Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 400 evra neadekvatan. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, Sud povećava iznos naknade na 800 evra, što se smatra dovoljnom i adekvatnom satisfakcijom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-115/2007
22.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 12, 36. i 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05 i 62/06).

 

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su inicijative za ocenu ustavnosti odredaba čl. 12, 36. i 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 61/05 i 62/06).

U inicijativi kojom se traži ocena ustavnosti odredaba člana 12. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, navedeno je da se osporenim odredbama uređuje slučaj kada je obveznik doprinosa osiguranik Fonda zaposlenih, a samostalnu delatnost obavlja kao dopunsku delatnost, tako što se propisuje da se u tom slučaju doprinosi koji se plaćaju na prihode od dopunske delatnosti uplaćuju Fondu samostalnih delatnosti, iako obveznik nije njegov osiguranik. Dalje se navodi da Zakon isključuje da osiguranici Fonda zaposlenih i samostalnih delatnosti kada obavljaju poljoprivrednu delatnost plaćaju doprinose na te prihode, čime se u neravnopravan položaj dovode različite kategorije osiguranika, suprotno ustavnom načelu ravnopravnosti.

Povodom inicijative podnete za ocenu ustavnosti odredaba čl. 36. i 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, prvobitno je formiran predmet broj IU-130/2007, koji je Zaključkom Suda spojen sa ranije formiranim predmetom broj IU – 115/2007. U ovoj inicijativi se, pored ostalog, navodi da osporene odredbe Zakona nisu u saglasnosti sa odredbom člana 91. stav 2. Ustava, prema kojoj je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim odredbama člana 12. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano da kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.) i da izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu zaposlenja, odnosno po osnovu samostalne delatnosti isključuje obavezu plaćanja doprinosa po osnovu poljoprivredne delatnosti (stav 2.). Osporenim odredbama člana 36. st. 1. i. 2. Zakona utvrđeno je da mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa (stav 1.) i da ako je osnovica doprinosa, propisana ovim zakonom, niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (stav 2.), dok je osporenom odredbom stava 3. utvrđeno da se izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, najniža mesečna osnovica doprinosa ne primenjuje kod obračuna i plaćanja doprinosa na osnovice iz čl. 17. do 21. i člana 28. ovog zakona. Osporenim odredbama člana 37. Zakona propisano je da najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (stav 1.) i da iznos najniže mesečne osnovice, iz stava 1. ovog člana, utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa (stav 2.).

Ustav Republike Srbije utvrđuje: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da se zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju zakonom (član 68. stav 3.); da se prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju zakonom, da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, kao i pravo na naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom, da se fondovi socijalnog osiguranja osnivaju u skladu sa zakonom (član 69. st. 2, 3. i 5.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom (član 70. stav 1.); da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i da se zasniva na ekonomskoj moći obveznika (član 91. stav 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa, razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 8, 12. i 17.).

Osporenom odredbom člana 12. stav 1. Zakona utvrđuje se da se u slučaju kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa. Dakle, jedno lice može biti osigurano po osnovu zaposlenja ili obavljanja samostalne delatnosti ili obavljanja poljoprivredne delatnosti i po jednom od tih osnova ima svojstvo osiguranika, ali doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje plaća i po svim drugim osnovima po kojima ostvaruje prihode, uz izuzetak iz člana 12. stav 2. istog Zakona, čime se licima koja ostvaruju dodatne, a time i veće prihode, obezbeđuje i veći penzijski osnov. Propisivanje obaveze plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje po svim osnovima po kojima osiguranik ostvaruje prihode, nezavisno od toga po kom osnovu osiguranik stiče redovne prihode, odnosno pretežni deo prihoda, po oceni Ustavnog suda je u saglasnosti s ovlašćenjima zakonodavca utvrđenim odredbama člana 68. stav 3, člana 69, člana 70. stav 1. i člana 97. tačka 8. Ustava.

Osporenom odredbom člana 12. stav 2. Zakona uvodi se izuzetak od pravila ustanovljenog stavom 1. istog člana, tako što se isključuje obaveza plaćanja doprinosa na prihode od poljoprivrede za obveznike koji doprinose plaćaju po osnovu zaposlenja ili po osnovu samostalne delatnosti. Propisivanje navedenog izuzetka, kao stimulativne olakšice, ima za cilj podsticanje razvoja poljoprivrede, što predstavlja jedan od dugoročnih opštih interesa društva. Polazeći od navedenog, zakonodavac osporenom odredbom Zakona nije, po oceni Suda, izašao iz okvira ovlašćenja utvrđenih odredbama člana 68. stav 3, člana 70. stav 1. i člana 97. tač. 8, 12. i 17. Ustava. Ustavni sud je takođe ocenio da se osporenom odredbom Zakona ne povređuje ni princip jednakosti (zabrane diskriminacije) iz člana 21. stav 3. Ustava, jer se osporena odredba odnosi jednako na sve građane koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji propisanoj tom odredbom, kao i stoga što se propisani izuzetak od obaveze obračunavanja i plaćanja doprinosa zasniva na legitimnom cilju – podsticanju razvoja poljoprivrede čije ostvarivanje je, sa jedne strane, u širem interesu svih građana, i čijem ostvarivanju se, sa druge strane ne dovodi u pitanje ostvarivanje zajemčenih prava i sloboda drugih osiguranika, kao ni njihova jednakost pred Ustavom i zakonom. Takođe, Ustavni sud ukazuje da su sadržina i oblik stimulativnih mera za koje se zakonodavac opredeljuje u određenoj oblasti stvar zakonodavne politike, koju Ustavni sud, saglasno odredbi člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje.

Osporenim odredbama čl. 36. i 37. Zakona utvrđuje se pravilo prema kome mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, zatim izuzetak od tog pravila, način utvrđivanja najniže mesečne osnovice doprinosa i ovlašćenje za ministra nadležnog za poslove finansija da utvrdi i objavi iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. Ustavni sud ukazuje da se ovim zakonskim odredbama ne utvrđuju obveznici uplate doprinosa, već samo osnovna pravila za utvrđivanje najniže osnovice doprinosa koje obveznici treba da plaćaju. Obveznici doprinosa određeni su drugim odredbama ovog, kao i drugih zakona. Imajući u vidu da je osporenom odredbom člana 37. stav 1. Zakona propisano da je najniža mesečna osnovica doprinosa iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu, a da se u svakom konkretnom slučaju visina mesečne osnovice doprinosa određuje na način propisan drugim, a ne osporenim odredbama Zakona, Ustavni sud ocenjuje da način uređivanja osnovice, pa time i obaveze plaćanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao posebne vrste javne dažbine, upravo polazi od Ustavom utvrđenog principa da se obaveza plaćanja dažbine zasniva na ekonomskoj moći obveznika. Stoga je Sud ocenio da su osporene odredbe Zakona u saglasnosti sa odredbom člana 91. stav 2. Ustava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je našao da nema osnova za pokretanje postupka povodom podnetih inicijativa, pa iste, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nije prihvatio.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• IUz 386/2012: Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o penzijskom osiguranju
• U 17330/2018: Obaveza plaćanja doprinosa za penzijsko osiguranje i nakon ostvarenja maksimalnog staža
• IU 107/2007: Rešenje Ustavnog suda o inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o PIO
• Už 1304/2008: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe radi uplate doprinosa
• IUz 170/2019: Odbacivanje inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
• U 1125/2019: Presuda o obavezi plaćanja doprinosa nakon ostvarenih 45 godina staža
• U 20937/2018: Odbijanje tužbe advokata u vezi sa obavezom plaćanja doprinosa PIO