Rešenje Ustavnog suda o inicijativama za ocenu ustavnosti Krivičnog zakonika

Kratak pregled

Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za ocenu ustavnosti člana 246. Krivičnog zakonika, koji inkriminiše držanje opojnih droga. Sud je zaključio da je propisivanje krivičnih dela stvar zakonodavne politike, u okviru ustavnih ovlašćenja zakonodavca, i odbacio drugu inicijativu kao nenadležan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-48/2006
26.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1.Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 246. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", broj 85/05).

2. Odbacuje se inicijativa „za ocenu ustavnosti“ čl. 243. i 246. Zakonika iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su inicijative za ocenu ustavnosti odredaba čl. 243. i 246. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", broj 85/05).

U inicijativi naslovljenoj kao "tužba" osporene su odredbe čl. 243. i 246. Zakonika navodom da su te odredbe neustavne i da se ne mogu primenjivati bez "dodatka stava 6." članu 243. Zakonika, odnosno "bez dodatka stava 8." članu 246. Zakonika, čiji je tekst formulisan i integrisan kao sastavni deo "osporenih" odredaba. Navedeni "dodaci" su, po mišljenju inicijatora, "neophodni zbog manipulacije ovlašćenih lica koja kreiraju, navodno izvršena, krivična dela iz člana 243, a naročito iz člana 246. KZ". Od Ustavnog suda je traženo i da "predoči Amadman u okviru tužbe Skupštini Republike Srbije na usvajanje".

Drugom inicijativom tražena je ocena ustavnosti odredbi člana 246. st. 3. i 4. Zakonika. Kao razlog osporavanja navedeno je da je tim odredbama Zakonika utvrđeno da je "kažnjivo držanje opojnih sredstava za sopstvene potrebe, što faktički znači da je narkomanija - uživanje opojnih droga proglašena za krivično delo... S obzirom na to da se pravo na način života ne može uskratiti, osim u slučaju da ... ugrožava pravo i slobode drugih, (i) da je uživanje droga lična stvar i ne škodi drugima", inicijator smatra da su osporene odredbe Zakonika suprotne članu 18. Ustava od 1990. godine.

U sporovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Osporene odredbe člana 243. Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", broj 85/05) sistematizovane su pod odrednicom: "Nedozvoljena trgovina" u glavi dvadeset dva pod nazivom: "Krivična dela protiv privrede“, tako što je propisano: da će se kazniti onaj ko nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga (stav 1.); da će se kazniti i onaj ko se bavi prodajom robe čiju je proizvodnju neovlašćeno organizovao (stav 2.), kao i onaj ko neovlašćeno prodaje, kupuje ili vrši razmenu robe ili predmeta čiji je promet zabranjen ili ograničen (stav 3.). Kvalifikovan oblik ovog krivičnog dela propisan je u stavu 4. ovog člana Zakonika za učinioca koji je organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je postigao imovinsku korist koja prelazi iznos od četiristopedeset hiljada dinara, dok je stavom 5. propisano i obavezno izricanje mere bezbednosti.

Osporenim odredbama člana 246. Zakonika, koje su do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ( „Službeni glasnik RS“, broj 72/09) bile sistematizovane pod odrednicom: "Neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga", u okviru glave dvadeset tri: "Krivična dela protiv zdravlja ljudi", bilo je propisano: da će se kazniti ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge (stav 1.). U stavu 2. ovog člana Zakonika bio je propisan kvalifikovan oblik ovog krivičnog dela - ako je delo izvršeno od strane više lica koja su se udružila za vršenje tih dela, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika, u st. 3. do 5. bilo je propisano da će se kazniti ko neovlašćeno drži supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, a da se učinilac koji opojnu drogu drži radi sopstvene upotrebe, kao i učinilac dela koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu mogu osloboditi od kazne, a odredbama st. 6. i 7. bila je propisana kazna za onog ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga i obavezno izricanje mere bezbednosti.

Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, 11. septembra 2009. godine, prestali su da važe pojedini delovi osporene odredbe člana 246. Zakonika, tako što je odredbama čl. 95. i 96. tog Zakona, krivično delo "Neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga" razdvojeno u dva člana i izmenjeni su član 246. - krivično delo "Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga" i član 246a - krivično delo "Neovlašćeno držanje opojnih droga", koje je propisano kao posebno krivično delo.

Prema članu 112. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), postupci pred Ustavnim sudom započeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Saglasno članu 167. Ustava Republike Srbije od 2006. godine, ocena ustavnosti osporenih odredaba Zakonika izvršena je u odnosu na važeći Ustav.

Ustav Republike Srbije utvrđuje: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava (član 19.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, da pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 20.); da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite, da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (član 23.); da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena, da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom (član 34. st. 1. i 2.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 2. i 17.).

Iz navedenih odredaba Ustava proizlazi da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu s Ustavom (član 97. Ustava tač. 2. i 17.).

Osporenim odredbama čl. 243. i 246. Krivičnog zakonika propisano je biće krivičnog dela "Nedozvoljena trgovina" (član 243.) i krivičnog dela "Neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga" (član 246.), kao i sankcije za učinioce ovih krivičnih dela - kazna zatvora, novčana kazna i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, što je u skladu sa članom 34. stav 2. Ustava, prema kome se krivična dela i krivične sankcije za učinioce određuju zakonom. Pravni osnov za donošenje osporenog Zakonika sadržan je u odredbi člana 97. tačka 2. Ustava, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje zaštite sloboda i prava građana, odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom. Stoga je Ustavni sud ocenio da osporene odredbe čl. 243. i 246. Zakonika nisu nesaglasne s Ustavom.

Polazeći od toga da se inicijativom kojom je tražena „ocena ustavnosti“ odredaba čl. 243. i 246. Krivičnog zakonika, bez navođenja ustavnopravnih argumenata, predlaže konkretna izmena ovih odredaba Zakonika, Ustavni sud je ocenio da se tom inicijativom u suštini ne predlaže pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba čl. 243. i 246. Zakonika, već se pokreće pitanje njihove izmene za šta Ustavni sud, saglasno članu 167. Ustava, nije nadležan, kao što nije nadležan ni da "predočava amandmane Skupštini," kako se to, između ostalog, traži istom inicijativom. Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ovu inicijativu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nenadležnosti Suda za odlučivanje.

Povodom inicijative kojom se osporavaju odredbe člana 246. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika kojima je bilo inkriminisano neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge i sankcionisana radnja držanja opojne droge, uz mogućnost oslobađanja od kazne učinioca koji opojnu drogu drži radi sopstvene upotrebe, Ustavni sud konstatuje da je osnovna svrha krivičnog zakonodavstva zaštita društva od svih oblika kriminaliteta, te da je članom 4. stav 2. Krivičnog zakonika normirano da je opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom. Stoga Ustavni sud smatra da je ocena o tome da li neko ponašanje predstavlja društveno opasno delo i da li kao takvo treba da bude propisano kao krivično delo ili ne, stvar zakonodavne politike, u okviru utvrđenog ustavnog ovlašćenja zakonodavca da propisuje krivična dela i krivične sankcije.

Sud je, polazeći od navedenog i nadležnosti Ustavnog suda propisane odredbama člana 167. Ustava, ocenio da nisu od značaja ni navodi inicijatora da su odredbe člana 246. st. 3. i 4. Zakonika nesaglasne jemstvima neotuđivih ljudskih i manjinskih prava koja služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca iz člana 19. Ustava, niti su nesaglasne principu neprikosnovenosti ljudskog dostojanstva koje su svi dužni da poštuju i štite, niti pravu na slobodan razvoj ličnosti, ako se time ne krše prava drugih zajemčena Ustavom, iz člana 23. Ustava, budući da zakonodavac ima ustavno ovlašćenje da određuje krivična dela i krivične sankcije. Stoga je Ustavni sud ocenio da nema osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 246. st. 3. i 4. Zakonika, pa inicijativu nije prihvatio, saglasno članu 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 36. stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu i člana 82. stav 1. tačka 1. i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o inicijativama za ocenu ustavnosti Krivičnog zakonika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti