Odbacivanje inicijativa za ocenu ustavnosti Pravilnika o registraciji vozila

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijative za ocenu ustavnosti Pravilnika o registraciji vozila. Upotreba latiničnog pisma na registarskim tablicama usklađena je sa ratifikovanom međunarodnom konvencijom. Posebna oznaka „TX“ za taksi vozila ne ograničava ustavna prava vlasnika.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-12/2011
13.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2013. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuju se inicijative za pokretanje postupka za ocednu ustavnosti i zakonitosti odredaba čl. 27. do 37, čl. 42. i 43. i čl. 46. do 48. i Priloga 1.- "Spisak oznaka registarskih područja" Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila („Službeni glasnik RS“, br. 69/10, 101/10, 53/11 i 22/12).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredbe člana 27. stav 4. Pravilnika iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnete su tri inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika navedenog u tački 1. izreke.

Prvom od tri podnete inicijative inicijator traži pokretanje postupka „za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila , i to čl . 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37, 42, 43, 46, 47, 48 – u delu u kojem se odnose na upotrebu pisma, kao i priloga u pogledu izgleda registarskih tablica , te priloga 1 . – ''spisak oznaka registarskih područja'', jer smatra ''da navedene odredbe nisu u saglasnosti sa čl. 10. Ustava Republike Srbije i čl. 1. st. 2, čl. 3. st. 1. tač. 4. i čl.10. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama.'' Dalje, inicijator navodi sledeće: „Registarske tablice na vozilima koje se izdaju u skladu sa Pravilnikom, predstavljaju javne isprave. Međutim, označene odredbe Pravilnika, utvrđuju da se tekst i slovne oznake na registarskim tablicama ispisuju: citirano – „latiničnim pismom srpskog jezika“, čak i citirano – „latiničnim slovima“ X, Z, W, koja pismena nikada nisu bila u službenoj upotrebi, a samo ispod crvenog štita ispisuje se ponovljena oznaka registarskog područja ćiriličnim pismom, slovima znatno manjih dimenzija. „Ovakva rešenja iz Pravilnika“, po mišljenju inicijatora, „očigledno su suprotna citiranim odredbama Ustava i Zakona“, te smatra da ima mesta pokretanju postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Inicijativu za ocenu ustavnosti odredbe člana 27. stav 4. navedenog Pravilnika podnelo je dana 1. februara 2011. godine Strukovno udruženje taksi preduzetnika Beograda SITAB. Inicijator navodi da je „čl. 27 st 4 Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila utvrđen ... izgled i postupak izdavanja registarskih tablica za vozila kojima se obavlja auto taksi prevoz tako da se pored standardnih oznaka registracionog područja, dodaju latinična slova „TX“ , a registarske tablice se nakon 7 dana od prestanka obavljanja auto taksi prevoza, vraćaju organu koji ih je izdao“. Inicijator smatra da je odredba člana 27. stav 4. navedenog Pravilnika neustavna jer je „Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju /Sl. glasnik 46/95, 66/01 i 62/06) u čl, 33-36 utvrđeno da vozilo kojim se vrši auto taksi prevoz mora za vreme vršenja tog prevoza imati propisane oznake (krovna oznaka)“, kao i iz razloga što je „Odlukom o auto taksi prevozu (Sl List grada Beograda 29/05) i drugim propisima koji su doneti na osnovu Odluke (Uputstvo o izgledu i izdavanju taksi isprava i oznaka i Rešenje o izgledu krovne oznake TAXI – Sl. list Beograda 24/06) utvrđeno... koje su službene isprave u upotrebi kod vršenja auto taksi prevoza“, ali i zbo g toga što „auto taksi prevoznicima vozilo kojim obavljaju svoju delatnost nije priznato kao osnovno sredstvo“. Inicijator dalje navodi i da su Ustavom zagarantovana sledeća prava: „pravo na imovinu (član 58) kojim se jemči mirno uživanje svojine, koje može biti ograničeno samo na osnovu zakona; pravo na rad (čl. 60), u skladu sa zakonom; sloboda preduzetništva (čl. 83), koje je slobodno, a može se ograničiti zakonom“. Po mišljenju inicijatora, navedena odredba Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila „ograničava prava vlasnika da koriste vozila u vreme kada ne vrše auto taksi prevoz, što predstavlja ograničenja navedenih ustavnih prava utvrđenih u podzakonskom aktu. Na osnovu svega izloženog , inicijator predlaže da Ustavni sud prihvati predmetnu inicijativu i utvrdi da član 27. stav 4. Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju. Pored toga, predlagač smatra potrebnim i da Ustavni sud „imajući u vidu da se permanentnom, svakodnevnom primenom Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila (produženje registracije) njegovim vlasnicima onemogućavaju ustavna prava i slobode“ obustavi od izvršenja sve pojedinačne radnje i akta „koje su preduzete na osnovu st 4 čl. 27 Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila do donošenja odluke Ustavnog suda u ovom predmetu“.

Treću inicijativu kojom se osporava ustavnost i zakonitost odredaba člana 27. stav 3, člana 30. stav 2, člana 33. stav 1. člana 34. stav 1. i člana 36. stav 1. navedenog Pravilnika podneo je Zoran Radinović iz Beograda, dana 23. maja 2011. godine. Inicijator smatra da je upotreba latiničnog pisma, na način na koji je regulisana navedenim Pravilnikom, protivustavna i protivzakonita jer su registracione tablice, nalepnice i saobraćajne dozvole, kao i drugi dokumenti predviđeni navedenim Pravilnikom, službena obeležja Republike Srbije i zbog toga što upotreba latiničnog pisma na njima „nije definisana, između ostalog, Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima“. Inicijator dalje navodi da „slovne oznake „X“, „Y“, „W“ ne pripadaju latiničnom pismu te su svi obrasci, dokumenti i registracione oznake i tablice, ispisani pomoću tih slovnih oznaka, apsolutno nevažeći“ jer „te slovne oznake, u obliku u kome se koriste, pripadaju abecedi koja nije isto što i latinica, a upotreba abecede nije definisana ovim pravilnikom“.

U svom odgovoru na podnete inicijative, koji je dostavljen Ustavnom sudu dopisom od 25. jula 2011. godine, donosilac osporenog akta - Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da propisivanje pravila o registraciji motornih i priključnih vozila iz osporenog Pravilnika ima svoje pravno utemeljenje u Prilogu 2. Uredbe o ratifikaciji Konvencije o saobraćaju na putevima („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori “, broj 6/78), koji nosi naziv „Registracioni broj automobila i prikolice u međunarodnom saobraćaju“, u stavu 1. kojim je propisano da registarski broj pomenut u čl. 35. i 36. Konvencije (to su registarske oznake na registarskoj tablici, odnosno kombinacija brojeva i slova) treba da bude sastavljen ili od brojeva ili od brojeva i slova. Brojevi treba da budu arapski, a slova – velika slova latinice . Međutim, prema pravilima iz navedene konvencije, mogu se upotrebiti drugi brojevi ili slova, ali registarski broj tada treba da bude ponovljen arapskim brojevima i velikim slovima latinice. Donosilac akta dalje navodi i da je ratifikacijom Konvencije o saobraćaju na putevima preuzeta obaveza primene pravila iz navedene Konvencije.

Vezano za izdavanje registarskih tablica čija registarska oznaka sadrži slova „TX“, donosilac akta navodi da izdavanje registarskih tablica sa tim oznakama nije obavezno, i ''zavisi isključivo od volje podnosioca zahteva (vlasnika vozila)". Naime, kako navodi dalje donosilac akta u svom odgovoru, ako uz zahtev za upis vozila u jedinstveni registar i izdavanje saobraćajne dozvole i registracione nalepnice vlasnik (korisnik) vozila „ne priloži dokaz o obavljanju taksi delatnosti, izdaće mu se registarske tablice koje u registracionoj oznaci ne sadrže slova „TX“.Odredbom člana 27. stav 4. Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila, po mišljenju donosioca akta, nisu propisana ograničenja u korišćenju vozila za koje su izdate tablice sa oznakom „TX“ i vlasnik takvog vozila kada ne obavlja taksi delatnost i nakon što skine krovnu oznaku sa taksi vozila može nesmetano da ga koristi i u vreme kada ne vrši auto-taksi prevoz, pa se samim ti ne ograničava pravo svojine, a svakako se ne ograničava ni pravo na rad ni sloboda preduzetništva, jer se osporenom odredbom Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila „samo propisuje registarska oznaka na registarskim tablicama za vlasnike, odnosno korisnike vozila, koji pri podnošenj u zahteva za upis vozila u jedinstveni registar i izdavanje saobraćajne dozvole i registracione nalepnice, uz potrebna dokumenta, prilože i dokaz o obavljanju taksi delatnosti“. Donosilac akta dalje ukazuje da „registarska tablica nije isprava, dakle, nije ni javna isprava“ da je u „smislu odredbe člana 7. stav 1. tač 93) i 94) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ( ''Službeni glasnik RS'', broj 41/09 i 53/10), saobraćajna dozvola javna isprava... a registarska tablica je oznaka na vozilu kojom se označava da je vozilo upisano u jedinstveni registar vozila“ i da „registarska oznaka na registarskoj tablici nije samo pismo već skup, odnosno kombinacija grafičkih simbola (brojčanih i slovnih), čija je svrha da omoguće individualizaciju i vizuelnu identifikaciju vozila“.

Na osnovu toga, donosilac akta smatra da registarske oznake na registarskim tablicama propisane Pravilnikom o registraciji motornih i priključnih vozila nisu u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, niti sa Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisama i da su u potpunosti usklađene sa Konvencijom o saobraćaju na putevima.

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a da se službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje zako nom, na osnovu Ustava (član 10.). Odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije utvrđeno je: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1 .); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.). Odredbama člana 60. st. 1. do 3. Ustava utvrđeno je: da se jemči pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.), kao i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav 3.). Odredbama člana 83. Ustava utvrđeno je da je preduzetništvo slobodno (stav 1.), kao i da se preduzetništvo može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije (stav 2.).

Konvencijom o saobraćaju na putevima („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 6/78) predviđeno je: da prema odredbama ove konvencije, svaki automobil u međunarodnom saobraćaju i svaka prikolica, osim lake prikolice, koje su prikopčane za automobil, treba da budu registrovane od jedne strane ugovornice ili jedne od njenih teritorijalnih jedinica, a vozač automobila treba, kao dokaz te registracije, da poseduje ispravu koju je izdala ili nadležna vlast strane ugovornice ili njene teritorijalne jedinice ili, u ime strane ugovornice ili njene teritorijalne jedinice, udruženje koje je ona u tom smislu ovlastila. Navedena Konvencija utvrđuje i da isprava o registraciji, sadrži najmanje: redni broj, tzv. registarski broj koji je opisan u Prilogu 2. ove konvencije; datum prve registracije vozila; puno ime i prebivalište nosioca isprave; naziv i marku fabrike proizvođača vozila; broj šasije (broj izrade i broj fabričke serije); maksimalno dozvoljenu težinu, ako je reč o vozilu koje je namenjeno za transport robe; važnost trajanja, ukoliko je ograničena. U pogledu jezika i pisma na kome se ispisuju podaci određeno je da su podaci na ispravi upisani ili slovima latinice ili isključivo engleskim kurzivom ili su ponovo napisani na taj način (član 35. tačka 1a)). Prema odredbama člana 36. tač. 1. i 3. Konvencije, svaki automobil u međunarodnom saobraćaju treba da nosi napred i nazad svoj registarski broj, dok motocikli moraju imati ovaj broj samo napred (tačka 1.), s tim što sastavljanje i postavljanje registarskog broja navedeno u ovom članu treba uskladiti sa odredbama Priloga 2. ove konvencije (tačka 3.). Prilogom 2. Konvencije uređuje se registarski broj automobila i prikolice u međunarodnom saobraćaju. Prema tački 1. ovog priloga, registarski broj pomenut u čl. 35. i 36. Konvencije treba da bude sastavljen ili od brojeva ili brojeva i slova, brojevi treba da budu arapski a slova – velika slova latinice, a mogu se upotrebiti drugi brojevi ili slova, u kom slučaju registarski broj treba da bude ponovljen arapskim brojevima i velikim slovima latinice.

Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama („Službeni glasnik RS“, br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94 , 101/05 i 30/10), u odnosu na koji je tražena ocena zakonitosti odredaba čl. 27. do 37, čl. 42. i 43. i čl. 46. do 48. i Priloga 1. – ''Spisak oznaka registarskih područja'' osporenog Pravilnika, u odredbi člana 1. stav 2. propisuje da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi ćiriličko pismo, a latiničko pismo na način utvrđen tim zakonom. Prema članu 2. stav 1. Zakona, službenom upotrebom jezika i pisama u smislu tog zakona, smatra se upotreba jezika i pisama u radu državnih organa, organa autonomnih pokrajina, gradova i opština, ustanova, preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja. Odredbom člana 3. stav 1. tačka 4) Zakona propisano je da se službenom upotrebom jezika i pisama smatra naročito upotreba jezika i pisma u izdavanju javnih isprava kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana. Odredbom člana 10. Zakona propisano je da kad se u skladu sa odredbama navedenog zakona tekst ispisuje i latiničkim pismom, tekst na latiničkom pismu ispisuje se posle teksta na ćiriličkom pismu, ispod ili desno od njega.

Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 62/06 i 31/11), u odnosu na koji je tražena ocena zakonitosti odredbe člana 27 stav 4. Pravilnika, propisano je, između ostalog: da je auto-taksi prevoz vanlinijski prevoz putnika koji se obavlja putničkim automobilom koji ispunjava uslove propisane navedenim zakonom (član 2. tačka 5)); da auto-taksi prevoz mogu obavljati pravna lica i preduzetnici čija je pretežna delatnost auto-taksi prevoz putnika, koji su za obavljanje te delatnosti registrovani u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata, i koji imaju odobrenje nadležnog organa lokalne samouprave za obavljanje auto-taksi prevoza putnika (član 6a stav 1.); da auto-taksi prevoz može obavljati auto-taksi prevoznik koji je vlasnik najmanje jednog registrovanog putničkog vozila (član 9. stav 4.); da se auto-taksi prevoz putnika obavlja fabrički proizvedenim automobilom koji ima najviše pet sedišta računajući i sedište vozača i najmanje četvoro vrata, u putničkom vozilu kojim se obavlja auto-taksi prevoz mora biti na vidnom mestu za korisnika prevoza ugrađen ispravan, plombiran i baždaren taksimetar i istaknut naziv auto-taksi prevoznika, a na krovu putničkog automobila kojim se obavlja auto-taksi prevoz mora biti istaknut naziv: „TAXI“ ( član 33.); da opština, grad i grad Beograd propisuje bliže uslove za obavljanje auto-taksi prevoza i svojom odlukom uređuje posebne uslove koje treba da ispuni prevoznik, karakteristike i obeležja taksi vozila i način obavljanja taksi prevoza koji nisu definisani navedenim zakonom i vodi registar krovnih oznaka (član 36. st. 1, 4. i 6.). Pored toga, Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju propisano je i da se auto-taksi prevoz može obavljati samo na teritoriji opštine, grada i grada Beograda za koju auto-taksi prevoznik ima izdato važeće odobrenje za obavljanje auto-taksi delatnosti. Izuzetno, auto-taksi prevoznik može obaviti auto-taksi prevoz preko ili na teritoriji opštine, grada i grada Beograda, od koje nema izdato važeće odobrenje za obavljanje auto-taksi delatnosti, ako je auto-taksi prevoz započet na teritoriji opštine, grada i grada Beograda od koje auto-prevoznik ima izdato važeće odobrenje za obavljanje delatnosti. Auto-taksi prevoznik koji obavi takav prevoz obavezan je da odmah po obavljenom auto-taksi prevozu ukloni krovnu oznaku i ne može da pruža usluge auto-taksi prevoza na teritoriji opštine, grada i grada Beograda, od koje nema izdato važeće odobrenje za obavljanje auto-taksi delatnosti.U tom slučaju, kada isti putnik ima nameru da nakon iskrcavanja istim vozilom nastavi prevoz, auto-taksi prevoznik je dužan da ukloni krovnu oznaku u trenutku kada putnik napusti putnički prostor vozila, čeka na putnika bez zaustavljanja rada taksimetra, a po povratku tog putnika u putnički prostor vozila auto-taksi prevoznik je obavezan da na propisan način ponovo istakne auto-taksi oznaku (član 6a st 3. do 6 . Zakona).

U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila ("Službeni glasnik RS", br. 69/10, 101/10, 53/11 i 22/12), doneo ministar unutrašnjih poslova, na osnovu člana 268. st. 10. i 13. i člana 269. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 69/10, 101/10, 53/11 i 22/12). Pravilnikom su propisani : sadržina i način vođenja jedinstvenog registra motornih i priključnih vozila (u daljem tekstu: vozila); uslovi za upis vozila u registar; način i uslovi za izdavanje saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice; sadržaj, izgled i tehničke karakteristike saobraćajne dozvole, registarskih tablica i registracione nalepnice; način postavljanja registarskih tablica i registracione nalepnice; bliži uslovi koje mora da ispunjava pravno lice koje izdaje registracione nalepnice, kao i sadržina i način vođenja evidencija o izdatim tablicama za privremeno označavanje vozila i potvrdama o njihovom korišćenju, način i uslovi za izdavanje, sadržaj, izgled, tehničke karakteristike, način postavljanja tablica za privremeno označavanje vozila i uslovi koje mora da ispunjava pravno lice koje dobije ovlašćenje za izdavanje tablica za privremeno označavanje vozila.

Ustavni sud je, polazeći od sadržine osporenih odredaba odredaba čl. 27. do 37, čl. 42. i 43. i čl. 46. do 48. Pravilnika, kojima je propisana, na način i u slučajevima predviđenim Pravilnikom, upotreba lati ničkog pisma odnosno latiničnih slovnih oznaka (uključujući sva slova latiničkog pisma srpskog jezika i latinička slova X,Y,W), kao i ispisivanje latiničkim slovima međunarodne oznake Republike Srbije „SRB“, na registarskim tablicama za teške četvorocikle, putnička vozila, autobuse, trolejbuse i teretna vozila (čl. 27. do 29 - uključujući i posebne registracione oznake „TX“ na vozilima kojima se obavlja auto-taksi prevoz), posebnoj zadnjoj registarskoj tablici (član 30.), na registarskim tablicama za motorcikle i teške tricikle (član 31.), za mopede, lake tricikle i lake četvorocikle (član 32.), za motokultivatore (član 33.), za traktore i radne mašine (član 34.), za priključna vozila (član 35.), za priključno vozilo za traktor (član 36.), za motorna i priključna vozila diplomatsko-konzularnih predstavništava i misija stranih država i predstavništava međunarodnih organizacija u Republici Srbiji i njihovog osoblja (član 37 - uključujući i dopunske registarske tablice sa oznakama „CMD“, „CD“ odnosno „CC“ ), za privremeno registrovana motorna i priključna vozila (član 42 - uključujući posebne oznake „R“ i „P“), za vozila koja se odvoze iz Republike Srbije (član 43 - uključujući posebnu oznaku „RPE“), za motorna i priključna vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija, odnosno čija je najveća dozvoljena masa veća od dozvoljene, odnosno čije osovinsko opterećenje sopstvene mase je veće od dozvoljenog opterećenja (član 46.) i za privremeno označavanje vozila (član 47.), kao i Priloga 1. Pravilnika – ''Spiska oznake regist arskih područja'', utvrdio da se Konvencijom o saobraćaju na putevima utvrđuju uslovi koje, u pogledu registracije i registarskih oznaka, treba da ispune automobili i prikolice da bi mogli da budu učesnici u međunarodnom drumskom saobraćaju. Odredbama Konvencije, koja je postala sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije još 1978. godine ratifikacijom od strane tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i koja se stoga neposredno primenjuje, saglasno odredbama člana 16. stav 2. i člana 194. stav 5. Ustava, izričito je predviđena obaveza država potpisnica Konvencije da arapske brojeve i slova latinice koriste za registarske oznake motornog vozila. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su osporenim Pravilnikom o registraciji motornih i priključnih vozila prihvaćena navedena jednoobrazna međunarodna pravila u drumskom saobraćaju, pri čemu se oznaka regist arskog područja, u slučajevima predviđenim Pravilnikom, ispisuje i na ćiriličkom pismu. Na ovaj način, po oceni Suda, osporene odredbe Pravilnika nisu nesaglasne načelu iz člana 10. Ustava, nisu nesaglasne načelu iz člana 16. Ustava prema kome su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, kao ni principu hijararhije domaćih i međunarodnih pravnih akata iz člana 194. stav 5. Ustava, prema kome zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava. U prilog obaveznosti primene navedenih odredaba Konvencije govori i odredba člana 277. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koja glasi: „Na putevima Republike Srbije ne može u saobraćaju učestvovati vozilo sa stranim registarskim tablicama na kojima oznake i broj nisu u skladu sa odredbama ratifikovanih međunarodnih ugovora, a takvo vozilo mora se privremeno registrovati i označiti registarskim tablicama za vozila koja se odvoze iz Republike Srbije.“. Dakle, zakonodavac se prilikom donošenja Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima rukovodio obaveznom i neposrednom primenom potvrđenih međunarodnih ugovora.

Takođe, po oceni Suda, osporene odredbe Pravilnika nisu nesaglasne ni s odredbama člana 1. stav 2, člana 2. stav 1. i člana 3. stav 1. tačka 4) i člana 10. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama kojima se propisuje službena upotreba srpskog jezika i ćiriličkog pisma u radu državnih organa, autonomnih pokrajina, gradova i opština, ustanova, preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja, naročito u izdavanju javnih isprava. Naime, Ustavni sud smatra da ispisivanje slova latinice na registarskoj tablici motornog i priključnog vozila, ne utiče na suštinu prava na jezik i pismo koje se ostvaruje u svim ostalim aspektima službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličkog pisma.

Ustavni sud, ceneći ustavnost i zakonitost odredaba člana 16, člana 19. stav 2, člana 26. st. 1, 2, 4. i 6, čl. 27. i 28, člana 29. stav 3, člana 33. st. 2. i 4. i člana 37. stav 1. ranijeg Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila („Službeni glasnik RS“, br. 130/07, 17/08 i 72/08), nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba navedenog Pravilnika koje su se takođe odnosile na upotrebu latiničkog pisma na registarskim tablicama, sa istovetnom argumentacijom koja je gore izneta, i to Rešenjem Ustavnog suda od 17. marta 2010. godine, donetim u predmetu IUp-85/2008. Navedeni Pravilnik je prestao da važi stupanjem na snagu Pravilnika koji je predmet ocene ustavnosti i zakonitosti u ovom postupku .

Ceneći odnos osporene odredbe člana 27. stav 4. Pravilnika sa navedenim zakonskim rešenjima iz Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, Ustavni sud stoji na stanovištu da Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju ostavlja mogućnost korišćenja taksi vozila za sopstvene potrebe, ukoliko se prethodno uskloni, odnosno odstrani ili na drugi način ne koristi krovna oznaka „TAXI“. Prema shvatanju Suda, registarska tablica koja u registarskoj oznaci sadrži latinična slova „TX“ nije od uticaja , u ustavnopravnom smislu, na prava vlasnika, odnosno korisnika vozila da nesmetano koriste vozila za sopstvene potrebe u u vreme kada ne vrše auto-taksi prevoz i ne zadire u Ustavom zajamčena prava na imovinu, rad i slobodu preduzetništava, garantovana odredbama čl. 58, 60. i 83. Ustava. Ustavni sud stoji na stanovištu da propisivanje posebnih pravila o registraciji vozila kojim se obavlja auto-taksi prevoz osporenim Pravilnikom, tj. posebnim propisom, ne znači da je taj propis u suprotnosti sa zakonom koji propisuje uslove za obavljanje auto-taksi prevoza, već predstavlja obavezu njihove istovremene, komplementarne primene. Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju ne uređuje pitanje registracije vozila i registarskih oznaka, već je to materija Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i propisa za njegovo izvršavanje, što je i osporeni Pravilnik. Zakonodavac je Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima prepustio propisivanje sadržaja i izgleda registarskih tablica i registarskih oznaka na njima osporenom Pravilniku, što je, po oceni Suda , u osporenom Pravilniku učinjeno u granicama zakonskog ovlašćenja jer motorna i priključna vozila i u zavisnosti od drugih karakteristika i svojstava imaju različite registarske oznake na registarskim tablicama , u svrhe očuvanja bezbednosti saobraćaja na putevima, pri čemu je propisivanje mera radi očuvanja bezbednosti saobraćaja na putevima u oblasti registracije vozila stvar zakonodavne politike. Naime, istovremena i komplementarna primena više propisa na jednu konkretno pravno pitanje podrazumeva sagledavanje međusobnog odnosa više zakona i drugih propisa u pravnom sistemu i eventualno postojanje kolizije među njima, pri čemu je stanovište Ustavnog suda da u predmetnom slučaju nema njihove kolizije i da se oni mogu istovremeno primeniti, ne zadirući u Ustavom zajamčena prava i slobode. Naime, uređivanje pitanja u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju, sa jedne strane i u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima , sa druge strane neminovno dovodi do potrebe istovremene i komplementarne primene više propisa na određena konkretna pitanja jer su ove pravne oblasti usko povezane i međusobno se prepliću i dopunjuju, nezavisno od pravnog akta kojima se pojedina pitanja uređuju. Tako npr. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje posebna pravila o korišćenju uređaja za komunikaciju za taksi vozila (član 28. stav 4. Zakona), kao i posebna pravila o zaustavljanju taksi vozila (član 66. stav 2. Zakona).

Posebna registarska oznaka „TX“ na registarskim tablicama vozila kojima se vrši auto-taksi prevoz može se shvatiti i kao posebna mera čiji je legitiman cilj vođenje pouzdane i ažurne evidencije – jedinstvenog registra vozila, koji se vodi na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osporenog Pravilnika.

Ustavni sud je svojim Rešenjem donetim u predmetu IUz-188/2012 od 14. februara 2013. godine odbacio inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti gore navedenih odredaba člana 6a Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju i istim rešenjem pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti navedenih odredaba člana 36. st. 1. do 5. ovog zakona, postavljajući pitanje da li je zakonodavac, između ostalog, utvrdio ovlašćenja jedinic ama lokalne samouprave u oblasti auto-tak si prevoza koja prevazilaze ustavnopravni položaj jedinica lokalne samouprave i pravni domašaj njihovih propisa. Međutim, Ustavni sud stoji na stanovištu da je u predmetnom slučaju uređivanje pitanja registarskih oznaka na registarskim tablicama stvar propisa Republike Srbije, pa pitanje granica ovlašćenja jedinica lokalne samouprave za uređivanje određenih pitanja u oblasti auto-taksi prevoza, iako povezano, nije od presudnog značaja za rešavanje ovog ustavnopravnog pitanja. Za rešavanje ovog ustavnopravnog pitanja mogu biti od značaja samo napred navedene odredbe člana 6a st. 3. do 6. Zakona o drumskom saobraćaju čiju ustavnost Ustavni sud nije doveo u pitanje, i to prvenstveno iz razloga što se iz njihove sadržine može zaključiti da je volja zakonodavca da se vozilo za auto-taksi prevoz može nesmetano koristiti za sopstvene potrebe ako se skine krovna taksi oznaka sa vozila, pri čemu na to ne utiče posebna registarska oznaka na registarskim tablicama.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti osporenih odredaba čl. 27. do 37, čl. 42. i 43. i čl.46. do 48. i Priloga 1.- '' Spisak oznaka registarskih područja '' Pravilnika, te je inicijative odbacio kao neprihvatljive, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporene odredb e člana 27. stav 4. Pravilnika, jer je doneo konačnu odluku u ovoj pravnoj stvari.

Na temelju svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odred aba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odbacivanje inicijativa za ocenu ustavnosti Pravilnika o registraciji vozila

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti