Neprihvatanje inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o Listi lekova

Kratak pregled

Ustavni sud ne prihvata inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Pravilnika o Listi lekova. Sud je ocenio da obaveza plaćanja participacije za lekove sa Liste A1, za koje postoji terapijska alternativa bez participacije, nije u suprotnosti sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-1520/2010
05.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepečević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 5. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. maja 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odredaba člana 5. Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja („Službeni glasnik RS“, br. 12/10, 27/10 i 41/10).

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja („Službeni glasnik RS“, br. 12/10, 27/10 i 41/10), iz čije sadržine se utvrđuje da inicijator osporava odredbe člana 5. Pravilnika, kojima se predviđa da osigurana lica za lekove sa liste A plaćaju participaciju u propisanom fiksnom iznosu, a da sva lica za lekove sa liste A1 participaciju plaćaju procentualno od cene leka, na Pravilnikom uređeni način. Inicijator smatra da osporene odredbe opšteg akta koji je doneo Republički zavod za zdravstveno osiguranje nisu saglasne sa članom 50. Zakona o zdravstvenom osiguranju, jer je ovom zakonskom odredbom propisano da se određenim kategorijama osiguranih lica, među kojima su i lica koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica, obezbeđuje zdravstvena zaštita u punom iznosu iz sredstava zdravstvenog osiguranja. Polazeći od iznetih razloga, inicijator navodi da nezakonitost osporenih odredaba Pravilnika ima za posledicu i njihovu nesaglasnost sa ustavnim principom hijerarhije domaćih opštih pravnih akata.

U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporeni Pravilnik o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, 29. decembra 2009. godine, doneo Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, s pozivom na odredbe člana 43. stav 3, čl. 46. i 221. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 107/05 i 109/05-ispravka), da je Pravilnik objavljen u „Službenom glasniku“, broj 12/10, da je, saglasno odredbi člana 11, stupio na snagu po dobijanju saglasnosti Vlade, osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, da su tokom 2010. godine izvršene dve izmene Pravilnika, objavljene u „Službenom glasniku RS“ br. 27/10 i 41/10, ali kojima nisu menjane odredbe člana 5. koje se osporavaju inicijativom, kao i da je ovaj opšti akt prestao da važi stupanjem na snagu novog Pravilnika o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja („Službeni glasnik RS“, broj 9/11), donetog 4. februara 2011. godine.

Imajući u vidu da je osporeni akt prestao da važi nakon podnošenja inicijative, te da su i dalje na snazi Zakon o zdravstvenom osiguranju i Ustav Republike Srbije u odnosu na koje je tražena ocena njegove zakonitosti i ustavnosti, Ustavni sud je ispitivao da li ima osnova za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti osporenih odredaba Pravilnika u vreme njihovog važenja.

Odredbama člana 5. Pravilnika bilo je predviđeno: da se za lekove sa Liste A utvrđuje participacija koju plaćaju osigurana lica u fiksnom iznosu od 50 dinara za svaku količinu izdatog leka koja je jednaka ili manja od količine leka u pakovanju na Listi lekova (stav 1.); da se za lekove sa Liste A1 utvrđuje participacija u procentualnom iznosu od 10% do 85% od cene leka na malo, koju plaćaju sva lica (stav 2.); da izuzetno od stava 2. ovog člana, participaciju ne plaćaju lica iz čl. 7. i 8. ovog pravilnika, za lekove sa internacionalnim nezaštićenim imenom: ranitidin, famotidin i diklofenak (osim za Diclofenac Duo, Rapten Duo, Diclorapid i Diclofenac Duo-Habit pharm) (stav 3.); da se za ampulirane lekove sa Liste B, koji se aplikuju u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou, utvrđuje participacija u iznosu od 50 dinara po jednom nalogu, koju plaćaju osigurana lica (stav 4.); da za lekove sa Liste A i Liste A1, koji se koriste u toku bolničkog lečenja, osigurana lica ne plaćaju participaciju u fiksnom i procentualnom iznosu (stav 5.); da za lekove sa Liste C i Liste D Republički zavod za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički zavod) obezbeđuje sredstva u punom iznosu od cene leka.

Ostalim odredbama osporenog Pravilnika koje su od značaja za ocenu osnovanosti navoda podnete inicijative, bilo je propisano: da Listu lekova (koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja) čine - 1) A. lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, 2) A1. lekovi koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta, a koji imaju terapijsku paralelu (terapijsku alternativu) u lekovima u Listi A, 3) B. lekovi koji se izdaju na nalog, 4) C. lekovi sa posebnim režimom izdavanja i 5) D. lekovi koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet u Republici Srbiji, a neophodni su u dijagnostici i terapiji – neregistrovani lekovi (član 2. stav 1.); da participaciju za lekove sa Liste A i Liste B iz člana 5. st. 1. i 4. ovog pravilnika ne plaćaju – 1) ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata, 2) slepa lica i trajno nepokretna lica, kao i lica koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom, 3) deca, učenici i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života i 4) žene u toku trudnoće, porođaja i 12 meseci posle porođaja (član 7.); da se lekovi sa Liste A i Liste B iz člana 5. st. 1. i 4. ovog pravilnika obezbeđuju u punom iznosu, bez plaćanja participacije – 1) privremeno raseljenim licima sa teritorije AP Kosovo i Metohija, kojima je to svojstvo utvrdio nadležni republički organ, 2) osiguranicima iz člana 22. st. 1. i 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju, kao i članovima uže porodice osiguranika iz člana 22. stav 1. tač. 7) – 9) i 11) i stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju i 3) osiguranicima iz čl. 17. i 23. Zakona o zdravstvenom osiguranju kao i članovima njihovih porodica, čiji su prihodi ispod iznosa utvrđenih u skladu sa odredbama podzakonskog akta kojim je regulisan sadržaj i obim prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i participacija (član 8.).

Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 107/05 i 109/05-ispravka) je, pored ostalog, propisano: da se obavezno zdravstveno osiguranje organizuje na načelu solidarnosti i uzajamnosti, kao i drugim načelima utvrđenim ovim zakonom (član 5. stav 1.); da se sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju uplatom doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom (član 8. stav 1.); da se načelo solidarnosti i uzajamnosti ostvaruje uspostavljanjem međugeneracijske solidarnosti i uzajamnosti, solidarnosti i uzajamnosti između polova, između bolesnih i zdravih, kao i između lica različitog materijalnog statusa, u obezbeđivanju i korišćenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a takođe i uspostavljanjem takvog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem troškove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi uplatioci doprinosa srazmerno svojim materijalnim mogućnostima, i to uplatom doprinosa na ostvarene prihode, s tim da prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj (član 11.); da se načelo ekonomičnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruje stalnim nastojanjem da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ostvaruju uz što manje finansijskih i drugih sredstava, a načelo efikasnosti postizanjem najvišeg nivoa prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja uz najniži utrošak finansijskih sredstava (član 15.); da se osiguranim licima, u smislu ovog zakona, smatraju osiguranici i članovi njihovih porodica, kojima se u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (član 16. stav 1.), pri čemu je krug osiguranih lica, lica koja se uključuju u obavezno zdravstveno osiguranje i članova porodice osiguranika uređen odredbama čl. 17. do 27. Zakona; da su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja – 1) pravo na zdravstvenu zaštitu, 2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika (u daljem tekstu: naknada zarade) i 3) pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: naknada troškova prevoza) (član 30. stav 1.); da pravo na zdravstvenu zaštitu koje se obezbeđuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem iz člana 33. ovog zakona obuhvata – 1) mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti, 2) pregled i lečenje žena u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja, 3) pregled i lečenje u slučaju bolesti i povrede, 4) pregled i lečenje bolesti usta i zuba, 5) medicinsku rehabilitaciju u slučaju bolesti i povrede, 6) lekove i medicinska sredstva, 7) proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatološke nadoknade, kao i druga pomagala (član 34. stav 1.); da pravo na lekove i medicinska sredstva obuhvata – 1) pravo na lekove sa Liste lekova koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Lista lekova) i 2) pravo na medicinska sredstva koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrađuju u organizam osiguranog lica, da se izuzetno od stava 1. ovog člana, osiguranom licu obezbeđuje i lek koji nije na Listi lekova, a medicinski je neophodan za lečenje, pod uslovima utvrđenim opštim aktom Republičkog zavoda, da Republički zavod donosi opšti akt kojim utvrđuje Listu lekova, koja najmanje sadrži neophodne – esencijalne lekove za lečenje bolesti i povreda, bez obzira na uzrok, u skladu sa listom esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije, da Vlada daje saglasnost na opšti akt Republičkog zavoda iz stava 3. ovog člana i da se opšti akti iz st. 3, 4. i 5. ovog člana objavljuju u „Službenim glasniku Republike Srbije“ (član 43. st. 1, 2, 3, 6. i 7.); da u Listi lekova iz člana 43. stav 3. ovog zakona Republički zavod utvrđuje iznos sredstava koji se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iznos sredstava koji obezbeđuje osigurano lice (član 46.); da se zdravstvena zaštita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaćanja participacije obezbeđuje osiguranim licima - 1) ratnim vojnim invalidima i civilnim invalidima rata, 2) slepim licima i trajno nepokretnim licima, kao i licima koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica, u skladu sa zakonom, 3) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali deset i više puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnička pomagala i implatante i 4) dobrovoljnim davaocima krvi koji su krv dali manje od deset puta, osim za lekove sa Liste lekova, kao i za medicinsko-tehnička pomagala i implatante, u roku od 12 meseci posle svakog davanja krvi (član 50.); da se zdravstvena zaštita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja bez plaćanja participacije obezbeđuje i osiguranicima iz člana 22. st. 1. i 4. ovog zakona, članovima uže porodice osiguranika iz člana 22. stav 1. tač. 7) – 9) i 11) ovog zakona, kao i članovima uže porodice osiguranika iz stava 4. tog člana (član 51.), da se pod sadržinom zdravstvene zaštite, u smislu ovog zakona, podrazumevaju postupci i metodi dijagnostike, lečenja i rehabilitacije radi sprečavanja, suzbijanja, ranog otkrivanja i lečenja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja, a koji su obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem (član 52. stav 1.).

Ustavni sud ukazuje da iz navedenih odredaba Zakona sledi: da je pravo na zdravstvenu zaštitu jedno od prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koje, pored ostalog, obuhvata i lekove i medicinska sredstva; da se sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa i navedeno, ostvaruju korišćenjem sredstava uplaćenih doprinosa i to na načelu solidarnosti i uzajamnosti, kao i načelu ekonomičnosti i efikasnosti, što znači da ograničeni iznos sredstava treba da obezbedi ostvarivanje prava svih osiguranika kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slučaj, nezavisno od toga koliki je bio njihov konkretni doprinos u obezbeđivanju sredstava; da pravo na lekove obuhvata pravo na lekove koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja – lekovi sa Liste lekova koju svojim opštim aktom utvrđuje Republički zavod za zdravstveno osiguranje; da je zakonska obaveza Republičkog zavoda da Listom lekova, pre svega, obuhvati neophodne – esencijalne lekove za lečenje bolesti i povreda, bez obzira na njihov uzrok, a u skladu sa listom esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije; da se pravo na lekove koji se propisuju na recept ili izdaju na nalog, kao deo zdravstvene zaštite, po pravilu, ne ostvaruje u celini na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, već je Republički zavod ovlašćen da utvrdi iznos sredstava koji obezbeđuje osigurano lice (participacija); da se određenim kategorijama osiguranika zdravstvena zaštita obezbeđuje u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pri čemu Zakon pod sadržinom zdravstvene zaštite podrazumeva postupke i metode, između ostalog, lečenja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja. Prema tome, nesporno je da se Zakonom određenim kategorijama osiguranika zdravstvena zaštita pruža bez njihove obaveze da lično učestvuju (participiraju) u troškovima korišćenja usluga zdravstvene zaštite, dakle i bez obaveze participacije u ceni leka koji se propisuje u okviru lečenja, ali na način koji je u skladu sa Zakonom utvrđenom sadržinom zdravstvene zaštite. Sadržina zdravstvene zaštite definisana članom 52. stav 1. Zakona, po oceni Ustavnog suda, suštinski podrazumeva da osiguranik u svakom konkretnom slučaju dobije adekvatnu zdravstvenu zaštitu (adekvatan metod lečenja, odgovarajući lek i dr.), vodeći računa o tome da se obavezno zdravstveno osiguranje, te time i korišćenje prava iz zdravstvene zaštite, među kojima je i pravo na lekove koji se propisuju na recept i izdaju na nalog, ostvaruje primenom načela obaveznog zdravstvenog osiguranja, pored ostalog, i načela ekonomičnosti iz člana 15. stav 1. Zakona.

Osporeni Pravilnik predviđa četiri osnovne Liste lekova - A, B, C i D i dodatnu - Listu lekova A1, na kojoj se nalaze samo lekovi za koje postoji terapijska alternativa u nekom od lekova obuhvaćenih Listom A. Već sama odredba stava 6. osporenog člana 5. Pravilnika predviđa da Republički zavod za sve lekove sa Liste C i Liste D, nezavisno od kategorije osiguranika, obezbeđuje sredstva u punom iznosu od cene leka, dok, saglasno odredbama čl. 7. i 8. Pravilnika, kategorije osiguranika utvrđene odredbama čl. 50. i 51. Zakona ne plaćaju participaciju ni za lekove sa Liste A i Liste B. Kako Lista lekova A1 obuhvata lekove za koje postoji terapijska alternativa u nekom/nekim od lekova koji se nalaze na Listi A, Ustavni sud ocenjuje da se oslobađanjem određenih kategorija osiguranika od plaćanja participacije za nabavku lekova sa Liste A, a pored toga, kao što je rečeno, i lekova sa Lista B, C i D, ovim kategorijama osiguranika, u skladu sa odredbama čl. 50. i 51. Zakona, obezbeđuje zdravstvena zaštita u punom iznosu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Stoga se, po oceni Ustavnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi inicijatora da je obaveza plaćanja participacije za lek za koji postoji terapijska alternativa, a za koji se participacija ne plaća, nesaglasna zakonskim odredbama o obezbeđivanju zdravstvene zaštite u punom iznosu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Pri ovakvoj oceni, Ustavni sud je imao u vidu da je cilj zakonskih garancija da određene kategorije osiguranika mogu da ostvare adekvatnu, potrebnu zdravstvenu zaštitu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, dakle na teret sredstava koje uplaćuju svi osiguranici. Stoga Sud nalazi da se na način na koji je to uređeno osporenim Pravilnikom u potpunosti ostvaruje Zakonom utvrđena sadržina pojma zdravstvene zaštite, a u skladu sa ciljem zakonskih garancija i načelima solidarnosti i uzajamnosti, kao i ekonomičnosti i efikasnosti, saglasno kojima se ostvaruju sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kako bi sva lica kojima ova prava pripadaju mogla da ih ostvare i u uslovima ograničenih sredstava.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da nema osnova da povodom podnete inicijative pokrene postupak za utvrđivanje da osporene odredbe člana 5. Pravilnika u vreme važenja nisu bile saglasne sa zakonom.

Kako se navodi inicijatora o neustavnosti osporenih odredaba zasnivaju samo na odredbi člana 195. stav 1. Ustava, kojom je, između ostalog, utvrđeno da opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja moraju biti saglasni zakonu, to prethodna ocena Suda o tome da osporene odredbe nisu nesaglasne zakonu, ima za posledicu da nema osnova ni za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 53. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), inicijativu nije prihvatio.

Saglasno odredbi člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Neprihvatanje inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o Listi lekova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti