Neprihvatanje inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o pravu na besplatne akcije

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijative za ocenu ustavnosti Zakona o pravu na besplatne akcije. Sud je zaključio da ovo pravo nije Ustavom zajemčeno, te da je zakonodavac ovlašćen da propiše uslove za njegovo sticanje, pri čemu propisani uslovi, uključujući državljanstvo, nisu diskriminatorni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-12/2008
23.04.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 23. aprila 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 2. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5), člana 25. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4) i 5), člana 26. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", broj 123/07).

2. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe člana 31. stav 2. Zakona iz tačke 1. izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneto je više inicijativa (17) za ocenu ustavnosti odredaba člana 2. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5), člana 25. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4) i 5), člana 26. stav 2, člana 30. stav 2. i člana 31. stav 2. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", broj 123/07). U inicijativama se navodi da je osporenim odredbama Zakona kojima su utvrđeni uslovi za ostvarivanje prava građana na novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, u članu 2. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5) i članu 25. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4) i 5), povređeno načelo jednakosti građana pred zakonom i načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava. U više inicijativa se navodi da je navedeno ustavno načelo povređeno u odnosu na građane koji ispunjavaju sve uslove za ostvarivanje prava na besplatne akcije, osim uslova državljanstva Republike Srbije. Takođe se navodi da je pravo na upis besplatnih akcija vezano za punoletstvo, pa su time građani bez radnog staža izjednačeni u pravu sa onima koji imaju radni doprinos u sticanju društvenog kapitala tokom više decenija. Po mišljenju inicijatora, osporenim odredbama Zakona se građani, odnosno zaposleni dovode u ostvarivanju istog prava i pri istom činjeničnom stanju u različit pravni položaj. Naime, zaposlenima i bivšim zaposlenima koji su delimično ostvarili pravo na besplatne akcije u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji i njima raspolagali onemogućeno je ostvarivanje neostvarenog dela prava, te su dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene i bivše zaposlene koji su to pravo u celini iskoristili ili će ga iskoristiti. Inicijatori ističu da su ustavna načela povređena i odredbom člana 30. stav 2. Zakona, kojom se predviđa mogućnost da se posebnim propisima koji regulišu način privatizacije određenih preduzeća (javna preduzeća i privredna društva sa većinskim učešćem državnog kapitala) može propisati i drugačiji način ostvarivanja prava građana i zaposlenih. Inicijator koji je osporio odredbu člana 31. stav 2. Zakona naveo razloge zbog kojih osporava navedenu odredbu Zakona, već je naveo da je osporena odredba u suprotnosti sa pravnim sistemom, Zakonom o opštem upravnom postupku i Zakonom o obligacionim odnosima. Ustavni sud je dopisom od 25. decembra 2008. godine pozvao ovog inicijatora da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, inicijativu uredi i dopuni navođenjem odredaba Ustava u odnosu na koje traži ocenu ustavnosti osporene odredbe i razloga na kojima zasniva svoj zahtev. U ostavljenom roku inicijator nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 33. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) i člana 82. stav 1. tačka 10. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), podnete inicijative dostavio na mišljenje Narodnoj skupštini. U ostavljenom roku Narodna skupština nije dostavila traženo mišljenje, pa je Sud, na osnovu člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nastavio postupak u ovoj ustavnopravnoj stvari.

Osporenim odredbama člana 2. stav 1. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", broj 123/07) propisano je da prava u skladu sa ovim zakonom ostvaruju lica koja ispunjavaju sledeće uslove: da su navršila 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i da su na dan sticanja statusa nosioca prava bila upisana u birački spisak nadležnih opštinskih organa (tačka 1)); da su na dan stupanja na snagu ovog zakona državljani Republike Srbije (tačka 2)); da pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarili, u celosti ili delimično, u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01) ili Zakonom o privatizaciji (tačka 4)); da su upisani u evidenciju nosilaca prava koju vodi Agencija za privatizaciju, u skladu sa ovim Zakonom (tačka 5)). Osporenim odredbama člana 25. stav 1. Zakona propisano je da se zaposlenima i bivšim zaposlenima u smislu člana 23. stav 1. ovog zakona smatraju lica koja su zaposlena ili su ranije bila zaposlena u preduzećima i njihovim pravnim prethodnicima, osim bivših zaposlenih koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona zaposleni u drugim privrednim subjektima u kojima je pokrenut postupak privatizacije i koja ispunjavaju sledeće uslove: da su navršila 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i da su na dan evidentiranja bila upisan u birački spisak nadležnih opštinskih organa (tačka 1)); da su na dan stupanja na snagu ovog zakona državljani Republike Srbije (tačka 2)); da su na dan 30. juna 2007. godine imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije (tačka 3)); da pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarili u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji (tačka 4)); da pravo na sticanje kapitala bez naknade nisu u celosti ostvarili u skladu sa Zakonom o privatizaciji (tačka 5)). Ostale osporene odredbe Zakona propisuju da zaposleni i bivši zaposleni nemaju pravo na sticanje kapitala bez naknade po osnovu Zakona o privatizaciji, za godine radnog staža po osnovu kojih su to pravo na prenos akcija bez naknade ostvarili u skladu sa ovim zakonom (član 26. stav 2.) i da se posebnim propisima koji regulišu način privatizacije određenih preduzeća i privrednih društava iz stava 1. ovog člana može propisati i drugačiji način ostvarivanja prava građana i zaposlenih (član 30. stav 2.).

Ustavom Republike Srbije od 2006. godine utvrđeno je: da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (član 1.); da stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije (član 17.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta i da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (član 21. st. 1. do 4.); da sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije uređuje zakon (član 38. stav 1.); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine; da je Republika Srbija jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga i da se uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca (član 82. st. 1. do 3.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu, kao i da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom i da se sredstva iz javne svojine otuđuju na način i pod uslovima utvrđenim zakonom (član 86. st. 1. do 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, ustavnost i zakonitost, pravni položaj privrednih subjekata, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg značaja i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 2, 6, 7. 8. i 17.); da Ustavni sud odlučuje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 167. stav 1. tačka 1.).

Iz navedenih odredaba Ustava, a naročito odredaba Drugog dela Ustava "Ljudska i manjinska prava i slobode" i odredaba člana 86. Ustava, proizlazi da pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije nije Ustavom zajemčeno pravo, već pravo čija se sadržina, obim i način ostvarivanja propisuju zakonom.

Kada je u pitanju državljanstvo kao uslov za ostvarivanje ovog prava, Ustav garantuje ostvarivanje pojedinih sloboda i prava svakom čoveku koji se nađe u jurisdikciji Republike Srbije, ali istovremeno ostvarivanje određenih Ustavom zajemčenih prava uslovljava državljanstvom, odnosno jemči ih samo svojim građanima. To se, pre svega, odnosi na neka politička prava (izborno pravo), ali i na izvesna imovinska prava, kao što su pravo svojine na nepokretnostima, koje strana fizička i pravna lica mogu steći u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom (član 85.) i pravo nasleđivanja, koje se jamči u skladu sa zakonom (član 59.). Pri tome, treba imati u vidu da državljanstvo, po definiciji, predstavlja pravni odnos javnopravnog karaktera između fizičkog lica i suverene države na osnovu koga to lice ima status po kome su mu, uz odgovarajuće obaveze, formalnopravno dostupna sva građanska, politička i ekonomsko-socijalna prava u toj državi, bez obzira da li se nalazi na domaćoj ili stranoj teritoriji.

Ustavni sud je stoga ocenio da osporene zakonske odredbe koje isključuju mogućnost da strani državljani steknu besplatne akcije, nisu nesaglasne s Ustavom. U tom smislu, Sud je zaključio da propisivanje i drugih uslova za sticanje prava na besplatne akcije, kao što su: punoletstvo, koje je i inače uslov za sticanje određenih prava i statusa (izborno pravo, poslovna sposobnost), prebivalište, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije, upisanost u birački spisak, da pravo nije ostvareno prema ranijim propisima i upisanost u evidenciju nosilaca prava koju vodi Agencija za privatizaciju, utvrđenih u članu 2. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5), kao i u članu 25. stav 1. tač. 1) do 5) osporenog Zakona, nije nesaglasno sa ustavnim ovlašćenjem zakonodavca da uređuje svojinske, obligacione odnose i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa (član 97. tač. 6, 7. i 8. Ustava), kao i sa odredbom prema kojoj se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom, odnosno da se sredstva iz javne svojine otuđuju na način i pod uslovima utvrđenim zakonom (član 86. st. 1. do 3.). Navedene odredbe Ustava predstavljaju pravni osnov da se zakonom reguliše postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala, a određivanje kategorija lica i uslova koje ta lica moraju da ispunjavaju za ostvarivanje ovog prava u okviru je ustavne nadležnosti zakonodavca da uređuje uslove, način i rokove pretvaranja postojeće društvene svojine u privatnu svojinu.

U odnosu na navode iz inicijativa da osporene odredbe Zakona povređuju ustavno načelo jednakosti građana pred Ustavom i zakonom iz člana 21. Ustava, po oceni Ustavnog suda, od značaja su i razlozi za donošenje osporenog zakona, koji su navedeni u obrazloženju Predloga zakona. Naime, u obrazloženju Predloga osporenog zakona, upravo se kao razlog za njegovo donošenje navodi da se ovim zakonom obezbeđuje poštovanje prava građana na jednakost garantovano članom 21. stav 3. Ustava, jer se njegovim donošenjem i svim ostalim građanima koji nisu ostvarili pravo na akcije bez naknade u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01) ili Zakonom o privatizaciji daje takvo pravo, odnosno propisuje način njegovog ostvarivanja.

Za ocenu navedenog pitanja, po oceni Ustavnog suda, od značaja je i sledeće: da osporeni Zakon u članu 2. - kada su u pitanju lica koja ostvaruju ova prava, kao i članu 25. - kada se radi o pravu zaposlenih i bivših zaposlenih, utvrđuje identične uslove; da odredba člana 2. stav 3. Zakona predviđa da danom sticanja statusa nosioca prava lica iz stava 1. ovog člana gube pravo na sticanje kapitala bez naknade koje imaju zaposleni u subjektu privatizacije i u skladu sa Zakonom o privatizaciji, kako se isto pravo ne bi ostvarivalo po dva osnova; da je u istom cilju osporenim članom 26. stav 2. Zakona propisano da zaposleni i bivši zaposleni nemaju pravo na sticanje kapitala bez naknade po osnovu Zakona o privatizaciji za godine radnog staža po osnovu kojih su pravo na prenos akcija bez naknade ostvarili u skladu sa ovim zakonom. Takođe, članom 3. Zakona propisano je da lica iz člana 2. ovog zakona stiču pravo na jednaki iznos novčane naknade i na jednaki broj akcija svakog od preduzeća, odnosno privrednih društava određenih ovim zakonom. Iz navedenog se može zaključiti da zakonodavac u uređivanju prava koja se ostvaruju po ovom zakonu nije povredio načelo jednakosti kada je u pitanju uređivanje uslova za lica koja pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu ostvaruju po ovom zakonu (nosioci prava iz člana 2, odnosno zaposleni i bivši zaposleni iz člana 25. Zakona), a ni kada se radi o zaposlenima i bivšim zaposlenima koji su to pravo ostvarili ili će ostvariti po Zakonu o privatizaciji. Ustavni sud ocenjuje da načelo jednakosti nije povređeno ni osporenom odredbom člana 30. stav 2. Zakona koja propisuje da se posebnim propisima koji regulišu način privatizacije određenih preduzeća i privrednih društava iz stava 1. ovog člana može propisati i drugačiji način ostvarivanja prava građana i zaposlenih, jer ustavno ovlašćenje zakonodavca da uređuje uslove, način i rokove privatizacije obuhvata i mogućnost da navedena pitanja mogu biti uređena i na drugačiji način. Pitanja pravičnosti, opravdanosti i celishodnosti osporenih zakonskih rešenja ne spadaju u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu u članu 167. Ustava.

Ustavni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu i to da je Vlada, na osnovu ovlašćenja iz odredaba čl. 10. i 29. osporenog Zakona, donela dve uredbe za sprovođenje navedenog Zakona: Uredbu o postupku i načinu evidencije građana koji imaju pravo na novčanu naknadu i na prenos akcija bez naknade ("Službeni glasnik RS", br. 3/08 i 31/08) i Uredbu o postupku evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade ("Službeni glasnik RS", br. 3/08 i 31/08). Navedenim uredbama je propisano da se u evidenciju nosilaca prava, odnosno zaposlenih i bivših zaposlenih mogu upisati i lica koja su pravo na akcije, odnosno udele bez naknade ostvarila u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji i Zakonom o privatizaciji, ako po osnovu tako stečenih akcija, odnosno udela nisu ostvarili pravo na dividendu, odnosno dobit ili na deo stečajne ili likvidacione mase i ako tim akcijama, odnosno udelima nisu raspolagali. Ovim uredbama precizirano je da u evidenciju nosilaca prava u Privatizacionom registru mogu da se upišu i lica lišena poslovne sposobnosti (lica koja nisu upisana u birački spisak), što je bio razlog osporavanja odredaba ovog zakona od strane jednog inicijatora, čime se upravo obezbeđuje dosledna primena načela jednakosti pred zakonom i ovih kategorija građana. Stoga je Sud ocenio da osporene zakonske odredbe ne dovode u pitanje ostvarivanje ustavnog principa jednakosti, odnosno ne stvaraju diskriminaciju u okviru iste kategorije lica koja ispunjavaju zakonske uslove za ostvarivanje prava u pitanju.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporene odredbe člana 2. stav 1. tač. 1), 2), 4) i 5), člana 25. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4) i 5), člana 26. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije nisu nesaglasne sa odredbama čl. 17, 21, 82. i 86. i člana 97. tač. 2, 6, 7, 8. i 17. Ustava Republike Srbije. Kako je našao da nema osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti osporenog Zakona, Sud inicijative nije prihvatio, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud je odbacio podnetu inicijativu za ocenu ustavnosti člana 31. stav 2. Zakona, s obzirom na to da u ostavljenom roku inicijator nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje po inicijativi, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, člana 82. stav 1. tačka 4) i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Neprihvatanje inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o pravu na besplatne akcije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti