Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti Uredbe o rešavanju stambenih potreba

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti više odredaba Uredbe o rešavanju stambenih potreba zaposlenih kod korisnika državnih sredstava. Odbačen je i zahtev za ocenu ustavnosti odredaba koje su već bile predmet odluke Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-126/2011
27.12.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković , članovi Veća na osnovu člana 167. stav 1. tač 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. decembra 2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 6. stav 1. tačka 1. i čl. 37, 38, 41. i 42. Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS”, broj 102/10).

2. Odbacuje se zahtev za ocenjivanje ustavnosti odredaba člana 6. stav 4. i člana 40. Uredbe iz tačke 1. izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneto je više inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 6. stav 1. tačka 1. i stav 4. i čl. 37, 38, 40, 41. i 42. Uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS”, broj 102/10). Odredba člana 6. stav 1. tačka 1. Uredbe, kojom je propisano da se stambene potrebe zaposlenih lica mogu rešavati davanjem stanova u zakup na određeno vreme, prema navodima u inicijativi , protivna je odredbama člana 7. stav 3. Zakona o stanovanju i člana 9. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije koj e propisuju mogućnost davanja stanova u zakup na određeno i neodređeno vreme. Osporavajući odredbu člana 6. stav 4. Uredbe, kojom je propisana mogućnost rešavanja stambene potrebe i kupovinom stana zaposlenim licima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Javnom tužilaštvu posebne nadležnosti i Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji imaju status ovlašćenih službenih lica, podnosioci inicijative navode da se određene kategorije zaposlenih sa posebnim radno-pravnim statusom dovode u privlegovan položaj prilikom rešavanja stambene potrebe čime se dovodi u pitanje ustavni princip o zabrani diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije. Iz istih navedenih razloga osporavaju se odredbe čl. 40. do 42. Uredbe kojima su propisani uslovi pod kojima zaposlena lica iz člana 6. stav 4. Uredbe mogu kupiti stan koji koriste po osnovu zakupa na određeno vreme. Odredbe člana 37. i 38. Uredbe osporavaju se iz razloga što je način obračuna i visine zakupnine za korišćenje stana datog u zakup protivan odredbama čl. 7. do 11. Zakona o stanovanju.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio, da je Uredbu o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica kod korisnika sredstava u državnoj svojini („Službeni glasnik RS”, broj 102/10), donela Vlada 29. decembra 2010. godine na osnovu čl. 9. i 29. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 53/95, 3/96 – ispravka, 54/96, 32/97 i 101/05 i dr. zakon) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/97 i 65/08). Ovom uredbom uređuju se uslovi i način rešavanja stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama (javna preduzeća i ustanove) i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno teritorijalna jedinica (u daljem tekstu: korisnik državnih sredstava), osnovi i merila za utvrđivanje reda prvenstva, utvrđivanje reda prvenstva, postupak i organi odlučivanja i druga pitanja od značaja za rešavanje stambenih potreba navedenih lica (član 1.).

Osporenim odredbama Uredbe propisano je: da se stambene potrebe zaposlenih lica mogu rešavati davanjem stanova u zakup na određeno vreme (član 6. stav 1. tačka 1)); da zaposlena lica u Ministarstvu unutrašnjih poslova, javnom tužilaštvu posebne nadležnosti i Bezbednosno-informativnoj agenciji, koja imaju status ovlašćenih službenih lica, mogu rešavati stambene potrebe i kupovinom stana (član 6. stav 4.); da se za korišćenje stana datog u zakup licu, koje je ostvarilo prioritetno mesto na listi reda prvenstva, licu kome je dat neodgovarajući stan na privremeno korišćenje, kao i licu, kome je dat stan na privremeno korišćenje radi čuvanja, plaća zakupnina koja se utvrđuje na način propisan ovom uredbom i to mesečno najkasnije do 15. u mesecu za protekli mesec (član 37. stav 1.); da se mesečna zakupnina kvadratnog metra stana utvrđuje tako što se tržišna vrednost kvadratnog metra konkretnog stana iz rešavanja o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkih lica, množi sa koeficijentom 0,00242 (član 37. stav 2.); da se iznos zakupnine iskazuje u dinarskoj protivvrednosti u odnosu na EVRO prema zvaničnom srednjem kursu u momentu utvrđivanja zakupnine (član 37. stav 3.); da se zakupnina utvrđuje g odišnje po donošenju rešenja o utvrđivanju poreza, a d o donošenja rešenja o utvrđivanju poreza, zakupac plaća zakupninu u visini prethodno utvrđenog iznosa, odnosno akontaciji zakupnine, ako se to rešenje donosi prvi put (član 37. st. 4. i 5.); da zakupninu u skladu sa odredbama ovog člana utvrđuje zakupodavac, a o promeni zakupnine zakupodavac pismeno obaveštava zakupca (član 37. stav 6.); da zakupac koji je ustupio stan na korišćenje plaća razliku zakupnine između ustupljenog i novodobijenog stana utvrđenu u skladu sa odredbama ovog člana, a zakupnina se uplaćuje na odgovarajući račun korisnika državnih sredstava (član 37. st. 7. i 8.); da zaposleno lice iz člana 6. stav 4. ove uredbe koje koristi stan po osnovu zakupa na određeno vreme (u daljem tekstu: zakupac stana) može podneti pismeni zahtev za kupovinu stana po tržišnoj ceni (u daljem tekstu: kupoprodajna cena) pod uslovima iz ove uredbe (član 40 .); da će na pismeni zahtev zakupca stana na određeno vreme zakupodavac omogućiti kupovinu stana po kupoprodajnoj ceni, u skladu sa ovom uredbom, koja se određuje u visini tržišne vrednosti stana koju je utvrdilo Ministarstvo finansija – poreska uprava, a iskazuje u evrima i plaća u dinarskoj protivvrednosti u odnosu na evro prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja (član 41. st. 1. do 3.); da troškove utvrđivanja kupoprodajne cene stana snosi podnosilac zahteva za kupovinu stana, s tim što se kupoprodajna cena može isplatiti odjednom ili u jednakim mesečnim ratama tako da rok otplate ne može biti duži od 20 godina (član 41. st. 4. i 5.); da ukoliko se kupoprodajna cena plaća u jednakim mesečnim ratama, mesečna rata se iskazuje u evrima, a plaća u dinarskoj protivvrednosti evra po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan plaćanja rate, a ukoliko se isplata kupoprodajne cene vrši odjednom kupac je ist u dužan da isplati u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora, jer se u protivnom ugovor raskida (član 41. st. 6. i 7.); da ugovor o kupoprodaji stana sadrži naročito podatke o ugovornim stranama, podatke o stanu koji je predmet kupovine, visinu kupoprodajne cene i način plaćanja, rokove plaćanja, obezbeđenje ugovora, uslove raskida ugovora, datum i mesto zaključenja ugovora, potpis ugovornih strana i druga pitanja koja su od značaja za ovaj ugovorni odnos, a u ime Republike Srbije ugovor zaključuje direktor Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije ili lice u toj direkciji koje direktor za to ovlasti (član 42.).

Odredbama Ustava Republike Srbije u odnosu na koje tražena ocena ustavnosti Uredbe utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porek la, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. do 3.); da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom (član 194. stav 3.); da svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacij a kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu (član 195. stav 1.).

Za ocenu ustavnosti osporene Uredbe od značaja su i odredbe Ustava kojima je utvrđeno: da se jemči privatna, zadružna i javna svojina, da je javna svojina državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu (član 86. stav 1.); da se postojeća društvena svojina pretvara u privatnu svojinu pod uslovima, na način i rokovima predviđenim zakonom (član 86. stav 2.); da se sredstva iz javne svojine otuđuju na način i pod uslovima utvrđenim zakonom (član 86. stav 3.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine (član 97. tačka 7.); da Vlada utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skuštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona (član 123. tač. 1. do 3.).

Zakonom o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05, 101/07, 65/08 i 16/11) propisano je: da Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, tako što donosi opšte i pojedinačne pravne akte i preduzima druge mere (član 2.); da Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređene zakonom u skladu sa svrhom i ciljem zakona (član 42. stav 1.).

Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 i 101/05); koji je bio pravni osnov za donošenje osporene Uredbe, bilo je propisano: da se stambene zgrade i stanovi u državnoj svojini daju na korišćenje zaposlenim, izabranim i postavljenim licima u organima, javnim službama i drugim organizacijama iz člana 1. tačka 2) ovog zakona i drugim licima utvrđenim zakonom po osnovu zakupa na neodređeno ili određeno vreme, a Vlada Republike Srbije propisuje način i kriterijume davanja stambenih zgrada i stanov a u zakup (član 9.); da organi pribavljaju, koriste i upravljaju sredstvima u državnoj svojini na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, a način pribavljanja, korišćenja i upravljanja sredstvima u državnoj svojini bliže uređuje Vlada Republike Srbije, odnosno drugi organ određen ovim zakonom (član 19.).

Zakonom o javnoj svojini („Službeni glasnik RS”, broj 72/11), čijim stupanjem na snagu je prestao da važi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, propisano je: da se ovim zakonom uređuje pravo javne svojine i određena druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 1.); da se raspolaganjem stvarima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra davanje stvari na korišćenje, davanje stvari u zakup, prenos prava javne svojine na drugog nosioca javne svojine (sa naknadom ili bez naknade, uključujući i razmenu, otuđenje stvari, zasnivanje hipoteke na nepokretnosti, ulaganja u kapital i zalaganje pokretnih stvari (član 26. stav 1.), a stvari u javnoj svojini mogu se, u smislu stava 1. ovog člana dati na korišćenje (sa naknadom ili bez naknade), ili u zakup drugom nosiocu javne svojine (član 26. stav 2.); da su stambene zgrade i posebne prostorije, u smislu ovog zakona, zgrade, delovi zgrada i prostorije izgrađene, kupljene na drugi način pribavljene od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 53. stav 1.), a raspored službenih zgrada i poslovnih prostorija u svojini Republike Srbije vrši Vlada, dok raspored službenih zgrada i poslovnih prostorija u svojini autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, vrši nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (član 53. stav 2.); da se uredbom Vlade uređuju kriterijumi i postupak davanja stanova u javnoj svojini u zakup i njihove kupovine, kao i kriterijumi i postupak dodeljivanja stambenih zajmova zaposlenima u organima iz stava 1. ovog člana (član 54. stav 2.); da se na stanu iz stava 1. ovog člana može steći pravo svojine otkupom pod uslovima propisanim zakonom koji uređuje oblast stanovanja (član 54. stav 6.); da će se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 53/95, 3/96 – ispravka, 54/96, 32/97 i 101/05 i dr. zakon) i Zakona o imovini Savezne Republike Srbije ("Službeni list SRJ", br. 41/03, 50/93 – dr. zakon, 24/94 - dr. Zakon, 28/96 – dr. Zakon, 30/96 i 30/2000 – US) primenjivati do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom (član 86. stav 2.).

Polazeći od odredaba člana 53. i člana 54. stav 2. Zakona o javnoj svojini i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi, sledi da je Vlada imala zakonsko ovlašćenje da svojim propisom (uredbom), uredi uslove i način rešavanja stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonom ije i lokalne samouprave, javnim službama i drugim organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno teritorijalna jedinica, osnove i merila za utvrđivanje reda prvenstva, utvrđivanje reda prvenstva, postupak i organe odlučivanja, kao i druga pitanja od značaja za rešavanje stambenih potreba navedenih lica.

Razmatrajući posebnu odredbu člana 6. stav 1. tačka 1. Uredbe, kojom je propisana mogućnost rešavanja stambenih potreb a zaposlenih lica davanjem stanova u zakup na određeno vreme, Ustavni sud je konstatovao da je Vlada postupila saglasno svojim zakonskim ovlašćenjima iz člana 54. Zakona o javnoj svojini. Neprihvat ljivi su razlozi izneti u inicijativi da je osporena odredba Uredbe nesaglasna sa članom 9. stav 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, imajući u vidu da je navedenim zakonom bila propisana alternativna mogućnost davanja stanova zaposlenima u zakup na neodređeno ili određeno vreme, a ne kumulativno kako to pogrešno zaključuje podnosilac inicijative. Takođe, pozivanje podnosioca inicijative na nesaglasnost osporene odredbe Uredbe sa odredbama Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS”, br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 44/95, 69/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 i 99/11) je neprihvatljivo, imajući u vidu da osnov za donošenje osporene Uredbe nije bio sadržan u odredbama Zakona o stanovanju , već Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije .

Odredbe člana 37. i 38. Uredbe, kojima je propisana visina mesečne zakupnine za korišćenje stana datog u zakup, donete su u granicama zakonskih ovlašćenja Vlade iz člana 54. Zakona o javnoj svojini. Ukazivanje podnosioca inicijative da je visina zakupnine određena Uredbom znatno veća od zakupnine na stanovima u privatnoj svojini i da stoga ima obeležja zelenaškog pravnog posla, tiče se celishodnosti i opravdanosti konkretnih rešenja iz Uredbe što izlazi iz okvira nadležnosti Ustavnog suda, određene članom 167. Ustava.

Odredbe čl. 41. i 42. Uredbe, kojima je propisan postupak kupovine stana od strane zakupca stana na određeno vreme, način utvrđivanja kupoprodajne cene stana, kao i elementi koje treba da sadrži ugovor o kupoprodaji stana, donete su, takođe, u granicama ovlašćenja Vlade iz člana 54. Zakona o javnoj svojini.

Imajući u vidu da su osporene odredbe Uredbe saglasne sa zakonom, samim tim saglasne su i sa ustavn im principom hirerarhije domaćih opštih pravnih akata iz člana 195. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07 i 99/11), inicijativu u ovom delu odbacio jer, iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti.

Osporene odredbe člana 6. stav 4. i člana 40. Uredbe Ustavni sud je ocenjivao u predmetu IUo-109/2011 i na sednici održanoj 8. novembra 2012. godine doneo Odluku kojom je utvrđeno da su osporene odredbe Uredbe nesaglasne sa Ustavom. Pri tom je Ustavni sud izrazio stav da je osporenim odredbama Uredbe, kojima je bilo propisano da stambenu potrebu kupovinom stana mogu rešavati samo ovlašćena službena lica zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Javnom pravobranilaštvu posebne nadležnosti i Bezbednosno-informativnoj agenciji, povređen princip zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, s obzirom na to da je ovaj način rešavanja stambene potrebe uslovljen činjenicom da se radi o zaposlenima sa posebnim radno-pravnim statusom, a ne činjenicom da su navedena lica u situaciji posebne stambene potrebe. Po oceni suda ova razlika u tretmanu između navedene kategorije zaposlenih i ostalih zaposlenih nije imala svoje objektivno i razumno opravdanje, jer nije bila uslovljena težinom stambene situacije, što bi se moglo smatrati legitimnim ciljem za davanje većeg obima prava ovim licima u odnosu na sve ostale zaposlene u državnim organima.

Budući da je o ustavnosti osporenih odredaba člana 6. stav 4. i člana 40. Uredbe Ustavni sud već odlučivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza u inicijativi ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Ustavni sud je zahtev u ovom delu odbacio.

Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1 . tačka 2) i člana 46. tač. 5) i 8) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o ustavnosti Uredbe o rešavanju stambenih potreba

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti