Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. Sud je ocenio da učešće UNMIK-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, ne narušava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUm-133/2009
17.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastav u: predsednik Veća dr Dragiša B. Slijepčević i sudije Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 1. i 2. Zakona o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 38/09).

2. Odbacije se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 32. Multilateralnog sporazuma navedenog u tački 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 1. i 2. Zakona navedenog u izreci (tačka 1.) , kojima je predviđeno da multilateralni sporazum naveden u izreci, ''u ime Kosova'', zaključuje i potpisuje Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu. Odredbe čl. 1. i 2. Zakona, po mišljenju inicijatora, nesaglasne su sa odredbama Ustava kojima je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (član 97. tačka 1.), da Narodna skupština odlučuje o promeni granice Republike Srbije (član 99. stav 1. tačka 2.), da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije (član 111.) i predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu (član 112. stav 1. tačka 1.).

Odredbu člana 32. Multilateralnog sporazuma navedenog u izreci (tačka 2.) , inicijator osporava u delu kojim je predviđena mogućnost da Evropska zajednica može zatražiti od ''bilo kog subjekta koji je spreman'', da svoje zakone o vazdušnom saobraćaju i pitanja s tim u vezi učini kompatibilnim sa zakonima Zajednice, navodeći da je taj deo ''unet sa ciljem da se to učini sa tzv. Republikom Kosovo'' i da se na taj način vrši posredno pozitivnopravno priznanje karaktera države takvom subjektu''. Inicijator smatra da se osporenim delom člana 32. Sporazuma povređuju ustavne odredbe kojima je utvrđeno da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva (član 8. stav 1.), da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (član 97. tačka 1.), da će se suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava (član 182. stav 2.), a posebno odredbe člana 194. Ustava kojima je utvrđeno da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven (stav 1.) i da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (stav 3.).

U inicijativi se navodi da se osporenim odredbama Zakona i Sporazuma povređuje preambula Ustava prema kojoj je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima.

U sprovedenom postupku pred Ustavnim sudom utvrđeno je da je Narodna skupština Republike Srbije na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2009. godini, 13. maja 2009. godine, donela Zakon o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Z ajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori ", broj 38/09).

Osporenim članom 1. Zakona potvrđen je navedeni Multilateralni sporazum koji je Republika Srbija potpisala 29. juna 2006. godine, a u osporenom članu 2. Zakona sadržan je tekst Multilateralnog sporazuma.

Osporenim članom 32. Multilateralnog sporazuma predviđeno je da Evropska zajednica može da zatraži od bilo koje države ili subjekta koji je spreman da svoje zakone o vazdušnom saobraćaju i pitanja s tim u vezi učini kompatibilnim sa zakonima Zajednice, a sa kojim je Zajednica uspostavila ili uspostavlja okvir tesne ekonomske saradnje, kao što je Sporazum o pridruživanju, da učestvuje u ESAA i da u tu svrhu, strane ugovornice vrše izmenu i dopunu Sporazuma u skladu s tim.

U toku postupka pred Ustavnim sudom, Zakonom o potvrđivanju Odluke ESAA Zajedničkog komiteta br. 1/2008 od 10. decembra 2008. godine zamenjen je Aneks I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori ", broj 12/10)

U preambuli Ustava Republike Srbije od 2006. godine, na koju se inicijator poziva, navodi se da, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose Ustav Republike Srbije.

Ustavom je, pored ostalog, ut vrđeno: da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva (član 8. stav 1.); da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, kao i da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom (član 16. stav 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama (član 97. tačka 1.); da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja (član 99. stav 1. tačka 4.); da predsednik Republike ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom (član 112. stav 1. tačka 2.); da su autonomne pokrajine autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju i da Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija, kao i da će se suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava (član 182. st. 1. i 2.); da je pravni poredak Republike Srbije jedinstven i da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije, a da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, kao i da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom (član 194. st. 1. do 3.).

Vojno-tehničkim sporazumom zaključenim između Međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") i vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije u Kumanovu, 9. juna 1999. godine, pored ostalog, predviđa se da strane potpisnice Sporazuma potvrđuju dokument koji je predsednik Ahtisari podneo predsedniku Miloševiću, a koji su odobrili Skupština Srbije i Savezna vlada 3. juna 1999, koji uključuje razmeštanje na Kosovu, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva. Strane dalje konstatuju da je Savet bezbednosti spreman da usvoji rezoluciju koja je u postupku, u vezi sa ovim prisustvima (član I tačka 1.).

Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1244 od 10. juna 1999. godine, pored ostalog, predviđeno je da Savet bezbednosti: odlučuje o raspoređivanju civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, pod pokroviteljstvom UN, sa odgovarajućom opremom i osobljem, kako se to traži, i pozdravlja saglasnost SR Jugoslavije za takvo prisustvo (tačka 5.); ovlašćuje države članice i odgovarajuće međunarodne organizacije da uspostave međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu (tačka 7.); ovlašćuje generalnog sekretara da uz pomoć odgovarajućih mećunarodnih organizacija, uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije, i koje će obezbediti prelaznu upravu pri čemu će uspostavljati i nadgledati razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova (tačka 10.); odlučuje da će glavne odgovornosti civilnog prisustva, pored ostalog, uključivati obavljanje osnovnih civilno-upravnih funkcija tamo gde je i koliko je to potrebno (tačka 11. b.); pozdravlja rad koji je u toku u EU i drugim međunarodnim organizacijama u cilju razvijanja sveobuhvatnog pristupa ekonomskom razvoju i stabilizaciji regiona koji je pogođen kosovskom krizom, uključujući i implementaciju Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, uz široko međunarodno učešće, kako bi se podstaklo unapređenje demokratije, ekonomskog prosperiteta, stabilnosti i regionalne saradnje (tačka 17.).

Ocenjujući ustavnost osporenih odredaba Zakona i Multilateralnog sporazuma, Ustavni sud je imao u vidu da se Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1244, kojom je uspostavljena privremena civilna Misija na Kosovu i Metohiji, ne ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, kao i da Rezolucija predstavlja pravni okvir, zasnovan na Povelji Ujedinjenih nacija, unutar koga Pokrajina Kosovo i Metohija egzistira u ustavnopravnom poretku Republike Srbije. Poseban status pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavnog dela teritorije Srbije garantovan je delom preambule Rezolucije 1244, koj i glasi: "ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverinitetu i teritorijalnom integritetu SRJ i drugih država regiona, kako je navedeno u Helšinskom dokumentu i Aneksu 2." i aneksom 2. tačkom 5. prve Rezolucije 1244, rečenicom koja glasi: "uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela međunarodnog civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SRJ o čemu će odluku doneti SBOUN-a". Saglasno Povelji Ujedinjenih nacija, kojom je predviđeno da su članovi Ujedinjenih nacija saglasni da prihvate i izvršavaju odluke Saveta bezbednosti (član 25.), Republika Srbija je prihvatila uspostavljanje Misije čiji je zadatak da, pored ostalog, ''obavlja i civilno-upravne funkcije tamo gde je i koliko je to potrebno'' (tačka 11. b.). Obavljanje navedenih funkcija od strane Misije, pored ostalog, podrazumeva i zaključivanje međunarodnih sporazuma od značaja za teritoriju Kosova i Metohije. Polazeći od toga da osporeni Multilateralni sporazum o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, po svojoj sadržini ne zadire u pitanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, kao i da ne utiče na pitanje rešavanja statusa Pokrajine Kosovo i Metohija, već da uređuje pitanja koja su u interesu građana Republike Srbije i evropskog regiona u celini, Ustavni sud je ocenio da osporeni Multilateralni sporazum i Zakon kojim je potvrđen nisu nesaglasni Ustavu. Razmatrajući navode inicijatora prema kojima se potpisivanjem Sporazuma od strane Misije (čl. 1. i 2. Zakona) povređuju ustavne odredbe o jedinstvenosti i nedeljivosti teritorije Republike Srbije (član 8. stav 1.), obezbeđivanju suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti (član 97. stav 1.), odlučivanju o promeni granica (član stav 1. tačka 2.), kao i o tome da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije (član 111.) i predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu (član 112. stav 1. tačka 1.), Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na međunarodnopravni kapacitet i ovlašćenja Misije sadržana u Rezoluciji 1244, Misija ovlašćena na potpisivanje sporazuma o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. Stoga se osporenim odredbama Zakona ne dovodi u pitanje teritorijalna pripadnost Pokrajine Kosovo i Metohija Republici Srbiji utvrđena Ustavom Republike Srbije.

Odredbu člana 32. Multilateralnog sporazuma o uspostavljanju zajedničkog vazduhoplovnog područja, inicijator osporava u delu kojim je predviđeno da Evropska zajednica, pored bilo koje države, može da zatraži i ''od subjekta koji je spreman'', da svoje zakone o vazdušnom saobraćaju i pitanja s tim u vezi učini kompatibilnim sa zakonima Zajednice...i da u tu svrhu, strane ugovornice vrše izmenu i dopunu Sporazuma u skladu s tim. Polazeći od toga da iz sadržine osporene odredbe Sporazuma proizlazi da se tom odredbom uređuje pravni odnos koji može nastati u budućnosti, kao i da se takav odnos verifikuje zaključivanjem novog sporazuma o izmenama i dopunama postojećeg sporazuma, što podrazumeva i saglasnost Republike Srbije kao ugovorne strane, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi inicijatora kojima se osporenom odredbom Sporazuma povređuju ustavne odredbe o suverenosti i teritorijalnoj celokupnosti Republike Srbije, kao ni odredbe o statusu Kosova i Metohije (član 182.) i jedinstvenosti pravnog poretka (član194.). Ustavni sud je takođe imao u vidu i načelo "pacta sunt servanda" iz člana 26. Bečke konvencije o ugovornom pravu koja je ratifikovana Uredbom o ratifikaciji Bečke konvencije o ugovornom pravu ("Službeni list SFRJ-Međunarodni ugovori", broj 30/72), iz čijeg pravnog značenja proizlazi da svaki ugovor na snazi vezuje članice i one treba da ga dobronamerno izvršavaju . Stoga će , po oceni Ustavnog suda, i Republika Srbija kao strana potpisnica osporenog Sporazuma, u slučaju njegove izmene i dopune, u svoj pravni poredak uneti samo one odredbe koje su sagla sne sa Ustavom Republike Srbije, čime će očuvati jedinstvenost vlastitog pravnog poretka. Stoga, po oceni Ustavnog suda, za ocenu saglasnosti osporene odredbe Sporazuma nisu od značaja navodi inicijatora prema kojima je osporeni deo odredbe člana 32. Sporazuma ''unet sa ciljem da se to učini sa tzv. Republikom Kosovo'' i da se na taj način vrši posredno pozitivnopravno priznanje karaktera države takvom subjektu''.

Ustavni sud podseća da je Narodna skuština Republike Srbije, u više rezolucija, izrazila čvrsto uverenje da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavlja pouzdan garant poštovanja međunarodnog prava i celokupnog svetskog poretka zasnovanog na miru, poštovanjem slobode kao najviše političke vrednosti i ljudskih prava kao mere te slobode (Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o mandatu za političke razgovore o budućem statusu Kosova i Metohije , od 21. novembra 2005. godine).

Polazeći od svega što je navedeno, Ustavni sud je našao da je inicijativa za ocenu ustavnosti osporenih odredaba Zakona o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja neprihvatljiva jer iznetim razlozima nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, te je saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11), inicijativa odbačena.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu , rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti