Rešenje Ustavnog suda o obustavi i odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Ustavni sud obustavlja postupak ocene ustavnosti odredaba Zakona o državnom premeru i katastru koje su prestale da važe, jer novi zakon uređuje sudsku zaštitu u skladu sa Ustavom. Istovremeno, odbacuje inicijativu za druge odredbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-21/2007
27.10.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 27. oktobra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti odredaba čl. 105, 106. i 106ž i člana 136v stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ("Službeni glasnik RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05).

2. Odbacuje se inicijativa za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 131. do 133. Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ("Službeni glasnik RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05) navedenih u izreci.

U inicijativi kojom su osporene odredbe čl. 105, 106. i 106ž Zakona traži se ocena ustavnosti u odnosu na član 32. stav 1, član 36. i član 198. Ustava. Kao razlog osporavanja odredbe člana 105. Zakona navodi se da se tom odredbom "onemogućuju" stranke da ostvaruju sudsku zaštitu, ukoliko su im povređena stvarna i druga prava, te da je nelogično da stranka ima pravo na podnošenje vanrednih pravnih lekova, a da joj je onemogućena sudska zaštita podnošenjem tužbe u upravnom sporu, tim pre što istim zakonom nije predviđena druga sudska zaštita, dok se za odredbu člana 106, po kojoj se upis promene vrši na osnovu konačnog umesto pravnosnažnog rešenja i odredbu člana 106ž Zakona, kojom je propisan subjektivni i objektivni rok za podnošenje tužbe za brisanje upisa prava na nepokretnostima, postavlja pitanje kako je moguće da zakonodavac ograniči rok za podnošenje tužbe za brisanje prava na nepokretnosti, kad se pravo svojine stiče tek uknjižbom, odnosno upisom u odgovarajuće knjige, s obzirom na to da je članom 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90 i "Službeni list SRJ", broj 29/96) propisano da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari i da pravo na podnošenje tužbe ne zastareva.

U inicijativi kojom su osporene odredbe čl. 131. do 133. Zakona navodi se da je tim odredbama utvrđeno pravo Republičkog geodetskog zavoda da za iste radnje, pored naplaćivanja takse naplaćuje posebnu naknadu, čime se omogućava da stranku korisnika usluga Republičkog geodetskog zavoda izlože dopunskom plaćanju za radnju koja je finansijski pokrivena plaćanjem takse. Iz ove nezakonitosti, koja nije postojala do izmena Zakona u "Službenom glasniku RS", broj 34/01, kojom je bilo propisano da se naknada ne plaća ako je za uslugu predviđeno plaćanje administrativne takse, po navodima inicijatora, „širom su otvorena vrata“ za nezakonito uvođenje posebne naknade i za radnje za koje je propisana taksa, i to u iznosima koji su 10-20 puta veći od propisane takse i koji nisu ni u kakvoj vezi sa eventualno povećanim troškovima. Ocena ustavnosti ovih odredaba Zakona je tražena u odnosu na član 91. stav 1. Ustava.

U inicijativi kojom se osporava odredba člana 136v stav 4. Zakona, navodi se da je Ustavom svojina zaštićena sudskom zaštitom, a da je osporenom odredbom Zakona ova ustavna kategorija ukinuta, što je suprotno čl. 22. i 198. Ustava.

Članom 112. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da će se postupci pred Ustavnim sudom započeti pre dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Osporenim odredbama čl. 105, 106. i 106ž Zakona bilo je propisano: da se protiv rešenja kojim se u toku održavanja premera i katastra nepokretnosti dozvoljava upis promene u katastarskom operatu, kao i protiv rešenja kojim se odbija upis promene, može izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, da se žalba podnosi Republičkom geodetskom zavodu preko organizacione jedinice koja je donela prvostepeno rešenje, da u žalbi odlučuje Republički geodetski zavod, te da se protiv rešenja donetog po žalbi ne može voditi upravni spor (član 105.); da se upis promena na nepokretnostima vrši kad rešenje o dozvoli upisa postane konačno (član 106.); da lice koje smatra da je upisom prava na nepokretnosti povređeno njegovo knjižno pravo, može tužbom nadležnom sudu tražiti brisanje upisa u roku od tri meseca od dana saznanja za izvršenje upisa, najdocnije u roku od dve godine od dana izvršenja upisa (član 106ž). Osporenim odredbama čl. 131. do 133. Zakona bilo je uređeno plaćanje naknade za korišćenje podataka premera, katastra nepokretnosti i vodova i razgledanje katastra nepokretnosti, kao i za usluge koje pruža Republički geodetski zavod, s tim što je visina te naknade zavisila od visine troškova njihovog prikupljanja, obrade i unošenja u evidencije, broja mogućih korisnika, podataka, sadržine i obima podataka i stepena njihove upotrebljivosti, a visinu ove naknade utvrđivala je Vlada, dok su sredstva koja od taksa, odnosno naknada za korišćenje, razgledanje podataka, premera i katastra nepokretnosti i vodova i naknada od usluga ostvari Republički geodetski zavod bili prihod budžeta Republike, a mogla su se koristiti za rad i opremanje Zavoda.

Prema odredbama člana 136v Zakona, čiji je stav 4. osporen, lice koje je imalo pravni interes moglo je u roku od dve godine od dana početka primene katastarskog operata iz člana 136b ovog zakona podneti zahtev za ispravku upisa u katastarskom operatu, ako smatra da je izvršen pogrešan upis u pogledu nosioca prava ili drugog podatka o nepokretnosti, o čemu se odgovarajuća pravna pouka unosi u rešenje iz člana 136b stav 3. ovog zakona (stav 1.), protiv rešenja donetog po tom zahtevu može se izjaviti žalba Republičkom geodetskom zavodu, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja (stav 3.), s tim što se prema osporenom stavu 4. istog člana 136v, protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda donetog po žalbi iz stava 3. ovog člana ne može voditi upravni spor.

Osporeni Zakon o državnom premeru i katastru donet je i menjan u vreme važenja Ustava Republike Srbije od 1990. godine, koji je u članu 124. stav 4. utvrđivao da se samo zakonom može izuzetno u određenim vrstama upravnih stvari isključiti upravni spor. Zakon je prestao da važi u toku postupka pred Ustavnim sudom, 11. septembra 2009. godine, na osnovu člana 199. Zakona o državnom premeru („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), osim odredaba člana 67. stav 1. i člana 105. stav 3. koje su prestale da važe 1. januara 2010. godine.

Osnovno ustavnopravno pitanje koje je postavljeno inicijativama je nemogućnost ostvarivanja sudske zaštite protiv drugostepenog rešenja Republičkog geodetskog zavoda, budući da je članom 198. stav 2. Ustava Republike Srbije od 2006. godine utvrđeno da se zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakon zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija zaštita, dok je osporenim odredbama člana 105. i člana 136v stav 4. Zakona izričito isključena mogućnost vođenja upravnog spora.

Kako je po oceni Ustavnog suda, svrha ustavnog jemstva iz člana 198. Ustava da svako lice na koje se odnosi pojedinačni akt kojim se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, objektivno bude u mogućnosti da protiv pojedinačnog akta koristi sudsku zaštitu, a iz celine odredbi osporenog Zakona, a posebno člana 106ž istog zakona proizlazi da je pravo na sudsku zaštitu propisano samo za lica koja smatraju da im je upisom povređeno knjižno pravo, a ne i lica čije pravo nije upisano, to se osnovano moglo postaviti pitanje saglasnosti navedenih odredbi Zakona sa Ustavom od 2006. godine koji je, kao što je navedeno, na drugačiji način u odnosu na Ustav od 1990. godine uredio sudsku zaštitu pojedinačnih akata.

Međutim, važeći Zakon o državnom premeru i katastru propisuje: da se ovim zakonom uređuju stručni poslovi i poslovi državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar nepokretnosti, katastar vodova, osnovne geodetske radove, adresni registar, topografsko-kartografsku delatnost, procenu vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem i Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka i geodetski radovi u inženjersko-tehničkim poslovima (član 1.); da se na pojedina pitanja upisa stvarnih prava koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje svojina i druga stvarna prava, a na pojedina pitanja postupka koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 7.); da se upis u katastar nepokretnosti vrši danom donošenja rešenja kojim je upis dozvoljen, uz upis po službenoj dužnosti zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno, da se upis u katastar nepokretnosti vrši i na osnovu drugostepenog rešenja kojim se dozvoljava upis ili na osnovu sudske odluke iz upravnog spora, danom prijema drugostepenog rešenja odnosno sudske odluke, s tim što se u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana podrazumeva i brisanje prava na nepokretnosti, kao i brisanje upisa izvršenog prvostepenim rešenjem koje je poništeno (član 128); da se protiv drugostepenih rešenja donetih u skladu sa odredbama ovog zakona može voditi upravni spor te da se kada se upravni spor vodi protiv drugostepenog rešenja donetog u postupku osnivanja ili obnove katastra nepokretnosti, osnivanje katastra vodova kao i njihovog održavanja, Zavod po službenoj dužnosti na nepokretnosti, odnosno vodu upisuje zabeležbu radi činjenja vidljivim da je upravni spor pokrenut (član 180).

Prema članu 57. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, Sud će obustavi postupak kad je akt usaglašen s Ustavom ili zakonom a nije ocenjeno da zbog posledica neustavnosti ili nezakonitosti treba doneti odluku zato što nisu otklonjene posledice neustavnosti ili nezakonitosti.

Ustavni sud je, imajući u vidu pre svega ustavnu pretpostavku da ovaj sud ocenjuje ustavnost i zakonitost važećih opštih akata, a može ocenjivati i opšte akte čija je ocena tražena pre isteka roka od šest meseci od njihovog prestanka i u slučaju kada opšti akt čija je ustavnost, odnosno zakonitost predmet ocene, prestane da važi u toku trajanja postupka pred Sudom, ocenio da je važećim Zakonom o državnom premeru i katastru na drugačiji način uređena sudska zaštita pojedinačnih akata, momenat upisa u katastar nepokretnosti, te mogućnost primene odredaba zakona kojim se uređuju svojina i druga stvarna pitanja povodom upisa stvarnih prava, pa Sud ne nalazi da postoje štetne posledice zbog kojih bi trebalo nastaviti postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno članu 57. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u tački 1. izreke.

Povodom inicijative kojom se osporavaju odredbe čl. 130. do 133. Zakona, Ustavni sud je ocenio da inicijator ne daje ustavnopravne razloge za traženu ocenu navedenih odredaba Zakona, niti se razlozi koji su dati mogu dovesti u vezu sa članom 91. stav 1. Ustava u odnosu na koji je tražena ocena, te je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u tački 2. izreke.

Imajući u vidu izneto, a na osnovu odredaba člana 46. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić

Rešenje Ustavnog suda o obustavi i odbacivanju inicijative za ocenu ustavnosti Zakona

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti