Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o obrazovanju

Kratak pregled

Ustavni sud ne prihvata inicijative za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o osnovama sistema obrazovanja. Sud je utvrdio da posebno regulisanje prestanka radnog odnosa nastavnika i rokova za sudsku zaštitu predstavlja stvar zakonodavne politike i nije u suprotnosti sa Ustavom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-18/2007
29.01.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. januara 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 132. stav 2. i člana 133. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/2003, 64/2003, 58/2004, 62/2004, 79/2005 i 101/2005).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su inicijative za ocenu ustavnosti odredaba člana 132. stav 2. i člana 133. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/2003, 64/2003, 58/2004, 62/2004, 79/2005 i 101/2005). U inicijativama se navodi da se osporenom odredbom člana 132. stav 2. Zakona zaposleni u ustanovama obrazovanja i vaspitanja dovode u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene kojima, saglasno odredbi člana 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, radni odnos prestaje sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Stoga je, prema mišljenju inicijatora, osporena odredba Zakona u nesaglasnosti sa odredbom člana 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i odredbom člana 60. stav 3. Ustava Republike Srbije, kojom se svima jemči, pod jednakim uslovima, dostupnost svih radnih mesta. U pogledu osporene odredbe člana 133. stav 3. Zakona navodi se: da osporenom odredbom nije predviđeno od kog momenta se računa rok utvrđen tom odredbom te da, stoga, takva norma ne može biti imperativne prirode; da nije jasno šta se podrazumeva pod pojmom "obraćanje sudu" – da li to znači pokretanje postupka ili bilo kakvo drugo obraćanje sudu; da reč "može" iz dela osporene odredbe koji glasi: "zaposleni se može obratiti nadležnom sudu", stvara samo dileme u smislu da li to znači da može, ali i ne mora, i da li norma koja predviđa da se nešto može uraditi može voditi gubitku nekog prava; da osporena odredba dovodi do pravne nesigurnosti i povređuje pravo pojedinca da pred sudom traži zaštitu svojih prava i interesa, a radi se o osnovnom pravu na rad i zaposlenje.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenom odredbom člana 132. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja utvrđeno da nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku u ustanovi prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 staža osiguranja ili 65 godina života, a da je osporenom odredbom člana 133. stav 3. Zakona utvrđeno da ako nadležni organ ne odluči po prigovoru u utvrđenom roku ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana.

Ustav Republike Srbije utvrđuje: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa i sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih službi (član 97. tač. 8. i 10.); da Narodna skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije (član 99. stav 1. tačka 7.); da se delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne službe, njihovo uređenje i rad propisuje zakonom (član 137. stav 5.).

Saglasno navedenim odredbama Ustava, Republika Srbija je ovlašćena da zakonom uredi sistem u oblasti radnih odnosa i sistem u oblasti obrazovanja, kao i da delatnosti i poslove zbog kojih se osnivaju javne službe, njihovo uređenje i rad uredi zakonom. Iz navedenog proizlazi i ovlašćenje zakonodavca da zakonom, u konkretnom slučaju Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, uredi uslove i način obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja kao posebne vrste javne službe, kao i prava i obaveze nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika koji obavljaju poslove iz te delatnosti u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja i ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, uključujući i pitanje prestanka radnog odnosa te kategorije zaposlenih, kao i pitanje postupka pravne zaštite zaposlenih.

Polazeći od navedenog, zakonodavac je određujući uslove za prestanak radnog odnosa nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku na način utvrđen osporenom odredbom člana 132. stav 2. Zakona postupio u skladu sa ovlašćenjima iz odredaba člana 97. tač. 8. i 10, člana 99. stav 1. tačka 7. i člana 137. stav 5. Ustava. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u delu koji se odnosi na prestanak radnog odnosa nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, je poseban zakon u odnosu na Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005), koji predstavlja opšti zakon u oblasti radnih odnosa i koji uređuje uslove za prestanak radnog odnosa na način drukčiji od onog utvrđenog osporenom odredbom Zakona. Stoga, činjenica da osporena odredba Zakona na drukčiji način uređuje prestanak radnog odnosa za konkretnu kategoriju zaposlenih nego što to na opšti način čini Zakon o radu, ne dovodi, po oceni Ustavnog suda, u neravnopravan položaj nastavnike, vaspitače ili stručne saradnike koji rade u vaspitnoj ili obrazovnoj ustanovi u odnosu na druge zaposlene. Ovo iz razloga što se osporenom odredbom Zakona utvrđeni uslovi za prestanak radnog odnosa jednako odnose na sve građane koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji propisanoj tom odredbom, kao i stoga što se njome ne stvara nejednakost (diskriminacija) među građanima s obzirom na njihova svojstva. Iz navedenih razloga osporena odredba Zakona, po oceni Ustavnog suda, nije u nesaglasnosti ni sa odredbom člana 21. stav 3. Ustava. Saglasnost osporene odredbe člana 132. stav 2. Zakona s odredbom člana 60. stav 3. Ustava, u odnosu na koju je takođe tražena ocena ustavnosti, Ustavni sud nije cenio, jer se navedenom ustavnom odredbom ne utvrđuje pravo građana u vezi prestanka radnog odnosa, već pravo na dostupnost radnih mesta pod jednakim uslovima, te navedena odredba nije od značaja za ocenu ustavnosti.

Utvrđivanje konkretnih uslova za prestanak radnog odnosa nastavnika, vaspitača ili stručnih saradnika koji rade u vaspitnoj ili obrazovnoj ustanovi, na osnovu i u okviru navedenih ustavnih ovlašćenja, jeste stvar zakonodavne politike koju Ustavni sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje.

Odredbama člana 133. osporenog Zakona uređen je postupak pravne zaštite zaposlenog u ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, dok je osporenom odredbom stava 3. tog člana utvrđen rok u kome zaposleni može da se obrati nadležnom sudu u slučaju da nadležni organ ne postupi po prigovoru zaposlenog u utvrđenom roku, odnosno u slučaju kada zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom. Uređujući pitanje roka za pokretanje postupka sudske zaštite na način utvrđen osporenom odredbom Zakona, zakonodavac je, po oceni Ustavnog suda, postupio u skladu sa ovlašćenjima iz odredaba člana 97. tač. 8. i 10, člana 99. stav 1. tačka 7. i člana 137. stav 5. Ustava. Pri tome, osporenom odredbom se ne povređuje, niti ograničava pravo na dostupnost sudske zaštite (pravo na pravično suđenje) zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčeno odredbama člana 36. Ustava. Naime, osporenom odredbom Zakona se utvrđuje pravo zaposlenog da traži zaštitu svojih prava pred nadležnim sudom, uz određivanje roka u kome se to pravo može ostvariti. Stoga je utvrđivanje početka trajanja i dužine roka u kome zaposleni u ustanovi obrazovanja i vaspitanja može zatražiti sudsku zaštitu, na osnovu i u okviru navedenih ustavnih ovlašćenja, stvar zakonodavne politike koju Ustavni sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje.

Navodi inicijatora o pojmovnim nejasnoćama i dilemama koje navodno stvara osporena odredba člana 133. stav 3. Zakona nisu od značaja za pravilno rešenje ove ustavnopravne stvari, jer se ne radi o tvrdnjama koje se tiču ustavnosti datog zakonskog rešenja, pa samim tim ni nadležnosti Ustavnog suda iz člana 167. Ustava.

U pogledu zahteva za ocenu saglasnosti osporene odredbe člana 132. stav 2. osporenog Zakona sa odredbom člana 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, Ustavni sud je utvrdio da se radi o propisima iste pravne snage, a da Ustavni sud, saglasno odredbama člana 167. Ustava, ne ocenjuje međusobnu saglasnost Zakona.

S obzirom na navedene razloge, Ustavni sud je našao da nema osnova za pokretanje postupka povodom podnetih inicijativa.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 46. tačka 5) u vezi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/2007), Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić, s.r

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti odredaba Zakona o obrazovanju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti