Kratak pregled

Ustavni sud je odlučivao o više inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku. Inicijative u vezi sa pritvorom i policijskim ovlašćenjima su odbačene, dok su postupci u vezi sa pravom na žalbu i ponavljanjem starih postupaka obustavljeni zbog izmena zakona.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-51/2005
23.02.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. februara 2012. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 225. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02).

3. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 398 stav 4. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02).

4. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 573. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", broj 58/04).

5. Obustavlja se postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 573. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02).

 

O b r a z l o ž e nj e

 

I

Većim brojem inicijativa osporene su pojedine odredbe Zakonika o krivičnom postupku navedene u izreci.

Povodom inicijative za ocenu ustavnosti člana 573. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", broj 58/04) formiran je predmet IU-51/2005.

Povodom inicijative koja je podneta Saveznom ustavnom sudu radi ocene ustavnosti odredaba člana 142. stav 2. tačka 3), člana 225. i člana 398. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02), koja je u tom sudu bila označena kao predmet IU 253/2002), formiran je predmet IU-90/2005, nakon što je Sud Srbije i Crne Gore, saglasno članu 12. stav 2. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore, ustupio Ustavnom sudu na dalju nadležnost ovu inicijativu. Ovom predmetu je potom pripojena i inicijativa podneta Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05 i 115/05).

Povodom inicijative podnete Saveznom Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odredaba člana 573. st. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02), predmet toga suda IU-139/2002, u Ustavnom sudu prvobitno je formiran predmet IU-98/2005, da bi nakon toga ovaj predmet bio pripojen predmetu ovog suda IU-51/2005.

Tokom 2008. godine, predmeti IU-51/2005, IU-90/2005 i IU-98/2005 spojeni su sa predmetom IU -191/2003, da bi imajući u vidu odredbe člana 42. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08). Zaključkom Suda od 14. jula 2011. godine iz predmeta IU-191/2003 bile izdvojene inicijative za ocenu ustavnosti člana 142. stav 2. tač. 3) i 5), člana 225, člana 398. stav 4. te člana 573. Zakonika, kako bi se o tim inicijativama odlučivalo u predmetu pod brojem IU-51/2005. Međutim, Zaključkom Suda od 23. februara 2012. godine iz predmeta IU-51/2005 izdvojena je inicijativa za ocenu ustavnosti člana 142. stav 2. tačka 5) Zakonika ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05 i 115/05), da bi bila spojena s predmetom IUz-1490/2010.

Zaključkom Suda od 12. maja 2005. godine inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe člana 573. stav 1. Zakonika o krivičom postupku dostavljena je Narodnoj skupštini Republike Srbije na mišljenje, ali traženo mišljenje nije dostavljeno. Inicijativa kojom su osporene odredbe st. 1. i 2. člana 573. Zakonika nije dostavljana Narodnoj skupštini na mišljenje, jer je, kao što je navedeno, pripojena ovom predmetu 3. februara 2006. godine.

 

II

 

U inicijativi kojom je osporena odredba člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02) navodi se da je ovom odredbom "provučena" ranija odredba člana 191. stav 2. tačka 3) prethodnog Zakonika o krivičnom postupku koji je Savezni ustavni sud Odlukom U-116/00 od 7. decembra 2000. godine proglasio nesaglasnom sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, pošto je član 24. stav 1. Ustava odredio da se pritvor može odrediti samo ako je to neophodno potrebno radi vođenja postupka, dakle, ne i za slučajeve kada treba sprečiti ponavljanje krivičnog dela, dovršenje započetog krivičnog dela i sprečavanje izvršenja krivičnog dela kojim se preti kada se radi o preventivnoj zaštiti bezbednosti građana, a ne o procesnoj potrebi obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku. Iako se osporena odredba Zakonika razlikuje terminološki u odnosu na prethodni Zakonik, jer se osporenim odredbama traže "okolnosti koje ukazuju" a "stari" Zakon je tražio postojanje osnovane bojazni da će doći do ponavljanja, dovršenja ili izvršenja dela kojim se preti, predlaže da se donese "privremena mera".

Odredbe člana 225. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02) osporene su navodom da se pretres vozila i lica u vozilu može izvršiti van procesnih odredbi ("da izvrši potreban pregled prevoznog sredstva, putnika i prtljaga) dakle, bez naredbe suda i bez ikakvih ograničenja", te smatra da su u pitanju termini i da "pregled lica nije ništa drugo do pretres lica kao što i pregled motornog vozila u stvari predstavlja pretres tog vozila pa je očigledno da je ova odredba nesaglasna Ustavu".

Odredba člana 398. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02), prema kojoj protiv rešenja Republičkog vrhovnog suda žalba nije dozvoljena, osporena je navodom da je "Ustavom SRJ (je) predviđena dvostepenost kao jedan od osnovnih pravnih postulata i da je po tom načelu protiv svake odluke dozvoljena žalba... međutim, u čl. 144. stav 3. ZKP nema govora o pravu na žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda, što bi povezano sa odredbom čl. 398. stav 4. ZKP značilo da se načelo dvostepenosti flagrantno ne poštuje, što je suprotno ustavnim načelima, bez obzira što se radi o veću Vrhovnog suda Republike".

U inicijativi za ocenu ustavnosti odredbe člana 6. Uvodnog zakona za Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni list FNRJ", broj 40/53), koja je na snazi na osnovu odredbe člana 573. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", broj 58/04), prema kojoj se na postupke pravosnažno okončane pre 1. januara 1954. godine ne primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje uređuju ponavljanje krivičnog postupka, već se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku od 12. oktobra 1948. godine, tako da je samo javni tužilac ovlašćen da podnese zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, inicijator smatra da su takvim "propisivanjem" pojedini građani u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale građane, što je suprotno "Ustavu SRJ" i Ustavu Republike Srbije. Takođe se iznosi stav da je osporena odredba Uvodnog zakona "prevaziđena" i da se na sve slučajeve moraju primenjivati odredbe o ponavljanju krivičnog postupka važećeg Zakonika o krivičnom postupku. Dopisom od 31. marta 2008. godine punomoćnik inicijatora obavestio je Sud da je inicijator preminuo, ali da njegovi naslednici" kažu da imaju interes da nastave započeti postupak kod Okružnog suda u Užicu za rehabilitaciju, odnosno ponavljanje postupka, te da radi prednjeg ostaju pri inicijativi ...a da Sud po službenoj dužnosti ceni osporenu odredbu u odnosu na član 21. Ustava po kome su svi jednaki".

U drugoj inicijativi kojom su osporene odredbe st.1. i 2. člana 573. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02), jer ostavljaju na snazi čl. 6. i 7. Uvodnog zakona o krivičnom postupku tako da su u praksi "preživele žrtve i naslednici nevino stradalih koji su osuđeni pre 1. januara 1954. godine, u situaciji da mole tužilaštvo da pokrene postupak, a kada tu milost dobiju i presudu ukinu, onda se javlja nova diskriminacija jer nemaju pravo na povraćaj otetog, niti na naknadu štete", tražena je ocena ustavnosti u odnosu na Ustav SRJ, uz navod da navedene odredbe nisu saglasne ni sa članom 11, članom 22. stav 1. i članom 23. Ustava Republike Srbije od 1990. godine. Nakon stupanja na snagu Ustava od 2006. godine, ocena ustavnosti osporenih odredaba člana 573. Zakonika traži se u odnosu na član 21. st. 1. do 3. Ustava budući da osporene odredbe onemogućavaju jednaku zakonsku zaštitu ne dozvoljavajući ponavljanje krivičnog postupka određenim licima.

 

III

 

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Ocena ustavnosti osporenih zakonskih odredaba vrši se u odnosu na važeći Ustav Republike Srbije. Saglasno odredbi člana 112. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11), postupci pred Ustavnim sudom započeti pre dana stupanja na snagu Zakona, okončaće se po odredbama ovog zakona.

Zakonik o krivičnom postupku donela je Savezna skupština, na sednici Veća građana od 26. decembra 2001. godine i na sednici Veća Republika od 20. decembra 2001. godine. Zakonik je objavljen u "Službenom listu SRJ", broj 70/01, a stupio je na snagu tri meseca od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ". Zakonik je menjan i dopunjavan u "Službenom listu SRJ", broj 68/02 i "Službenom glasniku RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 72/09 i 76/10.

Osporenom odredbom člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02) bilo je propisano da ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, pritvor se protiv tog lica može odrediti ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.

U toku postupka pred Ustavnim sudom osporena odredba člana 142. je menjana i dopunjavana u „Službenom glasniku RS“, br. 58/04, 72/09 i 76/10, tako da član 142. sada glasi: „Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako: 1) se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; 2) postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, veštake, saučesnike ili prikrivače; 3) osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti; 4) u svojstvu optuženog koji je jednom uredno pozvan, očigledno izbegava da dođe na glavni pretres; 5) je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvorom preko deset godina, odnosno preko pet godina za krivično delo sa elementom nasilja i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela; 6) presudom prvostepenog suda licu izrečena kazna zatvora od 5 godina ili teža kazna i ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti krivičnog dela“ (stav 1.), „u slučaju iz tačke 1. stav 1. ovog člana, pritvor koji je određen samo zbog toga što se ne može utvrditi istovetnost lica, traje dok se istovetnost ne utvrdi, a u slučaju iz tačke 2) stav 1. ovog člana pritvor će se ukinuti čim se obezbede dokazi zbog kojih je određen. Pritvor koji je određen na osnovu tačke 4) stav 1. ovog člana može trajati do objavljivanja presude“ (stav 2.).

Ustavni sud konstatuje da tekst osporene odredbe člana 142. stav 2. tačka 3), Zakonika, figurira kao deo odredbe važećeg člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika koja glasi: „Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako: osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili će učiniti krivično delo kojim preti.“

Odredba člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika iz 2002. godine osporena je bez navođenja odredaba Ustava u odnosu na koje se traži ocena, a kao razlog osporavanja je navedeno da je ovom odredbom "provučena" ranija odredba člana 191. stav 2. tačka 3) prethodnog Zakonika koja je proglašena nesaglasnom sa prethodnim Ustavom.

Ustavni sud, polazeći od ovakve sadržine inicijative kojim se osporava odredba člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku i da ovaj zakonik ne poznaje institut obaveznog pritvora, već pritvor i njegovo trajanje vezuje za osnovanu sumnju da je određeno lice učinilo krivično delo, nesmetano vođenje krivičnog postupka i postojanje konkretnog zakonskog razloga za određivanje pritvora, kao i da je ostalim odredbama Zakonika propisana obaveza suda da preispituje razloge za određivanje pritvora po službenoj dužnosti, nezavisno od predloga stranke (čl. 142a i 146. Zakonika) , konstatuje da se razlozi osporavanja navedene odredbe Zakonika odnose na "terminološko upoređivanje" važećeg sa prethodnim Zakonikom koji je na drugačiji način uređivao isti institut.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za pokretanje postupka i odlučivanje Ustavnog suda te je ovu inicijativu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je odlučeno kao u tački 1. izreke, dok je zahtev za "privremenu meru", koju je Sud tretirao kao zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje, "bespredmetan".

 

IV

 

Ustavni sud je ocenjujući ustavnost osporenih odredbaba člana 225. Zakonika, konstatovao da je tim odredbama propisano: da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka (stav 1.); da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, organi unutrašnjih poslova mogu da traže potrebna obaveštenja od građana, da izvrše potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, da za neophodno potrebno vreme ograniče kretanje na određenom prostoru, da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta, da raspišu potragu za licem i stvarima za kojima se traga, da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje, a da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastave zapisnik ili službenu belešku (stav 2.); da prilikom uviđaja za krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje postoji osnovana sumnja da je prouzrokovalo teške posledice ili da je izvršeno sa umišljajem organi unutrašnjih poslova mogu da od osumnjičenog privremeno, a najduže do 3 dana oduzeti vozačku dozvolu (stav 3.); da lice prema kome je primenjena neka od radnji ili mera iz st. 2. i 3. ovog člana ima pravo da podnese pritužbu nadležnom državnom tužiocu (stav 4.).

Polazeći od ovakve sadržine osporenih odredaba Zakonika, Ustavni sud je konstatovao da se ovlašćenja organa unutrašnjih poslova koja se navode u osporenoj odredbi člana 225. Zakonika odnose na budući krivični postupak i da je ovom odredbom opisan rad organa unutrašnjih poslova na otkrivanju krivičnog dela i pronalaženju počinilaca, te da ove aktivnosti služe obezbeđenju dokaza za eventualni budući krivični postupak i služe javnom tužiocu pri oceni krivične prijave i donošenju odluke o prijavi.

Budući da inicijativa kojom se osporavaju odredbe člana 225. Zakonika ne sadrži odredbe Ustava u odnosu na koje se traži ocena ustavnosti, niti se navode ustavnopravni razlozi osporavanja tih odredaba Zakonika i da sadržina, cilj i smisao osporenih odredaba Zakonika ne odgovara onoj sadržini i smislu koje im daje inicijator (da "pregled lica nije ništa drugo do pretres lica kao što i pregled motornog vozila u stvari predstavlja pretres tog vozila pa je očigledno da je ova odredba nesaglasna Ustavu"), to sledi da ne postoje Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje Suda. Saglasno navedenom, Ustavni sud je inicijativu odbacio, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučeno kao u tački 2. izreke.

 

V

Ustavni sud je ocenjujući osporenu odredbu člana 398. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02), konstatovao da je članom 398. bilo propisano da protiv rešenja istražnog sudije i protiv drugih rešenja suda donesenih u prvom stepenu, stranke i lica čija su prava povređena mogu izjaviti žalbu uvek kad u ovom zakoniku nije izrično određeno da žalba nije dozvoljena (stav 1.), da protiv rešenja veća donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena žalba, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (stav 2.), da se rešenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude mogu pobijati samo u žalbi na presudu (stav 3.), da protiv rešenja republičkog vrhovnog suda žalba nije dozvoljena (osporeni stav 4.)

Takođe, Sud je konstatovao da su članom 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 58/04) u članu 398. stav 4. reči: "republičkog vrhovnog suda" zamenjene rečima: "Vrhovnog suda Srbije" i umesto tačke stavljena je zapeta i dodate reči: "ako ovim zakonom nije drugačije određeno".

Član 398. stav 4. Zakonika osporen je u kontekstu člana 144. stav 3. Zakonika, koji je propisivao da ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće vrhovnog suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili državnog tužioca iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca, te da, nakon izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku u "Službenom glasniku RS", br. 58/04 i 72/09, ta odredba glasi: ako se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko pet godina ili teža kazna, veće neposredno višeg suda može, na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca i da je protiv ovog rešenja dozvoljena žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja. Kako je član 398. Zakonika prestao da važi u tekstu u kome je osporen, a razlozi inicijative su se odnosili i na član 144. Zakonika, koji je takođe prestao da važi u tekstu koji se osporava inicijativom, te da sada važeće odredbe člana 398. stav 4. i člana 144. stav 3. Zakonika ne isključuju pravo na žalbu, to je Ustavni sud ocenio da su, saglasno članu 57. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u toku postupka pred Ustavnim sudom prestale procesne pretpostavke za vođenje postupka povodom odredbe člana 398. stav 4. Zakonika, te je saglasno članu 46. tačka 7) Zakona, rešeno kao u tački 4. izreke.

 

 

VI

 

Ustavni sud je ocenjujući osporene odredbe člana 573. Zakonika, konstatovao da je ovim odredbama kao prelaznim i završnim odredbama, propisano da će pravo na ponavljanje krivičnog postupka pravosnažno dovršenog pre 1. januara 1954. godine biti uređeno posebnim saveznim zakonom, a da do tada ostaje na snazi član 6. Uvodnog zakona za Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni list FNRJ", broj 40/53), te da se u pogledu naknade štete licima neopravdano osuđenim i neosnovano lišenim slobode, odredba člana 7. Uvodnog zakona za Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni list FNRJ", broj 40/53) primenjuje i posle stupanja na snagu ovog zakonika, osim ako se drukčije predvidi saveznim zakonom iz stava 1. ovog člana.

Ustavni sud je takođe konstatovao: da su u toku postupka pred Ustavnim sudom stupili na snagu Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", broj 72/11) i Zakon o rehabilitaciji ("Službeni glasnik RS", broj 92/11).

Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano je da se tim zakonom uređuju uslovi, način i postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenje za oduzetu imovinu koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestrciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podržavljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizičkih i određenih pravnih lica i prenesena u opštenarodnu, državnu, društvenu ili zadružnu svojinu (član 1. stav 1.), da se pravo na vraćanje imovine po odredbama ovog zakona može ostvariti za imovinu oduzetu primenom propisa Krivičnog zakonika ("Službeni list FNRJ", broj 13/51), Zakona o izvršenju kazni, mera bezbednosti i vaspitno popravnih mera ("Službeni list FNRJ", broj 47/51) (član 2. tač. 31. i 32.), da se pod "aktom o podržavljenju" podrazumeva pravni akt koji je imao neposredno dejstvo, kao što je presuda, odluka, rešenje i drugi pravni akt državnog, odnosno drugog nadležnog organa, kojim je izvršeno podržavljenje imovine, a prema članu 6. stav 1. Zakona, odredbe ovog zakona primenjuju se i na imovinu koja je konfiskovana posle 9. marta 1945. godine pod uslovom da je bivši vlasnik rehabilitovan do dana stupanja na snagu ovog zakona, ili bude rehabilitovan na osnovu zahteva za rehabilitaciju iz člana 42. stav 6. ovog zakona u skladu sa posebnim zakonom (član 3. tačka 3)).

Zakonom o rehabilitaciji uređuju se rehabilitacija i pravne posledice rehabilitacije lica koja su iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga, lišena života, slobode ili drugih prava do dana stupanja na snagu ovog zakona; sudskom ili administrativnom odlukom vojnih i drugih jugoslovenskih organa, ako su imali ili imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili državljanstvo Republike Srbije (član 1. stav 1. tač. 3. i 4.), te propisuje da pravo na rehabilitaciju ima lice iz stava 1. tač. 3. i 4. ovog člana ako je sudska ili administrativna odluka donete protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda (član 1. stav 2.), da prema članu 5. stav 2. Zakona po sili zakona se rehabilituje lice iz člana 1. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona čija su prava i slobode povređena do dana stupanja na snagu ovog zakona, koja su sudskom ili administrativnom odlukom kažnjena za dela taksativno navedena u tač. 1) do 6) istog stava.

Kako je u toku postupka pred Ustavnim sudom preminuo inicijator koji je tražio ocenu ustavnosti člana 573. stav 1. Zakonika, a akt punomoćnika inicijatora od 31. marta 2008. godine se ne može smatrati novom inicijativom za ocenu ustavnosti navedene odredbe Zakonika, to je saglasno člnau 47. stav 1. tačka 11) Zakona o Ustavnom sudu, obustavljen postupak za ocenu ustavnosti ove odredbe Zakonika, zbog prestanka procesnih za vođenje postupka, pa je odlučeno kao u tački 5. izreke.

Takođe, Ustavni sud je polazeći od navoda drugog inicijatora koji je osporio st. 1. i 2. člana 573. Zakonika, konstatovao da je isključivi razlog osporavanja ovih odredaba Zakonika bilo to što lica pravosnažno osuđena do 1. januara 1954. godine ne mogu ostvarivati pravo na ponavljanje postupka i na naknadu štete za slučaj da su neopravdano osuđena ili neosnovano lišena slobode do 1. januara 1954. godine. S obzirom na to da je ostajanje na snazi, odnosno primenjivanje odredaba čl. 6. i 7. Uvodnog zakona za Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni list FNRJ", broj 40/53), saglasno osporenim odredbama člana 573. Zakonika bilo oročeno do stupanja na snagu posebnih zakona kojima će se urediti pravo na ponavljanje krivičnog postupka pravosnažno dovršenog pre 1. januara 1954. godine, odnosno u pogledu naknade štete neopravdano osuđenih i neosnovano lišenih slobode, to su stupanjem na snagu Zakona o rehabilitaciji i Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenje, koji ta pitanja uređuju, faktički prestale da važe i osporene odredbe člana 573. Zakonika. Imajući u vidu navedeno Ustavni sud je, saglasno navedenom i članu 47. stav 1. tačka 11) Zakona o Ustavnom, sudu obustavio postupak zbog prestanka procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučio kao u tački 6. izreke.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 36. stav 1. tačka 4), člana 36. stav 1. tačka 7) i člana 47. stav 1. tačka 11) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 82. stav 2. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

 

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

 

dr Dragiša B. Slijepčević

 

 

 

Slični dokumenti

• IU 191/2003: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju predloga i inicijativa za ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku
• Už 2665/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi načela ne bis in idem
• Už 125/2010: Odbijanje ustavne žalbe u predmetu za organizovani kriminal
• IU 278/2006: Ustavni sud odbacuje i ne prihvata inicijative za ocenu ustavnosti ZKP
• IUz 96/2015: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku
• Už 2099/2010: Odbijanje ustavne žalbe podnete zbog dugotrajnog pritvora u složenom krivičnom postupku
• Už 34/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u postupku za organizovani kriminal