Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Poslovnika Narodne skupštine o autentičnom tumačenju. Sud smatra da je Narodna skupština, kao donosilac zakona, ovlašćena da daje tumačenje svojih akata radi obezbeđivanja njihove pravilne primene.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-121/2007
17.09.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. septembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 136, člana 146. stav 1. i čl. 161. i 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije (prečišćen tekst) (''Službeni glasnik RS'', broj 14/09).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba čl. 134, 144, 158. i 159. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', broj 53/05) ''o tzv. autentičnom tumačenju" akata Narodne skupštine. Polazeći od toga da su u okviru Ustavom utvrđenih nadležnosti Narodne skupštine (član 99.) predviđena dva postupka za donošenje opštih i obavezujućih pravila, zakonodavni i ustavotvorni postupak, inicijator nalazi da se postupkom koji predviđa Poslovnik za tzv. autentično tumačenje narušava ''Ustavom ustanovljen i zapečaćen monopol zakonodavnog postupka'', čime su ''stvoreni uslovi da se donose opšta i obavezujuća pravila mimo striktno propisane zakonodavne procedure''. Inicijator smatra da se takva procedura ne može podvesti pod odredbe člana 99. Ustava kojima je utvrđeno da Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije (stav 1. tačka 7.) i vrši druge poslove određene Ustavom i zakonom (stav 3.). Osporenim odredbama Poslovnika, po mišljenju inicijatora, povređeno je i načelo podele vlasti u Republici Srbiji, s obzirom na to da se autentično tumačenje Narodne skupštine odnosi i na organe izvršne i sudske vlasti ''koje u domenu primene prava nisu podređene parlamentu''. Inicijator smatra da je Poslovnik Narodne skupštine zloupotrebljen, jer je njime kao ''internim aktom određen nov, Ustavu stran postupak za donošenje opštih i opšteobavezujućih pravila'', što je u suprotnosti sa ustavnim odredbama o nadležnosti Narodne skupštine.

Inicijator ukazuje i da je osporenim odredbama Poslovnika predviđena ''enormna mogućnost zloupotreba'' koja se ogleda u tome što se donošenjem autentičnog tumačenja ''može propisati nešto što se inače u procesu primene prava ne bi moglo smatrati tumačenjem'' i na taj način vršiti izmena i dopuna donetih propisa.

U sprovedenom postupku pred Ustavnim sudom utvrđeno je da su inicijativom osporene odredbe člana 134, člana 144. stav 1. i čl. 158. i 159. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije (''Službeni glasnik RS'', br. 69/94, 70/94, 4/01, 15/01, 18/01, 59/01, 60/01, 62/01, 30/02, 32/02, 57/03, 12/04, 29/04 i 53/05). Nakon izmena i dopuna osnovnog teksta Poslovnika, koje su stupile na snagu po podnošenju inicijative (''Službeni glasnik RS'', br. 81/06 i 13/09), Narodna skupština je utvrdila prečišćen tekst Poslovnika Narodne skupštine, u kome je numeracija odredaba Poslovnika koje su inicijativom osporene promenjena, a koji je objavljen u ''Službenom glasniku RS'', broj 14/09. U odnosu na važeći tekst Poslovnika osporene su odredbe člana 136, člana 146. stav 1. i čl. 161. i 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije (prečišćen tekst) (''Službeni glasnik RS'', broj 14/09).

Sadržina osporenih odredaba Poslovnika u odnosu na odredbe koje su inicijativom osporene nije menjana i one propisuju: da Narodna skupština donosi: zakon, budžet, plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi (član 136.); da Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština u načelu, pojedinostima i celini u Danu za glasanje (član 146. stav 1.); da predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona može da podnese ovlašćeni predlagač zakona, da ako Zakonodavni odbor oceni da je predlog opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Narodnoj skupštini, da ako Zakonodavni odbor oceni da predlog nije opravdan, o tome obaveštava podnosioca predloga i Narodnu skupštinu, da Narodna skupština odlučuje o predlozima Zakonodavnog odbora iz st. 2. i 3. ovog člana, kao i da ako Narodna skupština ne prihvati stav Zakonodavnog odbora da autentično tumačenje nije opravdano, zadužiće Zakonodavni odbor da sačini predlog autentičnog tumačenja (član 161.); da ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje autentičnog tumačenja zakona i drugih akata koje donosi Narodna skupština, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona (član 162.).

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da je pravni poredak jedinstven i da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, kao i da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli (član 4. st. 1. do 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tačka 16.); da je Narodna skupština najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji (član 98.); da, saglasno članu 99. Ustava, Narodna skupština, pored ostalog, donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije (stav 1. tačka 7.) i vrši druge poslove određene Ustavom i zakonom (stav 3.), te da većinom glasova svih narodnih poslanika odlučuje o pravilniku o svom radu (član 105. stav 2. tačka 6.).

Ocenjujući ustavnost osporenih odredaba Poslovnika, Ustavni sud je imao u vidu da, saglasno čl. 99. i 105. Ustava, Narodna skupština, pored ostalog, donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije, a da pitanja svoje organizacije i rada uređuje poslovnikom. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da je Narodna skupština, kao donosilac zakona, ovlašćena i da donosi akte za njihovo tumačenje i da uredi postupak i način donošenja tih akata. Autentičnim tumačenjem zakona se, prema stanovištu Suda, zakonskoj normi daje onaj smisao i značenje koje je zakonodavac imao u vidu prilikom njenog donošenja. Tim tumačenjem sam zakonodavac, polazeći od razloga za usvajanje određene zakonske norme, obezbeđuje ostvarivanje smisla te norme i cilja zbog koga je uvedena u pravni poredak. S obzirom na navedeno, po oceni Ustavnog suda, osporene odredbe Poslovnika kojima je predviđeno da Narodna skupština donosi autentično tumačenje akta koji donosi (član 136.) i da Narodna skupština odlučuje o predlozima autentičnih tumačenja akata koje donosi (član 146. stav 1.), nisu u neskladu sa Ustavom.

Odredbe čl. 161. i 162. Poslovnika, kojima je uređen postupak podnošenja predloga za donošenje autentičnog tumačenja i odlučivanja o tom predlogu, inicijator osporava navodeći da su u suprotnosti sa Ustavom ustanovljenom sadržinom zakonodavnog postupka, odnosno da se na taj način donose ''opšta i obavezujuća pravila mimo striktno propisane zakonodavne procedure''. Ustavni sud je utvrdio da je u pogledu postupka na osnovu koga Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, osporenom odredbom člana 162. Poslovnika propisano da ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, na postupak donošenja autentičnog tumačenja zakona i drugih akata koje donosi Narodna skupština, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona. Kako iz sadržine odeljka IX. Poslovnika pod nazivom ''Postupak za donošenje zakona i drugih akata Narodne skupštine'', sledi da za donošenje autentičnog tumačenja zakona koje Narodna skupština donosi nisu predviđena odstupanja od postupka za donošenje zakona, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi inicijatora koji se odnose na sadržinu postupka za donošenje autentičnog tumačenja. Sud je takođe imao u vidu da je Narodna skupština ovlašćena da u okviru uređivanja vlastite organizacije i rada uredi i postupak za donošenje akata iz svoje nadležnosti. Stoga nisu osnovani ni navodi inicijatora da je osporenim odredbama čl. 161. i 162. Poslovnika narušen ''Ustavom ustanovljen i zapečaćen monopol zakonodavnog postupka''.

Ustavni sud je ocenio da takođe nisu osnovani navodi inicijatora prema kojima se osporenim odredbama Poslovnika vređa načelo podele vlasti u Republici Srbiji time što se autentično tumačenje koje donosi Narodna skupština odnosi i na organe izvršne i sudske vlasti ''koje u domenu primene prava nisu podređene parlamentu''. Polazeći od toga da se pitanje izvršenja i primene propisa vezuje za postupanje državnih organa, saglasno njihovoj nadležnosti utvrđenoj Ustavom i zakonom, Ustavni sud konstatuje da je donošenje autentičnog tumačenja od strane Narodne skupštine upravo usmereno ka bližem određenju smisla normi koje zakon sadrži, čime se obezbeđuje njihovo pravilno izvršavanje i primena. Time se, međutim, ne zadire u ovlašćenje organa izvršne i sudske vlasti u postupku izvršava i primene zakona.

U vezi sa navodima inicijatora da je Poslovnik zloupotrebljen i da se ''stvara enormna mogućnost zloupotrebe''', Ustavni sud je ocenio da ti navodi nemaju karakter ustavnopravnih razloga osporavanja navedenih odredaba Poslovnika, već tim navodima inicijator izražava svoje mišljenje u vezi sa primenom osporenih odredaba Poslovnika, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama člana 167. stav 1. Ustava.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da osporene odredbe člana 136, člana 146. stav 1. i član 161. i 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije nisu nesaglasne sa Ustavom, te, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), nije prihvatio inicijativu.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 11293/2020: Pravo advokata na naplatu troškova postupka na svoj račun
• IUz 123/2023: Odbacivanje inicijative protiv Zakona o arhivskoj građi
• IUz 310/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• IUz 62/2009: Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti mere udaljenja poslanika sa sednice Skupštine
• IUz 882/2010: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina
• IUo 360/2009: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti brojnih odredaba Statuta AP Vojvodine
• IUz 1634/2010: Rešenje Ustavnog suda o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama