Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba člana 128. Zakona o policiji

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje da odredbe člana 128. Zakona o policiji nisu u saglasnosti s Ustavom. Rok za pravni lek koji teče od dana donošenja akta, a ne od dana dostavljanja, kao i isključenje upravnog spora, povređuju ustavna prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IU-68/2006
09.07.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. jula 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Utvrđuje se da odredbe člana 128. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) nisu u saglasnosti s Ustavom.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba člana 128. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05). U inicijativi se navodi da je odredba člana 128. stav 1. Zakona, kojim je propisano da se protiv akta o raspoređivanju i sticanju zvanja, vanrednom unapređenju, prevremenom i vanrednom sticanju višeg zvanja može podneti zahtev za preispitivanje odluke donosiocu akta u roku od 15 dana od dana donošenja, nesaglasna sa odredbama člana 22. stav 2. i člana 122. Ustava Republike Srbije od 1990. godine, iz razloga što je osporenom odredbom povređeno pravo radnika na žalbu ili drugo pravno sredstvo, budući da radnik, po pravilu, dobija pojedinačni akt, kojim se odlučuje o njegovom pravu, po proteku roka od 15 dana, koji teče od dana donošenja akta. S tim u vezi, podnosilac inicijative smatra da rok za žalbu ili drugo pravno sredstvo treba da teče od dana dostavljanja pojedinačnog akta, jer zaposleni ne može izjaviti žalbu na određeni akt pre nego što mu bude uručen i pre nego što bude upoznat sa aktom kojim se rešava o njegovom pravu, obavezi ili pravnom interesu. U inicijativi se, takođe, navodi da je i odredba člana 128. stav 2. Zakona, kojom je propisano da zahtev za preispitivanje odluke ne zadržava njeno izvršenje, kao i da se protiv akta donetog po zahtevu za preispitivanje ne može voditi upravni spor, nesaglasna sa Ustavom.

Prema članu 112. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), postupci započeti pred Ustavnim sudom pre stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po odredbama ovog Zakona. S obzirom na to da je inicijativa podneta u vreme važenja Ustava Republike Srbije od 1990. godine, koji je prestao da važi proglašenjem Ustava Republike Srbije od 8. novembra 2006. godine, Ustavni sud je ustavnost osporenih odredaba Zakona, saglasno članu 167. stav 1. tačka 1. Ustava, ocenjivao u odnosu na Ustav koji je na snazi.

Ustavni sud je na sednici održanoj 12. marta 2009. godine, doneo Rešenje kojim je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 128. osporenog Zakona. Istovremeno, Ustavni sud je zaključio da Rešenje o pokretanju postupka dostavi Narodnoj skupštini na odgovor, sa rokom od 30 dana za davanje odgovora, a saglasno odredbama člana 33. stav 1. i člana 107. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Pošto u ostavljenom roku, a ni naknadno, Narodna skupština nije dostavila odgovor, Sud je nastavio postupak ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona, u skladu sa odredbom člana 34. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Odredbama člana 128. Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 101/05) propisano je da se protiv akta o raspoređivanju i sticanju zvanja, vanrednom unapređenju, prevremenom i vanrednom sticanju višeg zvanja može podneti zahtev za preispitivanje odluke donosiocu akta u roku od 15 dana od dana donošenja akta (stav 1.), kao i da zahtev za preispitivanje odluke ne zadržava njeno izvršenje i da se protiv akta donetog po zahtevu za preispitivanje odluke, ne može voditi upravni spor (stav 2.).

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, te da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarivanje pojedinačnog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. st. 1. i 2.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 198. stav 2.).

Polazeći od navedenih odredaba Ustava, Ustavni sud je ocenio da je osporena odredba člana 128. stav 1. Zakona nesaglasna sa Ustavom iz razloga što je svrha ustavnog jemstva prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo da svako lice na koje se odnosi odluka kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, objektivno bude u mogućnosti da protiv takve odluke koristi propisano pravno sredstvo. Istovremeno, kako se odredbom člana 36. stav 1. Ustava svima jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, to znači da sva lica o čijem je pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu odlučivano aktom državnog organa, imaju pravo da pod istim uslovima mogu izjaviti propisano pravno sredstvo protiv tog akta. Kako od dana donošenja pojedinačnog akta koji se može osporavati pravnim sredstvom propisanim članom 128. stav 1. Zakona, pa do dana njegovog dostavljanja licu na koje se odnosi, uvek mora da prođe određeno vreme, koje je različito od slučaja do slučaja, Ustavni sud je ocenio da se propisivanjem da rok za podnošenje zahteva za preispitivanje akta kojim se odlučuje o određenim pravima zaposlenog iz radnog odnosa počinje da teče danom donošenja, a ne danom dostavljanja akta zaposlenom, ne obezbeđuje jednaka zaštita zaposlenih policijskih službenika pred državnim organom. S obzirom na to da protek vremena od dana donošenja do dana dostavljanja akta u mnogome zavisi od samog donosioca akta, Ustavni sud je ocenio da se osporenom odredbom narušava jedno od osnovnih ustavnih načela ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 18. stav 2. Ustava, kojim je, između ostalog, predviđeno da se zakonom može propisati način ostvarivanja Ustavom zajemčenih prava, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. Ovo stoga što od okolnosti kada će licu biti izvršeno dostavljanje akta protiv koga se može izjaviti zahtev za njegovo preispitivanje, direktno zavisi ne samo koliko će u konkretnom slučaju objektivno iznositi rok za izjavljivanje zahteva, već i da li će to lice uopšte imati pravo da koristi propisano pravno sredstvo.

Kada je u pitanju ocena ustavnosti odredbe člana 128. stav 2. Zakona, kojom je isključeno vođenje upravnog spora protiv akta donetog po zahtevu za preispitivanje odluke, Ustavni sud je ocenio da je osporena odredba Zakona nesaglasna sa odredbom člana 198. stav 2. Ustava prema kojoj zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita. Analizom odredaba Zakona o policiji u celini, Ustavni sud je utvrdio da protiv konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u smislu odredaba ovog zakona, nije predviđena drugačija sudska zaštita. Prilikom ocene ustavnosti osporene odredbe, Ustavni sud je imao u vidu i činjenicu da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova imaju status državnih službenika, jer se prema odredbi člana 169. Zakona o policiji na njihov položaj, dužnosti, prava i odgovornosti primenjuju propisi o radnim odnosima u državnim organima, ako ovim Zakonom i propisima donetim na osnovu ovog Zakona nije drugačije određeno. Odredbom člana 143. stav 2. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 81/05, 83/05, 64/07, 67/07 i 116/08) propisano je da se protiv odluke žalbene komisije, koja u skladu sa ovim zakonom odlučuje o žalbama državnih službenika na rešenja kojima se u upravnom postupku odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, može pokrenuti upravni spor. Kako je Zakonom o policiji kao posebnim zakonom, isključeno pravo na vođenje upravnog spora protiv akta donetog po zahtevu za preispitivanje odluke, kojim se odlučuje o određenim pravima policijskih službenika iz radnog odnosa, a Zakonom nije obezbeđena druga sudska zaštita, to je Ustavni sud ocenio da je osporena odredba stava 2. člana 128. Zakona o policiji nesaglasna i za ustavnim principom jednake zaštite bez diskriminacije iz člana 21. Ustava, jer su na ovaj način policijski službenici, kao jedna kategorija državnih službenika, dovedeni u nejednak položaj u odnosu na ostale državne službenike koji se nađu u istoj pravnoj situaciji.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, odredbe člana 128. Zakona o policiji navedenog u izreci prestaju da važe danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije".

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti odredaba člana 128. Zakona o policiji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti