Ustavni sud odbacuje i ne prihvata inicijative za ocenu ustavnosti ZKP

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 197. st. 1. i 6. Zakonika o krivičnom postupku, a odbacio je inicijative za član 146. stav 1, član 358. stav 6. i čl. 539-555. istog zakonika, delom zbog izmene propisa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-278/2006
24.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 197. st. 1. i 6. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07).

2. Odbacuju se inicijative za ocenu ustavnosti odredaba člana 146. stav 1, člana 358. stav 6. i čl. 539. do 555. Zakonika iz stava 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su inicijative (3) za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti više odredaba Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07).

Povodom inicijative kojom je tražena ocena ustavnosti odredaba člana 197. st. 1. i 6. Zakonika - formiran je predmet IU-278/2006, povodom inicijative u odnosu na odredbe člana 146. stav 1. i člana 358. stav 6. Zakonika - predmet IU-69/2007, a povodom inicijative u odnosu na odredbe čl. 539. do 555. Zakonika - predmet IU-32/2007, da bi sve inicijative bile spojene u predmet IU-278/2006, saglasno članu 42. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11).

Inicijator koji je tražio ocenu ustavnosti odredaba člana 197. st. 1. i 6. Zakonika smatra da je osporenim odredbama Zakonika "oštećeni kao privatni tužilac stavljen u podređen položaj u odnosu na okrivljenog", jer se u slučaju zastare postupka samo okrivljenom, a ne i privatnom tužiocu priznaju nužni izdaci i nagrada za angažovanog advokata. Kako je članom 21. st. 1. i 2. Ustava proklamovano da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da svako ima pravo na jednaku sudsku zaštitu bez diskriminacije, a osporenim odredbama Zakonika je okrivljeni "privilegovan" u odnosu na privatnog tužioca, inicijator smatra da je time povređena navedena odredba Ustava. "Stvorena diskriminacija" iz stava 1. člana 197. Zakonika, po njemu se prenosi i na osporenu odredbu stava 6. istog člana Zakonika. Inicijator kao primer povređenog pojedinačnog prava dostavlja kopiju rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu kojim se, s pozivom na osporene odredbe Zakonika, okrivljenom priznaju prava na troškove postupka, dok ta prava drugim rešenjem, u istom postupku, nisu priznata privatnim tužiocima.

Inicijativom kojom je tražena ocena ustavnosti člana 146. stav 1. i člana 358. stav 6. Zakonika navodi se, da se "brisanjem stavova (3), (4), (7) i (8) člana 146. i stava (6) člana 358. Zakonika o krivičnom postupku povređuju" osnovna ljudska prava iz čl. 18. i 31. Ustava i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Takođe se navodi da se "na taj način izbegava okončanje postupka u razumnom roku i primena delotvornog pravnog leka što dalje doprinosi ozakonjenju samovolje, nesavesnosti, javašluka i neodgovornosti u vođenju postupka".

Inicijativom kojom je tražena ocena ustavnosti čl. 539. do 555. Zakonika navodi se da su te odredbe Zakonika, sistematizovane u "Glavi XXXIII" kojima je propisan postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, suprotne članu 36. stav 2. u vezi sa članom 22. stav 1. Ustava, s obzirom na to da "uskraćuju i obesmišljavaju pravo na pravno sredstvo protiv rešenja Republičkog ministra pravde o izdavanju okrivljenog stranoj državi", budući "da zakonom nije propisano da se to rešenje dostavlja okrivljenom i braniocu i da oni imaju pravo na pravni lek". Ukazuje se na posebnost pravne prirode instituta izdavanja lica stranoj državi, pravne i faktičke posledice čina izdavanja, koje su trajne i nepromenljive s obzirom na to da jedno izdato lice stranoj državi ne može biti vraćeno u Republiku Srbiju čak i ako bi se utvrdilo da je ono nezakonito izdato. Predlaže se i obustava pojedinačnih akata i radnji donetih na osnovu osporenih odredbi Zakonika.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Zakonik o krivičnom postupku donela je Savezna skupština, na sednici Veća građana od 26. decembra 2001. godine i na sednici Veća Republika od 20. decembra 2001. godine. Zakonik je objavljen u "Službenom listu SRJ", broj 70/01, a stupio je na snagu tri meseca od dana objavljivanja. Zakonik je menjan i dopunjavan zakonima o izmenama i dopunama koji su objavljeni u "Službenom listu SRJ", broj 68/02 i "Službenom glasniku RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 72/09 i 76/10.

Osporeni Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, pritvor može, po pribavljenom mišljenju državnog tužioca, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu, odrediti ili ukinuti samo rešenjem veća (član 146. stav 1.), da će se kad se obustavi krivični postupak ili kad se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija izreći u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač. 1. do 6. ovog zakonika, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava, osim u slučajevima određenim u st. 2. do 5. ovog člana (član 197. stav 1.), da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrada iz stava 1. ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije (član 197. stav 6.), da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama prethodnih stavova može trajati do pravnosnažnosti presude, odnosno do isteka rokova propisanih u st. 3. i 4. člana 146. Zakonika, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (član 358. stav 6.). Osporenim odredbama čl. 539. do 555. Zakonika bio je uređen postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, tako što su, pored ostalog, bile propisane pretpostavke za izdavanje (član 540.), na čiju molbu se pokreće postupak za izdavanje okrivljenih ili osuđenih lica, kome se molba predaje, šta se uz molbu prilaže, kome se molba dostavlja (čl. 541. i 542.), postupanje istražnog sudije (čl. 543. i 544.), postupanje veća nadležnog suda kad ustanovi da su ispunjene pretpostavke za izdavanje stranca i pravo stranca da izjavi žalbu sudu određenom republičkim propisom (čl. 546. i 547.), dostava predmeta nakon pravnosnažnosti rešenja veća ministru pravde, koji donosi rešenje kojim se izdavanje dozvoljava ili ne dozvoljava i postupanje povodom tog rešenja (čl. 548. do 555.).

U toku postupka pred Ustavnim sudom osporene odredbe člana 146. stav 1. i člana 358. stav 6. Zakonika menjane su i dopunjavane Zakonom objavljenim u "Službenom glasniku RS", broj 72/09 kojim je u celini izmenjen osporeni član 146. stav 1. Zakonika, tako da glasi: "Posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi se u skladu sa članom 142. ovog zakonika" (član 40.), dok su u članu 358. stav 6. reči: "pravnosnažnosti presude" zamenjene rečima: "upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u ustanovu za izdržavanje kazne" (član 96.). Takođe, u toku postupka pred Sudom, osporene odredbe čl. 539. do 555. Zakonika menjane su i dopunjavane Zakonom objavljenim u "Službenom glasniku RS", broj 58/04 (i to čl. 540, 548. i 549.), a ove odredbe u celini su prestale da važe 27. marta 2009. godine, stupanjem na snagu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći i krivičnim stvarima ("Službeni glasnik RS", broj 20/09).

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. stav 2.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, da se ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni pušta na slobodu, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.), da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela (čl. 97. tačka 2.), da sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku (član 145. stav 4.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije, da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom (član 194. st. 3. i 4.).

Iz navedenih odredaba Ustava, po oceni Ustavnog suda, proizlazi da se zakonom uređuju postupci pred sudovima, među kojima je i krivični postupak, kao i da uređujući odgovarajući sudski postupak zakonodavac ima ustavnu obavezu da obezbedi ostvarivanje zajemčenih prava i sloboda, dakle i pravo na jednaku sudsku zaštitu bez diskriminacije iz člana 21. Ustava, odnosno pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, odnosno pravo na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. odnosno člana 36. stav 2. Ustava. Takođe, Ustavni sud smatra da jemstvo sadržano u članu 36. stav 2. Ustava, kada su u pitanju odluke koje donose sudovi, znači obavezu zakonodavca da predvidi pravo stranaka da mogu izjaviti žalbu, prigovor ili drugo odgovarajuće redovno pravno sredstvo protiv svake prvostepene sudske odluke kojom je postupak okončan, čime se obezbeđuje da sud više instance preispita zakonitost akta kojim je odlučeno o pravima i obavezama stranaka u postupku. Ustavni sud je polazeći od sadržine inicijative kojom su osporene odredbe člana 197. st. 1. i 6. Zakonika o krivičnom postupku konstatovao da je ustavnopravno pitanje koje se postavlja tom inicijativom, da li je oštećeni kao privatni tužilac, odnosno privatni tužilac, diskriminisan u odnosu na okrivljenog, budući da će u slučaju obustave krivičnog postupka ili donošenja presude kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca pasti na teret budžetskih sredstava, a u slučaju da taj zahtev ne bude usvojen ili se o njemu ne odluči u zakonom propisanom roku okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku, za razliku od oštećenog kao privatnog tužioca, odnosno privatnog tužioca - za koga to pravo nije rezervisano.

Imajući u vidu da se prema ostalim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, krivični postupak pokreće po zahtevu ovlašćenog tužioca (član 19. stav 1.), da su stranke u krivičnom postupku tužilac i okrivljeni, a da je tužilac - javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac (član 221. tač. 7) i 9), Ustavni sud je konstatovao da se tužilac i okrivljeni ne nalaze u istoj pravnoj situaciji, da bi bili jednaki i imali jednaku sudsku zaštitu, već su u istoj pravnoj situaciji javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac. Naime, prema članu 193. stav 4. Zakonika, troškovi iz tač. 1. do 6. stava 2. ovog člana, kao i nužni izdaci postavljenog branioca i postavljenog punomoćnika oštećenog kao tužioca (čl. 72. i 178.) u postupku zbog krivičnog dela za koja se goni po službenoj dužnosti, isplaćuju se iz sredstava organa koji vodi krivični postupak unapred, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ovog zakonika, a prema članu 197. stav 3. Zakonika, privatni tužilac je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač. 1) do 6) i tačka 8) ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, kao i nužne izdatke i nagrade njegovog branioca, ako je postupak završen presudom kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili presudom kojom se optužba odbija ili rešenjem o obustavi postupka, osim ako je postupak obustavljen zbog smrti okrivljenog, ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koja se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca, dok se ako je postupak obustavljen usled odustanka od tužbe, okrivljeni i privatni tužilac mogu poravnati u pogledu njihovih međusobnih troškova.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se u slučaju osporenih odredaba člana 197. st. 1. i 6. Zakonika zakonodavac kretao u granicama svojih ustavnih ovlašćenja kada je uredio uslove pod kojima samo okrivljeni i njegov branilac imaju pravo na naknadu nužnih izdataka i na nagradu a ne i oštećeni kao privatni tužilac, te da te odredbe nisu ustavnopravno sporne ni u odnosu na član 21 st. 1. i 2. Ustava i da iz tih razloga nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje njihove nesaglasnosti sa Ustavom. Imajući u vidu navedeno, Sud, u skladu sa odredbom člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), nije prihvatio podnetu inicijativu, te je odlučeno kao u tački 1. izreke.

Povodom inicijative kojom su osporene odredbe člana 146. stav 1. i člana 358. stav 6. Zakonika, Ustavni sud je polazeći od sadržine inicijative prema kojoj se "brisanjem" pojedinih stavova u osporenim odredbama Zakonika "povređuju osnovna ljudska prava", konstatovao da formalno isticanje zahteva za ocenu ustavnosti nema značenje inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti u situaciji kad se ne daju ustavnopravni razlozi osporavanja zakonskih odredbi. Osim toga, osporene odredbe Zakonika su izmenjene u toku postupka pred Ustavnim sudom. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da ne postoje pretpostavke utvrđene zakonom za vođenje postupka i odlučivanje pa je inicijativu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

Takođe, i povodom inicijative kojom su osporene odredbe čl. 539. do 555. Zakonika, Ustavni sud je konstatovao da se razlozi inicijative odnose na pitanje zašto tim odredbama "nije uređeno izjavljivanje žalbe" na rešenje republičkog ministra pravde o izdavanju okrivljenog stranoj državi, i pored toga što je, prema članu 547. Zakonika, osnov za to rešenje bilo rešenje (veća nadležnog suda o ustanovljenju ispunjenja pretpostavki za izdavanje stranka) na koje je stranac imao pravo žalbe. Imajući u vidu da odredba člana 36. stav 2. Ustava ne znači garanciju da će zakonitost svake odluke koju sud donosi u toku postupka biti preispitana u posebnom žalbenom, odnosno drugostepenom postupku, po oceni Ustavnog suda proizlazi da suština ove inicijative nije ocena saglasnosti osporenog Zakonika sa Ustavom, već je razlog osporavanja celishodnost zakonskog rešenja, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu članom 167. Ustava. Imajući u vidu navedeno i da su u toku postupka pred Ustavnim sudom navedene odredbe Zakonika prestale da važe stupanjem na snagu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći i krivičnim stvarima, ocenjeno je da i povodom ove inicijative ne postoje procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, pa je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4. Zakona o Ustavnom sudu, rešeno kao u tački 2. izreke, s obzirom na navedeno i zahtev za obustavu pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu osporenih odredaba Zakona je bespredmetan.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 36. stav 1. tačka 4) člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Ustavni sud odbacuje i ne prihvata inicijative za ocenu ustavnosti ZKP

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti