalbu na troškove postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti