Rešenje Ustavnog suda o inicijativama za ocenu ustavnosti Zakona o preuzimanju akcionarskih društava

Kratak pregled

Ustavni sud ne prihvata inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti članova 13, 22. i 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Sud je ocenio da su osporene odredbe, uključujući i pravo na prinudnu prodaju akcija, u skladu sa Ustavom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-226/2006
17.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvataju se inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba čl. 13, 22. i 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS“, broj 46/06).

2. Odbacuju se zahtevi za obustavu izvršenja odredaba člana 34. Zakona iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnet je veći broj inicijativa za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o preuzimanju akcionarskih društava. Jednom od inicijativa osporena je saglasnost odredaba člana 34. Zakona sa odredbama čl. 34, 55, 56. i 61. Ustava Republike Srbije od 1990. godine, jer se, po mišljenju podnosioca inicijative, osporenim članom Zakona „prekoračuju granice date Ustavom po pitanju svojine i preduzetništva“. Podnosilac inicijative predložio je i da Sud, do konačne odluke, obustavi izvršenje osporenog člana Zakona. U više inicijativa ustavnost člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava osporena je u odnosu na Ustav od 2006. godine. Po shvatanju ovih inicijatora, navedeni član Zakona nije u saglasnosti sa odredbama člana 58. kojima se jemči pravo na imovinu, kao i odredbama člana 86. Ustava kojima je zajemčena ravnopravnost svih oblika svojine. Navodi se i da je Zakon „diskriminatorski“, jer favorizuje privatni kapital stečen brzo i na nezakonit način, a na štetu takođe privatnog kapitala, ali sticanog zakonito i uz mnogo rada. U pojedinim inicijativama je osporena i ustavnost odredaba člana 13. Zakona, bez navođenja posebnih razloga za takvu ocenu, kao i ustavnost odredaba člana 22. Zakona jer, kako navodi inicijator, „piše o ceni akcija u cilju zaštite nesaglasnih akcionara na prilično nejasan način“.

Ustavni sud je predmet IU-76/2009 koji je formiran povodom inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba čl. 13. i 34. i predmet IU-208/2009, koji je formiran povodom inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba čl. 22. i 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, na osnovu odredbe člana 42. stav 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08) spojio sa predmetom IU-226/2006, radi vođenja jedinstvenog postupka.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Zakon o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS“, broj 46/06) donet na osnovu Ustava Republike Srbije od 1990. godine, koji je prestao da važi danom stupanja na snagu Ustava od 2006. godine, odnosno 8. novembra 2006. godine. S obzirom na to da je istekao rok utvrđen Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06) za usaglašavanje republičkih zakona donetih na osnovu ranije važećeg Ustava sa Ustavom od 2006. godine, ocena ustavnosti osporenih odredaba Zakona izvršena je u odnosu na Ustav koji je na snazi. Takođe, postupak po inicijativi koja je podneta za ocenu saglasnosti odredaba člana 34. Zakona sa Ustavom od 1990. godine, saglasno odredbi člana 112. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), nastavljen je u skladu sa odredbama ovog Zakona.

Osporenim odredbama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava propisan je: postupak podnošenja zahteva za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje i njenih izmena (član 13.); način određivanja cene akcija ciljnog društva u ponudi za preuzimanje (član 22.) i pravo ponuđača koji u postupku preuzimanja otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva da kupi i akcije akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionari), a pod uslovima iz ponude za preuzimanje (član 34.).

Ustavom je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne i da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (član 58. st. 1. do 3.); da ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine i da je Republika Srbija jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga (član 82. st. 1. i 2.); da svi imaju jednak položaj na tržištu i da prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena (član 84. st. 1. i 3.); da se jemče privatna, zadružna i javna svojina i da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (član 86. stav 1.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine, druge ekonomske odnose od opšteg interesa, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 6. do 8. i tačka 17.).

Ocenjujući osnovanost razloga sadržanih u podnetim inicijativama, Ustavni sud je utvrdio da su Zakonom o preuzimanju akcinarskih društava uređeni uslovi i postupak za preuzimanje akcionarskih društava, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja i nadzor nad sprovođenjem postupka preuzimanja akcionarskih društava (član 1. stav 1.); da je ciljno društvo otvoreno akcionarsko društvo čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, da je ponuda za preuzimanje javna ponuda upućena svim akcionarima ciljnog društva za kupovinu svih akcija s pravom glasa uz uslove i na način određen ovim zakonom, da je ponuđač fizičko ili pravno lice, koje je, pod uslovima predviđenim ovim zakonom obavezno da prijavi ponudu za preuzimanje (obavezna ponuda) ili, kad nije obavezno, namerava da izvrši preuzimanje (dobrovoljna ponuda) (član 2.); da su opšta načela postupka preuzimanja - da svi akcionari ciljnog društva imaju ravnopravan položaj u postupku preuzimanja, da manjinski akcionari mogu pod istim uslovima kao i većinski akcionari da prodaju svoje akcije ponuđaču, da akcionari ciljnog društva moraju biti potpuno, tačno i blagovremeno obavešteni o ponudi za preuzimanje, kako bi imali dovoljno vremena da ispravno ocene ponudu, definišu svoje interese i donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje, da je uprava ciljnog društva dužna da u toku sprovođenja postupka preuzimanja postupa u najboljem interesu akcionara ciljnog društva (član 3. tač. 1. do 4.).

Povodom inicijative kojom je osporena ustavnost odredaba člana 13. Zakona, a polazeći od toga da podnosilac nije naveo razloge, kao ni odredbe Ustava sa kojima navedeni član Zakona, po njegovom mišljenju, nije u saglasnosti, Ustavni sud je utvrdio da je odredbama člana 13. Zakona uređen deo postupka preuzimanja akcionarskog društva tako što su određeni rokovi u kojima je ponuđač dužan da dostavi Komisiji za hartije od vrednosti zahtev za odobrenje objavljivanja ponude, samu ponudu i dr, kao i rokovi za postupanje Komisije po navedenim zahtevima. Po shvatanju Suda, ustavni osnov za uređivanje uslova i postupka preuzimanja akcionarskih društava, kao i prava i obaveza učesnika u tom postupku, sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6. i 8. Ustava, kojima je utvrđeno da Republika, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i druge ekonomske odnose od opšteg interesa. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su osporenim članom 13. Zakona, kojim je uređena jedna od faza postupka preuzimanja akcionarskih društava, uređeni odnosi u okviru Ustavom utvrđenog ovlašćenja zakonodavca, te inicijativu, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nije prihvatio.

Odredbama člana 22. Zakona koji se osporava iz razloga da „određuje cenu akcija u cilju zaštite nesaglasnih akcionara na prilično nejasan način“, propisano je: da ponuđena cena ne sme biti niža od prosečne ponderisane cene akcija u poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja utvrđene na osnovu izveštaja o trgovanju na organizovanom tržištu (stav 1.), da je ponuđač, ukoliko je poslednja tržišna cena akcija ciljnog društva na organizovanom tržištu prethodnog radnog dana pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja viša od cene iz stava 1., dužan da ponudi tu cenu (stav 2.); da ukoliko je ponuđač pre objavljivanja ponude za preuzimanje stekao akcije ciljnog društva po ceni višoj od cene iz st. 1. i 2. dužan je da akcionarima ciljnog društva ponudi najvišu cenu po kojoj je stekao akcije u poslednjih 12 meseci ili prosečnu cenu po kojoj je u poslednje dve godine pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja stekao akcije ciljnog društva ako je ta cena viša ( stav 3.), da ponuđač ne može da snižava ponuđenu cenu niti da menja ponudom određen način i rok plaćanja, ali da može povisiti ponuđenu cenu (stav 4.). Osporenim članom Zakona, po oceni Suda, u okviru Ustavom utvrđenog ovlašćenja zakonodavca da uređuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, kao i druge ekonomske odnose od šireg interesa, određen je jedan od uslova za preuzimanje akcionarskih društava tako što je propisano da ponuđena cena akcija ciljnog društva u ponudi za preuzimanje ne može biti niža od cene tih akcija utvrđene na način određen tim članom Zakona. Budući da je ponuđač, saglasno Zakonu, dužan da ponudu za otkup akcija istovremeno uputi svim akcionarima ciljnog društva, te da je po ponuđenoj ceni, koja ne može biti niža, ali može biti viša od cene utvrđene na način određen odredbama člana 22. Zakona, dužan da otkupi akcije svih akcionara koji prihvataju ponudu za preuzimanje, bez obzira koliki broj akcija imaju, kao i da je ponuđač koji nema sredstva da kupi sve akcije ciljnog društva po ceni iz ponude dužan da proda odgovarajući broj akcija tako da ukupan broj njegovih akcija ne prelazi 25% od ukupnog broja akcija s pravom glasa ciljnog društva (član 42. Zakona), Ustavni sud je ocenio da je osporenim članom Zakona kojim je predviđen način određivanja najniže cene akcija u ponudi za preuzimanje ciljnog društva, uređena odgovarajuća zaštita manjinskih akcionara. Takođe, imajući u vidu da se cena akcija data u ponudi saglasno odredbama člana 22. Zakona određuje prema odgovarajućoj ceni koje su akcije ciljnog društva imale na organizovanom tržištu kapitala, da se u toku trajanja roka za prihvat ponude može podneti i konkurentska ponuda (član 23.), kao i da vlasnici akcija odlučuju da li će prihvatiti ponudu za preuzimanje pod uslovima utvrđenim u ponudi (član 26.), Ustavni sud je ocenio da ovako određena cena akcija koju su (svojom voljom) prihvatili akcionari predstavlja, u suštini, cenu koje akcije ciljnog društva imaju na tržištu. Stoga, Ustavni sud, nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti člana 22. Zakona.

Povodom inicijativa kojima se osporava ustavnost odredaba člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Ustavni sud je utvrdio da pravo na prinudnu prodaju akcija, saglasno osporenim odredbama člana 34. Zakona, ima samo ponuđač koji je u postupku preuzimanja, koji je sproveden na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, otkupio najmanje 95% akcija ciljnog društva, odnosno kome su te akcije (svojom voljom) prodali akcionari ciljnog društva; da pravo da prinudno otkupi akcije ponuđač, sada vlasnik najmanje 95% akcija ciljnog društva, saglasno osporenoj odredbi Zakona, može da koristi najkasnije u roku od 120 dana od dana isteka krajnjeg roka iz ponude za preuzimanje, i da akcije nesaglasnih akcionara može da otkupi samo pod uslovima iz ponude, odnosno po ceni akcija koju su prihvatili ostali akcionari i ako unapred položi odgovarajući iznos za otkup tih akcija. Ustavni sud je utvrdio i da je osporeni član 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava u osnovi istovetne sadržine sa odredbama člana 447. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), a da Sud u predmetu IU-292/2005, na sednici održanoj 25. marta 2009. godine, nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti navedenog člana Zakona o privrednim društvima, kao i ocenu njegove saglasnosti sa odredbama člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Sud je u tom predmetu ocenio da su na osnovu odredaba člana 97. tač. 6. do 8. Ustava osporenim članom 447. Zakona o privrednim društvima uređeni odnosi u okviru Ustavom utvrđenog ovlašćenja zakonodavca da uređuje jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i druge ekonomske odnose od opšteg interesa, na način kojim se ne dovode u pitanje Ustavom utvrđena jemstva prava svojine i prava stečenih po osnovu ulaganja kapitala na osnovu zakona. Naime, Ustavni sud je utvrdio da su prava i obaveze akcionara u otvorenom akcionarskom društvu, kao Zakonom predviđenoj posebnoj pravnoj formi privrednog društva, polazeći od ekonomske prirode tog društva kao društva kapitala, uređena na način da akcionari upravljačka i imovinska prava ostvaruju srazmerno uloženom kapitalu, odnosno da većinski akcionari po osnovu uloženog kapitala imaju i veća upravljačka i imovinska prava u tom društvu. Ustavni sud je utvrdio i da Zakon, pored odredaba kojima su odnosi između akcionara uređeni po osnovu visine uloženog kapitala, sadrži i odredbe kojima se štite manjinski akcionari od eventualne zloupotrebe prava većine, utvrđujući da određena prava ima svaki akcionar, odnosno akcionari koji raspolažu sa određenim manjinskim iznosom osnovnog kapitala društva, kao što su pravo da pred nadležnim sudom pobijaju odluke skupštine akcionara (čl. 302. do 304.), da traže da nadležni sud naloži prestanak društva, da zahtevaju da im društvo plati iznos jednak tržišnoj vrednosti akcija ako glasaju protiv određenih odluka društva (član 444.), da zahtevaju da akcionar koji stekne 95% akcija društva, po ceni poslednje akcije po kojoj je stekao akcije otkupi i preostalih 5% akcija (član 448.). Polazeći od toga da većinski akcionar koji ima 95% i više akcija nema ekonomski interes da otkupi preostale akcije nesaglasnih akcionara, jer Zakon nije predvideo da se bilo koja odluka društva donosi saglasnošću svih akcionara, osporenom odredbom Zakona, po oceni Suda, predviđeno je pravo, odnosno mogućnost tog akcionara da u slučaju eventualne zloupotrebe zakonom utvrđenih prava manjinskih akcionara, zaštiti svoja prava prinudnim otkupom njihovih akcija, pod uslovima propisanim Zakonom. Međutim, osporenom odredbom kojom je predviđeno da se akcije manjinskih akcionara mogu otkupiti jedino po ceni iz javne ponude, po oceni Suda, ustanovljena je i zaštita manjinskih akcionara od onih odluka društva, odnosno većinskog akcionara kojima bi se eventualno umanjila vrednost njihovih akcija, kao i prava koja te akcije daju. U tom smislu, uređivanje odgovarajuće zaštite prava manjinskih akcionara, ali i odgovarajuće zaštite većinskih akcionara, na način kojim se obezbeđuje uspostavljanje ravnoteže u ostvarivanju njihovih međusobno suprostavljenih interesa i obezbeđuje „optimalno funkcionisanje“ ove zakonom ustanovljene pravne forme privrednog društva, pored ostalog i na način predviđen osporenim odredbama člana 447. Zakona, po shvatanju Suda, predstavlja uređivanje ovih odnosa saglasno Ustavu.

Polazeći od odredbe člana 18. stav 3. Ustava prema kojoj se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje, Ustavni sud je ocenjujući ustavnost osporenog člana Zakona o privrednim društvima imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u primeni člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju (predstavke 8588/79 i 8589/79 - Lars Bramelid i Anne-Marie Malmstrom protiv Švedske), prema kojoj zakoni o privatnim odnosima među pojedincima koji uključuju pravila koja određuju pravne odnose vezane za imovinu i, u nekim slučajevima, prisiljavaju pojedinca da preda svojinu drugom licu, kao pravila koja su neophodna u demokratskom društvu, ne mogu u principu biti u suprotnosti sa članom 1. Prvog protokola, pod uslovom da uređujući pravne odnose među pojedincima na imovinu, određeni zakon ne stvara nejednakost po kojoj bi jedno lice bilo proizvoljno i nepravedno lišeno imovine u korist drugog lica. Budući da su osporenim članom Zakona utvrđeni uslovi pod kojima se mogu prinudno otkupiti akcije nesaglasnih akcionara, tako što je određeno da to pravo ima akcionar koji je u postupku preuzimanja ciljnog društva otkupio najmanje 95% akcija, da to pravo može da koristi samo u Zakonom propisanom roku i da akcije može da otkupi samo pod uslovima iz javne ponude, odnosno po ceni po kojoj ih je otkupio od ostalih akcionara, kao i da je odredbom člana 449. Zakona predviđena sudska zaštita nesaglasnih akcionara, za slučaj kupovine njihovih akcija pod uslovima koji su različiti od uslova iz javne ponude za preuzimanje, Ustavni sud je ocenio da osporenim odredbama Zakona o privrednim društvima nisu povređena prava zajemčena navedenim članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju. Takođe, polazeći od toga da dividenda postaje utvrđeno pravo akcionara, odnosno imovinsko pravo, tek od donošenja odluke o njenoj isplati, Ustavni sud je ocenio da ovo pravo, do njegovog utvrđivanja, nema značenje imovinskog prava na koje se odnose odredbe člana 58. Ustava, kojima se jemči pravo svojine, te određuju uslovi njenog oduzimanja, odnosno ograničenja, jer se tom odredbom Ustava, po oceni Suda, štite „postojeća“, odnosno utvrđena imovinska prava.

Imajući u vidu da se ustavnost odredaba člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava dovodi u pitanje iz istih razloga kao i u inicijativama kojima je bila osporena ustavnost odredaba člana 447. Zakona o privrednim društvima, da su navedene odredbe člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i člana 447. Zakona o privrednim društvima u pogledu prava na prinudni otkup, odnosno prava nesaglasnih akcionara, u osnovi istovetne sadržine, da Ustavni sud o ovom pravnom pitanju ima zauzet stav u predmetu IU-292/2005, te da iz podnetih inicijativa ne proizlazi da ima osnova za promenu utvrđenog stava, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Kako je u ovom predmetu doneo konačnu odluku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za obustavu izvršenja, odnosno primene osporenih odredaba člana 34. Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o inicijativama za ocenu ustavnosti Zakona o preuzimanju akcionarskih društava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti