Nadležnost suda kada je državni organ izvršni dužnik

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je Viši sud u Beogradu nadležan za rešavanje žalbe u postupku za ubrzanje izvršenja protiv Ministarstva unutrašnjih poslova. Državni organi nisu obuhvaćeni posebnom nadležnošću Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-97/2025
23.10.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2025. godine, doneo je

REŠENjE

Za vođenje postupka i odlučivanje po žalbi podnosioca prigovora M. P. iz Beograda, izjavljenoj u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 299/19 nadležan je Viši sud u Beogradu.

Obrazloženje

Viši sud u Beogradu je Ustavnom sudu kao nadležnom organu, dostavio spise predmeta Ržg. 1/23, radi odlučivanja po žalbi podnosioca prigovora M. P. iz Beograda, podnetog radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 2960/15, u kome podnosilac prigovora ima procesnu ulogu izvršnog poverioca, dok je izvršni dužnik Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova. Viši sud u Beogradu sukob nadležnosti zasniva na odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), kojima je predviđeno da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 1.), kao i da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 2.).

Odredbom člana 1. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23), propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Kako u konkretnom slučaju izvršni dužnik nije preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, već Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok je izvršni poverilac fizičko lice, nije jasno zbog čega je Viši sud u Beogradu, bez obrazloženja, samo sa pozivom na član 16. st. 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dostavio spise predmeta Ustavnom sudu, jer ne postoji zakonski osnov da se u konkretnom slučaju podneti prigovor smatra ustavnom žalbom. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je za odlučivanje po žalbi podnosioca prigovora M. P. iz Beograda, izjavljenoj u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 299/19, nadležan Viši sud u Beogradu.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Nadležnost suda kada je državni organ izvršni dužnik

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti