Odluka Ustavnog suda o ustavnosti obrasca zapisnika o radu biračkog odbora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio predlog za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odluke Republičke izborne komisije. Osporena odredba, koja propisuje da se primedbe članova biračkog odbora unose kao posebna isprava u prilogu zapisnika, nije u suprotnosti sa Ustavom i zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
IUo-179/2023
26.09.2024.
Beograd

Republika Srbija

USTAVNI SUD

Broj: I Uo-179/2023

____________ 2024. godine

Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan, na osnovu člana 167. stav 1. tač. 1. i 3. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. septembra 2024. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se predlog za utvrđivanje neustavnosti, nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i nezakonitosti Odluke o obrascima za utvrđivanje rezultata glasanja na izborima za narodne poslanike raspisanim za 17. decembar 2023. godine, 02 broj 013-244/23, u delu Obrazac RG-2/NP2023 tačka 15.1, koju je donela Republička izborna komisija 7. novembra 2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Predlogom ovlašćenog predlagača pred Ustavnim sudom pokrenut je postupak za utvrđivanje neustavnosti, nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i nezakonitosti odredbe Odluke navedene u izreci .

Iz sadržine predloga proizlazi da predlagač osporava Odluku o obrascima za utvrđivanje rezultata glasanja na izborima za narodne poslanike raspisanim za 17. decembar 2023. godine, u delu kojim je propisan Obrazac RG-2/NP2023 (član 2. stav 1. tačka 2)), kojim se reguliše sadržaj zapisnika o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja za izbor narodnih poslanika, koji je sastavni deo osporene Odluke, smatrajući da tačka 15.1. ovog obrasca nije u saglasnosti sa odredbama člana 2. stav 1, člana 18. st. 1. i 3, člana 52. i člana 194. st. 2. do 5. Ustava, člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 3. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju i odredbama člana 104. st. 1. i 3. i člana 105. st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika.

Povodom osporavanja zakonitosti označene odredbe Odluke, p odnosilac predloga navodi: da se, saglasno odredbi član a 105. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, primedbe članova biračkog odbora unose u zapisnik o radu biračkog odbora baš kao i ostale činjenice značajne za tok i utvrđivanje rezultata glasanja na biračkom mestu, te da primedbe članova biračkog odbora ne mogu biti podvrgnute različitom režimu u odnosu na druge podatke koji su sadržani u zapisniku o radu biračkog odbora, jer za to ne postoji zakonski osnov; da je Republička izborna komisija osporenom odredbom Odluke definisala primedbe članova biračkog odbora kao „posebnu ispravu sa primedbama, koja je u prilogu i koja je sastavni deo zapisnika“, suprotno Zakonu kojim je propisano da su primedbe sadržane u zapisniku, a ne da su posebna isprava priložena zapisniku; da razlika između posebne isprave s primedbama i primedaba koje su integralni deo zapisnika nije formalne, već suštinske prirode, što pokazuje i praksa nepostupanja nadležnih organa – Gradske izborne komisije grada Beograda, Upravnog suda i javnog tužilaštva, povodom nestanka priloga sa više od 10% biračkih mesta na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda na izborima 2022. godine; da je članom 105. stav 3. Zakona propisano da zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju članovi biračkog odbora, odnosno njihovi zamenici i da je mesto za potpis članova i zamenika članova biračkog odbora predviđeno na samom dnu Obrasca RG-2/NP2023, dok se za posebnu ispravu u koju se unose primedbe ne propisuje poseban obrazac, niti su članovi, odnosno zamenici članova biračkog odbora dužni da takve primedbe potpišu, te da je na taj način povređena ne samo jedinstvenost zapisnika o radu biračkog odbora kao javne isprave, već se dovodi u pitanje i autentičnost takvih primedaba; da je članom 104. stav 1. Zakona propisano da se zapisnik o radu biračkog odbora izrađuje na propisanom obrascu koji se popunjava u šest primeraka i da se prema stavu 3. istog člana, prvi primerak zapisnika o radu biračkog odbora dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji, drugi lokalnoj izbornoj komisiji, treći se ističe na biračkom mestu na javni uvid, dok se preostala tri primerka zapisnika o radu biračkog odbora uručuju predstavnicima izbornih lista koje su osvojile najveći broj glasova na biračkom mestu, te da iz ovih zakonskih odredaba proizlazi da svih šest primeraka zapisnika o radu biračkog odbora treba da imaju isti tretman, odnosno da svi učesnici izbora navedeni u zakonu imaju izvorne primerke; primenom osporene Odluke ponovili bi se ranije uočeni problemi u praksi u kojima su članovi biračkog odbora prilagali svoje primedbe zapisniku, ali samo jednom primerku zapisnika, onom namenjenom nadležnoj izbornoj komisiji, što znači da bi samo jedan zapisnik sadržao originalni primerak primedaba, dok primedbe ne bi bile priključene i uz ostale zapisnike ili bi to bila fotokopija koja nema isti tretman kao i original jer nije overena kod javnog beležnika, što može dovesti u pitanje regularnost utvrđivanja rezultata izbora; da bi na ovaj način bilo povređeno izborno pravo građana da budu obavešteni o ishodu glasanja na biračkom mestu, jer se postavlja pitanje da li se i primedbe, koje se dostavljaju kao prilog zapisn iku, ističu na biračkom mestu ili je to fotokopija, a bilo bi povređeno i pravo predstavnika izbornih lista; da bi utvrđivanje rezultata izbora, za koje je nadležna lokalna izborna komisija, bilo sporno, ako se prilog s primedbama članova biračkog odbora dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji uz prvi zapisnik o radu biračkog odbora, jer se nadležnoj komisiji ne dostavlja originalni primerak primedaba na zapisnik o radu biračkog odbora, već eventualno fotokopija koja nema isti tretman kao i original jer nije overena kod javnog beležnika.

U pogledu osporavanja u odnosu na međunarodne ugovore, podnosilac predloga navodi da, prema shvatanju Evropskog suda za ljudska prava , član 13. Evropske konvencije zahteva postojanje domaćeg pravnog sredstva koje omogućava nadležnim organima vlasti da razmatraju „dokazive pritužbe“ u smislu Konvencije i da obezbeđuju odgovarajuću zaštitu, da taj pravni lek mora biti delotvoran kako u teoriji, tako i u praksi i da njegovo korišćenje ne može biti neopravdano sprečeno aktima ili propustima državnih vlasti , i uz pozivanje na pojedine odluke i presude Evropskog suda za ljudska prava ističe: da je ovaj sud u kontekstu prava na slobodne izbore naglasio da bi „formalno preuzimanje obaveze od strane države u skladu sa članom 3. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju i ko nkretna prava zajemčena tom odredbom bili iluzorni ako ne bi postojala mogućnost da pojedinci, u toku izbornog procesa, ospore posebne slučajeve koji ukazuju na neuspeh u obezbeđivanju demokratskih izbora pred nadležnim domaćim organom koji je sposoban da delotvorno reši stvar“; da bi države ispunile pozitivnu obavezu koju imaju u pogledu prava na slobodne izbore, sudovi moraju da preduzimaju razumne mere da istraže navodne izborne nepravilnosti kad god se pred njima nalaze uverljive žalbe; da se od sudova očekuje da preduzmu dodatne korake da bi pribavili neophodna obaveštenja kako bi se ispitala opravdanost žaliočevih navoda kojima se baca senka na ostvarivanje prava na slobodne izbore. Podnosilac predloga citira pojedine odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika (član 105. stav 2, član 106. st. 1. do 3, član 115. stav 1. tačka 2, član 116. stav 1. tačka 2), član 117. stav 1, člana 150. stav 1, član 158. st. 1. i 2. i član 159. stav 1.), kao i odredbe člana 102. stav 1. i člana 109. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku , i navodi: da se citirani pravni okvir primenjivao i na izbore za odbornike Skupštine grada Beograda 2022. godine, u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i shodnom primenom Zakona o izboru narodnih poslanika, ali da se taj pravni okvir pokazao potpuno nedelotvornim u praksi na pomenutim izborima, s obzirom na to da u izbornom materijalu sa biračkih mesta, na kojima se iz zapisnika o radu biračkih odbora vidi da su postojale primedbe članova biračkih odbora, nije bilo priloga u kojima se ove primedbe navode, te da je u postupku po žalbama Upravni sud smatrao da „to što prilikom primopredaje izbornog materijala zapisniku o radu biračkog odbora nije pridružen prilog s primedbama iz rubrike 15 tog zapisnika nije nepravilnost samog zapisnika koja može dovesti do poništavanja glasanja na tom biračkom mestu“; da se iz jednoobraznog postupanja Gradske izborne komisije grada Beograda i Upravnog suda može zaključiti da nadležni organi ne smatraju priloge sa primedbama sastavnim delom zapisnika; da se izdvajanjem primedaba iz zapisnika, u formi priloga, a s obzirom na navedenu praksu Upravnog suda, obesmišljava pravni mehanizam člana 115. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika (nemogućnost utvrđivanja rezultata glasanja zbog nepostojanja zapisnika o radu biračkog odbora), kao i člana 116. stav 1. tačka 2) istog Zakona (poništavanje glasanja na biračkom mestu ako je birački odbor omogućio da glasa lice koje nije upisano u izvod iz biračkog spiska), te da se takvim odnosom prema primedbama sadržanim u prilogu prigovor izbornoj komisiji i žalba Upravnom sudu čine nedelotvornim, kao sredstva zaštite izbornog prava iz glave IX Zakona o izboru narodnih poslanika. Predlogom se dalje navodi: da je Republička izborna komisija bila dužna da propiše obrazac zapisnika o radu biračkog odbora prema kojem bi primedbe članova biračkih odbora efektivno bile sastavni deo zapisnika a ne sastavni deo priloga, koji i nije zakonska kategorija, kako bi se prigovor i žalba od nedelotvornih pravnih lekova pretvorili u delotvorne pravne lekove; da nadležni organi – Gradska izborna komisija, Upravni sud i javno tužilaštvo nisu preduzeli nijednu razumnu meru da ispitaju izborne nepravilnosti iako su se pred njima nalazili prigovori i žalbe povodom gubitka primedaba, što je po sebi nezakonito, a samim tim i njihovo nečinjenje u datim okolnostima; da je postupanje nadležnih organa po navedenim prigovorima i žalbama prilikom izbora 2022. godine sprovedeno van važećeg pravnog okvira, što je povreda prava na slobodne izbore, te da se iz tog razloga mora izmeniti „izborno podzakonodavstvo“ tako da se primedbe članova biračkih odbora neposredno unose u odgovarajuću rubriku zapisnika o radu biračkih odbora.

Obrazlažući navode o neustavnosti osporene odredbe Odluke, podnosilac predloga, nakon citiranja odredaba člana 2. stav 1, člana 52, člana 18. st. 1. i 3. i člana 194. st. 2. do 5. Ustava, navodi: da su izbori način formiranja predstavničkih organa vlasti u demokratiji i legitimisanja čitavog političkog sistema i da se otuda Ustavom (čl. 2. i 52.) proglašava načelo narodne suverenosti i propisuju minimalna pravila izbornog prava; da „predstavnička demokratija“ mora da uredi pravila svog izbornog prava tako da isključi ili makar svede na minimum mogućnost zloupotrebe izbornog procesa i otuđenja vlasti od građana; da nikako nije slučajno da Zakon o izboru narodnih poslanika (čl. 108. do 123.) postupak utvrđivanja rezultata glasanja vezuje isključivo za podatke sadržane u zapisnicima o radu biračkog odbora, da su podaci iz zapisnika osnov utvrđivanja rezultata glasanja na pojedinim biračkim mestima ali i ukupnih rezultata izbora; da se zakonodavac opredelio da izuzetno detaljno uredi sadržinu zapisnika o radu biračkog odbora , te da detaljna zakonska pravila o sadržini i postupanju sa zapisnicima o radu biračkog odbora nisu samo tehnički instrument za sprovođenje izbora, već istovremeno garantuju sprovođenje slobodnih i neposrednih izbora, u skladu sa čl. 2. i 52. Ustava, koji neposredno obavezuju Republičku izbornu komisiju (član 18. stav 1. Ustava); da je, umesto da rukovodeći se načelom narodne suverenosti dosledno sprovede odredbu Zakona prema kojoj su primedbe sastavni deo zapisnika o radu biračkih odbora (član 105. stav 2.), Republička izborna komisija uredila da su primedbe sastavni deo priloga uz zapisnik, pri čemu joj je dobro poznata praksa Upravnog suda koji smatra da izostanak priloga s primedbama u izbornom materijalu nije nepravilnost samog zapisnika koja može dovesti do poništavanja glasanja na tom biračkom mestu; da je Republička izborna komisija propuštanjem da odredi rubriku za primedbe u samom obrascu zapisnika o radu biračkog odbora povredila i međunarodne obaveze Republike Srbije, konkretno pravo na delotvoran pravni lek i pravo na slobodne izbore koji su propisani Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a time i Ustav koji nalaže da opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima (član 194. stav 5.) i da se ljudska i manjinska prava zajemčen a Ustavom neposredno primenjuju, a da se odredbe o njima tumače saglasno praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. st. 1. i 3.).

Donosilac osporene Odluke u odgovoru, između ostalog, navodi: da Zakon o izboru narodnih poslanika ne propisuje obavezu da obrazac Zapisnika o radu biračkog odbora sadrži mesto, odnosno rubriku za upisivanje primedbi članova biračkog odbora, te da se shodno tome, neuključivanje prostora za upisivanje primedbi članova biračkog odbora u sam osporeni obrazac Zapisnika ne može smatrati kršenjem odredbe člana 105. stav 2. Zakona, s obzirom na to da je samim osporenim obrascem predviđeno da eventualna posebna isprava sa primedbama člana biračkog odbora predstavlja prilog koji jeste sastavni deo samog Zapisnika, bez obzira na to što nije integralni deo obrasca Zapisnika; da podnosilac predlog a osporava Odluku u delu koji se odnosi na Obrazac RG-2/NP2023, pri čemu izričito navodi da je taj obrazac sastavni deo osporene Odluke, a sa druge strane nije jasno na osnovu čega onda zaključuje da prilog Zapisnika ne predstavlja njegov sastavni deo; da je nejasno i kako se primedbe mogu smatrati sastavnim delom priloga, kada one same predstavljaju taj prilog, koji je prema osporenom obrascu Zapisnika sastavni deo Zapisnika; da se osporena Odluka, odnosno osporeni obrazac Zapisnika, odnosi isključivo na izbore za narodne poslanike Narodne skupštine održane 17. decembra 2023. godine i ponovljene na više biračkih mesta 30. decembra 2023. godine i 2. januara 2024. godine, te da se osporavanje ovih akata Republičke izborne komisije pred Ustavnim sudom ne može zasnivati na okolnostima koje su se navodno dogodile prilikom sprovođenja drugih izbora, odnosno izbora za odbornike Skupštine grada Beograda i na (ne)postupanjima organa koja nisu prouzrokovana osporenim obrascem Zapisnika; da okolnost na koju se predlogom ukazuje da je na nekim ranijim izborima došlo do nestanka priloga sa primedbama može eventualno da posluži kao argument u prilog tvrdnji da je osporeno rešenje necelishodno, ali ne i kao dokaz da je ovakvo rešenje nezakonito odnosno nesaglasno pravnom poretku, najšire posmatrano; da primedbe iznete u predlogu u vezi sa postupanjem konkretnih državnih organa, odnosno Gradske izborne komisije grada Beograda i Upravnog suda, u slučaju kada nedostaje prilog sa primedbama članova biračkog odbora ne mogu da budu osnov za zaključak da je osporeni obrazac Zapisnika neustavan, nesaglasan sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i nezakonit, već mogu da ukažu na eventualnu nepravilnu primenu Zakona od strane tih organa; da bi uvođenje pravila da se primedbe članova biračkog odbora upisuju u obrazac Zapisnika moglo da dovede do niza praktičnih nedoumica i problema u praksi, te da je zadržavanje pravila da se ove primedbe ne up isuju u sam obrazac Zapisnika već prilažu uz Zapisnik, posledica ne samo potreba praktične prirode, već i činjenice da se ovakvo pravilo primenjuje na izborima u Republici Srbiji više decenija; da je i odredbama člana 75. prethodnog Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“, br. 35/00, 57/03 - Odluka US, 72/03 - dr. zakon, 18/04, 85/05 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon, 104/09 - dr. zakon, 28/11 - Odluka US, 36/11, 12/20 i 68/20) , pored ostalog, bilo propisano da se u zapisnik o radu biračkog odbora unose i primedbe i mišljenja članova biračkog odbora, podnosilaca izbornih lista i zajedničkih predstavnika podnosilaca izbornih lista, kao i sve druge činjenice od značaja za glasanje (stav 2.) i da zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju svi članovi biračkog odbora (stav 3.); da su iz navedenih odredaba prethodnog Zakona proistekli obrasci zapisnika o radu biračkog odbora, u kojima se samo konstatovalo da li su članovi biračkog odbora imali primedbe, sa napomenom da prilog sa primedbama čini sastavni deo tog zapisnika; da su ovi obrasci u vreme važenja prethodnog Zakona bili propisivani uputstvima Republičke izborne komisije za sprovođenje Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno za sprovođenje konkretnih izbora za narodne poslanike i da nikada nisu bili predmet osporavanja pred Republičkom izbornom komisijom.

III

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenu Odluku o obrascima za utvrđivanje rezultata glasanja na izborima za narodne poslanike raspisanim za 17. decembar 2023. godine donela Republička izborna komisija, na sednici održanoj 7. novembra 2023. godine, na osnovu člana 24. stav 1. tačka 4) i člana 104. st. 1. i 2. Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“, broj 14/22).

Ustavni sud je, takođe, utvrdio da su osporenom Odlukom propisani naziv i izgled obrazaca za vršenje izbornih radnji vezanih za utvrđivanje rezultata glasanja na izborima za narodne poslanike raspisanim za 17. decembar 2023. godine (član 1.) , tako što su u članu 2. stav 1. ove odluke taksativno navedeni ovi obrasci (tač. 1) do 11)), među kojima i Zapisnik o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja za izbor narodnih poslanika (Obrazac RG-2/NP2023) (tačka 2)), dok je u stavu 2. ovog člana predviđeno da se obrasci propisani stavom 1. ovog člana nalaze u prilogu ove odluke i da su njen sastavni deo. U obrascu Zapisnika o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja za izbor narodnih poslanika (Obrazac RG-2/NP2023), navedeno je pitanje „da li su članovi biračkog odbora imali primedbe na postupak sprovođenja glasanja na biračkom mestu“ sa ponuđenim odgovorom „da“ ili „ne“ (tačka 15.) i u okviru posebne rubrike predviđeno da, ako je neki član biračkog odbora imao primedbe, predsednik biračkog odbora navodi ime i prezime člana biračkog odbora koji je imao primedbe i svojim potpisom na ovom zapisniku potvrđuje da je od člana biračkog odbora primio posebnu ispravu sa primedbama, koja je u prilogu i sastavni je deo ovog zapisnika (osporena tačka 15.1.)). Odredbom člana 3. osporene Odluke je propisano da se u opštinama i gradovima u kojima je na dan raspisivanja izbora za narodne poslanike Narodne skupštine u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine, zapisnik o radu biračkog odbora (Obrazac RG-2/NP2023), pored srpskog jezika i ćiriličkog pisma, izrađuje i na svakom jeziku i pismu nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave , istim oblikom i veličinom slova, dok je odredbama člana 4. propisano objavljivanje i stupanje na snagu ove odluke.

Odredbama Ustava Republike Srbije, u odnosu na koje predlagač osporava ustavnost odredbe tačke 15.1. u Obrascu RG-2/NP2023, koji je sastavni deo Odluke o obrascima za utvrđivanje rezultata glasanja na izborima za narodne poslanike raspisanim za 17. decembar 2023. godine, utvrđeno je: da suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika (član 2. stav 1.); da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18. st. 1. i 3.); da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično, da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom (član 52.); da je Ustav najviši pravni akt Republike Srbije da svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije i da potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, da zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava (član 194. st. st. 2. do 5.).

Odredbom člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemčeno je pravo na delotvorni pravni lek, tako što je utvrđeno da s vako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu, dok se odredbom člana 3. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju garantuje pravo na slobodne izbore, tako što je predviđeno da se visoke strane ugovornice obavezuju da u primerenim vremenskim razmacima održavaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uslovima koji obezbeđuju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tela.

Odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika, u odnosu na koje je tražena ocena zakonitosti osporene odredbe Odluke, kao i drugim relevantnim odredbama ovog zakona, propisano je: da Republička izborna komisija propisuje obrasce za sprovođenje izbornih radnji (član 24. stav 1. tačka 4); da se odluke Republičke izborne komisije objavljuju na veb-prezentaciji bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od završetka sednice na kojoj su odluke donete, da se odluke Republičke izborne komisije objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ kada je to predviđeno zakonom (član 25. st. 1. i 3.); da se zapisnik o radu biračkog odbora izrađuje na propisanom obrascu koji se popunjava u šest primeraka, da se u opštinama i gradovima u kojima je na dan raspisivanja izbora u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine, pored obrasca zapisnika o radu biračkog odbora koji se štampa na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, izrađuje i obrazac zapisnika na jeziku i pismu nacionalne manjine, istim oblikom i veličinom slova, da se prvi primerak zapisnika o radu biračkog odbora dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji, drugi lokalnoj izbornoj komisiji, treći ističe na biračkom mestu na javni uvid, dok se preostala tri primerka zapisnika o radu biračkog odbora uručuju predstavnicima izbornih lista koje su osvojile najveći broj glasova na biračkom mestu (član 104.); da birački odbor u zapisnik o radu biračkog odbora unosi: broj birača koji su upisani u izvod iz biračkog spiska, broj birača koji su izašli na izbore, broj glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i broj glasova koji je dobila svaka izborna lista, da zapisnik o radu biračkog odbora sadrži i druge činjenice značajne za tok i utvrđivanje rezultata glasanja na biračkom mestu, uključujući podatke o vremenu kada je otvoreno i zatvoreno biračko mesto, o proveri ispravnosti glasačke kutije i popunjavanju i potpisivanju kontrolnog lista, o proveri da li je glasačka kutija sve vreme bila ispravna i zapečaćena i da li je pronađen kontrolni list, o eventualnom prekidu glasanja i narušavanju reda na biračkom mestu, kao i primedbe članova biračkog odbora, da zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju članovi biračkog odbora, odnosno njihovi zamenici (član 105.) . Zakonom je, takođe, predviđena zaštita izbornog prava (čl. 147. do 160.) tako što je zakonodavac, pored ostalog, propisao sledeća pravna sredstva u sprovođenju izbora: zahtev za poništavanje glasanja na bir ačkom mestu, prigovor i žalbu i odredio ko može da podnese svako od navedenih pravnih sredstava, kome i u kom roku se pravno sredstvo podnosi, kao i rok u kome nadležni organ, odnosno sud rešava o podnetom pravnom sredstvu. O zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu odlučuje lokalna izborna komisija, a o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu u inostranstvu Republička izborna komisija (član 148. stav 3.), o prigovoru (protiv donete odluke, preduzete radnje i zbog propuštanja da se donese odluka, odnosno preduzme radnja u sprovođenju izbora, kao i protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu) odlučuje Republička izborna komisija (član 153. stav 1.), dok protiv rešenja Republičke izborne komisije kojim je odlučeno po prigovoru, podnosilac prigovora može podneti žalbu Upravnom sudu (član 156.). Predviđena je mogućnost da Upravni sud (kada nađe da odluku protiv koje je podneta žalba treba poništiti) meritorno odluči po prigovoru u kom slučaju odluka tog suda u svemu zamenjuje poništenu odluku (član 158.). Takođe je Zakonom propisana shodna primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak na odlučivanje o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu i na odlučivanje o prigovoru, dok je na odlučivanje o žalbi na rešenje Republičke izborne komisije kojim je odlučeno o prigovoru propisana shodna primena zakona kojim se uređuje upravni spor (član 159.).

Razmatrajući osnovanost navoda predlagača, Ustavni sud je pošao od člana 52. stav 3. Ustava, koji m je utvrđeno da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom, člana 97. tačka 2. Ustava, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, postupak pred sudovima i drugim državnim organima, kao i člana 102. stav 4. Ustava, kojim je utvrđeno da se izbor, prestanak mandata i položaj narodnih poslanika uređuje zakonom. Polazeći od navedenih odredaba Ustava i Zakona o izboru narodnih poslanika , Ustavni sud je konstatovao da su Zakonom detaljno uređena pravna sredstva koja su direktno dostupna licima koja imaju aktivnu legitimaciju za njihovo podnošenje, i da je, u odgovarajućem postupku pred nadležnim organom, odnosno sudom, data mogućnost podnosiocu pravnog sredstva da dokaže eventualnu povredu izbornog prava. Osim pravnih sredstava pr opisanih Zakonom , odredbom člana 170. Ustava utvrđena je mogućnost podnošenja ustavne žalbe, kao posebnog i izuzetno g pravno g sredstva za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda ( među kojima je i izborno pravo iz člana 52. Ustava ), koje se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Osporenom Odlukom, koju je Republička izborna komisija donela na osnovu zakonskog ovlašćenja, propisani su obrasci za vršenje izbornih radnji vezanih za utvrđivanje rezultata glasanja na izborima za narodne poslanike raspisanim za 17. decembar 2023. godine, među kojima i obrazac zapisnika o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja za izbor narodnih poslanika (Obrazac RG-3/NP2023) (član 2. stav 1. tačka 2)), tako što je izričito predviđeno da se propisani obrasci nalaze u prilogu ove odluke i da su njen sastavni deo (član 2. stav 2.). Sadržina zapisnika o radu biračkog odbora je propisana odredbama člana 105. Zakona, tako što je, pored ostalog, predviđeno da ovaj zapisnik, u okviru drugih činjenica značajnih za tok i utvrđivanje rezultata glasanja na biračkom mestu , sadrži i primedbe člano va biračkog odbora (stav 2.). Saglasno navedenoj odredbi Zakona, Obrazac RG-3/NP2023 sadrži pitanje o tome da li su članovi biračkog odbora imali primedbe na postupak sprovođenja glasanja na biračkom mestu, uz mogućnost da se zaokruži jedan od ponuđenih odgovora: „da“ ili „ne“ (tačka 15.), kao i posebnu rubriku u kojoj je jasno i precizno predviđeno da, ako je neki član biračkog odbora imao primedbe, predsednik biračkog odbora navodi ime i prezime člana biračkog odbora koji je imao primedbe i svojim potpisom na ovom zapisniku potvrđuje da je od člana biračkog odbora primio posebnu ispravu sa primedbama, koja je u prilogu i sastavni je deo ovog zapisnika (osporena tačka 15.1.), što znači da, u slučaju da je član biračkog odbora imao primedbe na postupak sprovođenja glasanja na biračkom mestu i te primedbe u prilogu posebno naveo, zapisnik o radu biračkog odbora bez takvog priloga ne bi bio potpun. Da eventualne primedbe člana biračkog odbora, kao sastavni deo zapisnika o radu biračkog odbora, dele sudbinu zapisnika, ukazuju i odredbe člana 108. Zakona, kojima je , u okviru utvrđivanja rezultata izbora, propisana kontrola zapisnika o radu biračkog odbora, k oju su dužni da vrše predstavnici biračkog odbora i lokalne izborne komisije (prilikom primopredaje izbornog materijala nakon završetka glasanja) i da konstatuju eventualne greške u popunjavanju zapisnika, i o tome sačine iz veštaj (stav 1.), u kome je neophodno da se, pored ostalog, konstatuje i da li postoje primedbe članova biračkog odbora (stav 3.). Stoga je u obrascu izveštaja o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja za izbor narodnih poslanika (Obrazac RG-3/NP2023), koji je takođe sastavni deo osporene Odluke, predviđena posebna rubrika u kojoj se konstatuje da prema Zapisniku o radu biračkog odbora članovi biračkog odbora „jesu“ ili „nisu“ imali primedbe na postupak sprovođenja glasanja na biračkom mestu (tačka 4.). Osim navedenog, Zakonom je propisana mogućnost vršenja kontrole zapisnika o radu biračkog odbora od strane članova i zameni ka članova Republičke izborne komisije i lokalnih izbornih komisija, tako što, pored ostalog, imaju pravo uvida u izborni materijal sa svakog biračkog mesta (član 111.) , a predviđeno je i vršenje kontrole zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku (čl. 112. i 113.) . Ukoliko se prilikom kontrole zapisnika utvrdi da postoji nepravilnost koja je razlog da se glasanje na biračkom mestu poništi po službenoj dužnosti, lokalna izborna komisija donosi rešenje kojim poništava glasanje na biračkom mestu (član 114. stav 2. Zakona ). Povodom pitanja prirode priloga propisa, Ustavni sud dodatno ukazuje i na odredbe člana 18. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa („Službeni glasnik RS“, broj 21/10) , koja je donelo nadležno radno telo Narodne skupštine, i tačke 21. Metodologije za izradu podzakonskih propisa (Službeni glasnik RS“, br. 75/10 i 81/10 – ispravka), koju je utvrdila Vlada, čija se pravila shodno primenjuju pri izradi propisa i u drugim državnim organima i organizacijama , a kojima je u istovetnom tekstu predviđeno: da se sadržaj koji ne može da se izrazi na normativan način (npr. program, tabela, tarifa, tehnička pravila i sl.) iskazuje kao prilog propisa, da ako propis sadrži više priloga, prilozi se označavaju odgovarajućim arapskim rednim brojem, da je prilog sastavni deo propisa.

Imajući u vidu izneto, kao i prethodno navedena Zakonom propisana pravna sredstva u okviru zaštite izbornog prava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem u tački 15.1. Zapisnika o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja za izbor narodnih poslanika , kao jednim od obaveznih podataka koji se unose u ovaj zapisnik, obezbeđeno delotvorno uživanje izbornog prava zajemčenog Ustavom i članom 3. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u slučajevima kada dođe do povrede ovog zaštićenog prava, pri čemu ukazuje da „delotvornost pravnog leka“, u smislu člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , ne zavisi od izvesnosti povoljnog ishoda za podnosioca, već je potrebno da pravni lek bude predvidiv, dostupan i dovoljan, što znači da nudi razumne izglede na uspeh u postupku pred nadležnim organom (sudom). Stoga ne stoji navod predlagača da je Republička izborna komisija „propuštanjem da odredi rubriku za primedbe u samom obrascu zapisnika o radu biračkog odbora“ povredila pravo na delotvoran pravni lek i pravo na slobodne izbore koji su propisani Evropskom konvencijom za zaštitu lju dskih prava i osnovnih sloboda, kao i odredbe čl. 2, 18, 52. i 194. Ustava.

S obzirom na to da obrazac zapisnika o radu biračkog odbora (Obrazac RG-2/NP2023), saglasno odredbi člana 105. Zakona o izboru narodnih poslanika, sadrži podatke o primedbama članova biračkog odbora, u vidu pitanja o postojanju primedbi i napomene da je posebna isprava sa primedbama, koja je u prilogu, sastavni deo ovog zapisnika (tač. 15. i 15.1.), Ustavni sud je utvrdio da nisu povređene ni odredbe čl. 104. i 105. ovog zakona o broju primeraka i sadržini zapisnika o radu biračkog odbora.

Povodom navoda predlagača o postupanju Upravnog suda po podnetim žalbama u konkretnim slučajevima i pitanja načina na koji se priložene primedbe dostavljaju, odnosno objavljuju uz primerke zapisnika o radu biračkog odbora , Ustavni sud ukazuje da, saglasno članu 167. Ustava, nije nadležan da u postupku normativne kontrole opštih pravnih akata ceni primenu propisanih rešenja. Ustavni sud dodatno ukazuje da navodi predlagača kojima kritikuje osporeno rešenje iz tačke 15.1. obrasca zapisnika o radu biračkog odbora na sprovođenju glasanja za izbor narodnih poslanika, u odnosu na izbore za odbornike Skupštine grada Beograda održane 2022. godine, nisu od značaja u ovom ustavnosudskom predmetu, s obzirom na to da je osporeni obrazac sastavni deo Odluke o obrascima za utvrđivanje rezultata glasanja na izborima za narodne poslanike raspisanim za 17. decembar 2023. godine i da se kao takav nije primenjivao na lokalne izbore sprovedene 2022. godine.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da predlog za ocenu neustavnosti, nesaglasnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima i nezakonitosti Odluke o obrascima za utvrđivanje rezultata glasanja na izborima za narodne poslanike raspisanim za 17. decembar 2023. godine, 02 broj 013-244/23, u delu Obrazac RG-2/NP2023 tačka 15.1, nije osnovan, pa je isti odbio .

Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 2) i člana 45. tačka 14) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Snežana Marković

Odluka Ustavnog suda o ustavnosti obrasca zapisnika o radu biračkog odbora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti