Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu neustavnosti odredbe kolektivnog ugovora koja predviđa pravo na naknadu zarade za vreme štrajka. Utvrđeno je da ta odredba nije u suprotnosti sa Zakonom o štrajku, koji zabranjuje samo pravo na zaradu, ali ne i na naknadu zarade.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-140/2008
22.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredbe člana 162. stav 2. Kolektivnog ugovora Akcionarskog društva "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića", broj 1333/1 od 6. juna 2007. godine.

2. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 160. stav 2. Kolektivnog ugovora Akcionarskog društva "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića", broj 2620/2 od 20. decembra 2005. godine.

3. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Kolektivnog ugovora iz tačke 1. izreke.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 160. stav 2. Kolektivnog ugovora Akcionarskog društva "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića", broj 2620/2 od 20. decembra 2005. godine i odredbe člana 162. stav 2. Kolektivnog ugovora istog Akcionarskog društva, broj 1333/1 od 6. juna 2007. godine. Po svojoj sadržini obe osporene odredbe Kolektivnih ugovora iz 2005. i 2007. godine su istovetne. Inicijator smatra da su osporene odredbe kolektivnih ugovora, kojima je predviđeno da zaposleni, koji učestvuje u štrajku koji je organizovan po odluci odbora sindikalne organizacije, ima pravo na materijalnu naknadu za vreme provedeno u štrajku u visini prosečne zarade ostvarene za prethodna tri meseca u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, nesaglasne sa Ustavom i Zakonom o štrajku, koji u odredbi člana 14. stav 2. propisuje da zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu.

Od donosioca akta je 13. aprila 2009. godine zatraženo da Ustavnom sudu dostavi odgovor na navode u inicijativi. Kako donosilac akta u ostavljenom roku, kao ni naknadno nije postupio po nalogu Ustavnog suda za dostavljanje odgovora, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) nastavio postupak u ovoj ustavnopravnoj stvari.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su Kolektivni ugovor iz tačke 1. izreke zaključili generalni direktor Akcionarskog društva "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića" i Sindikalna organizacija "BIP" kao reprezentativna organizacija sindikata 6. jula 2007. godine, a na osnovu odredaba čl. 240. i 248. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05). Ovim kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Akcionarskom društvu iz oblasti rada i radnih odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora (član 1.).

Prema osporenoj odredbi člana 162. stav 2. zaposleni koji učestvuje u štrajku koji je organizovan po odluci odbora Sindikalne organizacije ima pravo na materijalnu naknadu za vreme provedeno u štrajku u visini prosečne zarade ostvarene za prethodna tri meseca u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, kao i da pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti (član 61.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa (član 97. tačka 8.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, (član 194. stav 3.); da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.).

Zakon o štrajku ("Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 10/04) u članu 14. propisuje: da organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog (stav 1.); da zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju (stav 2.); da organizatori štrajka, odnosno učesnici u štrajku, koji nije organizovan u skladu sa ovim zakonom neće uživati zaštitu utvrđenu u st. 1. i 2. ovog Zakona (stav 3.).

Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05 i 61/05) u članu 8. predviđa: da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom (stav 1.); da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno (stav 2.). Odredbama člana 114. stav 1. i člana 117. stav 1. Zakona utvrđeni su slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade, pri čemu je odredbom člana 117. stav 2. propisano da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

Ustavni sud je utvrdio da prema odredbi člana 14. stav 2. Zakona o štrajku, zaposlenom koji učestvuje u štrajku ne pripada pravo na zaradu, kao i da navedeni zakon ne propisuje mogućnost da se ovo pitanje kolektivnim ugovorom kao opštim aktom uredi na drugačiji način. Međutim, Sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 162. stav 2. osporenog Kolektivnog ugovora, pošto njome nije utvrđeno pravo učesnika u štrajku na zaradu, već na naknadu zarade. Imajući u vidu da Zakon o radu pravi razliku između zarade i naknade zarade, a da je odredbom člana 117. stav 2. Zakona o radu izričito propisano da se opštim aktom i ugovorom o radu, dakle i kolektivnim ugovorom, mogu utvrditi i drugi slučajevi (osim onih već propisanih zakonom) u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade, pri čemu Zakon o štrajku, kao što je rečeno, isključuje samo pravo na zaradu za vreme štrajka, a ne i eventualno pravo na naknadu zarade, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba Kolektivnog ugovora nije nesaglasna sa zakonom. Ustavni sud je, pri tome, imao u vidu i da je članom 8. Zakona o radu propisano da se pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu predvideti veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Povodom osporavanja ustavnosti navedene odredbe Kolektivnog ugovora, Ustavni sud ukazuje da je u članu 61. Ustava utvrđeno da se zajemčeno pravo na štrajk ostvaruje u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, te kako je ocena Suda da osporene odredba nije nesaglasna sa zakonom, to sledi da nije nesaglasna ni sa Ustavom.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da nema osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti osporenog člana Kolektivnog ugovora iz 2007. godine, te inicijativu nije prihvatio, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 160. stav 2. Kolektivnog ugovora iz 2005. godine, iz razloga što je osporeni akt prestao da važi 6. jula 2007. godine, a inicijativa za njegovu ocenu je podneta 7. avgusta 2008. godine, dakle po isteku roka od šest meseci od dana prestanka važenja osporenog Kolektivnog ugovora, u kome roku Sud, saglasno odredbi člana 167. stav 5. Ustava, može ceniti saglasnost zakona i drugih opštih akata sa Ustavom i po prestanku njihove važnosti. Stoga je Ustavni sud utvrdio da ne postoje procesne pretpostavke za uspostavljanje nadležnosti Ustavnog suda, te je inicijativu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom na to da je Ustavni sud doneo konačnu odluku u ovoj ustavnopravnoj stvari, odbacio je zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenog akta, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 82. stav 1. tačka 2. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Rešenje kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• IUo 130/2024: Odluka o neustavnosti Pravilnika o motivisanju i ocenjivanju zaposlenih u Javnom preduzeću „Gradsko stambeno“
• IUo 6/2019: Odluka Ustavnog suda o nezakonitosti odredbe kolektivnog ugovora GSP „Beograd“
• IU 89/2007: Ocena ustavnosti i zakonitosti odredaba Posebnog kolektivnog ugovora za škole
• IUo 25/2009: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti i nezakonitosti odredaba pojedinačnog kolektivnog ugovora
• IUo 343/2009: Ustavnost odredbe Posebnog kolektivnog ugovora o zaštiti zaposlenih od otkaza
• IUo 217/2008: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Posebnog kolektivnog ugovora
• IUo 18/2010: Odluka Ustavnog suda o pravičnoj naknadi za povredu prava na suđenje u razumnom roku