Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti ukidanja prava na dečji dodatak

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Utvrđeno je da ukidanje prava na dečji dodatak za treće dete bez obzira na materijalne uslove ne predstavlja nedozvoljeno retroaktivno dejstvo zakona.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-40/2007
26.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 38. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Službeni glasnik RS", broj 16/02), u delu kojim je stavljena van snage odredba člana 26. stav 2. Zakona o društvenoj brizi o deci ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/06 i 29/01).

2. Odbacuje se inicijativa za "izmenu Zakona o dečjem dodatku".

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe člana 38. Zakona iz tačke 1. izreke, u delu kojim je stavljena van snage odredba člana 26. stav 2. Zakona o društvenoj brizi o deci, kojom je bilo propisano da nezavisno od materijalnih uslova pravo na dodatak za decu ima porodica sa troje dece za treće dete. Po mišljenju inicijatora, stavljanje van snage navedene zakonske odredbe osporenim članom 38. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u suprotnosti je sa odredbama člana 197. st. 1. i 2. Ustava, kojima je utvrđeno da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, a da izuzetno samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Inicijator iznosi mišljenje da je osporenom odredbom člana 38. Zakona povređeno stečeno pravo trećeg deteta koje je rođeno u vreme važenja Zakona o društvenoj brizi o deci, kojim mu je priznato pravo na dečji dodatak odredbom člana 26. stav 2. ovog zakona. Pored ovoga, inicijator predlaže da Ustavni sud, ukoliko utvrdi da se odredba člana 38. navedenog Zakona nije adekvatno tumačila, iznese odgovarajuće tumačenje ove odredbe Zakona, radi ostvarivanja prava trećeg deteta na dečji dodatak pred nadležnim organima.

Drugom inicijativom od Ustavnog suda je tražena izmena Zakona o dečjem dodatku, kako bi svako novorođeno dete primalo isti iznos dečjeg dodatka bez obzira koje je dete po redu rođenja, uz utvrđivanje prava na dečji dodatak samo za majku deteta, kao i druge izmene pojedinih zakonskih rešenja.

U postupku pred Ustavnim sudom utvrđeno je sledeće:

Osporenom odredbom člana 38. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe brojne odredbe Zakona o društvenoj brizi o deci, među kojima i odredbe čl. 12. do 30. ovog zakona. Odredbom člana 26. stav 2. Zakona o društvenoj brizi o deci ("Služeni glasnik RS", broj 19/92), na koju ukazuje inicijator, bilo je propisano da pravo na dodatak na decu nezavisno od materijalnih uslova ima porodica sa troje dece za treće dete. Navedeni stav 2. člana 26. tog Zakona dopunjen je odredbom člana 9. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci ("Službeni glasnik RS", broj 53/93), kojom je bilo propisano da se u opštinama, odnosno delovima opština (naseljima) sa negativnom stopom prirodnog priraštaja stanovništva pravo na dodatak na decu ostvaruje za treće dete, u skladu sa članom 7. Zakona. Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom nije predviđeno pravo na dečji dodatak za treće dete nezavisno od materijalnih uslova, već se ovo pravo ostvaruje pod istim uslovima kao i za prvo, drugo ili četvrto dete, u zavisnosti od mesečnog prihoda po članu porodice. U okviru prelaznih i završnih odredaba, odredbom člana 37. stav 1. osporenog Zakona propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje korišćenje prava ostvarenih na osnovu propisa koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, osim prava kod kojih će se izvršiti odgovarajuće usklađivanje sa odredbama ovog zakona.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da se brak i odnosi u braku i porodici uređuju zakonom i da se vanbračna zajednica izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom (član 62. st. 4. i 5.); da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome (član 63. stav 2.); da deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti, kao i da se prava deteta i njihova zaštita uređuju zakonom (član 64. st. 1. i 5.); da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu i u tome su ravnopravni (član 65. stav 1.); da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom, a majci se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja (član 66. st. 1. i 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti brige o deci (član 97. tačka 10.); da Narodna Skupština donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije (član 99. tačka 7.); da zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo, a izuzetno samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona (član 197.st. 1. i 2.).

Odredbama Ustava koje su, po oceni Suda, takođe od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, utvrđeno je: da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, a da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati (član 20. st. 1. i 2.); da građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva (član 69. stav 1.).

Osporena odredba člana 38. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nalazi se u okviru prelaznih i završnih odredaba kojima se uređuje vremensko važenje Zakona, a u okviru toga i zatečeno stanje, odnosno pravni odnosi i situacije nastale pre stupanja na snagu Zakona. Uređivanje prelaznog i završnog režima svakog (pa i ovog zakona) sastavni je deo ovlašćenja zakonodavca da, na osnovu ustavnopravnog ovlašćenja, uređuje određenu oblast društvenih odnosa. Imajući u vidu da je Republika Srbija Ustavom ovlašćena da zakonom uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti brige o deci i posebnu zaštitu porodice i dece, Ustavni sud je ocenio da je osporenom odredbom člana 38. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u okviru ovog ustavnog ovlašćenja, stavljeno van snage više odredaba ranijeg zakona koji je regulisao ovu materiju, propisan je način prelaska na regulativu predviđenu novim zakonom, kao i prestanak korišćenja određenih prava po ranijim propisima. Budući da je pravo zakonodavnog organa da u celini uređuje neki odnos, po pravilu, za ubuduće, to znači da on nema i obavezu da predvidi primenu novog zakona na odnose nastale u periodu pre donošenja zakona. Koja će prava, kao i uslove i način ostvarivanja tih prava zakonodavac predvideti, izraz je određene zakonodavne politike u ovoj oblasti, o čemu Ustavni sud nije nadležan da odlučuje, u smislu člana 167. Ustava. S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da odredba člana 38. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u osporenom delu ne sadrži povredu principa zabrane retroaktivnog dejstva iz člana 197. st. 1. i 2. Ustava.

U vezi navoda inicijatora da je odredbom navedenog Zakona u osporenom delu ukinuto stečeno pravo trećeg deteta na dečiji dodatak, koje je bilo ustanovljeno odredbom člana 26. stav 2. ranijeg Zakona o društvenoj brizi o deci, Sud je ocenio da osporena odredba u odnosnom delu ne sadrži suštinsku povredu, odnosno ograničenje pomenutog prava. Naime, polazeći od toga da je to pravo iz korpusa prava socijalnog karaktera, a da se prava iz ove oblasti ne primenjuju neposredno na osnovu Ustava, već pod uslovima i na način propisan zakonom, Sud je konstatovao da su uslovi i stepen ostvarivanja ovog prava izraz odgovarajuće socijalne politike, a što je u domenu opredeljenja zakonodavca. U tom smislu, utvrđivanje kruga potencijalnih korisnika prava na dečiji dodatak, po oceni Suda, moguće je uslovljavati (ili ne uslovljavati) materijalnim cenzusom u odnosu na prihod po članu porodice, čime se, po oceni Suda, ne ukida pravo na dečiji dodatak, niti dira u suštinu prava iz oblasti brige o deci. Stoga Sud smatra da se ne može dovesti u pitanje ustavnopravno ovlašćenje zakonodavca da u zavisnosti od različitih okolnosti (kao npr. finansijske mogućnosti države) menja uslove za ostvarivanje pojedinih prava iz oblasti brige o deci, kao što je to u konkretnom slučaju pravo na dečiji dodatak, uz poštovanje načela vladavine prava i ustavnih odredaba kojima se štite određene Ustavom proklamovane vrednosti. Iz navedenih razloga, Sud nije prihvatio podnetu inicijativu, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

Povodom predloga inicijatora da Ustavni sud da tumačenje navedene odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom radi njene adekvatne primene u praksi, Ustavni sud nije nadležan za davanje takvog tumačenja, u smislu odredaba člana 167. Ustava.

U vezi druge inicijative kojom je od Ustavnog suda tražena "izmena Zakona o dečjem dodatku", Sud je utvrdio da podnosilac ove inicijative nije postupio po zahtevu da uredi inicijativu i otkloni nedostatke koji onemogućavaju postupanje Suda, iako je dopis Ustavnog suda primio 6. maja 2009. godine, pa je odbacio inicijativu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 36. stav 1. tačka 3) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 82. stav 2. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/07 i 27/07), Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti ukidanja prava na dečji dodatak

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti