Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima koje zabranjuju zaustavljanje i parkiranje na određenim mestima. Sud je ocenio da je uređivanje bezbednosti saobraćaja u nadležnosti države i da nije povreda ljudskog dostojanstva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-109/2005
26.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 74. tač. 1), 4) i 7) i člana 75. tač. 1), 2) i 5) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni list SFRJ“, br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 i 11/91, „Službeni list SRJ“, br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96 i 3/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05).

2. Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 173. st. 3. do 5. i člana 230. stav 1. tačka 2) Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

 

Sud Srbije i Crne Gore, na osnovu člana 12. stav 2. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list SCG“, broj 1/03), ustupio je Ustavnom sudu dve inicijative za ocenu saglasnosti pojedinih odredaba Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije. Povodom inicijative za ocenu ustavnosti odredaba člana 173. st. 3. do 5. formiran je predmet IU-109/05, a povodom inicijative za ocenu ustavnosti odredbe člana 230. stav 1. tačka 2) Zakona, predmet IU-122/05. Ustavnom sudu podneta je i inicijativa za ocenu saglasnosti odredaba člana 74. tač. 1), 4) i 7) i člana 75. tač. 1), 2) i 5) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima sa Ustavom Republike Srbije od 1990. godine, za koju je formiran predmet IU-281/05. Ustavni sud je predmete IU-122/05 i IU-281/05, na osnovu odredbe člana 42. stav 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), spojio sa predmetom IU-109/05, radi vođenja jedinstvenog postupka.

Ustavni sud je konstatovao da je Ustav Savezne Republike Jugoslavije, u odnosu na koji je inicijativama tražena ocena ustavnosti navedenih odredaba osporenog Zakona, prestao da važi danom stupanja na snagu Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list SCG“, broj 1/03). Takođe, Ustavni sud je konstatovao i da je Ustav Republike Srbije od 1990. godine u odnosu na koji je jednom od podnetih inicijativa tražena ocena ustavnosti i u odnosu na koji se vršila ocena ustavnosti saveznih zakona koji su, saglasno odredbi člana 64. stav 2. Ustavne povelje, nastavili da se primenjuju kao republički zakoni, prestao da važi danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije od 2006. godine. S obzirom na to da je istekao Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06) utvrđen rok za usklađivanje republičkih zakona sa Ustavom od 2006. godine, što uključuje i ranije savezne zakone koji su na osnovu odredbe člana 64. stav 2. Ustavne povelje nastavili da se primenjuju kao republički propisi, ocena ustavnosti osporenih odredba Zakona izvršena je u odnosu na Ustav od 2006. godine, a postupak je, saglasno odredbi člana 112. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) nastavljen u skladu sa tim Zakonom. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je od podnosilaca inicijative tražio da se izjasne da li ostaju kod podnete inicijative i da navedu odredbe Ustava od 2006. godine sa kojima, po njihovom mišljenju, osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti, uz upozorenje da će njihova inicijativa, ako u ostavljenom roku ne postupe po zahtevu Suda, biti odbačena, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

Po mišljenju podnosioca inicijative koji je osporio ustavnost odredaba člana 74. tač. 1), 4) i 7) i člana 75. tač. 1), 2) i 5) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa odredbama čl. 19, 20, 23, 25. i 26. Ustava od 2006. godine, jer se navedenim odredbama Zakona, kako navodi, „skoro na svim površinama na trotoarima i oko njih, na teritoriji urbanog dela grada ne dozvoljava parkiranje, a istovremeno se ne obezbeđuju odgovarajuća mesta za parkiranje“. Stoga su vlasnici vozila koji stanuju u tim delovima grada u stalnom strahu od mogućeg kažnjavanja što, po mišljenju inicijatora, predstavlja „kršenje ljudskog dostojanstva i povređivanje psihičkog integriteta“.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim odredbama Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni list SFRJ“, br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90 i 11/91, „Službeni list SRJ“, br. 34/92, 13/93, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 41/94, 28/96 i 3/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05-dr. zakon) propisano: da vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na obeleženom pešačkom prelazu i na udaljenosti manjoj od 5m od tog prelaza, kao i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza, na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5m od najbliže ivice poprečnog kolovoza i na delu javnog puta gde bi širina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, ili do suprotne ivice kolovoza ili do neke prepreke na putu bila manja od 3m (član 74. tač. 1), 4) i 7)), i da osim u slučaju iz člana 74. ovog zakona, vozač ne sme da parkira vozilo ni na delu puta ispred prelaza puta preko železničke ili tramvajske pruge u istom nivou, i to na udaljenosti manjoj od 15m od tih prelaza, na udaljenosti manjoj od 15m ispred i iza znaka kojim je obeleženo stajalište za vozila javnog saobraćaja i na trotoaru, odnosno pešačkoj stazi, ako to nije izričito regulisano saobraćajnim znakom, a ako je parkiranje dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6m širine na površini za kretanje pešaka, s tim da ta površina ne može biti uz ivicu kolovoza (član 75. tač. 1), 2) i 5)). Ustavni sud je konstatovao i da osporeni Zakon prestaje da važi danom početka primene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/09), odnosno 11. decembra 2009. godine.

Ustavom je utvrđeno da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana i režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja (član 97. tač. 2. i 13.).

U vezi navoda podnosioca inicijative da su osporene odredbe Zakona u suprotnosti sa odredbama Ustava kojima se jemče prava utvrđena odredbama čl. 23, 24. i 26. Ustava, utvrđuje svrha ustavnih jemstava (član 19.) i mogućnost ograničenja ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom (član 20.), Ustavni sud je ocenio da osporene odredbe čl. 74. i 75. Zakona ne sadrže povredu navedenih odredaba Ustava jer, po shvatanju Suda, nemaju značenje ograničenja Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, kao i povrede zabrane držanja u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu, koje su zajemčene navedenim odredbama Ustava. Po oceni Suda, osporenim odredbama Zakona uređena su određena pravila ponašanja vozača u saobraćaju, odnosno zabrana zaustavljanja i parkiranja vozila u određenim slučajevima sa stanovišta bezbednog odvijanja saobraćaja, za čije je uređivanje ustavni osnov sadržan u odredbi člana 97. tačka 13. Ustava kojom je utvrđeno da Republika uređuje i obezbeđuje režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja. Pitanje određivanja slučajeva zabrane zaustavljanja ili parkiranja na određenim mestima, na kojima se zaustavljanjem ili parkiranjem vozila ugrožava bezbednost drugih učesnika u saobraćaju, kao i odvijanje saobraćaja ili kretanje pešaka, što je, po oceni Suda, predmet uređivanja odredaba Zakona koje su inicijativom osporene, stvar je celishodnosti, odnosno odgovarajuće zakonodavne politike, za čiju ocenu Ustavni sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava nije nadležan. Stoga Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nije prihvatio podnetu inicijativu.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac inicijative koji je osporio ustavnost odredaba člana 173. st. 2. do 5. Zakona primio dopis Ustavnog suda kojim je traženo preciziranje inicijative 21. oktobra 2009. godine, a da je podnosilac inicijative kojom je tražena ocena ustavnosti odredbe člana 230. stav 1. tačka 2) Zakona primio dopis Ustavnog suda 14. septembra 2009. godine, i da u ostavljenom roku od 15 dana ovi inicijatori nisu postupili po navedenim dopisima Suda. Stoga je Sud ove inicijative, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1869/2019: Odluka kojom se usvaja ustavna žalba zbog povrede prava na pristup sudu
• IUz 1503/2010: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti uslovljavanja registracije vozila plaćanjem kazni
• IUz 196/2013: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka ocene ustavnosti Zakona o bezbednosti saobraćaja
• IUz 779/2010: Rešenje Ustavnog suda o inicijativi za ocenu ustavnosti novčanih kazni
• IUz 197/2009: Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti ovlašćenja policije u kontroli saobraćaja
• IUp 142/2009: Odbijanje inicijative za ocenu ustavnosti Uredbe o registraciji vozila iz inostranstva
• IUz 164/2012: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti zakona