Rešenje Ustavnog suda o zakonitosti naplate doplatne karte za parkiranje
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu zakonitosti opštinske odluke o javnim parkiralištima. Sud je utvrdio da je propisivanje doplatne karte, kao posebne cene, u skladu sa važećim Zakonom o komunalnim delatnostima, te da odredbe Zakona o obligacionim odnosima nisu primenljive.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
IUo-1460/2010
13.03.2013.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2013. godine, doneo je
R E Š E Nj E
1. Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredaba čl. 20. i 25. Odluke o javnim parkiralištima („Slu žbeni list opština Srema“, broj 33/09), koju je donela Skupština opštine Šid.
2. Odbacuje se zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Odluke iz tačke 1.
O b r a z l o ž e nj e
Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i /ili zakonitosti odredab a čl. 20. i 25. Odluke o javnim parkiralištima navedene u izreci. Podnosilac inicijative smatra da saglasno Odluci , korisnik parkiranja zaključuje sa J avnim komunalnim preduzećem u govor o korišćenju parkirališta, te da se parkiranjem vozila između korisnika parkirališta i JKP zasniva ugovorni odnos u kome za korisnika nastaje novčana obaveza da drugoj strani plati korišćenje parkirališta. Kako je članom 25. Odluke propisana obaveza korisnika javnih parkirališta da u slučaju prekoračenja uplaćenog vremena plati doplatnu kartu, čija je visina cenovnikom JKP određena u iznosu koji je 30 puta veći od propisane naknade za korišćenje parkirališta, doplatna karta predviđena osporenim članom Odluke, po mišljenju podnosioca, ima karakter ugovorne kazne, te je stoga u suprotnosti sa članom 270. Zakona o obligacionim odnosima prema kome ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze. Podnosilac inicijative nije naveo razloge kojima osporava zakonitost odredbe člana 20. Odluke. Iako je podnetom inicijativom tražena i ocena ustavnosti osporenih odredaba Odluke, Ustavni sud je, polazeći od toga da u inicijativi nije navedena nijedna od odredaba Ustava, kao ni ustavnopravni razlozi osporavanja, po podnetoj inicijativi postupao kao po zahtevu za ocenu zakonitosti osporenih odredaba Odluke.
Donosilac osporenog akta je u odgovoru naveo da je plaćanje doplatne karte predviđeno za lica koja koriste usluge parkinga a ne plate naknadu za parkiranje, kao sredstvo sankcionisanja tih lica.
U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku o javnim parkiralištima („Službeni list opština Srema“, broj 33/09), donela Skupština opštine Šid, na osnovu člana 20. stav 1. tačka 5) i člana 32. stav 1. tačka 6) Zakona o lokalnoj samoupravi, a u vezi sa odredbama člana 4. stav 2. i člana 13. stav 1. Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 42/98), te da su Odlukom, pored ostalog, uređeni način parkiranja vozila na javnim parkiralištima, kao i naknada i način naplate naknade za korišćenje javnih parkirališta. Osporenim odredbama Odluke je propisano da visinu naknade za parkiranje po jednom času korišćenja parking prostora, utvrđuje JKP cenovnikom usluga (član 20. stav 1.), kao i da je korisnik koji postupa suprotno odredbama čl. 21. i 22. Odluke dužan da plati doplatnu kartu prema cenovniku JKP (član 25. stav 1.). Odredbama čl. 21. i 22. na koje upućuje osporeni član 25. stav 1. Odluke propisane su odgovarajuće obaveze korisnika javnih parkirališta, pored ostalog i obaveza da plate korišćenje parking mesta prema vremenu zadržavanja na propisan način .
Ustavni sud konstatuje da je u postupcima ocene ustavnosti i zakonitosti istovrsnih opštih akata jedinica lokalne samouprave, koji su vođeni u vreme važenja Zakona o komunalnim delatnostima na osnovu koga je osporena Odluka doneta, donosio odluke kojima je utvrđivao da propisivanje doplatne karte koju je dužan da plati korisnik parkiranja ako ne koristi parking mesto na način predviđen tim opštim aktom, nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Ocena Ustavnog suda bila je zasnovana na odredbama tada važećeg zakona kojim se uređuje oblast komunalnih delatnosti i pružanje komunalnih usluga, a kojima nije bila predviđena mogućnost naplate posebne cene za korišćenje komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojima se ta komunalna delatnost uređ ivala. Međutim, kako je navedeni Zakon o komunalnim delatnostima prestao da važi stupanjem na snagu novog Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, broj 88/11), a ocena zakonitosti opštih akata se , saglasno odredbama člana 167. Ustava Republike Srbije , vrši u odnosu na zakon koji je na snazi, za odlučivanje o osnovanosti inicijativom datih razloga za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti osporene Odluke od značaja je odredba člana 25. stav 3. važećeg Zakona o komunalnim d elatnostima kojom je predviđeno da jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji je u suprotnosti sa propisima kojma se uređuje ta komunalna usluga.
Imajući u vidu navedeno, kao i da je osporenim članom 25. Odluke doplatna karta, kao posebna cena za korišćenje komunalne usluge, predviđena upravo za slučajeve kada se komunalna usluga javnog parkiranja koristi na način koji je suprotan načinu korišćenja propisanom u odredbama čl. 21. i 22. Odluke, Ustavni sud nalazi da donosilac osporenog opšteg akta nije izašao izvan Zakonom utvrđenih granica svog ovlašćenja da uređuje način vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge. Takođe, imajući u vidu da se osporenom Odlukom bliže uređuju odnosi u oblasti obavljanja jedne od komunalnih delatnosti, Ustavni sud ukazuje da su za ocenu zakonitosti odredaba ovog opšteg akta od značaja odredbe Zakona o komunalnim delatnostima, a ne odredbe Zakona o obligacionim odnosima na koje se poziva inicijator, pošto i iz odredaba člana 23. Zakona o obligacionim odnosima sledi da se taj zakon ne primenjuje na obligacione odnose uređene posebnim zakonom.
Polazeći od svega izloženog Ustavni sud, povodom podnete inicijative, nije našao osnova za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti osporenih odredaba Odluke, pa je inicijativu odbacio , saglasno odredbi člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109 /07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ).
Budući da je u ovoj stvari doneo konačnu odluku, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje preduzetih na osnovu osporenih odredaba Odluke.
Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tač. 3) i 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.
ZAMENICA
PREDSEDNIKA VEĆA
dr Marija Draškić