Odbacivanje inicijative za ocenu zakonitosti Statuta Pravnog fakulteta

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio inicijativu za ocenu zakonitosti odredbe Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu o sastavu Nastavno-naučnog veća. Sud je utvrdio da je fakultet, u skladu sa autonomijom, ovlašćen da uredi sastav veća i načine izbora članova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-155/2023
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, na osnovu člana 167. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 36. stav 3. Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu od 17. oktobra 2018. godine, sa izmenama i dopunama od 3. juna 2020. godine, 14. juna 2021. godine, 22. februara 2022. godine i 7. aprila 2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu je podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredbe člana 36. stav 3. Statuta navedenog u izreci, iz čije sadržine proizlazi da inicijator osporava samo zakonitost označene odredbe Statuta.

Podnosilac inicijative smatra da osporena odredba Statuta nije u saglasnosti sa odredbama člana 65. st. 3. i 6. Zakona o visokom obrazovanju, pri čemu navodi: da je rešenje, kojim je predviđeno da se za članove Nastavno-naučnog veća biraju samo tri saradnika i tri studenta, u suprotnosti sa članom 65. stav 6. Zakona; da bi, osim za dekana za kojeg je predviđeno da je predsednik ovog veća po funkciji, za sve ostale članove Veća trebalo da se vrši izbor; da je zakonodavac dao slobodu visokoškolskim ustanovama da odrede samo način izbora, ali ne i da „ne biraju“ članove Veća, već da oni to „automatski“ postaju po osnovu funkcije; da je posebno problematično i u suprotnosti sa Zakonom „automatsko članstvo po funkciji prodekana u stručnom organu“, s obzirom na to da, prema Statutu (član 35. stav 3.), prodekane bira i razrešava dekan, te da termin da ih „bira“ dekan ne odgovara stvarnosti, jer su prodekani lica „imenovana“ od strane dekana; da dekan, prema Zakonu, nije ovlašćen da sam određuje sastav Veća, dok prema Statutu dekan sam određuje četiri člana Veća, što znači da dekan i prodekani unapred imaju pet glasova na Veću, što od ukupno 18 članova Veća (bez studenata koji ne glasaju o svim tačkama) čini 27,7% i da to nije u skladu sa Zakonom; da nije izbor, u smislu zakonske odredbe, ni kada šef katedre postaje član Veća po funkciji, a pogotovo kada, po Pravilniku o katedrama, Veće može da bira šefa katedre i time „samo sebi postavlja člana“; da bi teorijski moglo da se dogodi da dekan sam odredi četiri člana Veća (prodekane), kao i da Veću predloži šefove katedri koji će posle ući u sastav Veća; da osporena odredba Statuta u delu kojim se određuje broj predstavnika iz reda studenata nije u skladu sa članom 65. stav 3. Zakona, prema kome se zahteva njihovo učešće u procentu od 20% u pitanjima koja su definisana članom 65. stav 2. Zakona, jer 20% od 18 iznosi 3,6 što znači da bi u Veću trebalo da bude četiri (umesto tri) studenta.

Donosilac osporenog opšteg akta u odgovoru najpre ukazuje na član 72. Ustava (na koji se podnosilac inicijative, kako navode, ne poziva), kojim je zajemčena autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova i utvrđeno da univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom. Nakon citiranja pojedinih odredaba Zakona o visokom obrazovanju (član 1. stav 1. – o predmetu Zakona, član 4. – o principima visokog obrazovanja, član 6. – o autonomiji univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova, član 43. st. 1. i 9. – o visokoškolskim ustanovama, član 56. – o statutu visokoškolske ustanove, član 57. st. 1, 12. i 13. – o organizaciji visokoškolske ustanove, član 60. st. 1. i 2. – o organima visokoškolske ustanove, član 65. – o stručnim organima visokoškolske ustanove, član 72. st. 1. do 3. – o nastavnom i nenastavnom osoblju, član 73. stav 1. – o zvanjima nastavnika, član 82. stav 1. – o zvanjima saradnika), Statuta Univerziteta u Novom Sadu (čl. 11. i 22, član 23. st. 5. i 6. i čl. 87. i 89.) i Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu (član 1, član 5. stav 1, član 10. st. 1. i 2, član 14. st. 1. i 2, član 28. stav 3. tačka 3), čl. 36. i 37, član 46. i član 94. st. 1. i 2.), kao i odredaba Pravilnika o katedrama Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kojima se uređuju katedre, način rada katedri i izbor šefa katedre, donosilac osporenog Statuta navodi: da se osporenom odredbom Statuta, u skladu sa članom 65. Zakona o visokom obrazovanju, vrši bliže uređivanje Zakonom propisanog stručnog organa fakulteta pod nazivom nastavno-naučno veće; da Zakon ne uređuje nijedno pitanje koje se odnosi na sam stručni organ fakulteta, već je stavom 6. člana 65. Zakona propisano da se navedena pitanja uređuju statutom; da je svaki fakultet u Republici Srbiji, uključujući i Pravni fakultet u Novom Sadu, slobodan da samostalno i autonomno uredi sva pitanja koja se tiču samog Nastavno-naučnog veća i to u pogledu svih pitanja koja zakonodavac izričito nabraja: sastav, delokrug, broj članova, način izbora, trajanje mandata, način odlučivanja; da je navedeno na identičan način propisano i Statutom Univerziteta u Novom Sadu (sa kojim osporeni Statut mora biti u saglasnosti) koji dalje razrađuje odredbu člana 65. stav 6. Zakona tako što propisuje da članovi nastavno-naučnog veća mogu da budu, po pravilu, nastavnici, a izuzetno asistenti koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na fakultetu, odnosno umetničkoj akademiji, kao i da se broj članova, sastav, način izbora i nadležnost nastavno-naučnog veća utvrđuju statutom fakulteta (član 89. st. 2. i 3.); da je Pravni fakultet dao mogućnost saradnicima da budu članovi Nastavno-naučnog veća, iako nije imao takvu obavezu prema Statutu Univerziteta u Novom Sadu koji upućuje da u sastav veća „po pravilu ulaze nastavnici“ ali mogu i asistenti (odnosno ne moraju); da je tvrdnja podnosioca da prodekani i šefovi katedri „ne bi trebalo“ da ulaze u sastav Nastavno-naučnog veća krajnje proizvoljna i da nema uporište u odredbama člana 65. st. 2, 3. i 6. Zakona o visokom obrazovanju (na koje se podnosilac poziva) ali ni u drugim propisima; da su fakulteti potpuno slobodni u uređivanju unutrašnje organizacije i sastava Nastavno-naučnog veća, kao i načina izbora članova, te da svaki fakultet ovo pitanje može urediti slobodno i autonomno; da u konkretnom slučaju u sastav Nastavno-naučnog veća ulaze dekan, prodekani i šefovi katedri po funkciji, te da su sva navedena lica nesporno nastavnici, što je jedini uslov koji definiše Statut univerziteta, pri čemu u tom pogledu Zakon ne određuje bilo kakva ograničenja niti kriterijume; da je odredbom člana 35. Statuta (koja nije osporena) propisano ovlašćenje dekana da bira i razrešava prodekane, a što je takođe u skladu sa Statutom Univerziteta, pri čemu Zakon uopšte ne uređuje pitanje postojanja, izbora, razrešenja i drugih pitanja koja se odnose na prodekane, te da je ovo pitanje ostavljeno fakultetima da urede slobodno i autonomno; da su primedbe koje se odnose na šefove katedri potpuno neosnovane jer je Pravilnikom o katedrama propisano da šef katedre može biti samo nastavnik, što je u skladu sa Statutom Univerziteta i Zakonom o visokom obrazovanju, kao i da saglasno navedenom Pravilniku šefa katedre bira sama katedra (dok je na manjim katedrama koje imaju samo jednog nastavnika, taj nastavnik i šef katedre), a tek ukoliko katedra ne izabere šefa katedre, dekan predlaže kandidata za šefa katedre Nastavno-naučnom veću koje o tome donosi odluku; da je normativno rešenje u pogledu izbora šefa katedre, kada sama katedra ne izabere svog šefa, u svemu pravilna i zakonita, i da nije u suprotnosti niti sa Statutom, niti sa Zakonom. Donosilac osporenog Statuta dalje navodi primere statuta drugih fakulteta (Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Građevinskog fakulteta u Subotici, Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, Pedagoškog fakulteta u Somboru, Učiteljskog fakulteta na mađarskom jeziku u Subotici) u kojima se šef katedre uopšte ne bira (u potpunosti je isključena mogućnost bilo kakvog biranja), već je propisano da šefa katedre postavlja dekan, i ističe da je Pravni fakultet u Novom Sadu jedan od retkih koji je omogućio autonoman izbor šefa katedre, bez bilo kakve razlike i diskriminacije, kao i da sa druge strane na tom fakultetu, poput mnogih drugih fakulteta, u sastav Nastavno-naučnog veća ulaze prodekani i šefovi katedri po funkciji.

U pogledu osporavanja dela odredbe člana 36. stav 3. Statuta, kojim je predviđeno da u sastav Nastavno-naučnog veća ulaze tri studenta, donosilac osporenog akta ukazuje na odredbu člana 36. stav 5. osporenog Statuta, kojom je propisano da je zastupljenost studenata 20% i navodi: da je ta odredba u skladu sa članom 65. stav 5. Zakona o visokom obrazovanju; da je broj katedri, pa time i šefova katedri promenljiva kategorija, te da u trenutku sačinjavanja ovog odgovora Pravni fakultet ima 10 katedri, a sledstveno tome i 10 šefova katedri i 4 prodekana; da Nastavno-naučno veće bez studenata trenutno broji 18 članova i da je 20% od tog broja 3,6, te da je predviđeno učešće tri studenta, a ne četiri, jer je četiri studenta više od propisanih 20% (da bi broj od četiri studenta bio određen kada bi članovi Nastavno-naučnog veća ukupno brojali 20 članova, što nije konkretan slučaj); da je, ipak, prepoznajući značaj predstavnika studenata u Nastavno-naučnom veću, Savet Pravnog fakulteta usvojio odluku o izmenama i dopunama osporenog Statuta, kojom je, pored ostalog, povećao broj predstavnika studenata u tom veću sa tri na četiri, i koju je, pre stupanja na snagu, uputio Univerzitetu u Novom Sadu radi dobijanja saglasnosti.

U odgovoru donosilac osporenog akta na kraju zaključuje: da je sastav Nastavno-naučnog veća propisan na zakonit način; da je jedina obaveza, koja je propisana Zakonom o visokom obrazovanju, naziv stručnog organa fakulteta – nastavno-naučno veće, kao i učešće studenata u tom organu u udelu sa 20% kada se odlučuje o određenim pitanjima; da su sva ostala pitanja ostavljena na uređenje samim fakultetima, odnosno univerzitetu, što proizlazi iz člana 65. stav 6. Zakona; da se, saglasno navedenoj zakonskoj odredbi, sva pitanja koja se odnose na sastav, delokrug, broj članova, način izbora, trajanje mandata, kao i način odlučivanja stručnih organa visokoškolske ustanove, uređuju statutom visokoškolske ustanove, što podrazumeva samostalnost u uređivanju tih pitanja, te da se pojedinačna rešenja mogu razlikovati od fakulteta do fakulteta, čak i u okviru istog univerziteta; da se saglasno navedenim ovlašćenjima, Savet Pravnog fakulteta u Novom Sadu (u čiji sastav inače ulaze i zaposleni Fakulteta, studenti i predstavnici osnivača) opredelio za konkretno rešenje da u sastavu Nastavno-naučnog veća po funkciji budu prodekani i šefovi katedri; da osporenim rešenjem nije povređen ustavni princip zabrane diskriminacije, niti pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima, niti odredbe člana 65. st. 2, 3. i 6. Zakona (na koje se poziva podnosilac inicijative), niti drugi pozitivni propisi, jer u sastav Nastavno-naučnog veća ulaze upravo nastavnici sa punim radnim vremenom (što je zahtev Statuta Univerziteta, ali bez normiranja konkretnog modaliteta, što je prepušteno svakom fakultetu da uredi samostalno); da je pitanje „broja glasova“ stvar unutrašnje organizacije svakog fakulteta, da se tiče izvršenja osporene odredbe Statuta i celishodnosti konkretnog rešenja, da navedeni razlozi osporavanja nisu ustavnopravnog karaktera, već pitanja koja se odnose na samu primenu osporenog rešenja, ističe da podnosilac inicijative potpuno neopravdano tvrdi da će prodekani koje je dekan izabrao sigurno glasati po svim pitanjima kao i sam dekan, čime im oduzima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja garantovanu članom 46. Ustava, i navodi da je sam podnosilac inicijative razrešen dužnosti dekana na inicijativu, između ostalih, i svoja tri od četiri izabrana prodekana, što je dokaz da navedena tvrdnja nije ni hipotetički, a ni faktički održiva.

Dopunom odgovora, donosilac osporenog Statuta obavestio je Ustavni sud: da je, na predlog Nastavno-naučnog veća, Savet Pravnog fakulteta u Novom Sadu, na sednici održanoj 6. februara 2024. godine, doneo Odluku o izmenama i dopunama osporenog Statuta, kojom je, između ostalog, izmenio osporenu odredbu člana 36. stav 3. Statuta, u delu koji se odnosi na broj članova Nastavno-naučnog veća iz reda studenata; da je novodoneta Odluka, nakon dobijanja saglasnosti Saveta Univerziteta u Novom Sadu od 28. februara 2024. godine, objavljena na oglasnoj tabli Pravnog fakulteta u Novom Sadu 1. marta 2024. godine, i da je stupila na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Uz dopunu odgovora dostavljeni su: Odluka o izmenama i dopunama Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu, broj: 0101-1/1 od 1. marta 2024. godine; Izvod iz Zapisnika o radu Saveta Univerziteta u Novom Sadu na 9. sednici održanoj 28. februara 2024. godine; Prečišćen tekst Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu (kojim su obuhvaćene izmene i dopune Statuta od 3. juna 2020. godine, 14. juna 2021. godine, 22. februara 2022. godine, 7. aprila 2022. godine i 6. februara 2024. godine) i Izvod iz Zapisnika sa desete sednice 14. saziva Studentskog parlamenta Pravnog fakulteta u Novom Sadu, održane 15. marta 2024. godine.

U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni Statut (u osnovnom tekstu), na predlog Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta u Novom Sadu, doneo Savet Pravnog fakulteta u Novom Sadu, na sednici održanoj 17. oktobra 2018. godine, na osnovu člana 56. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, broj 88/17) i člana 23. stav 5. Statuta Univerziteta u Novom Sadu. Odredbe osporenog Statuta u osnovnom tekstu, među kojima i odredba člana 36. stav 3. čiju zakonitost inicijator osporava, stupile su na snagu osmog dana od dana isticanja Statuta na oglasnu tablu Fakulteta, tj. 5. januara 2019. godine. Osporenom odredbom Statuta bilo je propisano da Nastavno-naučno veće Fakulteta čine: dekan, prodekani, šefovi katedri, tri predstavnika iz reda saradnika i tri iz reda studenata.

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je odredba člana 36. stav 3. Statuta izmenjena Odlukom o izmenama i dopunama Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu, broj: 0101-1/1 od 1. marta 2024. godine, i to u delu kojim se propisuje broj članova Nastavno-naučnog veća iz reda studenata, propisivanjem većeg broja članova iz reda studenata u sastavu tog veća, tako da je važećom odredbom člana 36. stav 3. Statuta sada predviđeno da Nastavno-naučno veće Fakulteta čine: dekan, prodekani, šefovi katedri, tri predstavnika iz reda saradnika i četiri iz reda studenata. Novodoneta Odluka je stupila na snagu 9. marta 2024. godine.

Od značaja za rešavanje u ovom ustavnosudskom predmetu su i odredbe osporenog Statuta, kojima je propisano: da se Statutom Pravnog fakulteta u Novom Sadu (u daljem tekstu: Statut) uređuju organizacija, način rada, upravljanje, rukovođenje, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje delatnosti i rad Pravnog fakulteta u Novom Sadu (u daljem tekstu: Fakultet), u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju (u daljem tekstu: Zakon) (član 1); da delatnost Fakulteta počiva na načelu akademskih sloboda, autonomije i drugim principima, u skladu sa Zakonom (član 5. stav 1.); da Fakultet ima četiri prodekana iz reda nastavnika, i to: prodekana za nastavu, prodekana za finansije, prodekana za međunarodnu saradnju i prodekana za nauku, a iz reda studenata studenta prodekana, da se prodekani biraju iz reda nastavnika koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na Fakultetu, da prodekane bira i razrešava dekan (član 35. st. 1. do 3.); da je Nastavno-naučno veće Fakulteta (u daljem tekstu: Veće) stručni organ fakulteta, da članovi Veća mogu da budu nastavnici i saradnici koji su u radnom odnosu na Fakultetu sa punim radnim vremenom, da je dekan predsednik, a prodekan za nastavu je zamenik predsednika Veća, po funkciji, da u Veću studenti čine 20% članova, da studenti čine kvorum Veća za odlučivanje i učestvuju u odlučivanju, kada se raspravlja i odlučuje o pitanjima koja se odnose na obezbeđenje kvaliteta nastave, izmenu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje broja ESPB bodova (član 36. st. 1, 2, 4. i 5.); da ako je šef katedre kao dekan ili prodekan po funkciji član Veća, katedra bira drugog predstavnika u Veće, iz reda nastavnika ili saradnika, da predstavnike saradnika biraju svi saradnici Fakulteta na period od tri godine, da se u slučaju prestanka radnog odnosa saradnika tokom trajanja mandata člana Veća, bira novi predstavnik po istoj proceduri, da radi obavljanja izbora saradnike saziva dekan, da je za punovažno odlučivanje o izboru potrebno prisustvo većine zaposlenih saradnika, a da se odluka donosi većinom glasova prisutnih saradnika, da članove Veća iz reda studenata bira Studentski parlament Fakulteta početkom svake školske godine, na mandat u trajanju do početka naredne školske godine u skladu sa opštim aktom fakulteta (član 37.); da su zvanja nastavnika na Fakultetu: 1. Docent, 2. Vanredni profesor, 3. Redovni profesor, da su zvanja saradnika na Fakultetu: 1. Demonstrator, 2. Saradnik u nastavi, 3. Asistent, 4. Asistent s doktoratom (član 46.); da Fakultet donosi statut i druge opšte akte od značaja za svoj rad i poslovanje, u skladu sa zakonom, da Statut i druge opšte akte donosi Savet na predlog Nastavno-naučnog Veća, da predlog statuta i drugih opštih akata Veću podnosi dekan, da Univerzitet daje saglasnost na statut Fakulteta (član 95. st. 1. do 4.).

III

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da se osnivanje škola i univerziteta uređuje zakonom (član 71. stav 4.); da se jemči autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova, da univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom (član 72.); da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti obrazovanja (član 97. tačka 10.).

Odredbama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 - dr. zakon, 73/18, 67/19, 6/20 - dr. zakoni, 11/21 - autentično tumačenje, 67/21 - dr. zakon, 67/21 i 76/23), u odnosu na koje inicijator osporava zakonitost Statuta, kao i drugim relevantnim odredbama ovog zakona, propisano je: da se ovim zakonom uređuje sistem visokog obrazovanja, uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, osnove finansiranja visokog obrazovanja, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti (član 1. stav 1.); da autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva, u skladu sa ovim zakonom: pravo na uređenje unutrašnje organizacije; pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom; pravo na izbor nastavnika i saradnika (član 6. stav 1. tač. 3) do 5)); da je statut osnovni opšti akt visokoškolske ustanove kojim se uređuje organizacija ustanove, način rada, upravljanje i rukovođenje, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje delatnosti i rad visokoškolske ustanove, u skladu sa zakonom (član 56.); da se organizacija visokoškolske ustanove uređuje statutom, u skladu sa aktom o osnivanju i ovim zakonom, da fakultet, odnosno umetnička akademija, kao i druge visokoškolske jedinice sa svojstvom pravnog lica uređuju unutrašnju organizaciju i upravljanje svojim statutom, u skladu sa statutom univerziteta, da univerzitet daje saglasnost na statut visokoškolske jedinice u svom sastavu (član 57. st. 1, 12. i 13); da se organi visokoškolske ustanove uređuju statutom ustanove, u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom, te da visokoškolska ustanova ima organ upravljanja (savet), organ poslovođenja (univerziteta - rektor, fakulteta - dekan), stručne organe (univerziteta - senat, fakulteta - nastavno-naučno veće) i studentski parlament (čl. 60. do 66.); da stručni organ visokoškolske ustanove odlučuje o pitanjima od interesa za ostvarivanje nastavnog, naučnog, umetničkog i istraživačkog rada (član 65. stav 1.), da pri raspravljanju, odnosno odlučivanju o pitanjima koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, izmenu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje broja ESPB bodova, u stručnim organima i njihovim telima učestvuju predstavnici studenata i tada oni ulaze u sastav ukupnog broja članova stručnog organa (član 65. stav 2.), da u stručnim organima iz stava 2. ovog člana studenti čine 20% članova (član 65. stav 3. u odnosu na koji se osporava zakonitost), da je stručni organ univerziteta senat, a stručni organ fakulteta, odnosno umetničke akademije nastavno-naučno, odnosno nastavno-umetničko veće, stručni organ visoke škole nastavno veće, visoke škole strukovnih studija nastavno-stručno veće, a instituta u sastavu univerziteta naučno veće (član 65. stav 4.), da se statutom visokoškolske ustanove mogu predvideti i drugi stručni organi (član 65. stav 5.), da se sastav, delokrug, broj članova, način izbora, trajanje mandata, kao i način odlučivanja stručnih organa visokoškolske ustanove, uređuju statutom visokoškolske ustanove (član 65. stav 6. u odnosu na koji se osporava zakonitost); da nastavno osoblje visokoškolske ustanove čine lica koja ostvaruju obrazovnu, naučnu, umetničku, istraživačku i inovacionu delatnost, da nastavno osoblje, u smislu ovog zakona, jesu: nastavnici, istraživači i saradnici, da nenastavno osoblje visokoškolske ustanove čine lica koja obavljaju stručne, administrativne i tehničke poslove (član 72. st. 1. do 3.); da zvanja nastavnika visokoškolske ustanove jesu: predavač, viši predavač, profesor strukovnih studija, docent, vanredni profesor i redovni profesor (član 73. stav 1.); da su zvanja saradnika: saradnik u nastavi, asistent i asistent sa doktoratom (član 82. stav 1.).

S obzirom na to da, saglasno odredbama člana 57. st. 12. i 13. Zakona o visokom obrazovanju, fakultet odnosno druga visokoškolska jedinica sa svojstvom pravnog lica uređuje unutrašnju organizaciju i upravljanje svojim statutom, u skladu sa statutom univerziteta, kao i da univerzitet daje saglasnost na statut visokoškolske jedinice u svom sastavu, Ustavni sud je imao u vidu i odredbe Statuta Univerziteta u Novom Sadu (prečišćen tekst), broj: 01-173/1 od 13. februara 2019. godine, kojima je, pored ostalog, propisano: da se nadležnosti dekana i drugog organa rukovođenja uređuju statutom fakulteta, da dekanu u radu pomažu prodekani, da se broj prodekana, imenovanje, odnosno način izbora i nadležnosti prodekana utvrđuju statutom fakulteta (član 87. st. 3, 9. i 10.); da je najviši stručni organ fakulteta nastavno-naučno veće; da članovi nastavno-naučnog veća mogu da budu, po pravilu, nastavnici, a izuzetno asistenti koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na fakultetu; da se broj članova, sastav, način izbora i nadležnost nastavno-naučnog veća utvrđuju statutom fakulteta (član 89.).

Iz navedenih odredaba propisa proizlazi da je Ustavom zajemčena autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova, tako što je utvrđeno da visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u skladu sa zakonom, a da je Zakonom o visokom obrazovanju dato ovlašćenje visokoškolskoj ustanovi da svoje organe uredi statutom, u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom (član 60. stav 1.). Povodom položaja i načina izbora nastavno-naučnog veća (stručnog organa fakulteta), Zakonom je samo propisano da u sastav ovog veća ulaze i studenti (20% članova) koji učestvuju u radu tog stručnog organa kada se raspravlja, odnosno odlučuje o pitanjima koja se odnose na osiguranje kvaliteta nastave, izmenu studijskih programa, analizu efikasnosti studiranja i utvrđivanje broja ESPB bodova (član 65. st. 2. i 3.), dok je uređenje svih drugih pitanja koja se odnose na sastav, delokrug, broj članova, način izbora, trajanje mandata, kao i način odlučivanja stručnih organa visokoškolske ustanove, zakonodavac u potpunosti prepustio visokoškolskoj ustanovi da uredi statutom (član 65. stav 6.). Saglasno iznetom, navedena odredba Zakona, po nalaženju Ustavnog suda, a suprotno stavu podnosioca inicijative, ne obavezuje visokoškolsku ustanovu da propiše poseban izborni postupak u cilju obrazovanja stručnog organa (u konkretnom slučaju nastavno-naučnog veća fakulteta), već ova odredba ovlašćuje visokoškolsku ustanovu da samostalno uredi, pored ostalog, način obrazovanja stručnog organa, što uključuje, kako mogućnost izbora od strane zaposlenih, tako i imenovanje, kao i članstvo na osnovu funkcije. Dakle, fakultet (jedna od Zakonom predviđenih visokoškolskih ustanova) je ovlašćen da samostalno svojim statutom uredi unutrašnju organizaciju i upravljanje, s tim što je kao visokoškolska jedinica u sastavu univerziteta, neophodno da ova pitanja uredi u skladu sa statutom univerziteta (član 57. stav 12. Zakona). Tako je, na osnovu zakonskog ovlašćenja i saglasno odredbi člana 89. stav 3. Statuta Univerziteta u Novom Sadu, kojom je propisano da se broj članova, sastav, način izbora i nadležnost nastavno-naučnog veća utvrđuju statutom fakulteta, Pravni fakultet u Novom Sadu ova pitanja uredio na način utvrđen odredbama člana 36. osporenog Statuta.

Povodom pitanja načina izbora prodekana koji se, saglasno osporenoj odredbi Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu nalaze u sastavu Nastavno-naučnog veća Fakulteta, Ustavni sud je utvrdio da uređenje tog pitanja nije predmet osporene odredbe Statuta, već su broj i izbor prodekana uređeni odredbama člana 35. Statuta. Nezavisno od navedenog, Ustavni sud ukazuje na odredbu člana 87. stav 10. Statuta Univerziteta u Novom Sadu, kojom je propisano da se broj prodekana, imenovanje, odnosno način izbora i nadležnosti prodekana utvrđuju statutom fakulteta, iz koje proizlazi da se u konkretnom slučaju pod pojmom „izbor“ ne smatra (isključivo) odabir između više predloženih kandidata, već i mogućnost imenovanja prodekana. Isto tako, način izbora šefa katedre, koji se inicijativom kritikuje, ne uređuje se osporenom odredbom Statuta, već drugim opštim aktom (Pravilnikom o katedrama Pravnog fakulteta u Novom Sadu), koji nije predmet razmatranja u ovom ustavnosudskom predmetu.

Povodom osporavanja broja saradnika i broja studenata u sastavu Nastavno-naučnog veća Fakulteta, Ustavni sud je najpre utvrdio da saradnici nisu Zakonom ni predviđeni za članove tog veća, već je uređenje sastava, kao što je prethodno već izneto, u potpunosti prepušteno statutu visokoškolske ustanove. Statutom Univerziteta u Novom Sadu je propisano da članovi nastavno-naučnog veća mogu, po pravilu, da budu nastavnici, a izuzetno asistenti koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na fakultetu (član 89. stav 2.), te je osporenom odredbom Statuta propisan i određeni broj saradnika u Nastavno-naučno veće Fakulteta. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da su zvanja saradnika: saradnik u nastavi, asistent i asistent sa doktoratom, saglasno odredbama člana 82. stav 1. Zakona i člana 154. stav 1. Statuta Univerziteta u Novom Sadu. U pogledu osporavanja broja studenata u sastavu Nastavno-naučnog veća Fakulteta, Ustavni sud je utvrdio da je, nakon iniciranja postupka pred Ustavnim sudom, Odlukom o izmenama i dopunama Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu od 1. marta 2024. godine, broj studenata izmenjen tako što je u sastav Veća, umesto tri, sada predviđeno četiri predstavnika iz reda studenata, te da je time osporena odredba Statuta, u delu kojim se uređuje broj predstavnika iz reda studenata, usaglašena sa procentom predviđenim odredbom člana 65. stav 3. Zakona. S obzirom na to da je navedenom izmenom osporena odredba Statuta, u delu kojim se propisuje broj studenata u sastavu Nastavno-naučnog veća Fakulteta, usaglašena sa Zakonom, čime je otklonjen razlog zbog koga je traženo pokretanje postupka za ocenu zakonitosti, a imajući u vidu delokrug rada Veća kada, izuzetno, učestvuju i studenti u svojstvu članova Veća, Ustavni sud nije našao da postupak normativne kontrole treba pokrenuti radi otklanjanja posledica nezakonitosti, pa je inicijativu u tom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), zbog nepostojanja pretpostavki za vođenje postupka.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je našao da iznetim razlozima osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti odredbe člana 36. stav 3. Statuta Pravnog fakulteta u Novom Sadu, pa je, na osnovu člana 53. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, podnetu inicijativu odbacio.

Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 2) i člana 46. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Rešenje kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković

Odbacivanje inicijative za ocenu zakonitosti Statuta Pravnog fakulteta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti