Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti uredbe o rešavanju stambenih potreba

Kratak pregled

Ustavni sud pokreće postupak za ocenu ustavnosti Uredbe koja određenim kategorijama zaposlenih u državnoj službi omogućava kupovinu stana. Osnovano se postavlja pitanje da li ova odredba diskriminiše ostale zaposlene, čime se potencijalno narušava načelo jednakosti pred Ustavom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-109/2011
05.07.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 1. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Pokreće se postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 6. stav 4. i člana 40. Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 102/10).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti Uredbe iz tačke 1.

3. Rešenje dostaviti Vladi radi davanja odgovora.

4. Rok za davanje odgovora je 60 dana od dana prijema Rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 6. i 40. Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 102/10). U inicijativi se navodi da osporene odredbe Uredbe, kojima je propisano da zaposlena lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, javnom tužilaštvu posebne nadležnosti i Bezbednosno-informativnoj agenciji, koja imaju status ovlašćenih službenih lica, mogu rešavati stambene potrebe i kupovinom stana, nisu u saglasnosti sa odredbama člana 21. i člana 194. stav 3. Ustava Republike Srbije i odredbama člana 16. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 i 99/11).

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Uredbu o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 102/10) donela Vlada 29. decembra 2010. godine, na osnovu čl. 9. i 29. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 3/96-ispravka, 54/96, 32/97 i 101/05 i dr. zakon) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/97 i 65/08). Ovom uredbom uređuju se uslovi i način rešavanja stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama (javna preduzeća i ustanove) i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno teritorijalna jedinica (u daljem tekstu: korisnik državnih sredstava), osnovi i merila za utvrđivanje rada prvenstva, utvrđivanje reda prvenstva, postupak i organi odlučivanja i druga pitanja od značaja za rešavanje stambenih potreba navedenih lica (član 1.).

Odredbama člana 6. Uredbe, čiji je stav 4. osporen, propisano je: da se stambene potrebe zaposlenih lica mogu rešavati na jedan od načina, i to davanjem stanova u zakup na određeno vreme i davanjem stanova za službene potrebe (stav 1.); da je davalac stanova korisnik državnih sredstava kod koga je lice kome se rešava stambena potreba zaposleno, odnosno obavlja funkciju (stav 2.); da korisnik državnih sredstava određuje način rešavanja stambenih potreba zavisno od sredstava kojima raspolaže (stav 3.); da zaposlena lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, javnom tužilaštvu posebne nadležnosti i Bezbednosno-informativnoj agenciji koja imaju status ovlašćenih službenih lica, mogu rešavati stambene potrebe i kupovinom stana (osporeni stav 4.); da su ovlašćena službena lica u javnom tužilaštvu posebne nadležnosti specijalni tužilac za ratne zločine i specijalni tužilac za organizovani kriminal, kao i njihovi zamenici koji u izabrani na stalne funkcije na neodređeno vreme (stav 5.). Prema osporenom članu 40. Uredbe, zaposleno lice iz člana 6. stav 4. ove uredbe koje koristi stan po osnovu zakupa na određeno vreme (u daljem tekstu: zakupac stana) može podneti pisani zahtev za kupovinu stana po tržišnoj ceni (u daljem tekstu: kupoprodajna cena) pod uslovima iz ove Uredbe.

Odredbama Ustava Republike Srbije u odnosu na koje je tražena ocena ustavnosti Uredbe, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.).

Za ocenu ustavnosti osporene Uredbe od značaja su i odredbe Ustava kojima je utvrđeno: da se jemče privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (član 86. stav 1.); da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i rokovima predviđenim zakonom (član 86. stav 2.); da se sredstva iz javne svojine otuđuju na način i pod uslovim utvrđenima zakonom (član 86. stav 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine (član 97. tačka 7.); da Vlada utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona (član 123. tač. 1. do 3.).

Zakonom o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05, 101/07, 65/08 i 16/11) propisano je: da Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine tako što donosi opšte i pojedinačne pravna akte i preduzima druge mere (član 2.); da Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona (član 42. stav 1.).

Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 i 101/05), koji je bio pravni osnov za donošenje osporene Uredbe, bilo je propisano: da su sredstva u svojini Republike Srbije - prirodna bogatstva (zemljište, šume, vode, vodotoci, rudna blaga i druga prirodna bogatstva) i dobra u opštoj upotrebi (javni putevi, parkovi, trgovi i ulice i druga dobra u opštoj upotrebi), kao dobra od opšteg interesa za koje je zakonom utvrđeno da su u državnoj svojini, sredstva koja su u skladu sa zakonom, stečena, odnosno koja steknu državni organi i organizacije, organi i organizacije jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe, javna preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač Republika, odnosno teritorijalne jedinice, stvari izgrađene, odnosno pribavljene sredstvima u državnoj svojini sredstva, odnosno prihodi ostvareni po osnovu ulaganja državnog kapitala u preduzeća i druge organizacije; sredstva za koja se, u skladu sa zakonom, utvrdi da su bez vlasnika, druga sredstva koja su, u skladu sa zakonom, u držanoj svojini (član 1.); da se stambene zgrade i stanovi u državnoj svojini daju na korišćenje zaposlenim, izabranim i postavljenim licima u organima javnim službama i drugim organizacijama iz člana 1. tačka 2) ovog zakona i drugim licima utvrđenim zakonom po osnovu zakupa na neodređeno ili određeno vreme, a Vlada Republike Srbije propisuje način i kriterijume davanja stambenih zgrada i stanova u zakup (član 9.); da organi pribavljaju, koriste i upravljaju sredstvima u državnoj svojini na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, a način pribavljanja, korišćenja i upravljanja sredstvima u državnoj svojini bliže uređuje Vlada Republike Srbije, odnosno drugi organ određen ovim zakonom (član 19.); da Vlada Republike Srbije propisuje način i kriterijume davanja stanova za službene potrebe (član 29.).

Zakonom o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), čijim stupanjem na snagu je prestao da važi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, propisano je: da se ovim zakonom uređuje pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 1.); da se raspolaganjem stvarima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra davanje stvari na korišćenje, davanje stvari u zakup, prenos prava javne svojine na drugog nosioca javne svojine (sa naknadom ili bez naknade) uključujući i razmenu, otuđenje stvari, zasnivanje hipoteke na nepokretnosti, ulaganje u kapital i zalaganje pokretnih stvari (član 26. stav 1.), a stvari u javnoj svojini mogu se, u smislu stava 1. ovog člana, dati na korišćenje (sa naknadom ili bez naknade), ili u zakup drugom nosiocu javne svojine (član 26. stav 2.); da su stambene zgrade i poslovne prostorije, u smislu ovog zakona, zgrade, delovi zgrada i prostorije izgrađene, kupljene i na drugi način pribavljene od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 53. stav 1.), a raspored službenih zgrada i poslovnih prostorija u svojini Republike Srbije vrši Vlada, dok raspored službenih zgrada i poslovnih prostorija u svojini autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave vrši nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (član 53. stav 2.); da se stambenim zgradama, u smislu ovog zakona, smatraju stambene zgrade, stanovi, garaže i poslovni prostor u stambenim zgradama, koji su izgradnjom, kupovinom ili po drugom osnovu pribavljeni u svojinu Republike Srbije autonomne pokrajine i jedinice lokalne uprave za potrebe organa Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 54. stav 1.); da se uredbom Vlade uređuju kriterijumi i postupak davanja stanova u javnoj svojini u zakup i njihove kupovine, kao i kriterijumi i postupak dodeljivanja stambenih zajmova zaposlenima u organima iz stava 1. ovog člana (član 54. stav 2.); da se na stanu iz stava 1. ovog člana može steći pravo svojine otkupom pod uslovima propisanim Zakonom koji uređuje oblast stanovanja (član 54. stav 6.); da se stambenim zgradama i stanovima smatraju takođe i stambene zgrade i stanovi u javnoj svojini namenjeni za socijalno stanovanje čiji je pravni režim propisan posebnim zakonom (član 54. stav 8.); da će se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 3/96-ispravka, 54/96, 32/97 i 101/05 i dr. zakon) i Zakona o imovini Savezne Republike Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 41/03, 50/93-dr. zakon, 24/94-dr. zakon, 28/96-dr. zakon, 30/96 i 30/00-US) primenjivati do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom (član 86. stav 2.).

Polazeći od odredaba člana 53. i člana 54. stav 2. Zakona o javnoj svojini i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi, sledi da je Vlada imala zakonsko ovlašćenje da svojim propisom (uredbom) uredi uslove i način rešavanja stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno teritorijalna jedinica, osnove i merila za utvrđivanje reda prvenstva, utvrđivanje reda prvenstva, postupak i organe odlučivanja, kao i druga pitanja od značaja za rešavanje stambenih potreba navedenih lica. Takođe je u granicama navedenih ovlašćenja Vlade propisivanje u odredbama člana 6. Uredbe da će se stambene potrebe zaposlenih lica rešavati davanjem stanova u zakup na određeno vreme, davanjem stanova za službene potrebe, kao i kupovinom stana.

Po oceni Ustavnog suda Vlada je donoseći osporenu Uredbu, postupila i saglasno svojim ustavnim ovlašćenjima sadržanim u odredbama člana 123. tač. 1. do 3. Ustava Republike Srbije.

Polazeći od sadržine navoda inicijatora i navedenih ustavnih i zakonskih odredaba, Ustavni sud je ocenio da se u vezi osporavanja ustavnosti i zakonitosti navedene Uredbe, kao sporno postavlja pitanje da li je Vlada, propisujući, u odredbi člana 6. stav 4. Uredbe, da stambenu potrebu kupovinom stana mogu rešavati samo ovlašćena službena lica zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, javnom tužilaštvu posebne nadležnosti i Bezbednosno-informativnoj agenciji, povredila princip zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, s obzirom na to da je ovaj modalitet rešavanja stambene potrebe uslovljen činjenicom da se radi o kategoriji zaposlenih lica sa posebnim radno-pravnim statusom, na način kako je to propisano u osporenoj Uredbi.

Ustavni sud ukazuje da princip jednakosti iz člana 21. Ustava predstavlja jedan od temeljnih principa našeg ustavnog poretka i odnosi se na sva kako fizička, tako i pravna lica. Uvažavajući legitimni cilj osporene Uredbe a to je namera da se zaposlenima bez stana omogući da na više načina rešavaju svoju stambenu potrebu davanjem stanova u zakup, za službene potrebe, kao i kupovinom stana, ostvarenje navedenog legitimnog cilja ne sme da bude osnov da se bez objektivnog i razumnog opravdanja stvaraju razlike među licima na koja se osporena odredba Uredbe odnosi. Pri tome, Ustavni sud ističe da obavljanje određenih specifičnih poslova, kao što su poslovi u Ministarstvu unutrašnjih poslova, javnom tužilaštvu posebne nadležnosti i Bezbednosno-informativnoj agenciji može biti razlog da se oni posebno vrednuju prilikom utvrđivanja merila i kriterijuma za određivanje rada prvenstva, na šta je Vlada ovlašćena relevantnim ustavnim i zakonskim odredbama.

Na osnovu iznetog, Ustavni sud je ocenio da se osnovano postavlja pitanje ustavnosti odredbe člana 6. stav 4. Uredbe, te je saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti osporene odredbe Uredbe.

Ustavni sud je, takođe, pokrenuo postupak i za ocenu ustavnosti odredbe člana 40. Uredbe, s obzirom na to da je ova odredba u pravnoj i logičkoj vezi sa odredbom člana 6. stav 4. Uredbe.

Ustavni sud je odbacio inicijativu u delu u kome je tražena ocena osporene Uredbe u odnosu na Zakon o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 i 99/11) s obzirom na to da je osnov za donošenje osporene Uredbe bio Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, a ne Zakon o stanovanju.

Kako je Ustavni sud našao da je inicijativa u ovom delu neprihvatljiva, jer iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti, inicijativu je u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Polazeći od izloženog, a na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 46. tač. 1) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Pokretanje postupka za ocenu ustavnosti uredbe o rešavanju stambenih potreba

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti