Rešenje o neprihvatanju inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o penzijskom osiguranju

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijative za ocenu ustavnosti čl. 107. i 119. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji uslovljavaju ostvarivanje prava na penziju prestankom osiguranja i omogućavaju korišćenje samo jedne od više stečenih penzija.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-190/2008
19.02.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. februara 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 107. i 119. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", br. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06 i 5/09).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su inicijative za ocenu ustavnosti odredaba čl. 107. i 119. Zakona navedenog u izreci. U inicijativama se navodi da osporena odredba člana 107. Zakona onemogućava novi obračun penzije i kada su izvršene sve uplate doprinosa, jer tu mogućnost uslovljava prestankom osiguranja, što u slučaju podnosioca inicijative znači da prethodno mora brisati iz registra ugostiteljsku radnju čiji je osnivač i vlasnik i time ostaviti i sebe i zaposlene bez prihoda. Navodi se i da osporena odredba člana 119. Zakona nije u saglasnosti s odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, kojom se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, sa odredbama čl. 60. i 70. Ustava, kojima se jemči pravo na rad i zaradu i pravo na penzijsko osiguranje, kao i sa odredbama čl. 18, 19. i 20. Ustava. Inicijatori predlažu da Ustavni sud utvrdi neustavnost osporene odredbe i da "proglasi neustavnim i nezakonitim rešenja upravnih organa i sudova koja se zasnivaju na osporenoj odredbi Zakona".

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenom odredbom člana 107. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno da se pravo na starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja, a osporenom odredbom člana 119. Zakona da ako osiguranik, odnosno korisnik penzije, stekne pravo na dve ili više penzija na teritoriji Republike, može koristiti samo jednu od tih penzija, i to po sopstvenom izboru.

S obzirom da je inicijativa kojom se osporava odredba člana 119. Zakona podneta pre stupanja na snagu Ustava Republike Srbije od 2006. godine i Zakona o Ustavom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), postupak u ovoj ustavnopravnoj stvari vođen je u skladu sa odredbom člana 112. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je utvrđeno da će se postupci pred Ustavnim sudom započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, kako je u toku postupka pred Ustavnim sudom, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije 8. novembra 2006. godine, prestao da važi Ustav Republike Srbije od 1990. godine u vreme čijeg važenja je podneta inicijativa i u odnosu na koji je tražena ocena ustavnosti osporene odredbe Zakona, Ustavni sud je ustavnost osporene odredbe ocenjivao u odnosu na važeći Ustav.

Ustav utvrđuje: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.); da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom (član 70. stav 1.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti (član 97. tačka 8.).

Osporenom odredbom člana 107. Zakona uređuje se pitanje momenta od koga se može ostvariti pravo na starosnu penziju, tako što se (stečeno) pravo na starosnu penziju može ostvariti tek po prestanku osiguranja. Dakle, ovom odredbom ne utvrđuju se uslovi za sticanje prava na starosnu penziju, već samo uslov za početak ostvarivanja već stečenog prava na starosnu penziju. Pravo na starosnu penziju ostvaruje se, saglasno odredbi člana 88. stav 1. Zakona, isključivo na osnovu zahteva osiguranika, pa se momenat utvrđivanja i korišćenja prava na starosnu penziju ne mora podudarati sa momentom (danom) ispunjenja uslova za sticanje tog prava. Sve dok su u osiguranju, osiguranici ne mogu da ostvare pravo na starosnu penziju. Stoga je osporenom odredbom i propisano da se pravo na starosnu penziju ostvaruje tek prestankom osiguranja, što znači da, bez obzira što je određeni osiguranik ispunio uslove propisane za starosnu penziju, on zahtev za ostvarivanje tog prava može da podnese tek po prestanku osiguranja, a izuzetno, zahtev se može podneti i pre prestanka osiguranja, ali samo uz pružanje odgovarajućih dokaza o izvesnosti prestanka. Polazeći od navedenog, zakonodavac je, po oceni Ustavnog suda, uređujući momenat od koga se može ostvariti pravo na starosnu penziju na način utvrđen osporenom odredbom člana 107. Zakona, postupio u skladu sa ovlašćenjima iz odredaba člana 70. stav 1. i člana 97. tačka 8. Ustava.

Osporenom odredbom člana 119. Zakona propisano je postupanje u slučaju kada osiguranik, odnosno korisnik penzije, stekne pravo na dve ili više penzija na teritoriji Republike. U tom slučaju osiguranik, odnosno korisnik može koristiti samo jednu od tih penzija i to po sopstvenom izboru. Pravo izbora u ovom slučaju nije ograničeno, pa se korisnik može u svako doba opredeliti koju će od stečenih penzija koristiti zavisno od okolnosti koje nastupe, a koje mogu biti od uticaja na njegovo opredeljenje. Ovo pravo izbora sledi i rešenje iz odredbe člana 10. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kome se, u slučaju da lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova (kao zaposleni, kao osiguranik samostalnih delatnosti ili kao osiguranik poljoprivrednik), osnov osiguranja određuje na taj način što postojanje osiguranja po jednom, prethodnom osnovu, isključuje mogućnost osiguranja po drugom, narednom osnovu. Dakle, jedno lice može biti osiguranik samo po jednom osnovu, nezavisno od toga što ispunjava uslove za osiguranje po više osnova, pa je zato prirodno i da u slučaju kada stekne pravo na više penzija, može koristiti samo jednu. Polazeći od navedenog, a saglasno Ustavom utvrđenom ovlašćenju Republike Srbije da zakonom uredi način ostvarivanja i način korišćenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba Zakona ne izlazi izvan okvira datog ovlašćenja. Ovo stoga što se njome upravo uređuje način korišćenja penzije i to tako što se korisniku ostavlja mogućnost da se prema sopstvenom izboru opredeli za korišćenje one penzije koja je za njega najpovoljnija. Takođe, osporenom odredbom Zakona utvrđeno pravo izbora korišćenja jedne od dve ili više stečenih penzija jednako se odnosi na sve građane (osiguranike ili korisnike penzije) koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji propisanoj tom odredbom, čime se ne stvara, kako to neosnovano tvrde inicijatori, nejednakost (diskriminacija) građana s obzirom na njihova svojstva utvrđena odredbom člana 21. stav 3. Ustava.

Odredbe čl. 18, 19, 20, 58. i 60. Ustava, kojima se uređuje neposredna primena zajemčenih prava, svrha ustavnih jemstava, ograničenja ljudskih i manjinskih prava, pravo na rad i pravo na imovinu, a u odnosu na koje se, takođe, traži ocena ustavnosti odredbe člana 119. Zakona, nisu od značaja za tu ocenu, jer pitanje prava izbora jedne od dve ili više stečenih penzija nije u ustavnopravnoj vezi sa navedenim ustavnim načelima i pravima.

U pogledu zahteva da Ustavni sud "proglasi neustavnim i nezakonitim rešenja upravnih organa i sudova koja se zasnivaju na osporenoj odredbi Zakona", Sud je ocenio da, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje ustavnost i zakonitost pojedinačnih akata državnih organa.

S obzirom na navedene razloge, Ustavni sud je našao da nema osnova za pokretanje postupka povodom podnetih inicijativa pa, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, inicijative nije prihvatio.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić, s.r.

Rešenje o neprihvatanju inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o penzijskom osiguranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti