Rešenje Ustavnog suda o inicijativi za ocenu ustavnosti opštinske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštinske odluke o naknadi za zaštitu životne sredine. Utvrđeno je da je opština imala zakonsko ovlašćenje da propiše naknadu zasnovanu na ostvarenom prihodu, u skladu sa važećim zakonima i uredbama Vlade.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-1176/2010
26.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 2. tačka 3. Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine (''Službeni list opštine Vrbas'', br. 25/09, 1/10, 4/10, 16/10 i 13/11).

2. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 2. Uredbe o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/09 i 8/10).

3. Odbacuju se zahtevi za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu Odluke iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su dve identične inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 2. Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine (''Službeni list opštine Vrbas'', br. 25/09, 1/10, 4/10, 16/10 i 13/11) i člana 2. Uredbe o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/09 i 8/10).

U inicijativama se navodi da se odredbe člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine ne odnose na projekte za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu, jer je ta materija predmet regulisanja posebnog zakona – Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, iz čijih odredaba jasno proizlazi da troškovi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu predstavljaju jednokratnu naknadu, koja se plaća prilikom zahteva za dobijanje saglasnosti. Inicijatori posebno ističu da su liste projekata za koje je obavezna procena u ticaja na životnu sredinu donete na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. Povodom osporavanja člana 2. Uredbe o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu, inicijatori ističu kontradiktornost koja postoji između st. 1. i 2. ovog člana Uredbe. Naime, inicijatori navode da se u stavu 1. člana 2. Uredbe aktivnosti definišu kao ''svi zahvati (stalni ili povremeni), kojima se menja ili može menjati stanje i uslovi u životnoj sredini'', dok stav 2. ovog člana Uredbe te aktivnosti definiše kao ''projekte'', pod kojima Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu podrazumeva izvođenje građevinskih radova, ugradnju instalacija, postrojenja i opreme, njihovu rekonstrukciju, uklanjanje i/ili promenu tehnologije, tehnologiju procesa rada, sirovine, repromaterijala, energenata i otpada, kao i ostale intervencije u prirodnom okruženju, uključujući radove koji obuhvataju eksploataciju mineralnih sirovina. Inicijatori smatraju da se navedena definicija ''projekta'' ne može dovesti u vezu sa ostvarenim prihodom na godišnjem nivou, koji predstavlja jedan od kriterijuma za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Saglasno navedenom, inicijatori smatraju da, kako se osporenom Uredbom i Odlukom aktivnosti za koje se plaća naknada za zaštitu životne sredine definišu kao projekti u smislu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, a za šta nema nikakvog osnova u članu 87. Zakona o zaštiti životne sredine, niti da to ima veze sa inicijatorima, kao podnosiocima zahteva za dobijanje dozvole ili odobrenja za izgradnju, jer se radi o pravnim subjektima koji podležu izdavanju integrisane dozvole, to visina utvrđene naknade za zaštitu životne sredine, na način predviđen osporenom Odlukom, direktno utiče na uništavanje ekonomske moći poreskih obveznika, što navedene akte čini nesaglasnim sa odredbama člana 91. stav 2. Ustava i člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine.

U odgovoru Skupštine opštine Vrbas se navodi da iz odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi (''Službeni glasnik RS'', broj 129/07), Zakona o finansiranju lokalne samouprave (''Službeni glasnik RS'', broj 62/06) i Zakona o zaštiti životne sredine (''Službeni glasnik RS'', br. 135/04 i 36/09) proizlazi da je Opština ovlašćena da, u okviru svojih prava i dužnosti, propiše naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti životne sredine i uredbi koje je donela Vlada u izvršavanju ovog zakona, a kojima su bliže uređeni elementi ovog lokalnog javnog prihoda koji ograničavaju jedinicu lokalne samouprave u pogledu izbora kriterijuma za određivanje obveznika naknade, odnosno merila za utvrđivanje visine naknade. Donosilac osporene Odluke smatra da je, na osnovu člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine, Skupština opštine ovlašćena da donese osporenu Odluku i da utvrdi visinu, rokove, obveznike , način plaćanja i olakšice, u skladu sa utvrđenim kriterijumima u Zakonu o zaštiti životne sredine i uredbi koju je donela Vlada u ovoj oblasti, na osnovu navedenog Zakona, pa stoga, donosilac osporene Odluke zaključuje da ova odluka nije u suprotnosti sa Ustavom i zakonom.

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio:

Skupština opštine Vrbas je donela Odluku o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine (''Službeni list opštine Vrbas'', br. 25/09, 1/10, 4/10, 16/10 i 13/11) na sednici održanoj 30. decembar 2009. godine, na osnovu člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine(''Službeni glasnik RS'', br. 135/04 i 36/09), i čl. 16, 30. i 93. Statuta opštine Vrbas (''Službeni list opštine Vrbas'', br. 3/02, 5/02, 10/04, 11/08 i 21/09) . Ovom odlukom utvrđuje se obaveza plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za teritoriju opštine Vrbas, radi stvaranja materijalnih uslova za ostvarivanje prava i dužnosti opštine u oblasti zaštite životne sredine.

Pre navođenja osporenih odredaba ove odluke, Ustavni sud najpre ukazuje da, iako podnosioci inicijativa traže da Ustavni sud izvrši ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 2. osnovnog teksta Odluke u celini, kao i člana 1. Odluke o izmenama i dopunama Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz 2010. godine, kojim je izvršena izmena člana 2. tačka 3. osnovnog teksta Odluke, iz inicijativa očigledno proizlazi da se rešenja koja ospora vaju inicijatori odnose samo na važeću odredbu člana 2. tačka 3. Odluke, kojom su kao obveznici plaćanja naknade za zaštitu životne sredine određena pravna lica i preduzetnici čije aktivnosti obuhvataju projekte za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, a ne i na druge dve kategorije obveznika plaćanja ove naknade iz člana 2. Odluke – imaoce prava svojine na nepokretnosti i zakupce, ako se nepokretnosti koriste po osnovu zakupa. Salasno navedenom, Ustavni sud je u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti osporene Odluke razmatrao samo važeću odredbu člana 2. tačka 3. Odluke, jer se razlozi osporavanja odnose samo na ovaj deo člana 2. Odluke. Tako je osporenim članom 2. tačka 3. Odluke predviđeno da su obveznici plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine pravna lica i preduzetnici čije aktivnosti obuhvataju projekte za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i projekte za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, i to u oblasti poljoprivrede i akvakulture - 1. sistem za navodnjavanje i odvodnjavanje – meliorativni sistemi - područje na kome se prostiru je veći od 20 hektara , 2. objekti za intenzivan uzgoj goveda – kapaciteti za 200 mesta i više, 3. objekti za intenzivan uzgoj svinja – kapaciteti od 1000 do 2000 mesta, 4. intenzivan uzgoj riba u bazenima i ribljacima – za ciprinide godišnje površine 5 ha i više; u oblasti prehrambene industrije - 1. postrojenja za proizvodnju, tretman, preradu ili obradu proizvoda iz – sirovina životinjskog porekla (osim mleka) kapaciteta od 10 tona na dan - sirovina biljnog porekla kapaciteta od 30 tona do 300 tona na dan, 2. postrojenja za preradu, pakovanje i konzerviranje mesa, povrća i voća – kapaciteti preko 10 tona na dan, 3. postrojenja za obradu tretman i preradu mleka – kapaciteta od 5.000 litara do 200.000 litara na dan, 4. postrojenja za proizvodnju slatkiša ili sirupa – kapaciteta preko 5.000 tona godišnje, 5. postrojenja za klanje životinja – kapaciteta od 3 tone do 50 tona na dan, 6. postrojenja za proizvodnju ili rafinisanje šećera korišćenjem šećerne repe ili sirovog šećera – svi projekti, 7. hladnjače (bez pogona za preradu sirovine) – kapaciteta preko 10 tona rashladnog fluida u sistemu, 8. gumarska industrija – postrojenja za vulkaniziranje prirodnog ili sintetičkog kaučuka uz korišćenje sumpora ili sumpornih jedinjenja. U članu 3. Odluke, Tarifnim brojem 4 predviđeno je da pravna lica i preduzetnici čije aktivnosti obuhvataju projekte za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i projekte za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, plaćaju naknadu u iznosu od 0,4% ostvarenog prihoda na godišnjem nivou od prodaje sirovina, poluproizvoda i proizvoda u zemlji i inostranstvu i da ukoliko obveznici obavljaju aktivnosti na teritoriji više opština , naknada se utvrđuje srazmerno ostvarenom prihodu na teritoriji opštine Vrbas.

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, da je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine, da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu (član 74.); da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i da se zasniva na ekonomskoj moći obveznika (član 91.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem zaštite i unapređenja životne sredine (član 97. tačka 9.); da se opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom, između ostalog, stara i o zaštiti životne sredine (član 190. stav 1. tačka 6.).

Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik PC", broj 129/07) propisano je: da se opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, između ostalog , stara o zaštiti životne sredine i utvrđuje posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine (član 20. tačka 11.); da Skupština opštine, u skladu sa zakonom, utvrđuje opštinske takse i druge lokalne prihode, koji joj po zakonu pripadaju (član 32. tačka 13).

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik PC", br. 62/06 , 47/11 i 93/12) propisano je da jedinci lokalne samouprave pripadaju izvorni javni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji u koje spada ju, pored taksativno navedenih naknada u ovom članu Zakona i druge naknade u skladu sa zakonom (član 6. tačka 7) ).

Zakonom o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik PC", br. 135/04, 36/09, 36/09-drugi zakon, 72/09-drugi zakon i 43/11-Odluka US) propisano je: da Republika, odnosno Autonomna Pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuje finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine u skladu sa ovim zakonom (član 83. stav 1. ); da jedinica lokalne samouprave može, iz okvira svojih prava i dužnosti, propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, da ovu naknadu svojim aktom propisuje skupština jedinice lokalne samouprave, da se naknada propisuje, između ostalog, i po osnovu obavljanja određenih aktivnosti koje utiču na životnu sredinu , a koje određuje Vlada, da su obveznici plaćanja naknade po ovom osnovu pravna lica i preduzetnici koji obavljaju određene aktivnosti, da Vlada bliže propisuje kriterijume za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine i najviši iznos te naknade, da jedinica lokalne samouprave svojim aktom utvrđuje visinu, rokove, obveznike, način plaćanja naknade i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, u skladu sa utvrđenim kriterijumima koje bliže propisuje Vlada, da je nadležni organ lokalne samouprave dužan da pribavi mišljenje ministarstva na predlog akta o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine, da se sredstva od naknade koriste, preko budžetskog fonda, namenski za zaštitu i unapređivanje životne sredine (član 87.).

Predmet uređivanja Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (''Službeni glasnik RS'', br. 135/04 i 36/09) određen je članom 1. stav 1. Zakona, kojim je propisano da se ovim zakonom uređuje postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu.

Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (''Službeni glasnik RS'', broj 111/09) u članu 2. određeni su kriterijumi za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, a jedan od tih kriterijuma je i ostvareni prihod od obavljanja određenih aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, koji je predviđen tačkom 2) ovog člana Uredbe. Pored navedenog, članom 2. tačka 2) Uredbe propisano je da je ostvareni prihod, u smislu ove uredbe, iznos koji pravno lice, odnosno preduzetnik ostvari od prodaje sirovine, poluproizvoda i proizvoda u zemlji i inostranstvu i da se, ukoliko pravno lice, odnosno preduzetnik obavlja aktivnosti na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknada utvrđuje srazmerno ostvarenom prihodu na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se aktivnosti obavljaju. Odredbom člana 3. stav 1. tačka 2) Uredbe utvrđen je najviši iznos nakna de za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koji se može odrediti po osnovu obavljanja određenih aktivnosti koje utiču na životnu sredinu i iznosi 0,4% ostvarenog prihoda na godišnjem nivou.

Uredbom o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS'', br . 109/09. i 8/10) propisano je: da se ovom uredbom određuju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu , a za koje jedinica lokalne samouprave može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine (član 1.); da aktivnosti iz člana 1. ove uredbe obuhvataju sve zahvate (stalne ili privremene) kojima se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, kao i da su aktivnosti iz stava 1. ovog člana projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (član 2. st. 1. i 2.); da u projekte za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, spadaju u oblasti prehrambene industrije, između ostalog, i postrojenja za proizvodnju, tretman, preradu ili obradu sirovina biljnog porekla od 30 t do 300 t na dan (član 2. pod II, tačka 5. alineja 2. pod 1)).

Uredbom o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (''Službeni glasnik RS" broj 114/08.) utvrđuje se Lista I - Projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i Lista II - Projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu. U Listi II pod tačkom 9. ove Uredbe nalaze se, iz oblasti prehrambene industrije, postrojenja za proizvodnju, tretman, preradu ili obradu sirovina biljnog porekla, kapaciteta od 30 t do 300 t na dan (identično rešenje kao u Uredbi o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu).

Iz navedenog sledi da jedinica lokalne samouprave ima obavezu da se stara o zaštiti životne sredine na svojoj teritoriji, kao i da u okviru svojih ovlašćenja obezbeđuje finansiranje i ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine , u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Jedan od mehanizama za obezbeđivanje sredstava za ove namene je i mogućnost jedinice lokalne samouprave da propiše naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine i na taj način obezbedi sredstva za ove namene. Naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koja se naplaćuje na teritoriji jedinice lokalne samouprave, predstavlja njen izvorni javni prihod i iz ove naknad e se obezbeđuju namenska sredstva jedinice lokalne samouprave za zaštitu i unapređivanje životne sredine na njenoj teritoriji. Skupština jedinice lokalne samouprave je zakonom ovlašćena da donese akt kojim će propisati ove naknade. Međutim, prilikom propisivanja ove naknade skupština jedinice lokalne samouprave nije autonomna, već je dužna da naknadu propiše saglasno Zakonu o zaštiti životne sredine i propisima Vlade, koji su doneti na osnovu ovog zakona, u postupku njegovog izvršavanja. Naime, članom 87. st. 3. do 6. Zakona o zaštiti životne sredine predviđene su namene po osnovu kojih se može propisati naknada ove vrste i obveznici plaćanja ove naknade, dok je stavom 7. ovog člana Zakona dato ovlašćenje Vladi da bliže propiše kriterijume za utvrđivanje ove naknade, kao i njen najviši iznos. Saglasno navedenom, jedinica lokalne samouprave ima ovlašćenje da donese svoj akt kojim će utvrditi visinu, rokove, obveznike, način plaćanja naknade i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, u skladu sa aktom kojim Vlada bliže propisuje kriterijume za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud ukazuje da je Skupština opštine Vrbas, saglasno ovlašćenju iz Zakona o zaštiti životne sredine donela osporenu Odluku , kojom je utvrdila obavezu plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za teritoriju opštine Vrbas, radi stvaranja materijalnih uslova za ostvarivanje prava i dužnosti opštine u oblasti zaštite životne sredine. Članom 2. ove odluke određeni su obveznici plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji opštine Vrbas, saglasno ovlašćenju iz člana 87. stav 8. Zakona o zaštiti životne sredine, jer je ovim članom Zakona propisano da jedinica lokalne samouprave svojim aktom utvrđuje visinu, rokove, obveznike, način plaćanja naknade i olakšice za određene kategorije obveznika plaćanja, u skladu sa aktom kojim Vlada bliže propisuje kriterijume za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Imajući u vidu da je Zakonom o zaštiti životne sredine, kao jedan od osnova za plaćanje ove naknade predviđeno obavljanje određenih aktivnosti koje utiču na životnu sredinu i da te aktivnosti određuje Vlada svojim aktom, kao i da su obveznici plaćanja ove naknade pravna lica i preduzetnici koji obavljaju takve aktivnosti, Skupština opštine Vrbas je prilikom određivanja obveznika plaćanja ove naknade pošla od akta Vlade koji je donet na osnovu ovog ovlašćenja i kojim su određene aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu. Naime, članom 1. Uredbe o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu propisano je da se ovom uredbom određuju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu, a za koje jedinica lokalne samouprave može propisati naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Ove aktivnosti Vlada je u svom aktu odredila preko projekata koji su podeljeni u dve grupe: projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i projekata za koje se može zahtevati procena uticaja za životnu sredinu. Saglasno navedenom, Ustavni sud nalazi da je Skupština opštine Vrbas, prilikom određivanja jedne od kategorije obveznika plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine na svojoj teritoriji – pravnih lica i preduzetnika čije aktivnosti obuhvataju projekte za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu iz člana 2. tačka 3. osporene Odluke, postupila saglasno članu 87. Zakona o zaštiti životne sredine, jer je ove obveznike odredila u skladu sa Vladinom uredbom, kojom su odrđene aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu.

Povodom navoda inicijatora da osporena odredba člana 2. tačka 3. Odluke nije u saglasnosti sa odredbom člana 91. stav 2. Ustava, kojom je utvrđeno da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i da se zasniva na ekonomskoj moći obveznika, jer se određivanjem visine naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine direktno utiče na uništavanje ekonomske moći poreskog obveznika, Ustavni sud ukazuje da se osporena odredba Odluke ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa navedenim članom Ustava, jer su ovom odredbom Odluke određeni obveznici plaćanja odnosne naknade, a ne visina ove naknade, koja je određena članom 3. Odluke. I pored toga , Ustavni sud ukazuje da je ustavni princip kojim je utvrđeno da se obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina zasniva na ekonomskoj moći obveznika, upravo i sadržan u osporenoj Odluci, na osnovu kriterijuma koji je Vlada odredila svojom uredbom i kojim je propisano da se naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine utvrđuje na osnovu ostvarenog prihoda pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, drugim rečima naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine upravi i zavisi od ekonomske moći obveznika plaćanja ove naknade.

Istovremeno, Ustavni sud ukazuje da se određivanje obveznika plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine ne može dovesti u pravnu vezu sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, na koji se inicijatori pozivaju u svojim inicijativama, jer je ovim zakonom uređena materija koja se ne odnosi na predmet uređenja osporene Odluke, već na postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, koji se vrši na osnovu izrade studija o proceni uticaja na životnu sredinu i za koji troškove snosi nosilac projekta.

Na osnovu svega navedenog, Ustavni sud je stao na stanovište da je Skupština opštine Vrbas, saglasno članu 87. Zakona o zaštiti životne sredine i Uredbi o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu , odredila obveznike plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji opštine Vrbas, čije obavljanje aktivnosti utiče na životnu sredinu.

Kako Ustavni sud smatra da podnetim inicijativama nisu potkrepljene tvrdnje da ima osnova za pokretanje postupka za oc enu ustavnosti i zakonitosti člana 2. tačka 3. Odluke, to Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) , nalazi da su inicijative u ovom delu neprihvatljive, kako je rešeno u tački 1. izreke.

Povodom zahteva inicijatora za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 2. Uredbe o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu, a koji su zasnovani na razlozima o međusobnoj kontradiktornosti člana 1. i člana 2. ove uredbe, Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbama člana 167. Ustava, nije nadležan da razmatra usklađenost rešenja u istom pravnom aktu. Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, inicijative u ovom delu odbacio, zbog nenadležnosti, kako je rešeno u tački 2. izreke.

Imajući u vidu da je Sud doneo konačnu odluku, zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporene odredbe člana 2. tačka 3. Odluke Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kako je rešeno u tački 3. izreke.

Pored navedenog, Ustavni sud je zaključio da, na osnovu člana 105. Zakona o Ustavnom sudu, pismom obavesti Narodnu skupštinu o problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u oblasti sistema zaštite i unapređenja životne sredine, odnosno o uočenim problemima koji se odnose na uređenje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine i Uredbe o kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koju je Vlada donela na osnovu ovlašćenja iz navedenog člana Zakona.

Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2), člana 46. tač. 3) i 5) i člana 47. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o inicijativi za ocenu ustavnosti opštinske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti