Neprihvatanje inicijative za ocenu ustavnosti odluke o lokalnim komunalnim taksama

Kratak pregled

Ne prihvata se inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke grada Smedereva o lokalnim komunalnim taksama. Sud je utvrdio da jedinica lokalne samouprave ima zakonsko ovlašćenje da određuje visinu takse, a ocena adekvatnosti iznosa je pitanje celishodnosti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-1445/2010
08.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. septembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti tarifnog broja 7. tačka 5. alineja 2. Taksene tarife, koja čini sastavni deo Odluke o lokalnim komunalnim taksama grada Smedereva ("Službeni list grada Smedereva", broj 2/10).

2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje preduzete na osnovu tarifnog broja 7. tačka 5. alineja 2. Taksene tarife Odluke iz tačke 1.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podneta je inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti tarifnog broja 7. tačka 5. alineja 2. Taksene tarife, koja čini sastavni deo Odluke o lokalnim komunalnim taksama grada Smedereva ("Službeni list grada Smedereva", broj 2/10). U inicijativi se navodi da je odredbom člana 15. stav 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 62/06) propisano da Vlada utvrđuje maksimalni iznos komunalnih taksa koje propisuju lokalne samouprave, a budući da ih nije utvrdila, po mišljenju inicijatora, nisu ispunjeni ustavni i zakonski uslovi za propisivanje komunalnih taksa od strane lokalnih samouprava, a posebno ne na način kako je to učinjeno osporenom Odlukom. Inicijator izričito osporava ustavnost i zakonitost tarifnog broja 7. tačka 5. alineja 2. Taksene tarife navedene Odluke, iz razloga što je visina predmetne takse određena samo na osnovu delatnosti koju obavlja privredni subjekat, navodeći da nije jasno kako se došlo do iznosa takse za svaku konkretnu delatnost, odnosno koji parametri su korišćeni za njeno određivanje, jer nisu cenjeni površina i tehničko-upotrebne karakteristike objekata, kao i zona u kojoj se objekat nalazi. Iz navedenih razloga, inicijator smatra da je donosilac akta kao isključivi kriterijum uzeo vrstu delatnosti koju privredni subjekat obavlja, što smatra da je suprotno članu 17. Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Pored ovoga, inicijator smatra da prilikom određivanja visine lokalne komunalne takse u osporenom delu tarifnog broja 7. tačka 5. Taksene tarife nije uvažen ustavni zahtev iz člana 91. stav 2. Ustava prema kome se obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina zasniva na ekonomskoj snazi obveznika. Stoga se, po mišljenju inicijatora, na ovaj način osporenom odredbom predmetnog akta vrši diskriminacija privrednih subjekata koji obavljaju istu delatnost na teritoriji različitih lokalnih samouprava, s obzirom na to da se iznosi taksa između lokalnih samouprava razlikuju za privredne subjekte sa istom delatnošću. S tim u vezi, inicijator iznosi mišljenje da je lokalna samouprava, do utvrđivanja maksimalnog iznosa taksa od strane Vlade, samo ovlašćena da zatečene iznose komunalnih taksa u vreme stupanja na snagu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, uskladi sa porastom troškova života. Ovo stoga što, po navodima inicijatora, u okviru iste delatnosti postoje privredni subjekti sa vrlo različitim stepenom ekonomske snage, te je određivanje visine lokalne komunalne takse za isticanje firme u iznosu koji je određen osporenim delom tarifnog broja 7. Taksene tarife neadekvatno, bez uzimanja u obzir i drugih korektivnih kriterijuma predviđenih članom 17. Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Inicijator predlaže Ustavnom sudu da, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje pojedinačnih akata, odnosno radnji na osnovu osporenog dela navedenog tarifnog broja.

U odgovoru donosioca akta navodi se da je osporena Odluka doneta u skladu sa odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave i da su tačkom 5. tarifnog broja 7. Taksene tarife ove odluke obuhvaćena pravna lica i njihove poslovne jedinice iz oblasti proizvodnje industrijskih gasova, budući da je to izuzetno profitabilna delatnost koju obavljaju velika preduzeća. Davalac odgovora ukazuje i na Odluku Ustavnog suda IU broj 11/2006 u kojoj je, pored ostalog, navedeno da je određivanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, kao lokalnog javnog prihoda, predmet samostalnog uređivanja od strane skupštine jedinice lokalne samouprave, te da bi upuštanje u ocenu adekvatnosti iznosa navedene takse predstavljalo ocenu celishodnosti osporene odredbe, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, u smislu člana 167. Ustava.

U sprovedenom postupku, na osnovu sadržine navoda podnete inicijative, Ustavni sud je utvrdio da je predmet osporavanja u ovom ustavnosudskom postupku tarifni broj 7. tačka 5. alineja 2. Taksene tarife Odluke kojom je propisano da se za istaknutu firmu na poslovnom prostoru utvrđuje lokalna komunalna taksa u godišnjem iznosu za pravna lica i njihove poslovne jedinice, bez obzira na zonu u kojoj posluju, i to za proizvodnju industrijskih gasova, u iznosu od 1.620.000,00 dinara.

Za ocenu ustavnosti osporene odredbe, prema oceni Suda, od značaja su odredbe Ustava kojima je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1. i 3.); da se sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava obezbeđuju iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom, kao i da je obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika (član 91.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem lokalne samouprave (član 97. tačka 3.) i da se poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave i budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom (član 188. stav 4.).

Za ocenu zakonitosti osporene odredbe Odluke od pravnog značaja su odredbe Zakona o finansiranju lokalne samouprave kojima je propisano: da su lokalne komunalne takse jedan od izvornih prihoda lokalne samouprave (član 6. tačka 3)); da stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom (član 7. stav 1.); da skupština jedinice lokalne samouprave može uvoditi lokalne komunalne takse za korišćenje prava, predmeta i usluga (član 11. stav 1.); da se lokalne komunalne takse, između ostalog, mogu uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru (član 15. stav 1. tačka 1)), s tim što će Vlada utvrditi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana, na predlog Ministarstva finansija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave (član 15. stav 2.); da firma, u smislu ovog zakona, jeste svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost (član 16. stav 1.); da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse (član 17.); da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave kojim se uvodi lokalna komunalna taksa utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse (član 18.).

Iz navedenih odredaba Ustava i zakona, prema oceni Suda, proizlazi da se prihodi jedinica lokalne samouprave uređuju zakonom i da je skupština jedinica lokalne samouprave zakonom ovlašćena da uvodi lokalne komunalne takse, pri čemu su jasno određene granice ovlašćenja skupštine jedinice lokalne samouprave.

Razmatrajući osporenu odredbu tarifnog broja 7. tačka 5. alineja 2. Taksene tarife navedene Odluke sa stanovišta navoda iznetih u inicijativi, Ustavni sud nalazi da taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru predstavlja lokalnu komunalnu taksu koja je izvorni prihod jedinice lokalne samouprave i koju skupština jedinice lokalne samouprave uređuje svojim aktom, u skladu sa zakonom. Kada je u pitanju određivanje različite visine lokalne komunalne takse taksenim obveznicima, Ustavni sud konstatuje da je odredbama čl. 17. i 18. Zakona o finansiranju lokalne samouprave dopuštena mogućnost skupštini jedinice lokalne samouprave da određuje različitu visinu ovih taksa u zavisnosti od Zakonom utvrđenih kriterijuma, a to su: vrsta delatnosti, površina i tehničko-upotrebne karakteristike objekata, kao i delovi teritorije, odnosno zone u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse, te da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se uvodi lokalna komunalna taksa utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse. Imajući u vidu formulaciju i pravnu sadržinu navedenih zakonskih odredaba, Ustavni sud smatra da jedinica lokalne samouprave ima zakonsku mogućnost, ali i ne zakonsku obavezu da, prilikom određivanja različite visine lokalnih komunalnih taksa, uzme u obzir jedan ili više navedenih zakonskih kriterijuma iz člana 17. Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Navedeni Zakon ne sadrži ovlašćenje jedinice lokalne samouprave da prilikom određivanja visine lokalnih komunalnih taksa (pa i takse za isticanje firme na poslovnom prostoru) može propisivati druge kriterijume, osim onih koji su Zakonom predviđeni, a da li će se opredeliti za jedan ili više ovih kriterijuma stvar je isključivo same skupštine jedinice lokalne samouprave i spada u domen njene diskrecione procene.

U pogledu navoda inicijatora da se osporenim odredbama povređuju odredbe Ustava o zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu (član 21. st. 1. i 3.) i plaćanja poreza i drugih dažbina prema ekonomskoj moći obveznika (član 91. stav 2.), Ustavni sud smatra da se ovi ustavni principi, u oblasti lokalnih komunalnih taksa kao vrsti lokalnih javnih prihoda, ne mogu tumačiti u apsolutnom smislu, te da osporena regulativa u ovom ustavnosudskom postupku ne sadrži njihovu povredu. Prema oceni Ustavnog suda, primena jednog ili više zakonskih kriterijuma za određivanje visine lokalnih komunalnih taksa je upravo u funkciji realizacije ustavnog principa iz člana 91. stav 2. Ustava, budući da je skupština jedinice lokalne samouprave ovlašćena da na osnovu ovih kriterijuma procenjuje nivo ekonomske moći taksenih obveznika, kao i da u skladu sa tim pokazateljima, određuje obveznike, olakšice, rokove i način plaćanja lokalnih komunalnih taksa.

U pogledu navoda inicijatora o tome da Vlada, do donošenja navedene Odluke, nije realizovala zakonsko ovlašćenje iz člana 15. stav 2. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, tako što nije utvrdila najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1. tač. 1) do 3) člana 15. stav 1. (među kojima je i lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru), Sud ocenjuje da to ne čini osporenu odredbu nezakonitom, budući da je visina ovog lokalnog javnog prihoda predmet samostalnog uređivanja od strane skupštine jedinice lokalne samouprave (kao njenog izvornog javnog prihoda). Stoga bi upuštanje Ustavnog suda u ocenu adekvatnosti visine osporene lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru za taksenog obveznika navedenog u osporenom tarifnom broju 7. tačka 5. alineja 2. Taksene tarife navedene Odluke predstavljalo ocenu celishodnosti osporene odredbe, što je izvan okvira nadležnosti Ustavnog suda utvrđene članom 167. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se u slučaju osporene odredbe donosilac akta kretao u granicama svojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja, pa nije prihvatio podnetu inicijativu, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07).

Zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji koje su preduzete na osnovu osporene odredbe tarifnog broja 7. tačka 5. alineja 2. Taksene tarife navedene Odluke, Ustavni sud je odbacio, saglasno odredbi člana 56. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, jer je doneo konačnu odluku u ovoj pravnoj stvari.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Neprihvatanje inicijative za ocenu ustavnosti odluke o lokalnim komunalnim taksama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti