Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijative za ocenu ustavnosti odluke Advokatske komore Srbije o visini troškova upisa u imenik advokata od 4.000 evra. Sud je zaključio da je Komora postupala u okviru svojih javnih ovlašćenja i da troškovi nisu proizvoljni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-104/2015
15.10.2020.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije: Gordana Ajnšpiler Popović, Lidija Đukić, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Jovan Ćirić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 1, 2. i 14. Odluke o troškovima upisa i naknadama prilikom upisa u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava broj 476-4/2014 od 22. juna 2014. godine, koju je doneo Upravni odbor Advokatske komore Srbije.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Ustavnom sudu podnete su dve inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke navedene u izreci. Prvom inicijativom osporava se ustavnost i zakonitost odredbe člana 2. navedene Odluke, a drugom inicijativom, koja je saglasno članu 43. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) pripojena ovom predmetu, osporene su odredbe čl. 1, 2. i 14. iste Odluke ali i Odluka Advokatske komore Beograda broj 2394-1-7/2016 od 18. maja 2016. godine, koja je saglasno istoj odredbi člana 43. navedenog poslovnika pripojena predmetu IUo-315/2015.

Inicijator koji je osporio odredbe člana 2. Odluke smatra da je ovom odredbom Odluke određen neustavan i diskriminatorski uslov za upis u imenik advokata koji onemogućava velikom broju diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom da se bave poslom za koji su školovani, i pozivajući se na obrazloženje Odluke Ustavnog suda IUo-684/2012 od 20. februara 2014. godine, zahteva ocenu ustavnosti i zakonitosti ove odredbe u odnosu na odredbe člana 21. stav 3, član 60. st. 2. i 3, Ustava, član 16. Zakona o zabrani diskriminacije i član 18. Zakona o radu.

Inicijativom kojom su osporene odredbe čl. 1, 2. i 14. navedene odluke, ocena ustavnosti i zakonitosti je zahtevana u odnosu na odredbe čl. 21. i 84. Ustava, član 18. Zakona o radu, član 6, 8. i 16. Zakona o zabrani diskriminacije i član 65. stav 1. tačka 14) Zakona o advokaturi, a kao razlog osporavanja navedeno je da javno ovlašćenje iz člana 65. stav 1. tačka 14) Zakona o advokaturi dato advokatskoj komori da odredi visinu troškova upisa u imenik advokata mora biti korišćeno u skladu sa ciljem u kome je ovlašćenje dato, a da je pitanje da li je u javnom interesu da se ograniči pravo na bavljenje advokaturom pojedinim kategorijama kandidata za upis ili se radi o „zloupotrebi ovlašćenja“ u cilju ograničenja tržišta pružanja advokatskih usluga na teritoriji Republike Srbije. Pozvao se i na deo obrazloženja zaključka Komisije za zaštitu konkurencije broj 4/0-02-391/2014-01 od 29. jula 2014. godine („Službeni glasnik RS“, broj 86/14) radi ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv Advokatske komore Srbije, da „polazeći od ekonomskih prilika u Republici Srbiji iznos od 5.000 ili 4.000 evra, čini troškove upisa nesumnjivo ograničavajućim uslovom za jednaku dostupnost obavljanja advokatske profesije, jer su učesnici na relevantnom tržištu, ukoliko nisu u mogućnosti da ispune zahtev koji se odnosi na troškove upisa, sprečeni da obavljaju ovu delatnost“. Takođe, postavlja pitanje da li je naknada isto što i trošak, jer iz člana 1. stav 1. Odluke proizlazi da su troškovi jednokratna naknada za stečena dobra Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu te komore. Inicijator povodom odredbe člana 14. Odluke smatra da je uvedena jedna vrsta „bezvlašća“ koja ostavlja mogućnost arbitrernosti, pravne nesigurnosti i neizvesnosti ostavljajući širok prostor za diskriminaciju lica koja nisu iz reda advokatskih pripravnika, jer Odluka ne sadrži kriterijume za oslobađanje od plaćanja dela troškova upisa „pa ostaje nejasno ko je podoban da bude oslobođen plaćanja dela troškova“.

Advokatska komora Srbije je u odgovoru i dopuni odgovora na navode inicijativa, pored ostalog, istakla: da se osporenom Odlukom ne vrši diskriminacija ni po jednom osnovu, niti se pravi razlika ili nejednako postupanje; da su advokatske komore obavezna profesionalna udruženja advokata koja se finansiraju iz sopstvenih sredstava, a izvori finansiranja advokatske komore su prihodi od upisnina, članarine i druga sredstva u skladu sa zakonom (član 72.); da je Advokatska komora Srbije ovlašćena da odredi visinu troškova upisa u Imenik advokata (član 65. stav 2.); da obaveza uplate propisanih troškova prilikom upisa u imenik advokata ne predstavlja osnov za tvrdnju da ti troškovi uvode diskriminaciju u oblast rada, jer ako kandidat ima sredstva, ne znači da će biti upisan u imenik advokata; da je prethodni Zakon o advokaturi (1998. godine), određivao limit prilikom određivanja visine upisnine (do iznosa tri prosečne neto mesečne zarade u Republici Srbiji ostvarene u mesecu koji je prethodio podnošenju zahteva); da je važeći Zakon izostavio limit za utvrđivane visine upisnine dajući ovlašćenje Advokatskoj komori Srbije da visinu upisnine odredi samostalno i bez ograničenja; da formulacija iz člana 65. Zakona o advokaturi koja „govori“ o određivanju visine troškova upisa u imenik advokata, ne znači da upisnina može i mora da obuhvati samo stvarne troškove koje je nadležna komora imala u vezi sa upisom (formulacija „troškovi upisa“ označava da se radi o trošku koji kandidat ima prilikom upisa u imenik advokata, što ne ograničava Advokatsku komoru Srbije da visinu troškova upisa odredi i iznad stvarnih troškova koje nadležna advokatska komora ima u vezi sa postupkom upisa, što sledi iz odredbe člana 72. stav 2. Zakona, prema kojoj su izvori finansiranja advokatske komore „prihodi od upisa, članarine i druga sredstva u skladu sa zakonom“), a ne „prihod troškova upisa“, te stoga donosilac akta smatra, da član 65. u vezi sa članom 72. stav 2. Zakona, ovlašćuje Advokatsku komoru Srbije da odredi visinu upisnine koja nije ograničena na stvarne troškove u vezi sa postupkom upisa. Osim navedenog, prema članu 72. stav 3. Zakona, sredstva za rad Advokatske komore Srbije obezbeđuju se na način propisan statutom, pa je na osnovu toga Advokatska komora Srbije u svom Statutu, u članu 297, odredila koji su njeni izvori finansiranja, odnosno koji su izvori finansiranja advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, tako da Statut određuje da prihodi od upisnina predstavljaju izvor finansiranja advokatske komore u sastavu. Takođe Statut propisuje za koju svrhu se sredstva advokatske komore mogu upotrebiti (redovne aktivnosti, osiguranje advokata od profesionalne odgovornosti … član 300. stav 2. Statuta), a Statut ne ograničava za koje svrhe se mogu koristi pojedini prihodi. Stoga donosilac akta zaključuje da, ni Ustav ni Zakon ni Statut ne ograničavaju Advokatsku komoru Srbije u pogledu visine troškova upisa, niti propisuju ograničenja da se prihodi od upisa mogu koristiti samo za pokrivanje stvarnih troškova upisa u imenik advokata. Takođe ističu da Odluka nije dovela do smanjenja broja novoupisanih advokata, što znači da nije dovela do diskriminacije kandidata za upis u imenik, što ukazuje i u odgovoru dati tabelarni prikaz broja upisanih advokata u periodu od 2009. do 2014. godine, koji je stabilan u prethodnih šest godina, kako u periodu pre donošenja Odluke, tako i nakon njenog donošenja. Ukazuje da Odluka nije doneta paušalno bez ikakvih objektiviziranih kriterijuma, već se postupak odlučivanja odvija po Zakonu o opštem upravnom postupku (član 84. stav 1. Zakona o advokaturi), da postupak razmatranja i odlučivanja po zahtevima za upis uređuju odredbe čl. 135. do 140. Statuta Advokatske komore Srbije i navode taksativno u 16. tačaka iz čega se sastoji postupak pred svakom advokatskom komorom po podnošenju zahteva za upis u imenik advokata. Donosilac akta je takođe, obavestio Sud da je zaključkom Komisije za zaštitu konkurencije broj 4/0-02-101/2018-01 od 23. maja 2018. godine obustavljen postupak protiv Advokatske komore Srbije pokrenut zaključkom Komisije broj 4/0-02-391/2014-01 od 29. jula 2014. godine, obzirom da se „ne može sa sigurnošću utvrditi da je Advokatska komora Srbije, kao oblik udruženih učesnika na tržištu, donela odluku kojom se značajno ograničava, narušava ili sprečava konkurencija na tržištu pružanja usluga pravne pomoći od strane advokata na teritoriji Republike Srbije“.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je konstatovao da je osporenu Odluku o troškovima upisa i naknadama prilikom upisa u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava broj 476-4/2014 od 22. juna 2014. godine doneo Upravni odbor Advokatske komore Srbije, pozivom na odredbe člana 2. stav 1, člana 65. stav 1. tačka 14), člana 72. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12-Odluka US), te člana 8, člana 33. stav 1. tačka 18, člana 127. stav 1. tačka 14) i člana 128. stav 1. tačka 6) Statuta Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 85/11, 78/12 i 86/13).

Osporenim odredbama čl. 1, 2. i 14. Odluke, propisano je: u članu 1. – da su troškovi upisa u imenik advokata jednokratna naknada za stečena dobra Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i jednokratna naknada za obavljanje poslova iz člana 8. Statuta Advokatske komore Srbije (u daljem tekstu: troškovi upisa) (stav 1.), da naknada za stečena dobra Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije predstavlja učešće u prethodnom sticanju, održavanju i uređenju nepokretnih i pokretnih dobara, stvari i prava Advokatske komore Srbije i advokatske komore u čiji imenik advokata se kandidat upisuje (poslovnih prostorija opreme i uređaja, biblioteke, računarske tehnike, umetničkih dela, arhivske građe, website-a i drugo) (stav 2.), da naknada za obavljanje poslova iz člana 8. Statuta Advokatske komore Srbije predstavlja naknadu: za obezbeđenje uslova za pravilno i zakonito vršenje advokature; predstavljanje advokature, zastupanje advokature i zaštitu njenih interesa; preduzimanje mera za razvoj advokature; staranje o podizanju stručnog nivoa advokature; staranje o jačanju profesionalne discipline i odgovornosti u vršenju advokature; staranje o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika; održavanje odnosa sa državnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama; unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema; davanja predloga o pitanjima značajnim za ostvarivanje i zaštitu ustavnih sloboda i prava građana; obrada zahteva za upis u imenik advokata i druge poslove od značaja za advokaturu (stav 3.); u članu 2. - da troškovi upisa iz člana 1. stav 1. ove odluke iznose 4.000,00 € u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) na dan uplate, od čega naknada iz člana 1. stav 2. iznosi 3.500,00 € u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate i naknada iz člana 1. stav 3. iznosi 500€ u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate; u članu 14. – da, upravni odbor advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije koji donosi odluku o upisu u imenik advokata na zahtev kandidata može doneti odluku o oslobađanju dela troškova upisa iz člana 1. stav 2.

Polazeći od ustavnog položaja advokature kao samostalne i nezavisne službe čija je delatnost vezana za pružanje pravne pomoći u skladu sa zakonom (član 67. stav 2. Ustava), da su Zakonom o advokaturi uređeni advokatska služba, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici rada advokata, prava, obaveze i odgovornost advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora (član 1.), i da je Advokatskoj komori Srbije, povereno javno ovlašćenje da određuje visinu troškova upisa u imenik advokata (član 65. stav 1. tačka 14) i stav 2.), a da Zakon ne utvrđuje način određivanja visine tih troškova koji bi obavezivao Advokatsku komoru pri donošenju akta o visini ovih troškova, niti određuje najviši iznos troškova upisa u imenik advokata, Ustavni sud nalazi da povereno javno ovlašćenje Advokatskoj komori Srbije u uređivanju troškova upisa u imenik advokata podrazumeva da se to pitanje uredi na opšti i jasan način, a u funkciji jednakosti svih koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji. ž

Ustavni sud smatra da visina troškova upisa u imenik advokata mora biti zasnovana na određenim objektiviziranim kriterijumima i da to moraju biti stvarni troškovi upisa u imenik advokata, a ne da deluje kao da je visina troškova upisa arbitrerno određena, a ukoliko to nije slučaj, troškovi upisa, dobijaju težinu i značaj dodatnog uslova za bavljenje advokatskom delatnošću, koji Zakon ne poznaje, čime se dovodi u pitanje smisao i suština poverenog javnog ovlašćenja, što zapravo ima značenje njegovog prekoračenja. (Takvo stanovište Ustavni sud je izrazio u Odluci IUo-684/2012 od 20. februara 2014. godine, „Službeni glasnik RS“, broj 54/14).

Osporenom odlukom o troškovima upisa i naknadama prilikom upisa u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava, propisani su troškovi upisa i naknade prilikom upisa u imenik advokata, tako što su osporenim odredbama člana 1. u stavu 1. Odluke definisani troškovi upisa u imenik advokata, a u osporenim odredbama st. 2. i 3. iste odredbe razrađeni elementi tih troškova (naknade za stečena dobra Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i naknade za obavljanje poslova iz člana 8. Statuta Advokatske komore Srbije). U odredbi člana 2. Odluke utvrđena je visina troškova upisa u iznosu od 4.000,00 € (od čega naknade iz člana 1. stav 2, odnosno stava 3. iznose 3.500,00 €, odnosno 500 € u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate).

U odgovoru Advokatske komore Srbije, navode se, u 16. tačaka, kao objektivizirani kriterijumi iz čega se sastoji postupak upisa pred svakom advokatskom komorom po podnošenju zahteva za upis u imenik advokata, sa opredeljenim, pretpostavljenim prosečnim iznosima troškova za pojedine radnje primenom Odluke o visini nagrade za rad advokata i to za ostale upravne postupke.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda sledi da su osporenim odredbama čl. 1. i 2. Odluke uređeni i konkretizovani troškovi upisa u imenik advokata iz člana 65. tačka 14) Zakona o advokaturi za sve kandidate podnosioce zahteva za upis u imenik advokata i da, opredeljeni iznos od 4.000,00 € u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate, ne deluje kao arbitrerno određen.

Stoga, Ustavni sud nalazi da se ovako propisani iznos troškova ne može smatrati novim uslovom za bavljenje advokaturom kao samostalnom delatnošću, a što bi se moglo dovesti u vezu sa sadržinom prava iz člana 60. stav 2. Ustava, odnosno povredom načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava i garantovanog jednakog pravnog položaja na tržištu iz člana 84. Ustava.

Ustavni sud, takođe, nalazi da javno ovlašćenje Advokatske komore Srbije da određuje visinu troškova upisa u imenik advokata obuhvata i ovlašćenje da ta komora propiše mogućnost oslobađanja kandidata dela troškova upisa. S obzirom na to da su advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u prvom stepenu nadležne za odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata (član 65. stav 3. Zakona o advokaturi) i da je osporenom odredbom člana 14. Odluke jasno opredeljeno, u kojoj visini i za koje troškove (naknade) kandidat može biti oslobođen (onih iz člana 1. stav 2. tj. naknade za stečena dobra Advokatske komore Srbije i advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, a predstavljaju učešće u prethodnom sticanju, održavanju i uređenju nepokretnih i pokretnih dobara, stvari i prava Advokatske komore Srbije i advokatske komore u čiji imenik advokata se kandidat upisuje (poslovnih prostorija opreme i uređaja, biblioteke, računarske tehnike, umetničkih dela, arhivske građe, website-a i drugo)), a koji saglasno članu 2. Odluke iznose 3.500,00 € u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan uplate, to Ustavni sud nalazi da je Advokatska komora Srbije bila ovlašćena da propiše mogućnost oslobađanja kandidata dela troškova upisa, i da „Upravni odbor advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije koji donosi odluku o upisu u imenik advokata na zahtev kandidata može doneti odluku o oslobađanju dela troškova upisa iz člana 1. stav 2. Odluke“ i da je to učinjeno na jasan, dovoljno definisan i precizan način. Stoga Ustavni sud smatra da nisu osnovani navodi inicijative da je tom odredbom uvedena jedna vrsta „bezvlašća“ koja ostavlja mogućnost arbitrernosti, pravne nesigurnosti i neizvesnosti.

S obzirom na to da izneti argumenti o terminološkom razlikovanju naknade i troška, kao i upoređivanje visine školarine za akademske i integrisane akademske studije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, nemaju ustavnopravnu težinu i zasnovanost, već se razlozi inicijative u suštini odnose na subjektivnu ocenu inicijatora o celishodnosti osporenih odredaba Odluke, Ustavni sud je našao da inicijativama nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti osporenih odredaba čl. 1, 2. i 14. Odluke o troškovima upisa i naknadama prilikom upisa u imenik advokata, imenik advokatskih pripravnika, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava broj 476-4/2014 od 22. juna 2014. godine, koju je doneo Upravni odbor Advokatske komore Srbije. Ustavni sud takođe ističe da pozivanje inicijatora na Odluku Ustavnog suda IUo-684/2012 od 20. februara 2014. godine kojom je utvrđena neustavnost i nezakonitost prethodne Odluke Advokatske komore Srbije o utvrđivanju visine troškova upisa u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija i imenik advokatskih ortačkih društava 789-3/2012 od 18. maja 2012. godine, ne može biti od relevantnog uticaja na ishod odlučivanja u ovom predmetu, imajući u vidu da je pomenuta Odluka doneta u vezi sa drugačijim činjeničnim, a time i pravnim pitanjima. (visina troškova upisa opredeljena je u iznosu od 5000 evra bez objektiviziranih kriterijuma i bilo kakvog izjašnjenja o načinu utvrđivanja te visine, a uz to nije propisana ista visina za sve kandidate koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, inicijativu odbacio saglasno članu 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo rešenje kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

 

Slični dokumenti

• Už 8577/2022: Odluka o suđenju u razumnom roku i troškovima upisa u advokatski imenik
• IUo 684/2012: Odluka Ustavnog suda o neustavnosti visine troškova upisa u imenik advokata
• Rev 3508/2022: Odbijanje revizije u sporu za utvrđenje diskriminacije od strane advokatskih komora
• U 18658/2018: Odbijanje tužbe za oslobađanje od plaćanja dela troškova upisa u Imenik advokata
• U 893/2025: Odbacivanje tužbe protiv odluke Advokatske komore Srbije o obustavi rada