Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti više odredaba Odluke o javnim parkiralištima Opštine Stara Pazova. Sud je utvrdio da su osporene odredbe, uključujući definiciju korisnika i naplatu „opšte dnevne karte“, u skladu sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-102/2017
24.01.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 9. i 10. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list opština Srema", broj 38/13) i odredaba člana 15. st. 1, 4. i 5. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list opština Srema", br. 38/13, 13/14, 9/17 i 47/17), koje je donela Skupština opštine Stara Pazova.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 9, 10. i člana 15. st. 1, 4. i 5. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list opština Srema", broj 38/13). Inicijatori navode da je odredbom člana 9. stav 1. Odluke određen korisnik parkirališta suprotno odredbama čl. 26, 39, 44, 56. i 61. Zakona o obligacionim odnosima tako što je motornom vozilu, kao pokretnoj stvari, dat "pravni subjektivitet i poslovna sposobnost koju ta stvar nema i ne može imati", te da stvar ne može biti ugovorna strana i ukoliko do zaključenja ugovora o korišćenju parkirališta, saglasno članu 10. Odluke, dolazi činom parkiranja, korisnik parking usluge i ugovorna strana može biti samo lice koje je vozilo parkiralo, a ne lice na koje je vozilo registrovano. Saglasno iznetom, inicijator smatra da je član 10. Odluke "kontradiktoran odredbi člana 9. stav 1. Odluke" i suprotan odredbama čl. 26, 39, 56. i 61. Zakona o obligacionim odnosima, te da nezakonita pretpostavka da je korisnik usluge parkiranja lice na koje je vozilo registrovano, vodi opštoj pravnoj nesigurnosti.

U inicijativi se dalje navodi da je odredba člana 9. stav 2. Odluke u suprotnosti sa članom 34. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa iz razloga što "nameće obavezu licu na koje je vozilo registrovano da dokaže da nije koristilo parking tako što će dostaviti ugovor da je vozilo otuđio, pri čemu pisani ugovor ne mora postojati u prometu pokretnih stvari"; da odredba člana 9. stav 3. Odluke, kojom je uređeno pitanje odgovornosti za prekršaj koji je načinjen parkiranjem vozila kada nije identifikovano lice koje je upravljalo vozilom, "stvara dilemu u pogledu toga šta je definisano kao prekršaj, u čemu se sastoji protivpravnost, ko je prekršajno odgovoran, u kom postupku i pred kojim organom, šta je kazna za učinjeni prekršaj", te je stoga suprotna odredbi člana 2. Zakona o prekršajima.

Osporavajući zakonitost odredaba člana 15. st. 1, 4. i 5. Odluke, inicijatori su naveli sledeće: da dnevna parking karta nije u prodaji u Staroj Pazovi i da ne postoji mogućnost SMS uplate ove karte; da je iznos dnevne parking karte koju je korisnik parkiranja dužan da plati ako ne postupa u skladu sa odredbama Odluke, "jedinstven bez obzira na to kada je vozilo opaženo i kada je korisnik počeo da koristi parking prostor, što ukazuje na to da je dnevna parking karta kazna, a radnici parking servisa nisu ovlašćeni da kažnjavaju"; da je način dostavljanja ove karte, njenim "pribijanjem na vetrobransko staklo oblik dostave koji je protivan odredbama čl. 71. do 73. Zakona o opštem upravnom postupku, člana 156. Zakona o prekršajima, člana 243. Zakona o krivičnom postupku i čl. 128. i 129. Zakona o parničnom postupku". Inicijatori takođe navode da Odluka nije u saglasnosti sa odredbama člana 36. Ustava, kojima je utvrđeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, "zbog toga što je nejasno ko treba da odlučuje o pravima građana, prekršajni sud ili sud opšte nadležnosti, u prekršajnom, parničnom ili izvršnom postupku"; da JKP "Čistoća" Stara Pazova nije ovlašćena da vodi evidenciju o vozilima, kao ni da prikuplja i prosleđuje podatke o ličnosti lica na koja su vozila registrovana; da kako JKP "Čistoća" Stara Pazova neovlašćeno "prikuplja, drži, obrađuje i koristi podatke o ličnosti građana Stare Pazove na koja su vozila registrovana", evidentno je da na ovaj način direktno krši odredbu člana 42. stav 3. Ustava; da Odluka nije u saglasnosti ni sa odredbama čl. 195. i 198. Ustava. Inicijatori su predložili da Ustavni sud obustavi primenu osporene Odluke do donošenja konačne odluke po inicijativi.

Skupština opštine Stara Pazova je u odgovoru na navode iz inicijative istakla: da je osporena Odluka menjana i dopunjavana Odlukama koje su objavljene u "Službenom listu opština Srema", broj 13/14, broj 9/17 i broj 47/17; da iz smisla odredbe člana 9. stav 1. Odluke proizlazi da je korisnik parkirališta lice na koje je parkirano vozilo registrovano, bez obzira ko je vozilom upravljao u momentu parkiranja, te da su tvrdnje inicijatora da je to vozilo, kao pokretna stvar, proistekle iz neadekvatnog jezičkog tumačenja dela odredbe člana 9. stav 1. Odluke; da su za ocenu zakonitosti osporenih odredaba Odluke od značaja odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, a ne Zakona o obligacionim odnosima; da prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa pisana forma ugovora kod prometa pokretnih stvari nije obavezna, ali će u najvećem broju slučajeva stranke zaključiti ovaj ugovor radi pravne sigurnosti, a i prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i Pravilniku o registraciji motornih i priključnih vozila pisana forma ugovora je uslov za registraciju vozila; da je Odlukom propisan postupak nadzora nad njenom primenom, kao i sankcije "koje će uslediti za lica koja odredbe ne poštuju" i da se pod prekršajem smatra ponašanje koje je "nedozvoljeno i nepoželjno, te da se radnja prekršaja tumači ekstenzivno"; da su neosnovani navodi o nezakonitosti člana 10. Odluke "jer je jasno da radnja parkiranja na javnoj površini u okviru iscrtanog parking mesta predstavlja konkludentnu radnju saglašavanja korisnika sa odredbama Odluke, te da je isti pristao na korišćenje parking mesta po jasno označenoj ceni koja je vidno istaknuta na samom parkingu". U vezi sa osporenim odredbama člana 15. st. 1, 4. i 5. Odluke, Skupština opštine Stara Pazova je navela da su ove odredbe Odluke izmenjene i dopunjene Odlukom koja je objavljena u "Službenom listu opština Srema", broj 47/17; da su neosnovani navodi inicijatora da iznos "popunjene dnevne karte", tj. "opšte dnevne karte" predstavlja kaznu, s ozbirom na to da ovaj iznos, saglasno odredbi člana 25. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima, predstavlja posebnu cenu za korišćenje parking mesta bez prethodne uplate naknade, a što je u suprotnosti sa Odlukom, kao i konkretizaciju zakonskog ovlašćenja koje je dato jedinici lokalne samouprave da sama odredi iznos te posebne cene; da je dostavljanje "opšte dnevne karte pribijanjem na vetrobransko staklo vozila" predviđeno samo ukoliko, zbog odsustva korisnika parkiranja, nije moguće lično dostavljanje, te da je i odredbom člana 3. stav 1. tačka 7) Zakona o komunalnim delatnostima propisano da će skupština jedinice lokalne samouprave posebnom odlukom, kojom se uređuje način obavljanja komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima, urediti i vršenje naplate ovih usluga, što je Skupština opštine Stara Pazova i učinila propisujući odredbu člana 15. stav 5. Odluke. Donosilac osporenog akta je na kraju naveo da Odluka nije u suprotnosti sa Ustavom i zakonima citiranim u inicijativi, uključujući i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kojim su propisani i slučajevi u kojima se obrada podataka može vršiti i bez pristanka lica.

Osporenu Odluku o javnim parkiralištima ("Službeni list opština Srema", broj 38/13) donela je, 23. decembra 2013. godine, Skupština opštine Stara Pazova na osnovu, pored ostalog, člana 13. Zakona o komunalnim delatnostima ("Službeni glasnik RS", broj 88/11). Osporenom Odlukom se uređuje način upravljanja javnim parkiralištima, njihovo korišćenje, plaćanje naknade za parkiranje, prava i obaveze davaoca usluga i korisnika, kao i vršenje nadzora u ovoj oblasti (član 1.) i propisano je da će komunalnu delatnost upravljanja javnim parkiralištima obavljati Javno komunalno preduzeće "Čistoća" j.p. Stara Pazova (u daljem tekstu: Davalac usluge) (član 6.).

Osporenim članom 9. Odluke propisano je: da se korisnikom parkirališta, u smislu odredaba ove odluke, smatra lice, fizičko ili pravno, na koje je vozilo, koje je koristilo uslugu parkiranja, registrovano, bez obzira ko je vozilom upravljao u momentu parkiranja (stav 1.); da se lice na koje je vozilo registrovano može osloboditi obaveze plaćanja naknade za parkiranje samo ako dokaže da je, pre parkiranja vozila na javnom parkiralištu, podnelo pismenu prijavu nadležnom organu unutrašnjih poslova za nestanak vozila, ili da je pre toga zaključilo ugovor kojim je vozilo prodato ili preneto na korišćenje drugom subjektu putem zakupa, lizinga ili na drugi sličan način (stav 2.); da ako je parkiranjem vozila načinjen prekršaj, a nije identifikovano lice koje je upravljalo vozilom, lice na koje je vozilo registrovano smatraće se odgovornim, osim u slučajevima iz prethodnog stava, ili ako nadležnom organu da neopozivu pismenu izjavu o tome ko je i po kom osnovu upravljao njegovim vozilom u vreme izvršenja prekršaja (stav 3.).

Prema osporenom članu 10. Odluke, parkiranjem vozila na javnom parkiralištu smatra se da je Korisnik započeo korišćenje usluge i prihvatio uslove korišćenja javnog parkirališta.

Osporenom odredbom člana 15. stav 1. Odluke određeno je da se naknada za parkiranje može platiti kupovinom jednočasovne ili dnevne parking karte, za odgovarajuću zonu, ili odgovarajuće mesečne karte, kao i elektronskim putem, slanjem SMS poruke na odgovarajući broj. Prema odredbama člana 15. Odluke, korisnik je dužan da, odmah po započinjenju korišćenja usluge, istakne sa unutrašnje strane prednjeg vetrobranskog stakla, važeću parking kartu, koja pokriva predviđeni period korišćenja parkirališta, ili nalepnicu kojom dokazuje pravo na besplatno korišćenje zauzetog parking-mesta (stav 2.), a ako ne poseduje važeću parking kartu, ili nalepnicu, Korisnik je dužan da uplati odgovarajuću naknadu elektronskim putem, za željeni broj sati korišćenja, najkasnije u roku od 15 minuta od započinjanja korišćenja parking-mesta, odn. od isteka ranije uplaćenog vremena korišćenja (stav 3.). Prema osporenom stavu 4. navedenog člana Odluke, ako ne postupi na način iz prethodnog stava, što se dokumentuje foto-zapisom, smatra se da je Korisnik izrazio volju da parking-mesto koristi u neograničenom dnevnom režimu, pa će mu ovlašćeno lice davaoca usluge uručiti popunjenu dnevnu kartu, koja važi do kraja dnevnog radnog vremena parkirališta, tekućeg dana. Saglasno osporenoj odredbi člana 15. stav 5. Odluke, ako Korisnik nije prisutan, dnevna karta će biti zakačena na vozilo, uz naznačenje vremena kada je to učinjeno, što će se dodatno dokumentovati i foto zapisom.

Navedena odluka o javnim parkiralištima je izmenjena i dopunjena Odlukama koje su objavljene u "Službenom listu opština Srema", broj 13/14 i broj 9/17, ali se te izmene i dopune ne odnose na osporene odredbe Odluke. Međutim, Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o javnim parkiralištima, koja je objavljena u "Službenom listu opština Srema", broj 47/17, osporena odredba člana 15. stav 1. Odluke je dopunjena u delu kojim je određeno da se naknada za parkiranje može platiti kupovinom pretplatne jednočasovne ili dnevne parking karte. Navedenom odlukom je izmenjena i dopunjena i osporena odredba člana 15. stav 4. Odluke i propisano je da ako ne postupi na način iz prethodnog stava, što se dokumentuje foto-zapisom, smatra se da je Korisnik izrazio volju da parking-mesto koristi u neograničenom dnevnom režimu, pa će mu ovlašćeno lice davaoca usluge uručiti popunjenu opštu dnevnu kartu, koja važi za sve zone do kraja tekućeg dana; dopunjena je i osporena odredba stava 5. navedenog člana Odluke tako što se ispred reči: "dnevna karta", dodaje reč: "opšta". Imajući u vidu da Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o javnim parkiralištima ("Službeni list opština Srema", broj 47/17) osporene odredbe člana 15. Odluke nisu suštinski izmenjene i dopunjene, to je Sud kao osporene odredbe razmatrao odredbe člana 15. st. 1, 4. i 5. integralnog teksta Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list opština Srema", br. 38/13, 13/14, 9/17 i 47/17).

III

Zakonom o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/11 i 104/16) određuju se komunalne delatnosti i uređuju opšti uslovi i način njihovog obavljanja (član 1.). Navedenim zakonom je upravljanje javnim parkiralištima određeno kao komunalna delatnost od opšteg interesa (član 2. stav 2. i stav 3. tačka 7)). Saglasno odredbi člana 3. tačka 7) Zakona, upravljanje javnim parkiralištima je usluga održavanja javnih parkirališta i prostora za parkiranje na obeleženim mestima (zatvoreni i otvoreni prostori), organizacija i vršenje kontrole i naplate parkiranja, usluga uklanjanja nepropisno parkiranih, odbačenih ili ostavljenih vozila, premeštanje parkiranih vozila pod uslovima propisanim ovim i drugim posebnim zakonom, postavljanje uređaja kojima se po nalogu nadležnog organa sprečava odvoženje vozila, kao i uklanjanje, premeštanje vozila i postavljanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila u slučajevima predviđenim posebnom odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se uređuje način obavljanja komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima, kao i vršenje naplate ovih usluga. Odredbama člana 13. Zakona je propisano: da skupština jedinice lokalne samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju (stav 1.); da se odluka skupštine jedinice lokalne samouprave, koja propisuje opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika komunalnih usluga, neposredno primenjuje na sve ugovorne odnose vršilaca komunalne delatnosti sa korisnicima komunalnih usluga kao opšti uslovi poslovanja (stav 5.); da ukoliko odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave o obavljanju komunalne delatnosti nije predviđeno zaključenje pojedinačnih ugovora između vršioca i korisnika komunalnih usluga, smatra se da je ugovorni odnos o pružanju komunalne usluge nastao započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje obavljanje te komunalne delatnosti (stav 6.); da obaveze korisnika komunalne usluge, uključujući i plaćanje cene komunalne usluge, nastaju započinjanjem korišćenja komunalne usluge, odnosno početkom pružanja komunalne usluge, i kada se ona koristi suprotno propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost (stav 7.). Prema odredbi člana 25. stav 3. Zakona, jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se uređuje ta komunalna delatnost.

Iz navedenog proizlazi da je upravljanje javnim parkiralištima komunalna delatnost od opšteg interesa čiji su opšti uslovi i način obavljanja regulisani odredbama Zakona o komunalnim delatnostima.

Kada su u pitanju navodi inicijatora da je odredbama člana 9. stav 1. i člana 10. Odluke određen korisnik usluge parkiranja na teritoriji opštine Stara Pazova suprotno odredbama Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89-USJ, 57/89 i „Službeni list SRJ“, broj 31/93), Ustavni sud ukazuje da se u oceni zakonitosti osporenih odredaba Odluke o javnim parkiralištima ne primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima u meri u kojoj su pitanja uređena osporenim odredbama Odluke regulisana odredbama Zakona o komunalnim delatnostima koji, u uređivanju odnosa u oblasti obavljanja komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima, predstavlja poseban zakon. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da iz odredbe člana 23. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da se na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonima primenjuju odredbe ovog zakona u pitanjima koja nisu uređena tim zakonom, upravo proizlazi da se Zakon o obligacionim odnosima ne primenjuje na obligacione odnose uređene posebnim zakonom. Imajući u vidu da je osporenom Odlukom, a u smislu ovlašćenja iz člana 13. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima, Skupština opštine Stara Pazova bliže uredila uslove i način obavljanja komunalne delatnosti parkiranja na svojoj teritoriji i, u okviru toga, odredila ko je korisnik ove komunalne delatnosti, Ustavni sud smatra da nisu ispunjene procesne pretpostavke za ocenu saglasnosti odredaba člana 9. stav 1. i člana 10. Odluke sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

U vezi sa tvrdnjama inicijatora da je odredba člana 9. stav 2. Odluke nezakonita jer, suprotno odredbi člana 34. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05, kojom je propisano da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stiče predajom te stvari u državinu sticaoca, "nameće obavezu da lice na koje je vozilo registrovano dostavi ugovor da je vozilo otuđio, pri čemu pisani ugovor ne mora postojati u prometu pokretnih stvari," kako bi se oslobodio obaveze plaćanja naknade za parkiranje, Ustavni sud konstatuje da je nesporno da za sticanje prava svojine na vozilu kao pokretnoj stvari nije potreban pisani ugovor o prodaji vozila, s obzirom na to da se pravo svojine stiče predajom vozila u državinu sticaoca.

Međutim, za razliku od sticanja prava svojine na vozilu kao pokretnoj stvari, pisana forma ugovora o prodaji vozila je obavezna u postupku registracije vozila koja se vrši upisom propisanih podataka, uključujući i eventualne izmene ovih podataka, u evidenciju - jedinstveni registar vozila koji vodi nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 270. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 - Odluka US, 55/14, 96/15 - dr. zakon, 9/16 - Odluka US, 24/18, 41/18, 41/18 - dr. zakon i 87/18) propisano da se motorno vozilo upisuje u jedinstveni registar vozila i izdaje se saobraćajna dozvola i registarske tablice, na zahtev vlasnika ako, pored ostalog, postoje dokazi o poreklu i vlasništvu vozila u pisanoj formi. Pravilnikom o registraciji motornih i priključnih vozila ("Službeni glasnik RS", br. 69/10, 101/10, 53/11, 22/12, 121/12, 42/14, 108/14, 65/15, 95/15, 71/17, 44/18 - dr. propis i 63/18), koji je donet na osnovu odredaba čl. 268. i 269. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da se vozilo upisuje na ime vlasnika vozila (član 4. stav 1.); da se registracija vozila vrši upisom u registar na osnovu zahteva za izdavanje saobraćajne dozvole, odnosno registracione nalepnice koji podnosi vlasnik vozila na Registracionom listu za motorno-priključno vozilo, a uz navedeni zahtev se, pored ostalog, prilaže dokaz o vlasništvu, odnosno poreklu vozila, ako se vozilo prvi put upisuje u registar ili prilikom promene vlasništva (član 5. stav 1. i stav 4. tačka 5)); kada se promena vlasništva vozila dokazuje ugovorom zaključenim između fizičkih lica, potpis tih lica overava sud ili drugi nadležni organ, a ako je ugovor o prodaji vozila zaključen između fizičkog lica kao prodavca i pravnog lica kao kupca, potpis prodavca vozila overava sud ili drugi nadležni organ (član 11. st. 3. i 4.).

Iz navedenog proizlazi da pisana forma ugovora o prodaji vozila koja je obavezna u postupku registracije vozila, predstavlja samo dokaz o promeni vlasništva na vozilu, a nije uslov za sticanje prava svojine na vozilu kao pokretnoj stvari. S tim u vezi, Ustavni sud smatra da i pisana forma ugovora o prodaji vozila, čijim dostavljanjem nadležnom organu bi se lice na koje je vozilo registrovano moglo osloboditi obaveze plaćanja naknade za parkiranje u smislu osporene odredbe člana 9. stav 2. Odluke, takođe predstavlja samo dokaz da je, pre parkiranja vozila na javnom parkiralištu, došlo do promene vlasništva na vozilu, a nije uslov za sticanje prava svojine na vozilu kao pokretnoj stvari, kako to inicijatori pogrešno smatraju. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio da su neosnovani navodi inicijatora o nesaglasnosti odredbe člana 9. stav 2. Odluke sa odredbom člana 34. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Kada su u pitanju tvrdnje inicijatora da odredba člana 9. stav 3. Odluke nije u saglasnosti sa odredbom člana 2. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/13, 13/16 i 98/16 - Odluka US) jer "stvara dilemu u pogledu toga šta je definisano kao prekršaj, u čemu se sastoji protivpravnost, ko je prekršajno odgovoran, u kom postupku i pred kojim organom, šta je kazna za učinjeni prekršaj", Ustavni sud je utvrdio da se istaknuti razlog osporavanja zakonitosti odredbe člana 9. stav 3. Odluke ne može dovesti u vezu sa njenom sadržinom, niti sa sadržinom člana 2. Zakona o prekršajima. Navedeno iz razloga što je osporenom odredbom člana 9. stav 3. Odluke određeno kada će se lice na koje je vozilo registrovano smatrati odgovornim u situaciji kada je parkiranjem vozila izvršen prekršaj, a nije identifikovano lice koje je upravljalo vozilom, dok je članom 2. Zakona o prekršajima određen pojam prekršaja tako što je propisano da je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je zaključio da nisu ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 9. stav 3. Odluke.

Kako inicijatori nisu naveli ustavnopravne razloge zbog kojih odredbu člana 15. stav 1. Odluke smatraju nezakonitom, niti odredbu zakona u odnosu na koju osporavaju njenu zakonitost, Ustavni sud je utvrdio da nisu ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti navedene odredbe Odluke.

Razmatrajući navode inicijatora o nezakonitosti odredbe člana 15. stav 4. Odluke, kojom je uređeno izdavanje "opšte dnevne karte" korisniku komunalne usluge parkiranja, koji se zasnivaju na njihovom mišljenju da ova karta, s obzirom na njen iznos, "predstavlja kaznu, a da radnici parking servisa nisu ovlašćeni da kažnjavaju", Ustavni sud je pošao od citirane odredbe člana 25. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima. Imajući u vidu da je osporenom odredbom člana 15. stav 4. Odluke plaćanje "opšte dnevne karte", kao posebne cene za korišćenje komunalne usluge parkiranja, predviđeno upravo za slučajeve kada se komunalna usluga javnog parkiranja na teritoriji opštine Stara Pazova koristi na način koji je suprotan načinu korišćenja propisanim odredbom člana 15. stav 3. Odluke, Ustavni sud je našao da su neprihvatljive tvrdnje inicijatora o nezakonitosti odredbe člana 15. stav 4. Odluke. U prilog navedenog je i stav koji je Ustavni sud zauzeo u većem broju predmeta (Vidi: npr. Rešenje IUo-1460/2010 od 13. marta 2013. godine, Rešenje IUo-1541/2010 od 14. marta 2013. godine i Zaključak IUo-447/14 od 29. marta 2016. godine) u vezi sa obavezom plaćanja „posebne parking karte“ za slučaj korišćenja parkirališta suprotno odredbama opšteg pravnog akta jedinice lokalne samouprave kojim se uređuje komunalna delatnost upravljanja javnim parkiralištima.

Kada su u pitanju tvrdnje inicijatora da je "dostava opšte dnevne karte pribijanjem na vetrobransko staklo oblik dostave koji je protivan odredbama čl. 71. do 73. Zakona o opštem upravnom postupku, odredbama člana 156. Zakona o prekršajima, odredbama člana 243. Zakona o krivičnom postupku i odredbama čl. 128. i 129. Zakona o parničnom postupku", Ustavni sud je mišljenja da navedene zakonske odredbe nisu od značaja za ocenu zakonitosti odredbe člana 15. stav 5. Odluke. Navedeno iz razloga što, u smislu odredbe člana 25. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima, "opšta dnevna karta" predstavlja posebnu cenu za korišćenje komunalne usluge parkiranja na teritoriji opštine Stara Pazova kada se ova komunalna usluga koristi na način koji je suprotan načinu korišćenja propisanim osporenom Odlukom, te se na sva pitanja u vezi sa načinom plaćanja ove cene, uključujući i način dostavljanja naloga za njeno plaćanje korisniku usluge parkiranja, primenjuju odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, a ne odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o prekršajima, Zakona o krivičnom postupku i Zakona o parničnom postupku, kako to inicijatori pogrešno smatraju. Saglasno iznetom, nisu ispunjene procesne pretpostavke za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 15. stav 5. Odluke.

Inicijativom je osporena i saglasnost Odluke o javnim parkiralištima sa odredbama čl. 36, 195. i 198. Ustava, ali kako tvrdnje inicijatora o neustavnosti Odluke nisu argumentovane razlozima osporavanja ustavnopravne prirode, odnosno razlozima koji se iznose sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine ustavnih normi u odnosu na koje se traži pokretanje postupka, Ustavni sud smatra da nema procesnih pretpostavki za utvrđivanje nesaglasnosti Odluke sa navedenim ustavnim odredbama.

Ustavni sud ukazuje da inicijatori nisu naveli ustavnu odredbu u odnosu na koju dovode u pitanje postojanje ovlašćenja JKP "Čistoća" Stara Pazova da prikuplja podatke o korisnicima komunalne delatnosti upravljanja javnim parkiralištima na teritoriji opštine Stara Pazova. Ustavni sud je takođe utvrdio da razloge osporavanja saglasnosti Odluke o javnim parkiralištima sa odredbom člana 42. stav 3. Ustava inicijatori zasnivaju na mišljenju da JKP "Čistoća" Stara Pazova nije ovlašćeno da prikuplja podatke o "ličnosti građana Stare Pazove". Međutim, kako je navedenom ustavnom odredbom zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom, a nisu uređena pitanja u vezi sa ovlašćenjem za prikupljanje podataka o ličnosti, kako to inicijatori pogrešno smatraju, Ustavni sud smatra da se istaknuti razlog osporavanja ustavnosti Odluke ne može dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom odredbe člana 42. stav 3. Ustava. Saglasno iznetom, Ustavni sud smatra da nema procesnih pretpostavki ni za ocenu saglasnosti Odluke sa odredbom člana 42. stav 3. Ustava.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je našao da razlozima iznetim u inicijativi nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 9. stav 2. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list opština Srema", broj 38/13) i odredbe člana 15. stav 4. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list opština Srema", br. 38/13, 13/14, 9/17 i 47/17), pa je u ovom delu odbacio inicijativu na osnovu člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15). U odnosu na odredbe člana 9. st. 1. i 3. i člana 10. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list opština Srema", broj 38/13) i odredbe člana 15. st. 1. i 5. integralnog teksta Odluke o javnim parkiralištima, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se inicijativa u ovom delu odbaci na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da „obustavi primenu“ osporene Odluke, kako je to zatraženo inicijativom, već da, saglasno odredbi člana 168. stav 4. Ustava, samo može obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporene Odluke, do donošenja svoje konačne odluke.

Saglasno navedenom, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tačka 5), člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti