Utvrđivanje nadležnosti Višeg suda u sporu sa fizičkim licem

Kratak pregled

Ustavni sud je doneo rešenje da je Viši sud u Beogradu nadležan za žalbu u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Budući da je izvršni dužnik fizičko lice, zakon ne predviđa nadležnost Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IIIU-98/2025
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 2. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

REŠENjE

Za vođenje postupka i odlučivanje po žalbi podnosioca prigovora privrednog društva „H.“, Klagenfurt, izjavljenoj u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 17/20, nadležan je Viši sud u Beogradu.

Obrazloženje

Viši sud u Beogradu je Ustavnom sudu kao nadležnom organu, dostavio spise predmeta Ržg. 3/21, radi odlučivanja po žalbi podnosioca prigovora privrednog društva „H.“, Klagenfurt, podnetog radi ubrzavanja izvršnog postupka koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu Iv. 62405/12, u kome podnosilac prigovora ima procesnu ulogu izvršnog poverioca, dok je izvršni dužnik S. S. iz Beograda. Viši sud u Beogradu sukob nadležnosti zasniva na odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), kojima je predviđeno da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 1.), kao i da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 2.).

Odredbom člana 1. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15 i 92/23), propisano je da se ovaj zakon ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Kako se u konkretnom slučaju izvršni postupak vodi između fizičkog lica i privrednog društva sa većinskim privatnim kapitalom, nije jasno zbog čega je Viši sud u Beogradu, bez obrazloženja, samo sa pozivom na član 16. st. 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dostavio spise predmeta Ustavnom sudu, jer ne postoji zakonski osnov da se u konkretnom slučaju podneti prigovor smatra ustavnom žalbom. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je za odlučivanje po žalbi podnosioca prigovora privrednog društva „H.“, Klagenfurt, izjavljenoj u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu R4i. 17/20, nadležan Viši sud u Beogradu.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđivanje nadležnosti Višeg suda u sporu sa fizičkim licem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti