Rešenje Ustavnog suda o neprihvatanju inicijative za ocenu zakonitosti postupka donošenja Statuta

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za utvrđivanje nezakonitosti postupka donošenja Statuta Lekarske komore Srbije. Sud je istakao da nije nadležan za ocenjivanje eventualnih proceduralnih nepravilnosti prilikom glasanja, već samo za ocenu saglasnosti opšteg akta sa Ustavom i zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-295/2006
22.09.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. septembra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje nezakonitosti postupka donošenja Statuta Lekarske komore Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 111/06).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji donetih odnosno preduzetih na osnovu Statuta iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta Lekarske komore Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 111/06). Podnosilac inicijative smatra da osporeni Statut nije donet na zakonit način, jer nije usvojen potrebnom dvotrećinskom većinom glasova, propisanom članom 38. stav 1. Poslovnika o radu Skupštine Lekarske komore Srbije, koji je usvojen na istoj sednici Skupštine od 28. septembra 2006. godine na kojoj je donet i osporeni Statut. Naime, prema mišljenju podnosioca inicijative, na istoj sednici Skupštine Komore, pod tačkom 3. dnevnog reda usvojen je Poslovnik o radu Skupštine Lekarske komore Srbije, pa je „nastavak rada ove skupštine trebalo da bude na osnovu ovog poslovnika“. Podnosilac inicijative ističe da je u radu Skupštine došlo i do nepravilnosti u načinu glasanja i odlučivanja o pojedinim odredbama Statuta, jer se pri usvajanju amandmana nije utvrđivalo koliko je prisutnih članova Skupštine glasalo "za", koliko "protiv", koliko je bilo "uzdržanih". Takođe, po zaključenoj raspravi o pojedinim članovima Statuta nije na usvajanje stavljen Statut u celini, a nije predhodno utvrđen ni "kvorum dvotrećinske većine" neophodan za usvajanje Statuta i nije izvršeno brojanje glasova. Stoga inicijator smatra da Statut nije ni usvojen. Takođe, podnosilac inicijative je mišljenja da je povređen Zakon o komorama zdravstvenih radnika, jer je Statut potpisan od strane tri člana radnog predsedništva, iako prema odredbi člana 20. stav 2. Zakona predsednik Skupštine predstavlja Skupštinu, a predsednik Skupštine Statut nije potpisao. Podnosilac inicijative, iako je inicijativu označio kao "predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta Lekarske komore Srbije", ne navodi nijednu odredbu Ustava sa kojom bi osporeni Statut bio nesaglasan, niti razloge na kojima zasniva zahtev za ocenu ustavnosti, pa je Ustavni sud ovu inicijativu smatrao zahtevom za ocenjivanje zakonitosti postupka donošenja osporenog Statuta.

U odgovoru donosioca osporenog akta, pored ostalog, ističe se da su navodi podnosioca inicijative neosnovani i netačni, da je osporeni Statut donela Skupština Lekarske komore Srbije, na sednici održanoj 28. septembra 2006. godine, da Skupština ima 100 članova i da je imala kvorum za rad, jer je na početku sednice utvrđena prisutnost 77 članova, da je Statut izglasan najpre u načelu, a potom se raspravljalo o amandmanima i da se Skupština izjašnjavala glasanjem o amandmanima. Dalje se navodi da su Statut i amandmani usvojeni jednoglasno, pa nije ni bilo potrebe za utvrđivanjem ko je bio protiv, a ko uzdržan i da je neposredno pred glasanje o Statutu u 16,45 časova utvrđeno da je u sali bilo prisutno 68 delegata, što znači da je Skupština imala kvorum za odlučivanje o Statutu, te da je Statut usvojen propisanom dvotrećinskom većinom, što je konstatovano na strani 18. Zapisnika sa sednice Skupštine. Stoga je Statut Lekarske komore Srbije donet u skladu sa procedurom predviđenom Poslovnikom o radu Skupštine Lekarske komore Srbije i saglasno sa Ustavom i Zakonom o komorama zdravstvenih radnika. Donosilac osporenog Statuta je, uz dopis od 2. decembra 2009. godine, dostavio Ustavnom sudu zapisnik sa Treće konstitutivne sednice Skupštine Lekarske komore od 13. juna 2007. godine na kojoj je usvojen zapisnik sa sednice Skupštine Lekarske komore od 28. septembra 2006. godine i u kome se konstatuje da je Statut usvojen jednoglasno od strane prisutnih 68 članova Skupštine.

Kako je postupak za ocenu zakonitosti postupka donošenja osporenog Statuta započet pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), to se u ovoj ustavnopravnoj stvari postupak, saglasno članu 112. Zakona, okončava po odredbama ovog zakona.

Prema odredbi člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud odlučuje o saglasnosti opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio, na osnovu zapisnika sa sednice Skupštine Lekarske komore Srbije održane
28. septembra 2006. godine, da je na navedenoj sednici donet osporeni Statut Lekarske komore Srbije, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 111/06. Statutom je Lekarska komora definisana kao obavezna, nezavisna i profesionalna organizacija lekara - doktora medicine - koji kao profesiju u Republici Srbiji obavljaju poslove zdravstvene delatnosti (član 1.). Statutom Lekarske komore uređuju se: naziv, sedište, unutrašnja organizacija i rad Komore, vršenje poverenih poslova i ostalih zadataka i poslova, članstvo, organi Komore, posredovanje u sporovima, stručna služba Komore, opšti akti Komore, finansiranje Komore, i druga pitanja od značaja za rad i organizaciju Komore (član 2.). Ministarstvo zdravlja je svojim aktom broj: 110-00-390/2006-02 od 28.novembra 2006. godine, dalo saglasnost na deo Statuta kojim se uređuju povereni poslovi (član 10.), postupak posredovanja (član 44.), sudovi časti Komore (čl. 43. i 44.) i disciplinski postupak (čl. 46, 47. i 48. Statuta). Prema odredbi člana 65. Statuta, ovaj statut se objavljuje u glasilu Komore i stupa na snagu osmog dana nakon objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a objavljuje se nakon pribavljanja saglasnosti Ministarstva zdravlja na član 10. Statuta koji se odnosi na javna ovlašćenja.

Zakonom o komorama zdravstvenih radnika ("Službeni glasnik RS", broj 107/05) utvrđeno je: da se ovim zakonom osnivaju komore zdravstvenih radnika, kao nezavisne, profesionalne organizacije, članstvo u komorama zdravstvenih radnika, poslovi, organizacija i rad komora, posredovanje u sporovima i sudovi časti, kao i druga pitanja od značaja za rad komora (član 1).; da je skupština najviši organ komore, koja, pored ostalog, donosi statut komore i druge opšte akte (član 19. stav 1. i stav 2. tačka 1)); da komora donosi statut i druge opšte akte u skladu sa zakonom i statutom, da ministarstvo nadležno za poslove zdravlja daje saglasnost na statut komore u delu koji se odnosi na obavljanje javnih ovlašćenja komore iz člana 7. ovog zakona i da se statut komore objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije (član 29. st. 1, 3. i 4.)

Polazeći od toga da je Zakonom o komorama zdravstvenih radnika propisano da statut lekarske komore donosi skupština, ali da ovim zakonom nije propisana potrebna većina glasova za donošenje statuta, niti postupak njegovog donošenja, to je pitanje većine glasova potrebne za njegovo donošenje statutarno pitanje koje se autonomno uređuje opštim aktima komore. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da u zapisniku sa konstitutivne sednice Skupštine komore od 28. septembra 2006. godine stoji da je u momentu glasanja bilo prisutno 68 članova Skupštine, što predstavlja dvotrećinsku većinu u odnosu na 100 članova Skupštine i da je Statut usvojen jednoglasno, pa se može zaključiti da je Statut usvojen potrebnom većinom glasova. Stoga je Sud ocenio da je osporeni Statut donet saglasno odredbama člana 29. st. 1, 3. i 4. Zakona o komorama zdravstvenih radnika, jer je donet od strane nadležnog organa, većinom koja je uobičajena za usvajanje statuta kao najvišeg pravnog akta organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i drugih udruženja. Na osporeni Statut dalo je saglasnost ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, u delu koji se odnosi na obavljanje poverenih poslova Komore iz člana 7. ovog zakona. Statut je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

Polazeći od nadležnosti Ustavnog suda utvrđene u članu 167. Ustava, Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da utvrđuje činjenice i ocenjuje eventualne nepravilnosti u načinu glasanja u postupku donošenja osporenog Statuta, na koje se poziva podnosilac inicijative. Osim toga, navodi podnosioca inicijative da je u postupku donošenja Statuta „trebao“ biti primenjen Poslovnik o radu Skupštine Lekarske komore, koji je donet na istoj sednici Skupštine 28. septembra 2006. godine na kojoj je donet i osporeni Statut, je neosnovan, jer navedeni Poslovnik nije bio objavljen, a to znači da nije stupio na snagu, pa nije ni mogao biti primenjen na istoj sednici na kojoj je donet. Ustavni sud, takođe, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da ocenjuje saglasnost postupka donošenja osporenog Statuta sa odredbama Poslovnika o radu Skupštine Lekarske komore, jer je u pitanju međusobna saglasnost opštih akata istog donosioca, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda.

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da nema osnova za pokretanje postupka povodom podnete inicijative, te inicijativu nije prihvatio, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom na to da je u ovoj ustavnopravnoj stvari doneo konačnu odluku, Sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za obustavu pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu osporenog Statuta.

Na osnovu odredaba člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o neprihvatanju inicijative za ocenu zakonitosti postupka donošenja Statuta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti