Ocena zakonitosti opštinske odluke o naplati posebne naknade i prekršajne kazne za neplaćanje parkiranja

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je odredba opštinske odluke koja propisuje prekršajnu kaznu za neplaćanje parkiranja nezakonita. Razlog je što se za isto postupanje već naplaćuje posebna naknada, što predstavlja ustavnopravno neprihvatljivo dvostruko sankcionisanje korisnika komunalne usluge.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-101/2020
10.03.2022.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. marta 2022 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Utvrđuje se da odredba člana 36. stav 1. tačka 2. Odluke o javnim parkiralištima i parkiranju („Službeni list opština Srema“, br. 41/16 i 19/18 ), koju je donela Skupština opštine Ruma, nije u saglasnosti sa zakonom.

2. Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 22. st. 2. do 7. Odluke iz tačke 1.

3. Odbacuju se zahtevi za obustavu izvršenja rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-69/20 od 15. maja 2020. godine, rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-85/20 od 10. juna 2020. godine i rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-84/20 od 12. juna 2020. godine koja su doneli javni izvršitelji iz Stare Pazove i rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-76/20 od 21. maja 2020. godine koje je doneo javni izvršitelj iz Rume.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su tri, po sadržini identične inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 22. i 36 . Odluke navedene u tački 1. izreke. Inicijatori smatraju da „plaćanje posebne nakade za parkiranje, troškova slanja opomene za plaćanje ove naknade, kao i propisivanje istovremeno i postupka prinudne naplate posebne naknade za parkiranje i prekršaja za neplaćanje nije u saglasnosti sa odredbama člana 90. Ustava koji zabranjuje nečasne radnje na tržištu i odredbama člana 276. Zakona o obligacionim odnosima prema kojima se ugovorna kazna za neplaćanje naknade za korišćenje može isključivo ugovoriti među ugovornim stranama kroz pojedinačni ugovorni odnos ili prihvatanjem opštih uslova poslovanja“. Pozivajući se na odredbe Ustava Republike Srbije (član 90, član 91. stav 1, član 92. stav 1, član 97. tač. 6. i 7, član 190. stav 1. tačka 1.), odredbe Zakona o komunalnim delatnostima (čl. 1. i 2, član 4. stav 2, član 13. stav 1. tač. 3) i 4), član 23. stav 1. i član 24.), odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi ( član 20. tačka 5), član 24. stav 1.), odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave (član 6. tačka 3), član 7. stav 1, čl. 11, 13. i 14, član 15. stav 1. tačka 13), čl. 17. i 18.) i odredbe Zakona o obligacionim odnosima (član 15. stav 1, član 27. stav 2, član 142. st. 1. do 3, čl. 270, 276. i 277.) inicijatori su osporili ustavnost i zakonitost čl. 22. i 36. Odluke uz navode: da Zakon o komunalnim odnosima „ne uređuje posebnu naknadu za parkiranje“, te je uređivanje m ove naknade osporenom odredbom člana 22. stav 2. Odluke povređen Ustav i Zakon jer iz navedene odredbe Odluke ne proizlazi „da korisnik usluge plaćanjem posebne naknade za parkiranje stiče pravo na drugačiji način korišćenja parkirališta“; da posebna naknada za parkiranje, koja je osporenom odredbom Odluke formulisana kao naknada za postupanje korisnika suprotno propisanom, odnosno ugovorenom načinu korišćenja javnog parkirališta, ima značenje sankcije /kazne za povredu Odlukom predviđenog načina korišćenja parkirališta, a ne naknade za korišćenu uslugu; da su osporenom Odlukom prava i obaveze davaoca i korisnika usluge parkiranja uređeni na način kojim se dovodi u pitanje načelo utvrđeno Zakonom o obligacionim odnosima prema kome se u zasnivanju dvostranih ugovora polazi od načela jednakih vrednosti uzajamnih davanja; da posebna naknada ima elemente ugovorne kazne koja se, saglasno Zakonu o obligacionim odnosima, ne može propisivati/ugovarati za neizvršenje novčane obaveze; da kako Zakon o komunalnim delatnostima ne uređuje „posebnu naknadu za parkiranje“ ni kao način ugovaranja plaćanja cene, ni kao „drugi vid plaćanja usluge“, osporenom odredbom člana 22. stav 2. Odluke propisan je „poseban pravni osnov“ koji davaocu usluge daje pravo da stiče prihod kroz posebnu cenu – posebnu naknadu za parking koja se, s obzirom na slučajeve za koje je propisano njeno plaćanje, ne može dovesti u vezu sa Zakonom utvrđeni m elementima za obrazovanje cena.

Podnosioci inicijative takođe ističu da se korisniku usluge parkiranja za postupanje suprotno odredbama člana 22. Odluke, pored posebne nakn ade za parking, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2. Odluke, može izreći i novčana kazna za prekršaj, te da je u tom smislu „ustavnopravno neprihvatljivo da se korisniku utvrđuje više (različitih) novčanih obaveza po osnovu istog načina korišćenja parkirališta“. Polazeći od navedenog, inicijativama je zatraženo da Ustavni sud utvrdi neustavnost i nezakonitost odredaba čl. 22. i 36. Odluke i da , do donošenja konačne odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari, obustavi izvršenje rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-69/20 od 15. maja 2020. godine, rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-85/20 od 10. juna 2020. godine i rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-84/20 od 12. juna 2020. godine koja su doneli javni izvršitelji iz Stare Pazove i rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-76/20 od 21. maja 2020. godine koje je done o javni izvršitelj iz Rume, a kojima se obavezuju inicijatori, kao izvršni dužnici, da namire novčano potraživanje izvršnog poverioca nastalo iz komunalne delatnosti parkiranja.

U odgovoru na navode iz inicijativa , koje je dostavilo Pravobranilaštvo opštine Ruma, ističe se: da je posebna naknada za parkiranje propisana na osnovu člana 25. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima, te da je ova naknada predviđena upravo za slučaj kada je komunalna usluga javnog parkiranja korišćena sup rotno načinu propisanom Odlukom; da posebna naknada nije ugovorna kazna, niti ima karakter nezakonito propisane zatezne kamate usled zakašnjenja u ispunjenju novčane obaveze, već predstavlja cenu komunalne usluge parkiranja koja nije plaćena u trenutku započinjanja njenog korišćenja, već naknadno; da se osporenom Odlukom bliže uređuju odnosi u oblasti obavljanja jedne od komunalnih delatnosti, te da su od značaja odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima na koje se pozivaju inicijatori. U vezi sa osporenim članom 36. Odluke, u odgovoru se navodi da je članom 4. Zakona o prekršajima izričito određeno da se prekršaji mogu propisivati i odlukom skupštine opštine, skupštine grada i skupštine grada Beograda i da ovi organi mogu propisivati prekršajne sankcije za povredu propisa koje oni donose u okviru svoje nadležnosti utvrđene Ustavom i zakonom, iz čega sledi da se odlukom jedinice lokalne samouprave kojom se uređuje obavljanje komunalne delatnosti, mogu propisati prekršaji za povrede odredaba tog akta; da je osporena Odluka na snazi, ali da je menjana 2020. godine.

Polazeći od razloga osporavanja ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 22. i 36. Odluke koji su izloženi u inicijativama , Us tavni sud je utvrdio da su predmet osporavanja inicijativama odredbe člana 22. st. 2. do 7. i člana 36. stav 1. tačka 2. Odluke o javnim parkiralištima i parkiranju („Službeni list opština Srema“, br . 41/16 i 19/18 ), koju je, 20. decembra 2016. godine, donela Skupština opštine Ruma.

S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da se osporenom Odlukom uređuje način obavljanja poslova na uređivanju, održavanju i korišćenju javnih parkirališta na teritoriji opštine Ruma (u daljem tekstu: javna parkirališta), vrste javnih parkirališta, uslovi i način parkiranja vozila na javnim parkiralištima, način plaćanja cene usluga za korišćenje javnih parkirališta (u daljem tekstu: naknada za parkiranje) i uklanjanje vozila parkiranih suprotno odredbama ove odluke (član 1.). Odlukom je, između ostalog, propisano : da poslove upravljanja, korišćenja i održavanja javnih parkirališta u Rumi vrši Javno komunalno preduzeće „Parking i infrastruktura“ Ruma (u daljem tekstu: Preduzeće) (član 2. stav 1.); da su javna parkirališta u smislu ove odluke, javne saobraćajne površine namenjene i obeležene za parkiranje vozila i druge javne površine koje se odrede posebnim aktom za parkiranje vozila (član 3.); da javna parkirališta za čije korišćenje se plaća naknada, pored obeležavanja saobraćajnom signalizacijom u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja, moraju imati na vidnom mestu istaknuto obaveštenje koje sadrži: zonu, način naplate naknade za korišćenje, vrstu vozila kao i vremensko ograničenje korišćenja javnog parkirališta (član 7. stav 2.); da se korisnikom javnog parkirališta u smislu ove odluke smatra vozač , odnosno vlasnik vozila (u daljem tekstu: korisnik) (član 9. stav 1.); da visinu naknade za parkiranje po jednom času korišćenja parking prostora utvrđuje Preduzeće cenovnikom usluga na koji prethodnu saglasnost daje Skupština opštine (član 16. stav 1.); da je korisnik, pored ostalog, dužan da plati cenu parkiranja iz čla na 16. stav 1. ove odluke za svaki započeti sat korišćenja, putem mobilnog telefona ili da istakne parking kartu sa tačnim podacima s unutrašnje strane prednjeg vetrobranskog stakla vozila i da postupa u skladu sa dozvoljenim vremenom parkiranja (član 17 . tač. 1. i 2.)

Odredbom člana 22. stav 1. Odluke propisano je da je korisnik dužan da plati naknadu za parkiranje prema cenovniku Preduzeća. Prema osporenim odredbama člana 22. Odluke, ako korisnik ne plati naknadu za parkiranje vozila ili prekorači plaćeno vreme parkiranja dužan je da plati posebnu naknadu za parkiranje u skladu sa cenovnikom Preduzeća (stav 2.), nalog za plaćanje posebne naknade iz stava 2. ove odluke izdaje kontrolor i uručuje ga korisniku, a kada nije u mogućnosti da uruči nalog korisniku pričvršćuje ga na vetrobransko staklo vozila (stav 3.), dostavljanje naloga za plaćanje posebne naknade iz stava 2. ovog člana na način iz stava 3. ovog člana, smatra se urednim i docnije oštećenje ili uništenje naloga nema uticaja na valjanost dostavljanja i ne odlaže plaćanje posebne naknade cene parkiranja (stav 4.) , smatra se da je korisnik javnog parkirališta postupio po primljenom nalogu ukoliko plati posebnu naknadu za parkiranje u roku od pet dana od dana dostavljanja naloga za plaćanje (stav 5.), ukoliko korisnik ne plati naknadu po izdatom nalogu za plaćanje u roku iz stava 5. ovog člana istom će biti uručena opomena za plaćanje posebne naknade za parkiranje uvećana za troškove slanja opomene i zatezne kamate a na osnovu koje je dužan izvršiti plaćanje u roku od osam dana od dana uručenja opomene (stav 6.), u slučaju da korisnik ne postupi i ne izvrši plaćanje posebne naknade za parkiranje u skladu sa stavom 6. ovog člana Preduzeće će pokrenuti postupak naplate potraživanja komunalne usluge (stav 7.).

Osporenom odredbom člana 36. stav 1. tačka 2. Odluke propisano je da će se novčanom kaznom u fiksnom iznosu kazniti za prekršaj izdavanjem prekršajnog naloga u iznosu od 10.000,00 dinara pravno lice ako ne plati naknadu u skladu sa članom 22. ove odluke.

Navedena Odluka o javnim parkiralištima i parkiranju je izmenjena Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o javnim parkiralištima i parkiranju („Službeni list opština Srema“, broj 36/20), ali se te izmene ne odnose na osporene odredbe Odluke, već, pored ostalog, na citiranu odredbu člana 2. stav 1. Odluke kojom je sada propisano da komunalnu delatnost upravljanja javnim parkiralištima, korišćenja i održavanja javnih parkirališta u Rumi, obavlja Javno preduzeće „Komunalac“ u Rumi (član 1.).

III

Zakonom o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/11, 104/16 i 95/18), u odnosu na čije odredbe je inicijativama tražena ocena zakonitosti odredaba čl. 22. i 36. O dluke, upravljanje javnim parkiralištima je određeno kao komunalna delatnost od opšteg interesa ( član 2. stav 2. i stav 3. tačka 7) ). Saglasno odredbi člana 3. tačka 7) Zakona, upravljanje javnim parkiralištima je usluga održavanja javnih parkirališta i prostora za parkiranje na obeleženim mestima (zatvoreni i otvoreni prostori), organizacija i vršenje kontrole i naplate parkiranja, usluga uklanjanja nepropisno parkiranih, odbačenih ili ostavljenih vozila, premeštanje parkiranih vozila pod uslovima propisanim ovim i drugim posebnim zakonom, postavljanje uređaja kojima se po nalogu nadležnog organa sprečava odvoženje vozila, kao i uklanjanje, premeštanje vozila i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila u slučajevima predviđenim posebnom odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se uređuje način obavljanja komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima, kao i vršenje naplate ovih usluga. Zakonom je takođe propisano: da jedinica lokalne samouprave uređuje u skladu sa zakonom uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitet komunalnih usluga i način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalnih delatnosti (član 4. stav 3.); da skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju, kao i da se odluka skupštine jedinice lokalne samouprave, koja propisuje opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika komunalnih usluga, neposredno primenjuje na sve ugovorne odnose vršilaca komunalne delatnosti sa korisnicima komunalnih usluga kao opšti uslovi poslovanja (član 13. st. 1. i 5.); da jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost (član 25. stav 3.).

Razmatrajući navode inicijatora o nezakonitosti odredbe člana 22. stav 2. Odluke kojom je propisana obaveza korisnika komunalne usluge parkiranja da plati posebnu naknadu za parkiranje, Ustavni sud je pošao od citirane odredbe člana 25. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima . Imajući u vidu da je osporenom odredbom člana 22. stav 2. Odluke posebna naknada za parkiranje, kao posebna cena za korišćenje komunalne usluge parkiranja, predviđena upravo za slučajeve kada se komunalna usluga javnog parkiranja na teritoriji opštine Ruma koristi na način koji je suprotan načinu korišćenja propisanim odredbom člana 22. stav 1. Odluke, Ustavni sud nalazi da donosilac osporenog opšteg akta nije izašao izvan Zakonom utvrđenih granica svog ovlašćenja da uređuje način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge. S obzirom na izneto, Sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti tvrdnje inicijatora o nesaglasnosti odredbe člana 22. stav 2. Odluke sa odredbama Zakona o komunalnim delatnostima . U prilog navedenog je i stav koji je Ustavni sud zauzeo u većem broju predmeta (videti Rešenje IUo-1460/2010 od 13. marta 2013. godine, Rešenje IUo-1541/2010 od 14. marta 2013. godine i Zaključak IUo-447/14 od 29. marta 2916. godine) u vezi sa obavezom plaćanja posebne cene za slučaj korišćenja parkirališta suprotno odredbama opšteg pravnog akta jedinice lokalne samouprave kojim se uređuje komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima. Kako su saglasnost preostalih osporenih odredaba člana 22. st. 3. do 7. Odluke sa odredbama Zakona o komunalnim delatnostima inicijator i osporili samo iz razloga što su ove odredbe u pravnoj i logičkoj vezi sa osporenom odredbom stava 2. tog člana Odluke, bez navođenja posebnih ustavnopravnih razloga o njihovoj nezakonitosti, Ustavni sud je kao neprihvatljive ocenio i navode inicijatora o nezakonitosti ovih odredaba člana 22. Odluke.

Ustavni sud je takođe ocenio da se tvrdnje inicijatora o nesaglasnosti osporenih odredaba člana 22. Odluke sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89-Odluka USJ i 57/89 i „Službeni list SRJ“, broj 31/93) zasnivaju na njihovom pogrešnom mišljenju da su odnosi u oblasti obavljanja komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima uređeni odredbama naveden og zakona. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 23. Zakona o obligacionim odnosima propisano da se na obligacione odnose koji se utvrđuju drugim saveznim zakonima primenjuju odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu uređena tim zakonom. Polazeći od navedenog i činjenice da se osporenom Odlukom, saglasno ovlašćenju iz člana 4. stav 3. i člana 13. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima, uređuju uslovi i način obavljanja komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima , a u o kviru toga i način naplate ove komunalne usluge, Ustavni sud je mišljenja da su za ocenu zakonitosti odredaba ovog opšteg akta od značaja odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima kako to inicijatori pogrešno smatra ju. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da nema procesnih pretpostavki za ocenu saglasnosti osporenih odredaba Odluke sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je našao da razlozima iznetim u inicijativama nisu potkrepljene tvrdnje da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba člana 22. st. 2. do 7. Odluke , pa je, saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbacio inicijative u ovom delu i rešio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud ukazuje da nije imao osnova da se upusti u ispitivanje saglasnosti odredaba člana 22. st. 2. do 7. Odluke sa odredbama Ustava Republike Srbije, odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, broj 129/07) i odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 47/11 , 93/12, 83/16, 104/16 i 95/18) koje su navedene u inicijativama, s obzirom na to da inicijatori nisu nave li ustavnopravne razloge zbog kojih odredbe član a 22. st. 2. do 7. Odluke smatra ju nesaglasnim sa navedenim ustavnim i zakonskim odredbama. S tim u vezi, Ustavni sud je , saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio i inicijativ e za ocenu ustavnosti odredaba člana 22. st. 2. do 7. Odluke i odlučio kao u tački 2. izreke.

Inicijatori su takođe osporili i zakonitost odredbe člana 36. stav 1. tačka 2. Odluke iz razloga što se korisniku usluge parkiranja za postupanje suprotno odredbama člana 22. Odluke može , pored posebne naknade za parkiranje, izr eći i novčana kazna za prekršaj i zato što je istovremeno propisan postupak prinudne naplate posebne naknade za parkiranje i prekršaj za njeno neplaćanje. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da kako je odredbom člana 22. stav 2. Odluke plaćanje posebne naknade za parkiranje, kao posebne cene za korišćenje komunalne usluge javnog parkiranja na teritoriji opštine Ruma, određeno upravo za slučaj eve kada se ova komunalna usluga koristi na način koji je u suprotnosti sa načinom korišće nja propisanim odredbom člana 22. stav 1. Odluke , Ustavni sud smatra da se postupanje korisnika parkiranja suprotno navedenoj odredbi člana 22. stav 1. Odluke ne može predvideti i kao protivpravna radnja za koju se može izreći prekršajna kazna. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je osporen om odredbom člana 36. stav 1. tačka 2 . Odluke Skupština opštine Ruma za postupanje korisnika javnog parkirališta suprotno odredbi čl ana 22. stav 1. Odluke, za koje je odredbom stava 2. istog člana Odluke odredila obavezu plaćanja posebne naknade za parkiranje, predvidela i novčanu kaznu za prekršaj, iako je ovakav način korišćenja komunalne usluge javnog parkiranja, uz plaćanje posebne cene, odnosno „posebne naknade za parkiranje“, dozvoljen, u smislu odredbe člana 25. stav 3. Zakona, te stoga ne može da bude određen kao radnja prekršaja.

Nadalje, iz osporene odredbe člana 36. stav 1. tačka 2. Odluke proizlazi, prema shvatanju Ustavnog suda, da je prekršajna odgovornost korisnika komunalne usluge parkiranja i novčana kazna propisana ne samo za slučaj kada korisnik parkiranja nije platio naknadu za parkiranje u smislu odredbe člana 22. stav 1. Odluke, već i za slučaj kada nije platio posebnu naknadu za parkiranje u skladu sa odredbama člana 22. Odluke kojima je određeno da će se smatrati da je korisnik javnog parkirališta postupio po primljenom nalogu ukoliko plati posebnu naknadu za parkiranje u roku od pet dana od dana dostavljanja naloga za plaćanje (stav 5.), odnosno u roku od osam dana od dana ka da mu je uručena opomena za plać anje posebne naknade za parkiranje (uvećana za troškove slanja opomene i zatezne kamate) (stav 6.). Kako iz navedenog proizlazi da je z a isto postupanje korisnika parkiranja suprotno odredbi člana 22. stav 1. Odluke, osporenom Odlukom propisa na obavez a plaćanja posebne naknade za parkiranje, a osporen om odredbom člana 36. stav 1. tačka 2. Odluke predviđena i mogućnost izricanja novčane kazne za prekršaj za slučaj plaćanja ove posebne naknade za parkiranje suprotno odredbama člana 22. st. 5. i 6 . Odluke , Ustavni sud smatra da je ovakvim propisivanjem Skupština opštine Ruma utvrdila korisniku usluge parkiranja više (različitih) novčanih obaveza po osnovu istog načina korišćenja parkirališta što je, prema stanovištu Suda, ustavnopravno neprihvatljivo. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da osporena odredba člana 36 . stav 1. tačka 2. Odluke nije u saglasnosti sa Z akonom. S obzirom na izneto, Ustavni sud je odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da inicijatori nisu naveli razloge osporavanja saglasnosti odredbe člana 36. stav 1. tačka 2. Odluke sa odredbama Ustava koje su citirali u inicijativama, Ustavni sud ukazuje da nije bilo osnova da se upusti u ocenu ustavnosti navedene odredbe Odluke.

Budući da je osporenom odredbom člana 36 . stav 1. tačka 2. Odluke regulisano pitanje o kome Ustavni sud već ima zauzet stav iznet u Odluci IUo-307/2015 od 9. novembra 2017. godine („Službeni glasnik RS“, broj 112/17), Odluci IUo-273/2011 od 20. novembra 2014. godine („Službeni glasnik RS“, broj 140/14) i Odluci IUo-546/2014 od 14. aprila 2016. godine („Službeni glasnik RS“, broj 62/16), Sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio bez donošenja rešenja o pokretanju postupka.

S obzirom na to da je Ustavni sud doneo konačnu odluku, zahtev podnosilaca inicijativa za obustavu izvršenja rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-69/20 od 15. maja 2020. godine, rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-85/20 od 10. juna 2020. godine i rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-84/20 od 12. juna 2020. godine koja su doneli javni izvršitelji iz Stare Pazove i rešenja o izvršenju posl. br. IIVK-76/20 od 21. maja 2020. godine koje je doneo javni izvršitelj iz Rume, a kojima se obavezuju inicijatori, kao izvršni dužnici, da namire novčano potraživanje izvršnog poverioca nastalo iz komunalne delatnosti parkiranja, Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu , i rešio kao u tački 3. izreke.

Polazeći od izloženog, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 45. tačka 4), člana 46. tač. 3) i 5) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

Na osnovu člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 36. stav 1. tačka 2. Odluke o javnim parkiralištima i parkiranju („Službeni list opština Srema“, br. 41/16 i 19/18), koju je donela Skupština opštine Ruma, prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

Ocena zakonitosti opštinske odluke o naplati posebne naknade i prekršajne kazne za neplaćanje parkiranja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti