Rešenje Ustavnog suda o neprihvatanju inicijative za ocenu ustavnosti Pravilnika RATEL-a

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 3. Pravilnika o visini naknada. Utvrđeno je da određivanje minimalnog iznosa naknade za telekomunikacione usluge ne narušava ustavno načelo jednakosti privrednih subjekata na tržištu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-123/2007
03.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović, Milan Stanić i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredbe člana 3. Pravilnika o visini naknada i troškova za izdavanje licence i odobrenja („Službeni glasnik RS“, broj 58/06).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 3. Pravilnika navedenog u izreci, u delu u kome je osporenim članom Pravilnika kao „korektivni element“ za određivanje visine utvrđen minimalni iznos naknade koji Agencija naplaćuje za davanje odobrenja za obavljanje pojedinih telekomunikacionih usluga. Podnosilac inicijative smatra da su osporene odredbe Pravilnika u navedenom delu u suprotnosti sa članom 84. Ustava iz razloga što su primenom Pravilnika manji telekomunikacioni operatori stavljeni u nepovoljniji položaj „u odnosu na konkurenciju“, jer su u obavezi da plaćaju više naknade za izdato odobrenje u odnosu na operatore sa velikim prihodima, kao i da se na ovaj način, suprotno navedenoj odredbi Ustava, omogućava jačanje monopolističkog položaja velikih telekomunikacionih operatora. Osporeni član Pravilnika, po mišljenju podnosioca inicijative, u suprotnosti je i sa članom 10. Zakona o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS“, br. 44/03 i 36/06), kojim je Republička Agencija za telekomunikacije ovlašćena da sprečava antikonkurentske, odnosno monopolske aktivnosti i ponašanja javnih telekomunikacionih operatora. Ovo iz razloga što Agencija osporenim članom Pravilnika, kako navodi podnosilac inicijative, upravo smanjuje konkurentnost operatora sa malim prihodima u odnosu na operatore koji već imaju velike prihode.

U odgovoru Republičke agencije za telekomunikacije navodi se da je Pravilnik, u okviru svojih nadležnosti, doneo Upravni odbor Agencije na osnovu člana 19. stav 2. Zakona o telekomunikacijama i da je Vlada dala saglasnost na visinu Pravilnikom određenih naknada za izdavanje licence i odobrenja. Dalje se navodi da se određivanjem minimalne naknade ne povređuje jednakost svih privrednih subjekata zajemčena članom 84. Ustava, jer se iznos određen Pravilnikom odnosi na sve privredne subjekte. Jednakost bi, kako se navodi u odgovoru, bila sporna samo u slučaju da je minimalni iznos određen za grupu privrednih subjekata.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik o visini naknada i troškova za izdavanje licence i odobrenja („Službeni glasnik RS“, broj 58/06) doneo Upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije, na osnovu člana 19. stav 2. a u vezi sa članom 36. stav 5. i članom 38. stav 8. Zakona o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS“, br. 44/03 i 36/06) i člana 18. tačka 11. Statuta Republičke Agencije za telekomunikacije („Službeni glasnik RS“, broj 78/05). Ustavni sud je utvrdio i da je Vlada dala saglasnost na osporeni Pravilnik Rešenjem o davanju saglasnosti na visinu naknada i troškova za izdavanje licence i odobrenja („Službeni glasnik RS“, broj 51/06). Osporenim članom 3. Pravilnika propisano je da se visina naknade za odobrenje utvrđuje u zavisnosti od vrste telekomunikacione mreže i usluga, a u tač. 1) do 9) za pojedine vrste telekomunikacionih usluga naknada je određena u visini 1% od ukupnog prihoda ostvarenog u poslovnoj godini za koju se plaća naknada, a ne manje od 50.000 dinara, osim za pružanje usluga kablovsko - distributivne mreže (tačka 5) za koju visina naknade za odobrenje ne može biti manja od 100.000 dinara.

Ustavom je utvrđeno: da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine i da je Republika Srbija jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga (član 82. st. 1. i 2); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu i da su zabranjeni akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja (član 84. st. 1. i 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (član 97. tač. 6. i 16.); da se javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima (član 137. stav 3.).

Odredbom člana 112. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da će se postupci pred Ustavnim sudom započeti pre dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona.

Zakonom o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS“, br. 44/03, 36/06 i 50/09) propisano je: da se tim zakonom, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima, pored ostalog, uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti u oblasti telekomunikacija, osniva Republička agencija za telekomunikacije, utvrđuju ovlašćenja za regulisanje odnosa u oblasti telekomunikacija (član 1.); da je Agencija nadležna da izdaje dozvole telekomunikacionim operatorima za obavljanje određenih telekomunikacionih delatnosti, dozvole koje se odnose na telekomunikacione mreže, sisteme i sredstva i dozvole za radio stanicu, u skladu sa ovim zakonom (član 9. tačka 7)); da je pored nadležnosti iz člana 9. ovog zakona, Agencija ovlašćena da sprečava antikonkurentske, odnosno monopolske aktivnosti i ponašanja javnih telekomunikacionih operatora, ukoliko nisu predmet postupka državnog organa nadležnog za sprečavanje monopola i uređena je sadržina tog ovlašćenja (član 10. st. 1. i 2.); da prihod Agencije čine i sredstva ostvarena od naknade koju javni telekomunikacioni operatori plaćaju za dobijeno pravo za izgradnju, posedovanje ili eksploataciju javne telekomunikacione mreže, odnosno za pružanje javne telekomunikacione usluge i da visinu naknada i troškova utvrđuje Upravni odbor Agencije, uz saglasnost Vlade (član 19. st. 1. i 2.); da Agencija izdaje dozvole za javne telekomunikacione mreže i javne telekomunikacione usluge, da su dozvole za javne telekomunikacione mreže i javne telekomunikacione usluge licenca (individualna licenca) i odobrenje (opšta licenca), da dobijanjem dozvole njen imalac stiče pravo na obavljanje određene telekomunikacione delatnosti, da je odobrenje (opšta licenca) dozvola koja se izdaje svakom domaćem ili stranom fizičkom licu koje namerava da eksploatiše telekomunikacionu mrežu ili pruža telekomunikacione usluge na osnovu standardnih uslova, a koje ispunjava, odnosno prihvati da ispunjava propisane standardne uslove (član 33. st. 1. do 3. i stav 6.); da Agencija izdaje odobrenje svakom licu koje namerava da eksploatiše telekomunikacionu mrežu ili da pruža javnu telekomunikacionu uslugu na koju se primenjuje ovaj režim, ako to lice ispunjava, odnosno prihvati da ispunjava uslove propisane za tu mrežu, odnosno uslugu, da se pri upisu u registar plaća naknada određena uslovima, da Agencija opštim aktom određuje javne telekomunikacione mreže, odnosno javne telekomunikacione usluge čija se eksploatacija, odnosno pružanje vrši na osnovu izdatog odobrenja (član 38. st. 1, 8. i 9).

S obzirom na to da je navedenim odredbama Zakona o telekomunikacijama, propisano da se pravo za eksploataciju javne telekomunikacione mreže, odnosno za pružanje javne telekomunikacione usluge dobija na osnovu odobrenja, odnosno dozvole koje izdaje Agencija, da je za dobijeno pravo obavljanja delatnosti (odobrenje) Zakonom utvrđena obaveza plaćanja naknade, te da visinu naknade utvrđuje Agencija uz saglasnost Vlade, Ustavni sud je ocenio da su osporenim članom Pravilnika kojim je određena visina naknade za odobrenje u zavisnosti od vrste telekomunikacione mreže i usluga, na koji je saglasnost dala Vlada, uređeni odnosi u okviru Zakonom utvrđenog ovlašćenja Agencije. Polazeći od navedenog, te imajući u vidu da Zakon nije bliže odredio kriterijume za određivanje visine navedene naknade, Ustavni sud je ocenio i da Agencija određivanjem visine naknade u procentu od ostvarenog ukupnog prihoda operatora, uz određivanje njenog minimalnog iznosa za dobijeno pravo za eksploataciju javne telekomunikacione mreže, odnosno za pružanje javne telekomunikacione usluge, nije prekoračila Zakonom utvrđeno ovlašćenje. Naime, određivanje minimalnog iznosa naknade, kao „korektivnog kriterijuma“ za određivanje visine naknade, po shvatanju Suda, stvar je celishodnosti za čiju je ocenu, prema Zakonu, nadležna Vlada u postupku davanja saglasnosti na visinu naknada predviđenih aktom Agencije. Stoga je Ustavni sud, budući da se minimalni iznos naknade, pod jednakim uslovima, odnosi na sve operatore, ocenio da osporeni član Pravilnika nije u suprotnosti sa odredbama člana 84. Ustava. Takođe, polazeći od toga da su članom 10. Zakona o telekomunikacijama, u odnosu na koji se traži ocena zakonitosti, uređena ovlašćenja Agencije da sprečava antikonkurentske, odnosno monopolske aktivnosti i ponašanja javnih telekomunikacionih operatora, a da je osporeni Pravilnik donet na osnovu Zakonom utvrđenog ovlašćenja Agencije da određuje visinu naknada za odobrenje koje daje operatoru za eksploataciju telekomunikacione mreže ili pružanje javne telekomunikacione usluge, Ustavni sud je ocenio da osporeni član Pravilnika, budući da uređuje različite odnose, nije nesaglasan sa navedenim članom Zakona. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da nema osnova za pokretanje postupka povodom podnete inicijative.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o neprihvatanju inicijative za ocenu ustavnosti Pravilnika RATEL-a

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti