Odluka Ustavnog suda o neustavnosti pravilnika Sindikata Kontrole letenja

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje da su pravilnici Sindikata Kontrole letenja, kojima se ograničava pravo članova na članstvo u drugim sindikatima i uslovljavaju prava lojalnošću, neustavni. Takva ograničenja krše slobodu sindikalnog udruživanja i načelo zabrane diskriminacije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-125/2024
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 5. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. jula 2025. godine, doneo

ODLUKU

1. Utvrđuje se da Pravilnik o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama od 3. juna 2024. godine i odredbe člana 1. stav 3. i člana 2. stav 3. Pravilnika o obračunu sindikalne otpremnine od 3. juna 2024. godine, koje je donela Skupština Sindikata Kontrole letenja, nisu u saglasnosti sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorom i zakonom.

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih pravilnika iz tačke 1.

Obrazloženje

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonitosti Pravilnika o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama od 3. juna 2024. godine i odredaba člana 1. stav 3, člana 2. stav 3. i čl. 5. i 7. Pravilnika o obračunu sindikalne otpremnine od 3. juna 2024. godine. Inicijator smatra da je osporenim pravilnicima uvedeno ograničenje u pogledu učlanjenja članova Sindikata kontrole letenja u druge sindikate u okviru poslodavca privrednog društva „Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA“ DOO Beograda, kao i u pogledu ostalih prava koja oni uživaju nakon učlanjenja u Sindikat kontrole letenja. Inicijator takođe smatra da je Pravilnik o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama u celini neustavan i nezakonit, jer već u članu 1. st. 2. i 3. priznaje nesaglasnost sa Ustavom i zakonom. Inicijator ističe i da Pravilnik o obračunu sindikalne otpremnine zapravo razrađuje ograničenje učlanjenja (pravo na sindikalnu otpremninu) članova Sindikata kontrole letenja u druge sindikate kod poslodavca, koje nameće „Pravilnik o članstvu“.

Podnosilac inicijative smatra da se osporenim pravilnicima krši sloboda sindikalnog udruživanja i zabrana diskriminacije, zbog čega oni nisu u saglasnosti sa odredbama čl. 21. i 55. Ustava Republike Srbije, odredbama čl. 11. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, odredbama čl. 1. i 2. Konvencija Međunarodne organizacije rada br. 87 i 98, kao i odredbama čl. 6, 18, 19. i 218. Zakona o radu. Inicijator, između ostalog, navodi: da je sloboda sindikalnog udruživanja zajemčena članom 55. stav 1. Ustava i da ona obuhvata i pravo članova Sindikata kontrole letenja da biraju da li će naknadno pristupiti bilo kom drugom sindikatu, zbog čega navedena sloboda ne može biti narušavana diskriminatornim postupanjem Sindikata kontrole letenja; da osporeni pravilnici za cilj imaju efektivno ograničenje slobode sindikalnog udruživanja kroz članstvo u više sindikalnih organizacija, jer bi takvo članstvo dovelo do gubitka prava koja se ostvaruju kroz članstvo u Sindikatu kontrole letenja; da svako lice ima zajemčeno pravo da izabere hoće li ili neće pristupiti određenom sindikatu, što je pravo zajemčeno Ustavom, ali i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda; da Evropska konvencija predviđa mogućnost ograničenja slobode okupljanja i udruživanja, samo kada je to neophodno u demokratskom društvu i kada je propisano zakonom, a ne opštim aktom sindikata; da mere preduzete od strane Sindikata kontrole letenja predstavljaju jasno kršenje slobode sindikalnog udruživanja, jer za svoj cilj imaju sprečavanje pristupa drugim sindikatima, a u prilog tome govori i praksa Evropskog suda za ljudska prava; da je Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 87 predviđeno da radnici bez ikakvih izuzetaka i prethodnih odobrenja, po svom izboru pristupaju sindikalnim organizacijama; da Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 98 ističe da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv bilo kakvog akta diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalnu slobodu, te da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da radnika podrede uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat; da osporeni pravilnici krše zabranu diskriminacije koja je propisana odredbama člana 21. Ustava, člana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima i čl. 18. i 19. Zakona o radu; da članstvo u više sindikata ne može biti osnov za različit tretman članova, jer bi to dovelo do pravno nemoguće situacije, u kojoj takav član, iako i dalje plaća članarinu i ima status člana u Sindikatu kontrole letenja, zbog učlanjenja u drugi sindikat gubi sva ostala prava koja su mu obezbeđena po osnovu članstva u Sindikatu kontrole letenja, a ostaju mu samo obaveze; da Sindikat kontrole letenja osporenim aktima vrši neposrednu diskriminaciju čime povređuje slobodu sindikalnog udruživanja. Inicijator je predložio i da Ustavni sud, saglasno članu 56. Zakona o Ustavnom sudu, do donošenja konačne odluke, donese privremenu meru i obustavi izvršenje pojedinačnih akata i radnji donetih na osnovu osporenih pravilnika.

U odgovoru donosilac osporenih pravilnika, pored ostalog, ističe: da osporeni pravilnici ne sprečavaju bilo kog člana Sindikata kontrole letenja da dobrovoljno postane član druge sindikalne organizacije, niti diskriminišu članove po osnovu pripadnosti sindikatima, već bliže uređuju način vrednovanja doprinosa i lojalnosti sindikatu; da Sindikat kontrole letenja u skladu sa Statutom, ima pravo da vrednuje postupke pojedinaca, poštujući njihova ustavna prava, te da sankcioniše postupke za koje organi Sindikata kontrole letenja procene da narušavaju osnovne interese organizacije, jer reprezentativnost predstavlja fundamentalni osnov rada svake sindikalne organizacije, i neukazivanje poverenja Sindikatu kontrole letenja predstavlja akt nelojalnosti prema samoj organizaciji i samim tim mora biti uzet u obzir prilikom vrednovanja doprinosa radu i lojalnosti Sindikatu kontrole letenja; da Sindikat kontrole letenja ne zanima da li su pojedini članovi, pripadnici i nekog drugog sindikata, već isključivo da li pojedini član daje svoje poverenje odnosno reprezentativnost Sindikatu kontrole letenja (poslednji pristup nekoj sindikalnoj organizaciji) i ukoliko ne, to se vrednuje kao grubo narušavanje interesa Sindikata kontrole letenja i akt nelojalnosti; da je Sindikat kontrole letenja isplaćivao sindikalnu otpremninu svojim članovima i koji su članovi drugih sindikata. Na kraju se ističe da se osporeni Pravilnik o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama od 3. juna 2024. godine do sada nije primenjivao i da je napisan više kao informator članovima i organima Sindikata kontrole letenja, a ne da bi se primenjivao u praksi, dok se Pravilnik o obračunu sindikalne otpremnine od 3. juna 2024. godine primenjuje godinama, bez spornih stavova koji su navedeni u inicijativi, a koje nije moguće primeniti u naredne tri godine, osim u slučaju smrti nekog od članova.

Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio da je osporeni Pravilnik o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama, donet 3. juna 2024. godine na skupštini Sindikata kontrole letenja, na osnovu člana 8. alineja 7. Statuta Sindikata kontrole letenja i člana 218. Zakona o radu. Osporeni pravilnik se odnosi na sindikalne organizacije koje okupljaju zaposlene u SMATSA DOO i sektoru vazduhoplovstva Republike Srbije (član 1. stav 1.), a ima za cilj da spreči nelojalno ponašanje članova i zloupotrebu loših zakonskih rešenja prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikalnih organizacija (član 1. stav 2.), dok je prilikom donošenja ovog pravilnika uzeto u obzir ustavno i zakonsko pravo svakog pojedinca da može svojom voljom istovremeno biti član više sindikalnih organizacija, ali odredba člana 218. Zakona o radu, kojom se prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikalnih organizacija svaki pojedinac može računati isključivo u onoj sindikalnoj organizaciji kojoj je poslednjoj pristupio (prioritet poslednje potpisane pristupnice) (član 1. stav 3.).

Ostalim odredbama osporenog Pravilnika o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama propisano je: da u skladu sa odredbama iz člana 1. ovog pravilnika, Sindikat kontrole letenja utvrđuje da svako potpisivanje pristupnice druge sindikalne organizacije nakon pristupanja Sindikatu kontrole letenja (potpisivanja pristupnice Sindikatu kontrole letenja), predstavlja akt nelojalnosti kojim se na najgrublji način narušavaju interesi Sindikata kontrole letenja i kao takav mora biti sankcionisan, te se taj akt nelojalnosti konstatuje najkasnije prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikalnih organizacija kod SMATSA DOO ili državnih organa (član 2.); da član Sindikata kontrole letenja za koga se utvrdi da je počinio akt nelojalnosti iz člana 2. ovog Pravilnika, gubi sva prava utvrđena pravilnicima Sindikata kontrole letenja, uključujući i pravo na sindikalnu otpremninu na način koji reguliše poseban pravilnik, kao i mogućnost učešća u kolektivnim polisama osiguranja (član 3. stav 1.); da prava iz stava 1. ovog člana uključuju i pravo na finansiranje sportskih aktivnosti, druženja, edukacije, prisustva skupovima, vantelesne oplodnje, skladišta matičnih ćelija, prenatalnih testova i drugo (član 3. stav 2.); da ovaj Pravilnik stupa na snagu 1. jula 2024. godine (član 4.).

Drugi osporeni Pravilnik o obračunu sindikalne otpremnine, donet je, takođe na skupštini Sindikata kontrole letenja 3. juna 2024. godine, na osnovu člana 9. Statuta Sindikata kontrole letenja. Osporeni pravilnik se odnosi na člana Sindikata kontrole letenja koji odlazi u penziju i koji ima pravo na sindikalnu otpremninu, koja predstavlja svojevrsnu nagradu za iskazanu lojalnost, kao i za doprinos radu Sindikata kontrole letenja (član 1. st. 1. i 2.). Osporenim odredbama Pravilnika o obračunu sindikalne otpremnine je propisano: da se aktom nelojalnosti i narušavanja interesa Sindikata kontrole letenja smatra potpisivanje pristupnice drugih sindikalnih organizacija nakon učlanjenja u Sindikat kontrole letenja (član 1. stav 3.); da ukoliko se prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikalnih organizacija kod SMATSA DOO ili drugih državnih organa utvrdi akt nelojalnosti iz člana 1. stav 3. ovog pravilnika, dotadašnji sindikalni staž se briše, a novi sindikalni staž će se ponovo računati tek od datuma sledećeg utvrđivanja reprezentativnosti na kom se utvrdi prestanak akta nelojalnosti iz člana 1. stav 3. ovog pravilnika (član 2. stav 3.); da se sindikalna otpremnina obračunava po formuli koja je data u pravilniku, a koja je izražena kroz broj bodova iz ugovora o radu u trenutku odlaska u penziju, vrednost boda u trenutku odlaska u penziju, dužinu sindikalnog staža izraženog u broju meseci i korektivni faktor (član 5.); da je dužina sindikalnog staža definisana u članu 2. ovog pravilnika (član 7.).

Statutom Sindikata kontrole letenja, koji je donet 30. novembra 2022. godine na sednici skupštine Sindikata kontrole letenja, na osnovu čl. 6. i 206. Zakona o radu i člana 46. Statuta Sindikata kontrole letenja, propisano je da član sindikata, između ostalog, ima pravo na sindikalnu otpremninu i materijalnu podršku porodici u slučaju smrti, kao i na druga prava utvrđena Statutom i drugim dokumentima Sindikata (član 8. alineja 6. i 7.), te da je u cilju vrednovanja doprinosa i lojalnosti, pravo člana na sindikalnu otpremninu regulisano pravilnicima koje donosi skupština Sindikata (član 9.).

III

Ustavom Republike Srbije utvrđeno je: da se vladavina prava ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3. stav 2.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju (član 18. stav 1.); da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, kao i da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava (član 18. stav 2.); da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava (član 20. stav 1.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. stav 3.); da se jemči sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja (član 55. stav 1.).

Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ - Međunarodni ugovori, br. 9/03, 5/05 i 7/05-ispravka, „Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15) utvrđeno je: da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima, uključujući pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa (član 11. stav 1.); da se za vršenje ovih prava neće postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih, te da se ovim članom ne sprečava zakonito ograničavanje vršenja ovih prava pripadnicima oružanih snaga, policije ili državne uprave (član 11. stav 2.); da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status (član 14.).

Konvencijom MOR-a broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava („Službeni list FNRJ“ - Međunarodni ugovori, broj 8/58) utvrđeno je da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo bez prethodnog odobrenja, da obrazuju organizacije po svome izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isključivim uslovom da se pridržavaju statuta ovih poslednjih (član 2.).

Odredbama člana 1. Konvencije MOR-a broj 98 koja se odnosi na primenu principa prava organizovanja i kolektivnih pregovora („Službeni list FNRJ“ - Međunarodni ugovori, broj 11/58) utvrđeno je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalnu slobodu (stav 1.), te da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj: a) da zaposlenje radnika podrede uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, b) da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim, sredstvima nanese šteta radi toga što je on član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili, pristankom poslodavca, za vreme radnih časova (stav 2.).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-Odluka US, 113/17 i 95/18-Autentično tumačenje) propisano je: da se sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa (član 6.); da je zabranjena neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (član 18.); da je neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji (član 19. stav 1.); da posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada određena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica - lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz člana 18. ovog zakona (član 19. stav 2.); da je diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena u odnosu na: 1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla, 2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa, 3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje, 4) napredovanje na poslu, 5) otkaz ugovora o radu (član 20. stav 1.); da se zaposlenima jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar (član 206.); da se sindikat smatra reprezentativnim: 1) ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja, 2) ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca, 3) ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora, 4) ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica u skladu sa čl. 219. i 220. ovog zakona, 5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom (član 218. stav 1.); da prilikom utvrđivanja reprezentativnosti na osnovu broja članova, prioritet ima poslednja potpisana pristupnica sindikatu (član 218. stav 2.); da se reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218. ovog zakona i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca (član 219. stav 1.).

Iz navedenog proizlazi da Ustav izričito jemči slobodu udruživanja građana, ali zbog značaja koji imaju, sloboda političkog i sindikalnog udruživanja su zasebno proklamovane. Naime, sloboda udruživanja se odnosi na trajnije oblike institucionalizovanog povezivanja pojedinaca radi postizanja zajedničkih interesa u različitim oblastima društvenog života, čime se omogućava ljudima da se u okviru organizovane društvene skupine bore za svoje ideje i interese, između ostalog, i u okviru određene sindikalne organizacije. Jedino ograničenje kada je reč o svakoj vrsti udruživanja, pa tako i sindikalnom udruživanju, utvrđeno je Ustavom. Ustavno jemstvo slobode udruživanja, kao i slobode sindikalnog udruživanja, obuhvata i pravo da se ostane izvan svakog udruženja, iz čega proizlazi da sloboda udruživanja ima dva aspekta: prvi pozitivni, jeste pravo da se udružuje ili da se pripada sindikatu; drugi negativni, jeste pravo da se ne udružuje, odnosno da se ostane izvan svakog sindikata. To dalje znači da svaki pojedinac ima pravo da slobodno odlučuje o tome da li će učestvovati u osnivanju nekog sindikata, da li će pristupiti već postojećem sindikatu ili će ostati izvan svakog sindikata.

Sloboda udruživanja ostvaruje se osnivanjem udruženja. Ustav jemči da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom. Istovetno rešenje je predviđeno i Konvencijom MOR-a broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava, kojom se zapravo štite sindikalne slobode od potencijalnih uticaja javne vlasti. Iz navedenog sledi da je Ustav izričito predvideo obavezu da se pravni režim osnivanja udruženja bliže uredi zakonom. Na ovaj način, naša država priznaje sistem prijave, gde nadležni organ ne raspolaže diskrecionim ovlašćenjem da odobri ili uskrati registraciju, već se njegova uloga sastoji u tome da konstatuje činjenicu da je udruženje osnovano i da ga upiše u registar. Samim tim se i sindikati osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar nadležnog državnog organa.

Imajući u vidu navode inicijatora i donosioca osporenih pravilnika, kao prethodno pitanje koje se u ovom ustavnosudskom predmetu postavlja jeste – da li zaposleni može biti član samo jednog ili više sindikata kod istog poslodavca?

Ustavom zagarantovano pravo na udruživanje zaposlenih u sindikalne organizacije detaljnije je uređeno Zakonom o radu. Odredbom člana 6. Zakona o radu propisano je da se sindikatom, u smislu ovog zakona smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa. Sindikat je organizacija zaposlenih zasnovana na slobodi udruživanja, koja se osniva bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar kod nadležnog organa, što je predviđeno i odredbama člana 55. stav 2. Ustavna i člana 206. Zakona o radu. Odredbom člana 207. stav 1. istog zakona propisano je da zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice. Prema tome, sindikat predstavlja organizaciju zaposlenih koja se osniva bez odobrenja u skladu sa svojim opštim aktom, radi zaštite prava i unapređenja profesionalnih i ekonomskih interesa članova. Imajući u vidu da zaposleni, tj. lica u radnom odnosu kod poslodavca, dobrovoljno odlučuju o svom članstvu u sindikatu, uzimajući u obzir pre svega ciljeve za koje se sindikat zalaže, pravo je zaposlenog da se samostalno opredeli da li će biti član sindikata, kao i da li će biti član jednog ili više sindikata u skladu sa opštim aktima sindikata. S toga, ne postoji zakonsko ograničenje da jedan zaposleni bude član više sindikata, pa tako i kod istog poslodavca, ako članstvo ostvaruje u skladu sa opštim aktima sindikata.

Saglasno odredbi člana 238. Zakona o radu, sindikat i udruženje poslodavaca stiču svojstvo pravnog lica danom upisa u registar, u skladu sa zakonom i drugim propisom, dok su elementi na osnovu kojih se utvrđuje svojstvo reprezentativnosti sindikata predviđeni članom 218. Zakona. Svi sindikati i udruženje poslodavaca, teže ka tome da steknu status reprezentativnosti, jer sticanjem tog statusa ostvaruju određena prava koja su predviđena članom 239. Zakona, pre svih mogućnost da učestvuju u kolektivnom pregovaranju i zaključuju kolektivne ugovore. Imajući u vidu da se potpisivanjem pristupnice pristupa sindikatu, te da je u praksi čest slučaj da je zaposleni član više sindikata, prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata u obzir se uzima ona pristupnica koja je poslednja potpisana (član 218. stav 2. Zakona). Prema tome, nema zakonskih smetnji da zaposleni istovremeno bude član više sindikalnih organizacija kod istog poslodavca, ali u tom slučaju, prilikom utvrđivanja reprezentativnosti sindikata, prioritet ima pristupnica koju je zaposleni poslednju potpisao, te se takva pristupnica računa u broj članova tom sindikatu.

Imajući u vidu to, da bilo koji član Sindikata kontrole letenja koji želi da se učlani u još neki sindikat kod istog poslodavca, to ne može učiniti bez gubitka prava koja ostvaruje kao član tog sindikata, Ustavni sud smatra da osporeni pravilnik ima za cilj ograničenje slobode sindikalnog udruživanja kroz članstvo u više sindikata istovremeno, što je u suprotnosti sa članom 55. stav 1. Ustava, kojim je zajemčena sloboda udruživanja.

S obzirom na to, da osporeni Pravilnik o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama izričito predviđa da je navedeno zakonsko rešenje loše, zbog čega uređuje osporene odredbe kroz koje pokušava da „spreči nelojalno ponašanje članova i zloupotrebu loših zakonskih rešenja“, Ustavni sud nalazi da je donosilac osporenog Pravilnika prekoračio svoja zakonska ovlašćenja i podzakonskim aktom ograničio slobodu sindikalnog udruživanja, čime je prekršio član 20. stav 1. Ustava i član 11. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojima su izričito utvrđeni principi na osnovu kojih je moguće ograničenje ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Imajući u vidu da se ograničenja ljudskih i manjinskih prava i sloboda mogu propisati samo zakonom, ako ograničenje dopušta Ustav, Ustavni sud na ovom mestu još jednom ističe, da se podzakonskim aktima ne može uređivati materia legis, a još manje materia constitutionis.

Ustavni sud smatra da se Pravilnik o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama povređuje i zajemčenu zabranu diskriminacije iz člana 21. Ustava i člana 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, iz razloga što se osporenim odredbama predviđaju samo obaveze (poput plaćanje sindikalne članarine), a uskraćuju sva prava utvrđena pravilnicima Sindikata kontrole letenja uključujući i pravo na sindikalnu otpremninu, kao i mogućnost učešća u kolektivnim polisama osiguranja, članovima sindikata koji su istovremeno članovi više sindikata, te se oni na taj način nejednako tretiraju, neopravdano razlikuju i stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica koja su u istoj ili sličnoj situaciji. Ustavni sud smatra da se na ovaj način članovi protivustavno destimulišu, da istovremeno pored članstva u Sindikatu kontrole letenja, postanu članovi i nekog drugog sindikata, te im se takva mogućnost posredno uskraćuje.

U odnosu na osporene odredbe člana 1. stav 3. i člana 2. stav 3. Pravilnika o obračunu sindikalne otpremnine od 3. juna 2024. godine, Ustavni sud smatra da su one u pravno-logičkoj vezi sa odredbama osporenog Pravilnik o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama, jer proizlaze iz tog pravilnika i dalje razrađuju pojmove nelojalnosti i narušavanja interesa Sindikata kontrole letenja, kao i posledicu utvrđivanja takvog akta nelojalnosti, koja se ogleda u brisanju dotadašnjeg sindikalnog staža, zbog čega Ustavni sud smatra da iz istih razloga ove odredbe nisu saglasne sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorom i zakonom. U odnosu na odredbe čl. 5. i 7. istog pravilnika, Ustavni sud nalazi da su utvrđivanjem neustavnosti, nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom i nezakonitosti odredaba člana 1. stav 3. i člana 2. stav 3. Pravilnika, otklonjeni razlozi zbog kojih je inicijativa izjavljena.

Imajući u vidu da je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i da prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje, Ustavni sud je odlučio kao u tački 1. izreke, bez donošenja rešenja o pokretanju postupka, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

Kako je Ustavni sud na ovaj način konačno odlučio o podnetoj inicijativi, zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu osporenih odredba pravilnika Sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 2. izreke.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2), člana 42b stav 1. tačka 2), člana 45. tač. 1) i 4) i člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/2013), doneo Odluku kao izreci.

Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, Pravilnik o pravu članova na članstvo u drugim sindikalnim organizacijama od 3. juna 2024. godine i odredbe člana 1. stav 3. i člana 2. stav 3. Pravilnika o obračunu sindikalne otpremnine od 3. juna 2024. godine, prestaju da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

Odluka Ustavnog suda o neustavnosti pravilnika Sindikata Kontrole letenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti