Kratak pregled

Ustavni sud je obustavio postupak za ocenu ustavnosti zakona o javnom dugu po osnovu devizne štednje. Predlagač, udruženje iz Crne Gore, nakon osamostaljenja Crne Gore steklo je status stranog pravnog lica i time izgubilo legitimaciju za pokretanje postupka normativne kontrole.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-425/2004
16.04.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović, i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti člana 3. Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, broj 36/02).

 

O b r a z l o ž e nj e

Udruženje deviznih štediša Kotora i Tivta „Pravda“ iz Kotora, Republika Crna Gora, podnelo je Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti člana 3. Zakona navedenog u izreci. Predlagač smatra da osporena odredba Zakona nije u saglasnosti s Ustavom, jer je izvršena teritorijalna podela duga Savezne Republike Jugoslavije zavisno od prebivališta štediša. Na ovaj način građani sa prebivalištem na teritoriji Republike Crne Gore koji su imali deviznu štednju u bankama čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, nisu u mogućnosti da ostvare svoje pravo na deviznu štednju koja je utvrđena kao dug Savezne Republike Jugoslavije. Polazeći od toga da su štediše ugovor o deviznoj štednji zaključile sa bankama čije je sedište na teritoriji Republike Srbije, predlagač smatra da je Republika Srbija dužnik po osnovu devizne štednje deponovane kod tih banaka.

Ustavni sud je konstatovao da je osporeni Zakon donet kao zakon Savezne Republike Jugoslavije i da je od dana stupanja na snagu Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list SCG“, broj 1/03), na osnovu odredbe člana 64. stav 2. Ustavne povelje i odredbe člana 20. stav 5. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list SCG“, broj 1/03), nastavio da se primenjuje kao republički zakon, u delu u kome je dug Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana utvrđen kao dug Republike Srbije. Ustavni sud je konstatovao i da je Republika Srbija, u delu u kome je dug Savezne Republike Jugoslavije osporenom odredbom Zakona utvrđen kao dug, odnosno obaveza Republike Srbije, nastavila da izvršava utvrđenu obavezu saglasno tom Zakonu. Republika Crna Gora je izvršavanje svoje obaveze utvrđene osporenim članom 3. Zakona uredila Zakonom o regulisanju obaveza i potraživanja po osnovu ino duga i devizne štednje građana („Službeni list RCG“, br. 55/03 i 11/04), kojim je preuzela obavezu vraćanja javnog duga Savezne Republike Jugoslavije onim deviznim štedišama koji su deviznu štednju deponovali kod ovlašćenih banaka sa sedištem na teritoriji Republike Crne Gore, kao i Zakonom o isplati devizne štednje građana položene kod ovlašćenih banaka sa sjedištem van Republike Crne Gore („Službeni list RCG“, broj 81/06), kojim je preuzela i isplatu devizne štednje građana koji na dan stupanja na snagu tog zakona imaju prebivalište u Crnoj Gori, a kojima isplata devizne štednje nije izvršena po zakonima države na čijoj je teritoriji sedište banke.

Ustav Republike Srbije od 1990. godine, koji je bio na snazi u vreme podnošenja predloga i u odnosu na koji se vršila ocena ustavnosti i ranijih saveznih zakona koji su na osnovu odredbe člana 64. stav 2. Ustavne povelje nastavili da se primenjuju kao republički propisi, prestao je da važi danom stupanja na snagu Ustava od 2006. godine.

Odredbom člana 112. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je da će se postupci započeti pre dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati po odredbama ovog zakona.

Ustavom je utvrđeno: da stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike Srbije (član 17.); da postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika i da postupak može pokrenuti i sam Ustavni sud, kao i da svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti (član 168. st. 1. i 2.); da se protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom može izjaviti ustavna žalba (član 170.).

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je predlog za ocenu ustavnosti odredbe člana 3. Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana podnelo udruženje deviznih štediša Kotora i Tivta „Pravda“ sa sedištem u Kotoru i da je ovo udruženje, nakon izdvajanja Republike Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, budući da mu je sedište na teritoriji Republike Crne Gore, postalo strano pravno lice. Polazeći od odredaba člana 17, člana 168. st. 1. i 2. i člana 170. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je pravo pravnih i fizičkih lica da na osnovu člana 168. stav 2. Ustava iniciraju pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa Republike Srbije rezervisano isključivo za pravna lica upisana u odgovarajući registar u Republici Srbiji, odnosno za fizička lica koja su državljani Srbije. Strana pravna i fizička lica, po oceni Suda, nemaju ustavnu legitimaciju za pokretanje postupka normativne kontrole propisa Republike Srbije, po bilo kom osnovu. Zaštita prava i interesa stranih lica ostvaruje se u postupku po ustavnoj žalbi, saglasno članu 170. Ustava.

Budući da je podnosilac predloga u toku postupka pred Ustavnim sudom stekao status stranog pravnog lica, te da je, saglasno Ustavu od 2006. godine, izgubio ustavnu legitimaciju za pokretanje postupka normativne kontrole propisa Republike Srbije, Ustavni sud je ocenio da su prestale da postoje procesne pretpostavke za dalje vođenje postupka i da su se stekli uslovi da se postupak, saglasno odredbi člana 57. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, obustavi.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• IU 186/2003: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti Zakona o regulisanju javnog duga
• IUz 1601/2010: Odbacivanje inicijativa za ocenu ustavnosti zakona o javnom dugu Dafiment banke
• IU 122/2004: Obustava postupka za ocenu ustavnosti zakona o deviznoj štednji
• IU 260/2003: Rešenje Ustavnog suda o inicijativama za ocenu ustavnosti Zakona o javnom dugu Dafiment banke
• IUz 1631/2010: Rešenje o ustavnosti Zakona o regulisanju javnog duga
• Uzp 407/2021: Presuda Vrhovnog kasacionog suda o neisplaćenoj deviznoj štednji
• U 3255/2020: Odbijanje prijave potraživanja po osnovu neisplaćene devizne štednje