Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju predloga i inicijativa za ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio veći broj predloga i inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. i 2006. godine. Odluke su donete zbog procesnih nedostataka, prestanka važenja osporenih normi i Ustava, te nenadležnosti i nedostatka legitimacije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-191/2003
14.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuju se predlog i inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba čl. 70, 73¸ 89, člana 150. stav 1, čl. 213, 228. i 229. i člana 572. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02).

2. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba čl. 504d do 504i Zakonika iz tačke 1.

3. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe člana 487. stav 2. Zakonika o krivičnom posutpku ("Službeni list SRJ", broj 70/01).

4. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 68, člana 74. stav 2, člana 228. st. 1. i 7, člana 257. stav 7. i čl. 261, 264, 271, 273, 376. i 390. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 46/06).

5. Odbacuje se inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe člana 395. stav 1. tačka 1. Zakonika iz tačke 1. sa "postojećim Krivičnim zakonom".

6. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu odredaba čl. 70, 73, 89, 213, 228. i 229. i člana 572. stav 2. Zakonika iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Predlogom i većim brojem inicijativa osporene su odredbe Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02), a jednom inicijativom osporene su odredbe Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 46/06).

Povodom predloga za ocenu ustavnosti odredaba člana 70. stav 1, člana 73. stav 5, člana 89. stav 9, člana 213, člana 228. stav 2. i člana 229. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, formiran je predmet IU-191/2003. Povodom inicijative za ocenu ustavnosti člana 504d do 504i istog zakonika, formiran je predmet IU 43/2004.

Povodom inicijative za ocenu ustavnosti člana 573. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS" broj 58/04) formiran je predmet IU-51/2005. Takođe, i Sud Srbije i Crne Gore saglasno članu 12. stav 2. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, ustupio je Ustavnom sudu na dalju nadležnost predstavku za ocenu ustavnosti odredaba čl. 70, 73, 89, 228. i 229. istog zakonika, a koja je kod tog suda vođena kao predmet PU 8/2003. Isti sud je ustupio Ustavnom sudu inicijative koje su podnete Saveznom ustavnom sudu radi ocene ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 70/01): člana 487. stav 2. (predmet toga suda IU 76/2002); člana 150. stav 1. (predmet toga suda IU 232/2002), te člana 142. stav 2. tačka 3, člana 225. i člana 398.stav 4. (predmet toga suda IU 253/2002), povodom kojih je u Ustavnom sudu formiran predmet IU-90/2005. Ovom predmetu je pripojena inicijativa podneta Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti člana 142. stav 2. tačka 5. Zakonika. Povodom inicijative podnete Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti člana 572. stav 2. Zakonika formiran je predmet IU-76/2006, kome je tokom 2008. godine pripojena i inicijativa za ocenu ustavnosti člana 395. stav 1. tačka 1. istog zakonika.

Inicijativa podneta Saveznom Ustavnom sudu kojom se osporavaju odredaba člana 573. st. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku (predmet toga suda IU- 139/2002) i povodom koje je u Ustavnom sudu prvobitno formiran predmet IU-98/2005, pripojena je predmetu ovog suda IU-51/2005.

Povodom inicijative podnete Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odredaba člana 68, člana 74. stav 2, člana 228. st. 1. i 7, člana 257. stav 7, čl. 261, 264, 271, 273, 376. i 390. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, formiran je predmet IU-174/2006.

Ocena ustavnosti odredbi Zakonika iz 2001. godine je tražena u odnosu na Ustav od 1990. godine, a ocena ustavnosti Zakonika iz 2006. godine u odnosu na Ustav od 2006. godine. Predstavkama je tražena i obustava izvršenja čl. 70, 73, 89, 213, 228. i 229. i člana 572. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, kao i obustava izvršenja odredaba člana 68, člana 74, stav 2, člana 228. st. 1. i 7, člana 257. stav 7, čl. 261, 264, 271, 273, 376. i 390. Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine.

Imajući u vidu odredbe člana 42. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je zaključio da se o ustavnosti odredbi čl. 70, 73. i 89, člana 150. stav 1, čl. 213, 228. i 229, člana 395. stav 1, člana 487. stav 2, čl. 504d do 504i i člana 572. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, kao i odredaba člana 68, člana 74. stav 2, člana 228. st. 1. i 7, člana 257. stav. 7. čl. 261, 264, 271, 273, 376. i 390. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 46/06) odlučuje u predmetu IU-191/2003, a da se iz predmeta IU-191/2003 izdvoje inicijative za ocenu ustavnosti člana 142. stav 2. tač. 3. i 5, člana 225, člana 398. stav 4. te člana 573. Zakonika i da se o tim inicijativama odlučuje pod brojem IU -51/2005.

U predlogu se kao razlog osporavanja odredaba člana 70. stav 1, člana 73. stav 5, člana 89. stav 9, člana 213, člana 228. stav 2. i člana 229. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, navodi da osporene odredbe Zakonika nisu saglasne s Ustavom Republike Srbije i s Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, jer je suprotno tim "propisima", osporenim odredbama Zakonika "predviđeno" da "a) predsednik suda može razrešiti izabranog advokata i postaviti drugog advokata; b) da okrivljeni može biti saslušan bez prisustva advokata; c) da se advokatima uskraćuje bavljenje advokaturom i u slučaju ako su suokrivljeni, a ne nalaze se u pritvoru niti na izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci; d) da o ustavnosti propisa odlučuje sud koji vodi krivični postupak; e) da licu lišenom slobode advokata može postaviti i istražni sudija; f) da osumnjičenom licu policija može postaviti advokata".

Gotovo istim razlozima ocena ustavnosti odredaba čl. 70, 73, 89, 228. i 229. Zakonika tražena je predstavkom istog podnosioca podnetom Sudu Srbije i Crne Gore PU 8/2003. Ocena je tražena u odnosu na "Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, te međunarodnim ugovorima o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama koji važe na teritoriji SCG".

U inicijativi kojom se osporava odredba člana 150. stav 1. Zakonika, navodi se da je tom odredbom propisano da po odobrenju istražnog sudije i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koje sud odredi, u granicama kućnog reda, pritvorenika mogu posećivati bliski srodnici, a po njegovom zahtevu lekar i druga lica, s tim što se pojedine posete mogu zabraniti ako bi usled toga mogla nastati šteta za vođenje postupka. Inicijator smatra da pritvoreno lice mogu posećivati sva lica - građani SRJ koja žele da pritvoreno lice posete, a pritvoreno lice želi da ih primi, i da samo lica iz člana 142. stav 2. Zakonika moraju biti izuzeta od posete. Inicijativom se postavlja i pitanje zašto devojka pritvorenika ne bi mogla da ga posećuje.

U inicijativi kojom je osporena odredba člana 395. stav 1. tačka 1. Zakonika, predlaže se da se proglasi neustavnim zbog neusklađenosti sa postojećim Krivičnim zakonom i da se po završetku usklađivanja, omogući svim osuđenicima sa 30 godina kazne zatvora, pravo žalbe trećestepenom Vrhovnom sudu Srbije i retroaktivno, budući da je odredbom člana 395. stav 1. tačka 1. Zakonika propisano da je protiv presude drugostepenog suda dozvoljena žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu, samo ako je drugostepeni sud izrekao kaznu zatvora učioniocu krivičnog dela u visini od 40 godina ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna, s obzirom na to da je Krivičnim Zakonikom iz 2006. godine "gornja granica visine kazne spuštena sa 40 na 30 godina".

Inicijativu kojom se osporava odredba člana 487. stav 2. Zakonika podneo je European Roma Rihgts Centar, iz Budimpešte s navodom da je ova odredba Zakonika nesaglasna sa članom 10. stav 2. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ("Službeni list SRJ", broj 7/71), jer se njom omogućava da okrivljeni maloletnik bude u pritvoru s punoletnim licem, ako se ispune određene okolnosti, iako se Paktom "zahteva striktno odvajanje ove dve vrste pritvorenika i to bez ikakvih izuzetaka". Inicijator je tražio da se postupak provede čak i ako odredba Zakonika u toku postupka bude usaglašena sa "standardima" Pakta.

U inicijativi kojom su osporene odredbe čl. 504d do 504i Zakonika o krivičnom postupku se navodi: da je osporenim zakonskim odredbama uveden "institut potpunog oprosta od gonjenja" lica " koja su izvršioci ili saučesnici u izvršenju teških krivičnih dela", te da prema osporenom članu 504z tačka 2. Zakonika, sud izriče presudu kojom se optužba protiv svedoka saradnika odbija, što je, suprotno osnovnim načelima iz člana 1. stav 1. Zakonika; da su osporene odredbe Zakonima "oduzele" "zagarantovana" i "osnovna prava" oštećenima da preduzimaju ili preuzimaju gonjenje u slučajevima kada to državni tužilac " ne želi" ili je "odustao od gonjenja prema okrivljenom-svedoku saradniku iako je svedok saradnik sam u celosti priznao svoju krivičnu odgovornost za krivična dela učinjena prema oštećenim", te da na taj način oštećeni nema "koga da goni", jer mu je to pravo uskraćeno", niti da sazna ko je učinilac krivičnog dela prema njemu ili njegovom srodniku i onemogućen je da, zahteva naknadu štete. U inicijativi se daje i uporedni prikaz "tri modela statusa budućeg svedoka a saučesnika ili saizvršioca krivičnih dela organizovanog kriminala" i ukazuje na opasnost od neformalnog sporazumevanja i dogovaranja. Izražava se sumnja u potrebu osporenih normi. U predstavci nije navedena konkretna odredba Ustava u odnosu na koju se traži ocena.

Inicijativom kojom je osporena odredba člana 572. stav 2. Zakonika ukazuje se da je tom odredbom "direktno povređeno načelo primene blažeg zakona" i "nelogično i pravno neprimereno" propisano da se "krivični postupak za dela koja su se pre stupanja na snagu ovog zakona vodila po službenoj dužnosti ili privatnoj tužbi sprovode po propisima koji su bili na snazi pre stupanja na snagu tog zakona, ako je do tad postupak započet. Inicijator smatra da je blaži zakon onaj koji daje mogućnost da se krivični progon može preduzeti tek po predlogu oštećenog, a ne kako je to osporenom odredbom Zakonika propisano. Tražena je i "privremena mera za obustavu ove odredbe".

Inicijativom i dopunom inicijative kojom su osporene odredbe Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, predlaže se da se "čitav novi ZKP, ili makar njegove odredbe člana 68, člana 74. stav 2. člana 228. st. 1. i 7, člana 257. stav. 7. čl. 261, 264, 271, 273, 376. i 390. stave van snage... jer je Zakonik kao celina, a pogotovo navedene odredbe u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije". Ocena ustavnosti tražena je u odnosu na član 20. stav 2, član 29. i član 33. st. 2. i 7. Ustava od 2006. godine.

III

Ustavni sud je, na sednici od 4. marta, odnosno 9. decembra 2004. godine, doneo Zaključak da se inicijativa za ocenu ustavnosti čl. 504d do 504i Zakonika, odnosno predlog za ocenu ustavnosti odredaba člana 70. stav 1, člana 73. stav 5, člana 89. stav 9, člana 213, člana 228. stav 2. i člana 229. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine, dostave Narodnoj skupštini na mišljenje, odnosno odgovor.

Povodom osporenih odredbi člana 70. stav 1, člana 73. stav 5, člana 89. stav 9, člana 213, člana 228. stav 2. i člana 229. stav 6. Zakonika nije dobijen odgovor, dok se u aktu Zakonodavnog odbora skupštine od 4. oktobra 2004. godine povodom odredbi čl. 504d do 504i Zakonika navodi da "Odbor nije mogao da oceni osnovanost podnete inicijative obzirom da se u njoj ne navodi član Ustava na koji se konkretno odnosi". Kao prilog dostavljeno je i mišljenje Vlade kojim se predlaže da se ne prihvati inicijativa za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti čl. 504d do 504i Zakonika, s obzirom da navodi podnosioca inicijative koji se odnose na valjanost zakonskih rešenje ne predstavljaju povredu Ustava Republike Srbije ne mogu biti razlog za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti zakona.

Po sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da su Ustav Republike Srbije od 1990. godine, Ustav Savezne Republike Jugoslavije od 1992. godine i Ustavna povelja državne zajednice Srbija i Crna Gora, u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti osporenog Zakonika, prestali da važe donošenjem novog Ustava Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Stoga se ocena ustavnosti osporenih zakonskih odredaba vrši u odnosu na važeći Ustav. Takođe, saglasno odredbi člana 112. Zakona o Ustavnom sudu, postupak pred Ustavnim sudom započet pre dana stupanja na snagu Zakona okončaće se po odredbama ovog zakona.

Ustav utvrđuje:

- da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju i da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju i ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.);

- da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, a da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati (član 20. st. 1. i 2.);

- da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.);

- da se licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati (član 29. stav 1.);

- da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, kao i da se lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i da ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru (član 27. st. 1. i 2.);

- da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.);

- da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2.);

- da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i dokazima prikupljenim protiv njega. Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane, da okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom, da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane, da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja, kao i da lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (član 33. st. 1, 2, 3, 5, 6. i 7.);

- da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena, da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom, kao i da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. st. 1. do 3.);

- da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2.);

- da se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć, da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, da se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna (član 67.);

Prema članu 97. stav 1. Ustava, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata, amnestije i pomilovanja za krivična dela (tačka 2.), organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa (tačka 16.).

Prilikom ocene ustavnosti osporenog Zakonika, Ustavni sud je imao u vidu i odgovarajuće odredbe Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ("Službeni list SFRJ", broj 17/71) i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ("Službeni list Srbije i Crne Gore - Međunarodni ugovori", br. 9/03 i 5/05).

Po oceni Ustavnog suda, iz navedenih odredaba Ustava sledi ovlašćenje zakonodavnog organa da uređujući ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i postupak pred sudovima, a time i krivični postupak, propiše pravila za pružanje sudske zaštite po kojima se postupa tako da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka te da pre donošenja pravosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima propisanim zakonom.

Ustavni sud je takođe konstatovao:

Zakonik o krivičnom postupku donela je Savezna skupština, na sednici Veća građana od 26. decembra 2001. godine i na sednici Veća Republika od 20. decembra 2001. godine. Zakonik je objavljen u "Službenom listu SRJ", broj 70/01, a stupio je na snagu tri meseca od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ". Zakonik je menjan i dopunjavan u ("Službenom listu SRJ", broj 68/02 i "Službenom glasniku RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 72/09 i 76/10).

Osporenim odredbama Zakonika ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02) uređuje se: ko ne može biti branilac (član 70.); razrešenje postavljenog branioca i, pored ostalog, mogućnost da predsednik suda razreši postavljenog branioca koji neuredno izvršava dužnost, te da umesto razrešenog branioca, postavi drugog branioca i o tome obavesti advokatsku komoru. (član 73. odnosno član 73. stav 5.); mogućnost saslušanja okrivljenog u odsustvu branioca (član 89.); poseta pritvoreniku – tako što je propisano da po odobrenju istražnog sudije i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koja on odredi, u granicama kućnog reda, pritvorenika mogu posećivati bliski srodnici, a po njegovom zahtevu – lekar i druga lica, te da se pojedine posete mogu zabraniti ako bi usled togla mogla da nastane šteta za vođenje postupka (član 150. stav 1.); način rešavanja prethodnog pitanja (član 213.); postupanje istražnog sudije prema licu lišenom slobode koje mu je dovedeno (član 228.); zadržavanje lica lišenog slobode i osumnjičenog od strane organa unutrašnjih poslova (član 229.); mogućnost da se protiv presude drugostepenog suda izjavi žalba sudu koji odlučuje u trećem stepenu samo ako je drugostepeni sud izrekao kaznu zatvora od četrdeset godina, ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojom je izrečena takva kazna (član 395. stav 1. tačka 1.). Osporenim odredbama čl. 504d do 504i Zakonika bilo je propisano pod kojim uslovima i do kada državni tužilac može sudu predložiti da se kao svedok sasluša pripadnik kriminalne organizacije (svedok saradnik), te postupanje državnog tužioca prema svedoku saradniku i postupanje veća prema takvom predlogu državnog tužioca i posledice po dalje krivično gonjenje svedoka saradnika. Odredbom člana 572. Zakonika, kao jednom od prelaznih i završnih odredbi čiji je stav 2. osporen, propisano je, u stavu 1, da za krivična dela za koja se učinilac goni po predlogu oštećenog rok, iz člana 53. stav 1. ovog Zakonika počinje da teče od dana stupanja na snagu krivičnog zakona koji predvidi da se pojedina krivična dela gone po predlogu oštećenog, a u osporenoj odredbi stava 2, propisano je da se krivični postupak za krivična dela koja su pre stupanja na snagu zakona iz stava 1. ovog člana koja su se gonila po službenoj dužnosti ili privatnoj tužbi, a po stupanju na snagu tog zakona, po predlogu oštećenog, sprovode po propisima koji su bili na snazi pre stupanja na snagu tog zakona, ako je do tada postupak započet.

Ustavni sud konstatuje da je stupanjem na snagu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Službeni glasnik RS", broj 85/05), odnosno 1. januara 2006. godine prestala da važi, pored ostalih osporena odredba člana 487. Zakonika, a da su 11. septembra 2009. godine, na osnovu člana 105, odnosno člana 124. Zakonika o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/09), prestale da važe osporena odredba člana 395. stav 1. kao i osporene odredbe čl. 504d do 504i Zakonika u tekstu u kome su osporene.

Ustavni sud je polazeći od sadržine predloga i inicijativa kojim se osporavaju pojedine odredbe Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02), konstatovao:

Predlog i inicijative kojom se osporavaju odredbe čl. 70, 73, 89, člana 150. stav 1, čl. 213, 228. i 229. i člana 572. stav 2. Zakonika ne sadrže odredbe Ustava, Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora, niti Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama u odnosu na koje se traži ocena ustavnosti osporenih odredbi, niti se navode ustavnopravni razlozi osporavanja tih odredaba Zakonika. Osim toga, sadržina osporenih odredbi Zakonika ne odgovara sadržini i smislu odredaba koju im daje predlagač, odnosno inicijator, jer predsednik suda razrešava postavljenog, a ne izabranog branioca okrivljenog; okrivljeni može biti saslušan bez prisustva branioca samo ako on to prihvati; saokrivljeni, a ne advokat, ne može biti branilac okrivljenom; pritvorenika mogu posećivati ne samo bliski srodnici, već i druga lica po zahtevu pritvorenika; prethodno pitanje iz člana 213. Zakonika ne može se izjednačavati sa "rešavanjem o ustavnosti propisa"; istražni sudija licu lišenom slobode koje mu je dovedeno, odnosno organ unutrašnjih poslova osumnjičenom licu postavlja odnosno obezbeđuje branioca po službenoj dužnosti ako lice lišeno slobode, odnosno osumnjičeni sam ne uzme, odnosno ne obezbedi branioca u zakonom propisanom roku. Navedeno je saglasno članu 67. Ustava prema kome se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć, a zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna.

Takođe i sadržina procesnog zakona ne uređuje primenu blažeg zakona, kako to smatra jedan od inicijatora, već je to predmet uređivanja krivičnog zakona. S obzirom na navedeno Ustavni sud je predlog, odnosno inicijative za ocenjivanje ustavnosti odredaba čl. 70, 73. i 89, člana 150. stav 1, čl. 213, 228. i 229. i člana 572. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer za vođenje postupka i odlučivanje ne postoje pretpostavke utvrđene zakonom, rešavajući kao u tački 1. izreke.

Povodom inicijative kojom se osporavaju odredbe čl. 504d do 504i Zakonika, Ustavni sud je konstatovao da su u toku postupka pred Ustavnim sudom, odnosno 11. septembra 2009. godine, navedene odredbe prestale da važe stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/09), te da je prestao da važi i Ustav od 1990. godine, u odnosu na koji je tražena ocena, a Ustavni sud ne može da utvrđuje nesaglasnost opšteg akta sa Ustavom koji nije na snazi. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da su prestale procesne pretpostavke za dalje vođenje postupka, pa je inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba čl. 504d do 504i Zakonika odbačena zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, te je rešio kao u tački 2. izreke.

Povodom predstavke European Roma Rihgts Center, iz Budimpešte, kojom je osporena odredba člana 487. stav 2. Zakonika, pred Ustavni sud se, kao prethodno, postavilo pitanje postojanja ovlašćenja stranog lica za iniciranje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom. Polazeći od stanovišta izraženog u Odluci Ustavnog suda IU-166/05 od 25. decembra 2008. godine da je pravo pravnih i fizičkih lica da na osnovu odredbe člana 168. stav 2. Ustava Republike Srbije iniciraju pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa Republike Srbije rezervisano isključivo za pravna lica upisana u registar privrednih subjekata u Republici Srbiji, odnosno za fizička lica koja su državljani Srbije, a da strana pravna i fizička lica nemaju ustavnu legitimaciju za pokretanje postupka normativne kontrole propisa Republike Srbije po bilo kom osnovu, već da se zaštita prava i interesa stranih lica ostvaruje u postupku po ustavnoj žalbi, Ustavni sud je rešio kao u tački 3. izreke.

Povodom inicijative kojom su osporene odredbe Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 46/06), Ustavni sud je konstatovao:

Osporeni Zakonik, čije su se odredbe čl. 107, 110, čl. 117. do 122. i čl. 333. do 335, saglasno članu 555. Zakonika, primenjivale od dana stupanja na snagu ovog Zakonika, dok je datum primenjivanja ostalih odredbi menjan u "Službenom glasniku RS", br. 49/07 i 122/08) i koji je prestao da važi 11. septembra 2009. godine na osnovu člana 149. Zakonika o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/09), osporenim odredbama čl. 68, 74, 228, 257, 261, 264, 271, 273, 376. i 390. uređivao je: više branilaca i zajedničkog branioca (član 68.); pravo branioca na uvid u dokazni materijal (član 74.); odluku o troškovima u rešavanju o obustavi krivičnog postupka, oslobađajućoj ili odbijajućoj presudi (član 228.); prikupljanje obaveštenja od građana u prethodnoj istrazi (član 257.); saslušanje osumnjičenog uz korišćenje uređaja za registrovanje fizioloških reakcija lica koje se saslušava (član 261.); privremeno zadržavanje osumnjičenog od strane javnog tužioca ili policije u prethodnoj istrazi (član 264.); poveravanje dokaznih radnji u toku istrage (član 271.); postupanje javnog tužioca po krivičnoj prijavi ili obaveštenju policije - odbacivanje krivične prijave ili donošenje rešenja o sprovođenju istrage član (273.); zasnovanost presude na dokazima (član 376.), te sadržaj žalbe (član 390.).

Polazeći od činjenice da je ovaj zakonik propisivao da će se primenjivati od 1. juna 2007. godine, da bi naknadno taj rok izmenama Zakonika iz 2007. godine odnosno 2008. godine bio produžen na 31. decembar 2008. godine, odnosno 31. decembar 2010. godine i da je saglasno čl. 149. i 150. Zakonika o izmenama i dopunama Zakonika iz 2009. godine prestao da važi, Ustavni sud je konstatujući da osporene odredbe ovog zakonika nisu bile u primeni, a time ni proizvele pravne posledice, ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu da Sud odbaci inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba člana 68, člana 74. stav 2, člana 228. st. 1. i 7, člana 257. stav 7. i čl. 261, 264, 271, 273, 376. i 390. Zakonika, jer su u toku postupka prestale procesne pretpostavke za vođenje postupka. Stoga je odlučeno kao u tački 4. izreke.

O navodima inicijatora kojima se ukazuje na neusklađenost osporenog Zakonika sa "postojećim krivičnim zakonom", Ustavni sud nije nadležan da odlučuje. Takođe, Ustavni sud, prema članu 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje ni ispravnost primene pojedinih odredbi Zakonika. Stoga je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno kao u tački 5. izreke.

Takođe, Sud je u tački 6. izreke odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakonika, s obziirom da je doneo konačnu odluku, saglasno članu 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 36. stav 1. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 82. stav 2. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju predloga i inicijativa za ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti