Kratak pregled

Ustavni sud je odbio predlog za utvrđivanje neustavnosti člana 78. Zakona o visokom obrazovanju. Utvrđeno je da propisivanje posebnih uslova za prestanak radnog odnosa nastavnika nije diskriminatorno i spada u ovlašćenja zakonodavca da uredi ovu delatnost od opšteg interesa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-17/2006
29.01.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. januara 2009. godine, doneo je

 

O D L U K U

1. Odbija se predlog za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 78. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 i 97/2008).

2. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 78. st. 1. i 2. Zakona iz tačke 1.

 

O b r a z l o ž e nj e

Predlogom od 31. januara 2006. godine pokrenut je pred Ustavnim sudom postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 78. Zakona o visokom obrazovanju ("Službeni glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 i 97/2008). Predlagač smatra da se osporenim odredbama Zakona vrši diskriminacija građana sa najvišim obrazovanjem, suprotno Ustavu koji jemči jednaka prava svim građanima i pravo na rad, s obzirom da se njome utvrđuje granica za odlazak u starosnu penziju nastavnika sa navršenih 65 godina života, odnosno pod posebnim uslovima sa navršenih 67 godina života, a da je Zakonom o radu, za većinu zaposlenih predviđena starosna granica od 65 godina života za odlazak u penziju, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju.

Ustavnom sudu podneta je 20. novembra 2007. godine i inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 78. st. 1. i 2. istog Zakona. Inicijativa je, saglasno odredbi člana 42. st. 1. i 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda (“Službeni glasnik RS”, br. 24/08 i 27/08), spojena sa ranije primljenim predlogom. U inicijativi se navodi da su osporene odredbe nesaglasne s Ustavom, jer ograničavaju pravo na rad zajemčeno odredbom člana 60. Ustava. Takođe, inicijatori smatraju da se osporenim odredbama Zakona zaposleni u visokom obrazovanju stavljaju u nejednak položaj u odnosu na druge zaposlene, jer je Zakonom o radu, kao propisom opštijeg karaktera, utvrđeno da radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju. Dakle, Zakonom o radu ostavljeno je da se poslodavac i zaposleni sporazumeju o trajanju radnog odnosa bez vremenskog ograničenja, za razliku od osporenih odredaba Zakona o visokom obrazovanju koje takvu mogućnost ne ostavljaju. Inicijatori smatraju da su osporene odredbe u nesaglasnosti i sa odredbama čl. 20. i 82. Ustava, ali ne navode ustavnopravne razloge na kojima se takva tvrdnja zasniva.

Ustavni sud je predlog dostavio Narodnoj skupštini na odgovor. Kako Narodna Skupština u ostavljenom roku nije dostavila odgovor, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, broj 109/07), nastavio postupak.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim odredbama člana 78. Zakona o visokom obrazovanju propisano: da nastavniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja (stav 1.); da nastavniku iz stava 1. ovog člana može biti produžen radni odnos do dve školske godine, pod uslovima i na način predviđen statutom univerziteta, odnosno druge samostalne visokoškolske ustanove (stav 2.); da nastavnik kome je prestao radni odnos zbog odlaska u penziju zadržava zvanje koje je imao u trenutku penzionisanja (stav 3.); da nastavnik iz stava 3. ovog člana može zadržati preuzete obaveze na diplomskim akademskim i doktorskim studijama kao mentor ili član komisija u postupku izrade i odbrane završnih radova, odnosno disertacija na tim studijama, najduže još dve školske godine (stav 4.); da na osnovu odluke odgovarajućeg stručnog organa, nastavnik iz stava 3. ovog člana može izvoditi sve oblike nastave na diplomskim akademskim i doktorskim studijama i biti član komisija u postupku izrade i odbrane završnih radova, odnosno disertacija na tim studijama, najduže još dve školske godine (stav 5.).

Prema članu 112. Zakona o Ustavnom sudu, postupci pred Ustavnim sudom započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Ustav Republike Srbije od 1990. godine, u vreme čijeg važenja je pokrenut postupak i u odnosu na koji je predlogom tražena ocena ustavnosti, prestao je da važi 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu novog Ustava Republike Srbije, tako da je ocena ustavnosti osporenih odredaba Zakona, saglasno odredbama člana 167. Ustava, vršena u odnosu na važeći Ustav.

Ustav utvrđuje: da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, a da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. stav 3.); da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom, da svako ima pravo na slobodan izbor rada i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (član 60. st. 1, 2. i 3.); da Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa, kao i sistem u oblasti obrazovanja i sistem javnih službi (član 97. tač. 8. i 10.); da se delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne službe, njihovo uređenje i rad propisuje zakonom (član 137. stav 5.).

Saglasno navedenim odredbama Ustava, Republika Srbija je ovlašćena da zakonom uredi sistem u oblasti radnih odnosa, sistem u oblasti obrazovanja, kao i delatnosti i poslove zbog kojih se osnivaju javne službe i njihov rad. Iz navedenog proizlazi i ovlašćenje zakonodavca da zakonom, u konkretnom slučaju Zakonom o visokom obrazovanju, uredi sistem visokog obrazovanja kao posebne vrste javne službe, kao i prava i obaveze nastavnika koji obavljaju poslove iz te delatnosti, uključujući i pitanje zasnivanja i prestanka radnog odnosa ove kategorije zaposlenih.

Polazeći od navedenog, zakonodavac se, po oceni Ustavnog suda, određujući uslove za prestanak radnog odnosa nastavnika u ustanovi visokog obrazovanja na način utvrđen osporenim odredbama člana 78. Zakona, kretao u okviru ovlašćenja iz odredaba člana 97. tač. 8. i 10. i člana 137. stav 5. Ustava. Saglasnost osporenih odredaba Zakona s odredbama čl. 20, 60. i 82. Ustava, u odnosu na koje je takođe tražena ocena ustavnosti, Ustavni sud nije cenio, jer inicijatori nisu naveli ustavnopravne razloge osporavanja, niti su navedene ustavne odredbe od značaja za tu ocenu, s obzirom da uređuju pitanja koja se ne odnose na pitanje prestanka radnog odnosa.

Zakon o visokom obrazovanju je u delu koji se odnosi na prestanak radnog odnosa nastavnika poseban zakon u odnosu na Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), koji predstavlja opšti zakon u oblasti radnih odnosa i koji uređuje uslove za prestanak radnog odnosa na način drukčiji od onog utvrđenog osporenim odredbama Zakona. Međutim, činjenica da osporene odredbe Zakona na drukčiji način uređuju prestanak radnog odnosa nastavnika zaposlenog u ustanovi visokog obrazovanja nego što to na opšti način čini Zakon o radu, ne predstavlja osnov za tvrdnju da su te odredbe neustavne. Naime, da li će prestanak radnog odnosa biti uređen sa jednim ili sa više zakona i da li će uslovi i način prestanka radnog odnosa za različite kategorije zaposlenih biti uređeni na isti ili različit način, pitanje je zakonodavne politike, koju Ustavni sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje. Polazeći od toga da je delatnost visokog obrazovanja od posebnog značaja za Republiku Srbiju, tj. da predstavlja delatnost od opšteg društvenog interesa, Republika Srbija je, u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima i značajem ove delatnosti, ovlašćenja da prestanak radnog odnosa nastavnika uredi na način koji je primeren značaju i specifičnostima ove delatnosti. Takođe, po oceni Ustavnog suda, osporenim odredbama Zakona nastavnici u ustanovama visokog obrazovanja ne dovode se u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene, jer se uslovi za prestanak radnog odnosa utvrđeni tim odredbama jednako odnose na sve koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji, konkretno na sve nastavnike zaposlene u visokoškolskoj ustanovi, kao i stoga što te odredbe ne stvaraju nejednakost (diskriminaciju) građana s obzirom na njihova svojstva utvrđena odredbom člana 21. stav 3. Ustava. Iz tih razloga su osporene odredbe Zakona, po oceni Ustavnog suda, u saglasnosti i sa ovom odredbom Ustava.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 14) i člana 46. tačka 5) u vezi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić, s.r.

 

Slični dokumenti

• IUz 148/2021: Ustavnost ograničenja izbora profesora u organe upravljanja
• Už 5655/2021: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Rev 484/2025: Zakonitost otkaza ugovora o radu profesoru zbog gubitka zvanja
• IU 18/2007: Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o obrazovanju
• IUz 804/2010: Odbacivanje zahteva za ocenjivanje ustavnosti zbog postojanja ranije odluke
• IUz 756/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju zahteva za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o visokom obrazovanju
• IU 380/2005: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o visokom obrazovanju